Кажи онда да је Војвода Ђујић лажовчина и готово. Ако чак и Шешељ признаје да су херцеговачки четници сарађивали са Италијанима, нема потребе да сумњамо Војводи Ђујићу који лепо каже да је Недић помагао Дражу.
Draza je imao svoje ljude i simpatizere u Nedicevim redovima...ali to tesko da ima veze sa onim o cemu ti pises...
Slucaj Milana Kalabica, oca Nikole Kalabica
Jedan od najznacajnijih Mihailovicevih ilegalaca bio je major Milan Kalabic, otac Nikole Kalabica. Milan Kalabic bio je sreski nacelnik u Nedicevom kvislinskom aparatu, a tajno je cetnicima slao obavjestajne podatke, oruzje i municiju. Gestapo ga je otkrio i strijeljao. Draza Mihailovic je o ovome obavijestio Jugoslovensku Vladu u Londonu radiogramom br. 1185 od 23. decembra 1942. godine ovako:
“Nemci su streljali majora Kalabica kao jednog od nasih pristalica. Uzasno su ga mucili i valjali po staklu. Kalabica je smatrao Nedic za svog najboljeg prijatelja, a nije preduzeo nikakve korake da ga spase. Ustvari Kalabic je bio nas najodaniji saradnik i ucinio je velike usluge nasoj stvari.”
Mihailovićeva obaveštajna služba je, na primer, prva dostavila zapadnim obaveštajnim agencijama podatke o postojanju nemačke tajne leteće bombe, takozvane "fau 1" (V-1), koja će uskoro biti upotrebljena protiv Britanije.
Ovaj podatak Damjanović je preuzeo iz knjige "King's Heritejdž", objavljene 1954. godine u Njujorku (G.P. Putnam & Sons).
Preciznije rečeno, nama do sada nije bilo poznato da je neko na Zapadu objavio ovu činjenicu, za koju smo saznali iz Četničke arhive Vojnoistorijskog arhiva u Beogradu. Ovaj, ali i druge važne podatke, od nemačkih oficira u Beogradu izvukao je potpukovnik Milan Kalabić, otac kapetana Nikole Kalabića. Milan je bio oficir u formacijama generala Milana Nedića, ali je to bila samo maska za njegov rad u korist četnika i Zapadnih saveznika. Drugim rečima, on je bio tajni agent ubačen u osovinske redove. šifra koju je Draža odredio Milanu Kalabiću - "Stric" - govori o njegovom značaju ("Čiča" je bio Draža, a "Deda" episkop Nikolaj Velimirović).
Kapetan Aleksandar Mihajlović, komandant beogradskih četničkih ilegalaca, prosledio je Draži, primera radi, 18. avgusta 1942. godine preko svoje radio stanice sledeći radiogram:
Ovo sam dobio od Strica da predam Vama. Severozapadno od Berlina 20 km u šumi nalazi se fabrika novih tipova aviona sa 28 cilindara sa najvećim brojem konjskih snaga. Stupaju u akciju koncem septembra. Potrebno je hitno bombardovati. Sleduje slika aviona i fabrike. Narednik Tihomir }. Jovanović s.r. Saša.1
Sledi podsećanje na jednog od bezbroj Srba palih u borbi na strani Zapadnih saveznika, od kojih je, umesto nagrade, i onda i sada, srpski narod doživeo tako surovu izdaju - i to u korist Hitl"rovih saveznika.
Milan Kalabić je bio disciplinovan oficir i perfektno je igrao ulogu našeg čoveka" u njihovim redovima, tim pre jer je znao da mu je Gestapo na tragu. Kada je nemačka prislušna služba uhvatila nešto u vezi Kalabića, general Aleksander Ler je smatrao da to nije dovoljan dokaz. Posle referata načelnika Operativnog odeljenja nemačke komande Srbije, pukovnika viteza fon Gajtnera Kurta, 1. septembra 1942. godine, Ler je izveo sledeći zaključak:
Pri postupku protiv Kalabića opreznost, a kontrola radio-saobraćaja ne sme biti jedini izvor obaveštenja za dokaze protiv njega.2
Plodove je najzad dala igra na Kalabićevu slabu tačku: mlade i lepe žene. Ključne podatke o saradnji potpukovnika Milana Kalabića sa četnicima, Nemcima je dala Boba Stanišić iz Požarevca, špijunka koju su mu podmetnuli.3 U ovu lepoticu, sa kojom je živeo nekoliko meseci pred hapšenje, Milan se toliko zagledao da je hteo da je oženi, i ne pomišljajući da će mu upravo ona doći glave.4
Milan je po drugi put uhapšen 20. novembra 1942. godine u Požarevcu. Od nemačkih oficira koji su ga odvezli u Beograd tražio je pištolj da se spasi muka, ali mu oni nisu ispunili tu poslednju želju.5
Za smrt oca Nikola je saznao u šatornji kod Topole, gde je našao suprugu odbeglu pred gestapovcima: <To je bilo strašno: vikao je, plakao...", svedoči Borka.6 >
O očevoj sudbini Nikola je obavestio Dražu radio depešom od 19. decembra 1942. godine:
Stric (Milan Kalabić - prim. aut) je u Beogradu sa još 16 oficira streljan. Žalim ga mnogo, ali sam presrećan što je poginuo kao Dražin čovek. Istrajaću u ovoj borbi pa ma još ne znam kakav me udar zadesio. Živeo Kralj! Živeo naš dragi Čiča! Živeo ravnogorski pokret. Komandant Gorske kraljeve garde, poručnik Nikola Kalabić.7
U odgovoru Nikoli, Draža 22. decembra piše:
U Stricu sam izgubio najboljeg svog i našeg prijatelja.8
Jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu, Draža je vest o pogibiji Milana Kalabića javio depešom od 23. decembra:
Nemci su streljali majora Milana Kalabića, kao jednog od naših saradnika. Užasno su ga mučili i valjali po staklu. Kalabića je smatrao Nedić za svog najboljeg prijatelja, ali nije preduzeo nikakve korake da ga spase. Ustvari, Kalabić je bio naš najodaniji saradnik i učinio je velike usluge našoj stvari.9
Uprkos zverskom mučenju, Milan Kalabić nikoga nije odao.
Major Vojislav Pantelić, Dražin oficir legalizovan u Kraljevu, koji je uhapšen nešto pre Kalabića, svedoči o stavovima generala Milana Nedića u ovo doba:
Sedeo je opet za stolom pred raširenom kartom i rekao mi: Zar Draža i Vi ne vidite da Nemci dobijaju rat! Pogledajte šta su do sada Nemci zauzeli i drže..."10
Ipak, Stanislav Krakov tvrdi da je general Nedić učinio sve što je mogao da bi spasao svog prijatelja Milana Kalabića. Međutim, general Bader je pred Nedića izneo nađena dokumenta, za koja su grafolozi utvrdili da su pisana Kalabićevom rukom. U depešama upućenim četnicima otkrivene su mnoge nemačke vojne tajne, za što <nemački ratni zakon ne predviđa nikakvu drugu kaznu do smrtnu", rekao je general Bader.11 >
Mesec dana pre ovoga, Krakov je u ministarstvu sreo potpukovnika Kalabića, nasmejanog i vrlo ponositog". Jedva je dočekao priliku da mu se pohvali:
E, bre, Krakati (on je mene tako zvao, dok sam ga ja nazivao Kalabom"), da vidiš što je čiča našao jedno devojče (istina, on je ovde upotrebio jedan deminutiv, koji se ne može napisati). Evo, sada se spremam i za ženidbu. Došao sam i kupio sam joj prsten sa briljantinima od jedne Ruskinje, 200.000 dinara me košta, ali vredi to da joj dam. Samo, neka opasna dražinovka, i jedva sam je uverio da mi nismo kolaborateri"...12
General Nedić je, piše dalje Krakov, naredio tajnu istragu da bi se utvrdilo kako je Kalabić izdan Nemcima. Ustanovljeno je da je Boba Stanišić u stvari komunistkinja ubačena u Gestapo, kako bi s jedne strane obaveštavala komuniste o namerama Nemaca, a s druge odavala tajne saradnike četnika. Njen specijalni zadatak bio je da otkrije dokaze o saradnji Milana Kalabića sa četnicima. Upravo zato ona se potpukovniku Kalabiću predstavila kao dražinovka". Pošto je isporučila dokumenta Gestapou, nestala je bez traga.
Krakov potvrđuje da Kalabić nikoga nije odao prilikom zverskog mučenja. Zato mu se Gestapo osvetio na sledeći način:
Njega su gestapovci izdvojili i za njega spremili specijalnu stazu preko koje je imao da prođe do gubilišta, dok su drugi bili pošteđeni tog zverskog poslednjeg mučenja. U stazu kojom je imao da ide, vođen na čeličnom lancu držanom sa obe strane od po jednog gestapovca, zabijeni su komadi razbijenih boca, sa oštrim vrhovima u vis okrenutim. Kalabić je bosonog morao da korača preko oštrog stakla, koje mu se zarivalo u meso, seklo mišiće i vene. Zalivao je krvlju posrćući svaku stopu te staze mučenja i jedva je živ dovučen do mesta streljanja, gde su ga dotukli.13
IZVORI
1 AVII, ČA, K-275, reg. br. 6\1.
2 Zbornik dokumenata, tom 12, knjiga 2, 760.
3 N. Milovanović, Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića, prvi tom, 231. Milovanović citira pismo komandanta Mlavskog korpusa majora Siniše Ocokoljića generalu Draži Mihailoviću o ovom slučaju, od 1. novembra 1942. godine.
4 Izjava Mirjane Kalabić, Nikoline ćerke, autoru. Mirjana je znala za Bobu Stanišić, nesuđenu petu ženu njenog dede, ali nije znala da je ona bila nemački špijun.
5 i 6 Zabranjeni očevi u ispovestima svoje dece, 252.
7 AVII, ČA, K-289, reg. br. 3\1. Plakat o streljanju Kalabića i još 50 lica Nemci su objavili 19. decembra 1942: AVII, ČA, K-289, reg. br. 3\1
8 AVII, ČA, K-299, reg. br. 17\1.
9 Knjiga o Draži, prvi tom, 173
10, 11, 12 i 13 S. Krakov, General Milan Nedić, knjiga 2, 291, 454, 452, 469.
Kao sto pise Milunka, situacija je razlicita, u raznim periodima rata...glupo je sporiti ovo neprijateljstvo koje je nazalost donelo velike zrtve...
Dejvid Martin
