Život pisan srcem



"Ovde je najzad bio neko koga nije mogla da kazni svojim neverstvima - nepodnošljiva, ali divna novina."

"Polna ljubomora je najčudnija zverka i u stanju je da se svuda nastani, čak i u sećanju."

~ Lorens Darel "Aleksandrijski kvartet"
 
"Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito zagrejanih mora. Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove i mirne statue. Zajedno sa talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora.

Ali kad su njegove kose, plave kao uvelo lišce, postale bele; Kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti: i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle, tamo on vide ono nekadašnje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna , i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da on pati dubokom i silnom strašću ljudi.
To je bilo Sunce Mladosti što je minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše i koje je davalo svemu što je obasjavalo čudnu i magijsku lepotu Iluzije.
Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša…"
 
...Koliko je teško raščlanjivati ove odnose koji su na samoj površini naših postupaka;jer ljubav je samo nekakav jezik te površine,a pol samo skup stručnih izraza...
Nadahnuće se sastoji u vidjenju dela celine sa delom celine u sebi..
H.Dz

 
E ne znam jel sam kreten, al vise ne umam da patim
meni je stvarno taj poso dosadio, ako se neko napatio , ja sam, i dosta mi je
A najsmesnije, patila sam sasvim bez razloga, valjda iz ciste gluposti
Valjda sam mislila da je kul patiti, a ustvari nema nista dosadnije
Evo, sad se nesto pitam sa mi je. Mozda mi je stvarno mozak otkazao
mozda su centri za patnju izgorele, previse sam ih rabila na prazno
Pa sad i ako naidje nesto bas bas, ko zna oce li moci da prorade
Meni je stvarno taj poso dosdio, ako se neko od dosade napatio, ja sam
 
Postojalo je nesto u aleksandrijskom vazduhu. Verovalo se da Bog mora Posejdon, koji je ziveo nedaleko od ostrva Faros, salje svoj bozanski dah nad ovaj grad, te je, prema tome kako je vec bio raspolozen, slao i najrazlicitije vreme. Zimi bi vazduh bio toliko nemilosrdan i suv da su stariji jedva uspevali da dodju do daha. zudeci za blagim etrom proleca, dok bi se leti nadvio nad gradom poput vlazne lepljive smole. Ponekad bi nosio samo muve i prasinu, a ponekad bi ostri vetrovi africke pustinje vratili dah morskog Boga u njegovu mokru postojbinu. ALi ovog jutra, prolecno raspolozen, Bog je blago sumorio ka ovom dragulju na moru, igrajuci se duz svog puta prema kopnu dok je sa puzavica donosio blag miris cveta orlovih noktiju i ispunjavao vazduh daskom limuna, kamfora i jasmin.
Karen Eseks-

 
Digao se blag veter,ne toliko jak da bi mogao podići pesak,a ipak dovoljan da osveži sate oko podneva.Svetlo je svojim razigranim ljubičastim bojama ocrtavalo obrise ovog čudnog iskonskog sveta dina i vadija. ...
 
У једној суфијској причи, Бог и Ђаво су кренули заједно у шетњу. Након неког времена, Бог се сагне, подигне нешто с тла и рече: "Ох, погледај ово: део истине!" Затим, кренувши даље, опет рече: "Ох, ево још једног дела истине! А ево и још једног!"
Настављајући тако скупљати истину, упита Ђавола:
"Зар те не брине то што је истина тако очигледна, што се налази посвуда?"
Ђаво му на то одговори:
"Па, не баш... Уз мало моје помоћи, људи ће врло брзо истину претворити у веру."

У контексту ове приче, вера је врста делузије. Ништа чудно - наша свакодневница је непрестано, у већој или мањој мери деилузионистичка.
Живимо у уверењу да видимо свет онаквим какав јесте, а оно што видимо у ствари је сукреација: мешавина објективног света и наше субјективне перцепције. Објективност и субјективност притом није могуће само тако раздвојити - једно без другог не функционише.

У источњачким религијама често се користи назив “маја” или космичка илузија.
"Иако знамо да је све око нас илузија...", започео је своје питање један новинар у разговору с Далај-ламом, али ту га је Далај-лама прекинуо рекавши: "Кренемо ли од претпоставке да живимо у свету који је нестваран нећемо далеко стићи."
 
"Svi smo mi robovi vremena u dimenziji koja nije stvarnost kakvu želimo"
-Istina se jedino moze naci u nasoj sopstvenoj utrobi - istina Vremena-
Aleksandrijski kvartet, T.Durrel

Pomislim nekad na bivša jutra
na bivše ljude i bivša mjesta
al` put me vodi samo u sutra
Život je jednosmjerna cesta

Pamtim djetinjstvo.Dom.Svaki kutak.
Krov poslije kiše crven ko krijesta
ne mogu tamo ni na trenutak
Život je jednosmjerna cesta

Svi idu dalje,i ja sa njima
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim...

 
"Stvarnost druge osobe nije u onome što ti otkrije, nego u onome što ti ne može otkriti.
Stoga, ukoliko želis da je shvatiš, ne slušaj ono što ti kaže, vec ono što ne kaže."

Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci...

Tajne su tu da ih neko nasluti...postoji rec koja vredi tek kad se precuti...
 
Romantika je u stvarnosti. Ko kaze da nema stvarnosti? Pa kako se cuje to sto govori? Cestice vazduha prenose njegove reci i mozemo ga cuti, tragovi materije prave znakove na papiru i ekranu i mozemo ga razumeti. Stvarnost je romantika,iluzija je nista. Svaki nas korak je romantika,svaki pokret i rec su romantika. Zivimo i delamo, to je romantika. Sve stonam se desava sve sto vidimo sve sto radimo, sve je to poezija. Samo treba biti tu, treba hodati i raditi. I ako ne radimo i ne hodamo, opet smo deo pesme, samo kakve? Ima muzike koja para usi i ima losih pokusaja poezije. Stvarnost je romantika.
 
BC10150210.jpg


SRECAN PRAZNIK
 
Kad su cvetale tikve
I kad me uhvati moje ludilo, kad se smračim, Inge i Arne hodaju oko mene na prstima. "Inge", tada kažem mojoj ženi, "Inge, srce mi puca." A ona kaže: "Vidim, Ljuba." U početku je strahovala da ću otići; nastrahovala se, jadnica, pored mene. "Ti, ćeš, Ljuba", kaže, "jednom otići od nas. Sešćeš na voz, i ostavićeš nam tvoja kola i tvoju kuću, i nećeš se vratiti. Ostavićeš nam kola i kuću umesto sebe. A šta će nama kola i kuća umesto tebe?" "Ne budi luda", kažem ja njoj; a ona mi još ne veruje. "Ne budi luda, nikud ja neću otići. Nikud ja bez tebe i Arnea neću poći." I, kažem, u početku mi nije verovala, a sad zna: to mora tako da bude; proći će me. I kad me vidi takvog, srpski mi kaže: i ona se uči da govori srpski: "Pa, Ljuba, idi malo u tvoja Jugoslavija. Sverije je dobar, ali za tebe je Jugoslavija najbolji na svet. Idi malo u naša Jugoslavija." — To naša Jugoslavija ona kaže zato što svi mi, i ona, i Arne i ja, imamo dvojno državljanstvo, i švedsko i jugoslovensko. To sam takođe sredio. — A ja joj kažem: "Ti, Inge, kao da si se na Dušanovcu rodila."

Tada uzmem od fabrike nekoliko dana neplaćenog odsustva — i oni su na to navikli, pa mi više ne prave pitanje — i sednem u kola, pa po tri dana i tri noći vozim kao lud. Ja sam, inače, pažljiv, oprezan vozač, i ne volim da jurim, ali tada nemam vremena ni za spavanje. Za volanom samo po dva-tri sata odremam. Tek kad dođem do austrijske i naše granice, zaustavim se. Svratim u neki motel, okupam se, ljudski se ispavam — jedanput sam tako šesnaest sati prespavao — obrijem se, presvučem. I, polako, pređem preko granice.

Tada uđem u Ljubljanu, ili u Celje ili Maribor — niže da idem nemam hrabrosti: o Beogradu da vam i ne pričam — zastanem i parkiram se pored trotoara. I tako ostanem u kolima. Spustim prozore, gledanm oko sebe i — slušam. I, verujte, Slovenci sasvim dobro ******e po naški, ništa se ne razlikuju.

I tako, ne izlazeći iz kola, presedim po pola sata, ili sat ili dva.

Onda polako krenem natrag. U povratku negde na benzinskoj pumpi napunim rezervoar benzinom. Zatim pređem austrijsku granicu, zastanem, pa iz dovoda natočim po punu šaku. Trljam ga, njušim: i on mi miriše na Jugoslaviju. Namažem se po licu, po kosi, po grudima ...

Kući se vratim umoran kao kuče. A moja žena mi kaže: "Ti si se, Ljuba, podmladio."

A o tome kako sam došao ovamo, o tome joj ne pričam. Šta će njoj i to? Nije ni potrebno da zna. To ću sam nositi. To je moja stvar
Dragoslav Mihailovic
 
Da biste svima preneli svoju poruku,morate se izraziti na nacin na koji ce vas ostali razumeti.Preduslov je jasno i koncizno govorenje,da znate sta zelite da kazete.

"Nejasno misliti znaci nejasno se izrazavati."

Bas kao sto svako putovanje pocinje izborom destinacije,tako i jasan proces komunikacije zapocinje odredjivanjem cilja koji zelite postici.Komunicirati bez stalnog uvida u cilj koji zelite postici,je nesto poput voznje vozom bez provere kuda voz vozi.
Celokupna komunikacija se odvija po pravilima koja postavlja slusalac.U ulozi osobe koja salje poruku,vi ste odgovorni za uspeh komunikacije.Uslov postizanja uspesne komunikacije je da onaj koji salje i onaj koji prima,signale protumace na isti nacin (znakove,simbole,jezik...i govor tela).
Stavovi i pozadina uticu i na posiljaoca i na primaoca poruke.Predrasude su snaznije od razuma.Nakon razgovora,cesto ostaje nejasno sto je posiljalac mislio,a sto primalac shvatio.Zato je tokom razgovora izmedju dve osobe,uvek prisutno barem sestoro ljudi:

- osoba koja mislim da jesam
- osoba koja ti mislis da jesi
- osoba koja mislim da ti jesi
- osoba koja mislis da ja jesam
- osoba koja sam ja stvarno
- osoba koja si ti stvarno

Kulturoloska pozadina i stavovi igraju ulogu u procesu komunikacije.Vazno je da shvatimo koncepte na isti nacin.Svaka okolina ima svoje postavke i koncepte.Predhodno usvojena misljenja ,mogu *uznemiriti* taj proces.Kroz povratne informacije saznajemo kako je primalac prihvatio poruku.Ako sumnjate da poruka nije prihvacena onako kako ste vi zeleli,morate krenuti iz pocetka.
Bez obzira na sva znanja vezana za komunikologiju,i na sva iskustva zivotna i ona profesionalna,radeci svakodnevno kroz komunikaciju,vrlo cesto se zapitam,....da nisu ipak oni koji misle da znaju kako te stvari funkcionisu,medju ljudima,negde pogresili? Ili,postoje i oni koji potvrdjuju pravila ,potpunim iskakanjem iz pravila....ili postoje i oni koji s lakocom znaju manipulisati i razgovorima,i raspravama.?...ili,zivot jednostavno,svakim svojim oblikom pokusava staviti do znanja,da je jedan ljudski vek malo,da bi se spoznale sve razlicitosti,koje se tesko mogu ukalupiti u postojeca pravila i zakonitosti.....mozda...
Vrlo cesto....cak,i previse cesto,imam utisak da sam na nekom novom pocetku....da li je to lose?!.......ko bi znao zasto je to dobro !?
 
...probudio me telefon..i poznati glas...izgubljen ...u panici...javlja..da je tog jutra ubijen otac moje kčeri..ubijen u leđa...nekoliko metaka...na ulici..ostao ležati..i kad sam došla...leži, na pločniku..otac mog djeteta, a ona spava ,liči na anđela..i moram ju probuditi i slomiti joj krila prije nego što je naućila letjeti...oduzeti joj osmijeh..prije no što se naućila smijati...ukrasti joj djetinjstvo...budim je...i nakon 7 godina..budim je svako jutro da joj vratim krila...i osmijeh i djetinjstvo...sada je već skoro djevojka..anđeo bez krila..lice bez osmijeha..sjena..budit ću je i dalje...jednom će svanuti dan kad će joj osmijeh ozariti lice anđela...
 
"Imate li soul?", pita me jedna žena narednog popodneva... "Zavisi", želim da joj kažem, nekad imam, nekad ne... Pre nekoliko dana mislio sam da sam se toga oslobodio; a sada sam prepun, pretrpan, toliko da gotovo stenjem pod teretom. Voleo bih da joj to podrobnije obrazložim, da joj pokažem, objasnim, ali izgleda da nisam u stanju. Jasno mi je da je ne bi zanimalo moje duševno stanje, tako da joj jednostavno pokazujem gde držim soul - pored samog izlaza, odmah posle bluesa."
 
Bila jednom jedna rajska ptica, vesela i prekrasne unutrasnje lepote. Cinilo se da njeno perje sjaji upravo zbog slobode u kojoj uziva i zbog vrednosti koje poseduje. Mnogi su njome bili zadivljeni i ocarani, no bilo je i onih zavidnih. To joj , medjutim, nije jako smetalo jer je posedovala unutarnji mir i znala sta je u zivotu vazno.

Jednog je dana naisla na zlatni kavez koji je svojom lepotom bio dostojan njenoj i on joj predlozi da ostane. Rajsku je pticu privlacio taj kavez, ta mirnoca koja je bila suprotnost njenoj zivosti, a kako je ceznula za trajnim domom pristala je da ostane pod uslovom da vrata uvek ostanu otvorena. Kavez nije imao nista protiv i bio je srecan da moze pruziti dom ovoj predivnoj ptici.

Zajednicke su godine prolazile i rajska se ptica brzo navikla na zivot u novom domu. S vremena na vreme uzivala je jos uvek u izletima kroz sumu, ali je ipak vecinu vremena provodila uredjujuci svoj dom. Nakon nekog vremena i sama je imala svoju malu rajsku pticu o kojoj se trebalo brinuti. Sve je vise vremena provodila brinuci se o svom potomku i njeni su izleti postali sve redji. Vrata su sve cesce ostajala zatvorena i polako su pocela rdjati.

Na pocetku se veselila svom novom zivotu i nije osecala da joj nesto nedostaje. Imala je svoj zlatni kavez i svog potomka. Ali, kako su godine prolazile i njena mala ptica sve vise rasla i postajala samostalnija, tako se kod nje sve cesce javljao osecaj da joj nesto nedostaje, no nije znala tacno sta.

Jednog je dana u prolazu, slucajno dotakla vrata, ali ona su ostala zatvorena. Tek nakon nekoliko pokusaja ona su se otvorila i odjednom je na krilima osjetila topli zrak. Cinilo se kao da je tog trenutka njeno perje zasjalo. „ Sad znam sta mi je nedostajalo“ povikala je radosno. U tom je trenutku kavez zapitao:„Sta to radis?“ " Zelim videti da li jos uvek mogu leteti, da li me svet jos uvek voli i da li sam jos uvek onakva kakva sam nekada bila…" -odgovorila je ptica. " Ali tebi to nije potrebno, ti imas mene. Ja te volim i prihvatam ovakvu kakva jesi. " - pokusavao je kavez spreciti njen let. Bilo ga je strah da je ne izgubi. " To mi vise nije dovoljno. Ja nisam stvorena samo da bi bila u tvom kavezu, koliko god u njemu lepo bilo."-rekla je mirno. "Molim te ostani. Bez tebe biti ce pusto i neznam da li cu moci ziveti sam. "rekao je kavez tuzno. "I ti si meni jos uvek potreban. Ne zelim si traziti novi dom, ali ne mogu biti samo sa tobom. "odgovorila je ptica i dodala:"vraticu se…"

Jos neko vreme su tako u tisini stajali, trazeci reci koje nebi ono drugo povredile a opet bile dovoljno jasne. Tek u sumrak kada je nebo pocelo menjati boje, kavez rece jedva cujnim glasom:"Znam da te silom ne mogu zadrzati. Ljubav je dete koje se radja iz slobode….zato…leti prijatelju…u mislima biti cu uvek sa tobom." U tom su se trenutku vrata jos malo otvorila i poslednja zraka sunca obasjala je perje rajske ptice i odjednom se vratio onaj izgubljeni sjaj.

" Vraticu se jer si i ti meni potreban " - tim se recima oprostila i uzdigla visoko u vazduh. Njeno je perje zasjalo hiljadu puta lepse nego pre jer je osim slobode sada nasla i vernog prijatelja.

 
Tap 011 - Zbog tebe


Zbog tebe ja u prazan bazen bi skocila
zbog tebe ja i fudbal bih gledala
zbog tebe ja i kisu bih pozvala
zbog tebe ja i sama bih ostala

Zbog tebe ja i cetri kile bih smrsala
zbog tebe ja i tapire bih slusala
zbog tebe ja i bundu bih prodala
zbog tebe ja i tajne bih odala

Ref.
U vatru i vodu ja skocila bi
i nebo i zemlju ja spojila bi
i Bog bi se plasio kada bi znao
koliko te volim, koliko te volim

Zbog tebe ja na jeza bosa bih zgazila
zbog tebe ja i misa bih mazila
zbog tebe ja i stene bih topila
zbog tebe ja i otrov bih popila

Zbog tebe ja i u falsu bih pevala
zbog tebe ja i kad grmi bih sevala
zbog tebe ja i bundu bih prodala
zbog tebe ja i tajne bih odala

Ref. 2x

Da li bi prala nase gace, mace
da li bi prala nase gace, mace
nase gace
(4x)

U vatru, i vodu, i nebo, i zemlju
u vatru, i vodu
u vatru, i vodu, i nebo, i zemlju

Ref. 2x

;):P

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top