Istina je jedinstvena za svakog od nas nezavisno od naših verovanja i ubeđenja. To je razlog da postoji ciklus inkarnacije te se mi, duhovno Biće, Duša, vraćamo nazad u novi život kako bismo kroz mnogobrojna iskustva polako ekspandirali svoju svest sve dok ne sagledamo, razumemo i realizujemo najvišu svest a sa time u potpunosti znamo, razumemo i živimo u skladu sa jedinstvenim Zakonom Ljubavi...
Ovi poslednji, na kraju ciklusa ne žive u skladu sa svojim verovanjima već u skladu sa svojim iskustvima i znanjem iz iskustava što je potpuno drugačije od verovanja koje smo imali na početku životnog ciklusa...
Nezavisno, svako od nas ima pravo nesmetano živeti život u skladu sa svojim mogućnostima da prihvati i razumne život. Jednoga dana svako od nas stigne do onog jedinstvenog cilja.
У сваком бићу по душа се крије,
За обликом крајњим што пожудно лута,
У коњу можда та заувек спије,
А у људима она је на пола пута.
-Ноемис-
Ни стари хелени не бјеше склони таквом учењу, видљиво из овог стиха.
Кад се душа усељава у тијело по том "учењу", буде ли "гурања" душа ако њих више "ошацује" исто тијело

, или ту постоје нека кармичка правила ко ће у које тијело!? Ако постоје, ко их је поставио и ко их одржава, да ли се иде и у животињска тијела због неких гријехова, што би био регрес, или се стално иде ка вишем духовном нивоу без обзира на поступке током живота?
Много си недоречен, изнесеш тврдњу, без да кажеш на чему је утемељена, нигдје везе, осим ако си само изнио свој став као твој "субјективни аксиом", што је опет у супротности са тврдњом да је истина универзална, те се тако враћамо на сам почетак, кад те питам да ли је истина релативна!?