Život pisan srcem

Jednom davno, sva ljudska osecanja i svi ljudski kvaliteti nasli su se
na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je DOSADA zevnula treci put, LUDOST je, uvek tako luda,
predlozila:"Hajde da se igramo zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik
je medju osecanjima."
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi precutati,
zapitala:"Zmurke ? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati LUDOST, "u kojoj ja
pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa
brojanjem, polazim u potragu, i koga poslednjeg pronadjem, taj je
pobednik."
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE! SRECA je toliko
skakala da je nagovorila na igru i SUMNJU i APATIJU koje nikada nista nije
interesovalo..
Ali nisu se svi hteli igrati.
ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo to sto se on nije setio da predlozi igru.
OPREZ nije hteo da rizikuje. "Jedan, dva, tri...", pocela je brojati LUDOST.
Prva se sakrila LENJOST, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog
kamena na putu.
VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senu USPEHA, koji se muceci
se, popeo na vrh najviseg drveta.
VELIKODUSNOST se nikako nije mogla odluciti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto cinilo
savrsenim za jednog od njenih prijatelja.
LEPOTA je uskocila u kristalno cisto jezero, a SRAMEZLJIVOST je
provirivala kroz pukotinu drveta.
ZANOS je nasao svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra.
SEBICNOST je pronasla skroviste, ali samo za sebe!
LAZ se sakrila na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a POZUDA i
STRAST u krateru vulkana.
ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.
Kada je LUDOST izbrojala 999.999, LJUBAV jos nije pronasla skroviste,
jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.
"Milion", zavikala je LUDOST i zapocela svoju potragu.

Prvu je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula VERU
kako raspravlja o teologiji s Bogom, a STRAST
i POZUDA su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu nasla i
ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBICNOST nije
trebalo ni traziti. Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista,
pcelinje kosnice. Od tolikog trazenja LUDOST je ozednela, i tako u kristalnom
jezeru pronasla LEPOTU.
Sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse, jer se ona nije mogla odluciti za
skroviste, pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu.
Tako je LUDOST, malo po malo, pronasla gotovo sve.
TALENAT u zlatnom klasju zita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAZ
na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da
su se uopste igrali.
Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki
vrh planine i kada se vec razbesnela, ugledala je ruzicnjak. Zasla je medju
ruze, uzela suvu granu i, besna i iznemogla, pocela udarati po
prekrasnim ruzinim pupoljcima. Odjednom se zacu bolan krik.
Ruzino trnje izgrebalo je LjUBAVI oci.
LUDOST nije znala sta da ucini. Pronasla je pobednika, osecanje nad
osecanjima, ali LJUBAV je postala slepa!
Plakala je i molila LJUBAV da joj oprosti. Na posletku, odlucila je
zauvek ostati uz LJUBAV i pomagati joj.

Tako je LJUBAV postala pobednik nad osecanjima, ali je ostala slepa, a
LUDOST je prati gde god ide !
 
I tako, pošto su LJUBAV i LUDOST shvatili da im je sudbina da zajedno lutaju svetom, odlučili su da sebi nađu osunčano mesto na koje će uvek moći da se vrate kad se umore od dugih lutanja i ludosti koje su iz ljubavi činili po kosmosu.
I najposle su pronašli jedno takvo mesto.
Zelenu i svetlu planetu na uglu vasione.
Ta planeta jako im se dopala.
LJUBAV i LUDOST su posle duge potrage konačno pronašli svoj dom za narednu rundu večnosti.
I njihovo iznenađenje bilo je ogromno kada su shvatili da su druga dva osećanja, jedina koja nisu igrala žmurke, već odabrala Zemlju za svoj dom. TUGA i STRAH, takođe osuđeni da zajedno skitaju međuzvezdanim prostorom, već su dugo živeli na Zemlji, uplakani i zbunjeni hodali su planetom ne znajući zašto su ih SREĆA i HRABROST napustili. LJUBAV i LUDOST imali su dva izbora, jedan je bio da oteraju TUGU i STRAH sa Zemlje, a drugi je bio da pokušaju da ih nauče da žive sami sa sobom, i prihvate sebe takvima kakvi jesu.
Naravno, LJUBAV ne bi bila to što jeste da se nije odlučila za ovo drugo.
LUDOST je malo negodovala, ali je LJUBAV, slepa za ružno, zlo i tamno, uspela da nagovori LUDOST da joj pomogne. Zajedno su napravili plan i otišli kod TUGE i STRAHA.
Kada ih je videla da se približavaju, TUGA je odmah zaplakala, a STRAH je pobegao.
Prateći plan, LUDOST je potrčala za STRAHOM, a LJUBAV je nežno uzela TUGU za ruku.
I tako je ostalo i do dana današnjeg.
LUDOST ne može da stigne STRAH, pa ga juri svuda po svetu, što je bolje nego da STRAH ostane paralisan i okamenjen na jednom mestu, a LJUBAV drži TUGU za ruku i ne da joj da plače.
 
Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...
Erih Marija Remark
 
"Mirišem je kao cvet: miris čist i drag. I znam da mogu sve u životu, s njom.
Držim je na rukama i njišem je polako, polako, da je odvojim od sveta, od straha, od ružnih sećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje, u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem. I osećam se kao gospodar sveta".
( Meša Selimović, "Tvrdjava" )
 
More će ti govoriti o beskrajnosti, nebo o čistoti, a mračni čempresi o tuzi. A ti ćeš reći moru i nebu i čempresima: ,, Moja ljubav ima u sebi vašu beskrajnost, i vašu čistotu, i vašu tugu. Jer, zato što vas je moja duša obožavala, ona se sazdala od onog što je obožavala.''
Zvezde će ti govoriti o večnosti, a zore o svetlosti. A ti ćeš odgovoriti i zvezdama i zorama: ,, Iz moje ljubavi se rađaju mlečni putevi i nebeska kola, i mirna svitanja na planini. Jer vaša večnost i vaša svetlost nisu drugo nego atributi ljubavi.''
Večernji sutoni govoriće ti o smrti, a tišine o zaboravu, a ti ćeš odgovoriti i sutonima i tišinama: ,, Ima nešto što ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna ali nenadmašna vera u nerealno i nemogućno. I ima nešto što stoji iznad sudbine čoveka, a to je ljubav koja je, kao i smrt, uvek slepa moć prirode, a ne cilj čovekove sreće ili nesreće''.
Dučić
 
VRAPCE

Iz gnezda je ispalo žutokljuno vrapče. Još u vazduhu je napravilo par besmislenih pokreta krilima, a onda je bupnulo o zemlju, ovako, BUP. Dva metra odatle prolazila je žena kojoj je kroz glavu prošlo samo jedno "iju", i u isto vreme je promrmljala "što me uplaši, bre".

Nekoliko koraka iza nje išao je čovek koji je pomislio "eto što je žena, ne bi stala da mu pomogne", i stao da mu pomogne. A onda je video da mu je polomljeno jedno krilo, a to mu je već bilo gadno, pa je produžio svojim putem.

Onda je prošla majka koja je za ruku vodila dete iz škole. Dete je pomislilo "malo vrapče, poneću ga kući" i reklo "malo vrapče, poneću ga kući", a mama je pomislila "samo mi još ptica treba" i rekla "nemoj, doći će njegova mama po njega".

Za njima je išao zagrljen par. Devojka je pogledala vrapca i pomislila "ovaj je gotov, neće još dugo" i rekla "jao jadan". Mladić je zaljubljeno pogledao svoju devojku u oči, pomislio "kako ima dobru dušu" i nežno je poljubio.

A onda je došao ludak. Pomislio je "tra la la", kriknuo iz sve snage i zgazio vrapca cipelom broj 47. :(
Voja Antonić
 
SVADBA NA 101 NACIN

ORIGINALNA PRICA
Svadba u Banatu...Udaje se Jula za Crnogorca. Veliki sto u dvoristu, za stolom puno gostiju. Sa jedne strane stola sve Crnogorci, ima ih jedno dvadeset sa jos 40 kg ordenja. Sve se to naglo ka stolu od tezine.Sa druge strane stola sede Lale, lepi i debeli. Ustaje jedna starina, pridrzava se stapom i pocinje svoj govor:"Ova vasa Jula ima cast sto ulazi u ovako slavnu familiju. Nas Blazo je sin palog borca, narodnog heroja, ciji je djed rasceriv'o Turke na buljuke kod Mojkovca. A njegova sestricina, od Baja Stricevica njegovog sure snaja, sto je pradjed njegove babe protjera Medjedovice, jer je njino pleme bilo spremno na sve. A njegova teta, sto je onog Miljana,Dragorovog sina, sto je na Durmitoru izda' strica Milica, e da **** oca izdajnickog, posjekla kano tikvu, a nu, vasa Jula treba da je srecna sto ulazi u ovak'u slavnu familiju, tako da recem..."

CRNOGORSKA VERZIJA
A ono ti je bila svadba u Banat, da je nije bilo nidje! Dosa' nas Blazo da prizeni nji'ovu Julu. A nas ti je Blazo, visok ka' Lenjin, otac mu narodni heroj,borac jos od aprila 1945. Kad smo sjeli za sto, sa nase strane sve soko do sokola, e da sabiramo, ne bi Turaka i mrtvijeh Talijana prebrojali, da **** oca ocinjeg! I Micun, njegov stricevic, sto je odrza' govor, ne bi ga ni Njegos bolje odrza'! E, ali Medjedovice, i njino pleme sto izda' strica Milica, no da ne pricamo sad o tome! A jado moj, a svi ordenje stavili, pa se sjaji, ka' reflektore da su ukljucili.
A ravno ti je kod njih, jado, da ravnije ne moze bit'! A nu, a Julin otac odrza' kratki govor, no je reka' da je Jula postena djevojka, e da su svi koji su se druzili s njom, bili zadovoljni! E, tako i treba da bude, kad ulazi u ovako slavnu i postenu crnogorsku familiju! Zivjeli!

LALINSKA VERZIJA
Moram ti kasti, ***** ga, sad kad je sve proslo, da smo Julu nekako udali! Da je nasla nekog naseg, nije! Da je nasla nekog bogatasa, nije! E, ***** ga! Nasla nekog Crnogorca, al' taj je, ***** ga, pothranjen! Jula moze da ga stavi pod misku! I dosla ti njegova familija, skoro sva, mogu ti kasti, al' da ih stavis sve na kantar, bili bi teski k'o kum Pera i njegova Juca! I naneli gvozdja nekog, kazu ordeni, ***** ih,svi se savili do zemlje, al' ne skidaju! A zet, nema ga triest kila sa krevetom! Al' nagojicemo mi to! Nasa Jula, kako kuva, i nogu od stola bi ugojila! I moram ti kasti, il' sam ja to pogresno razumeo, a ne bih vol'o, da oni volu da se svadjaju! I posvadjali se sa nekim, ***** ga, medvedima, pre trista godina! I imaju neku babu, daleko bilo, koja mase nekom sabljom! I sad oni se hvalu da je ona, o maj, neku glavu odsekla! Al' nisam shvatio da je otisla u zatvor! Cudan neki narod, da ga *****!

MADJARSKA VERZIJA
Ja sam ti moj Radmila bilo na svadba kod Lalin cerka Jula. Sto sam se rasplakalo od sreca! Moj Janos se najvise rasplakala! Kaze nema vise ucis kod Jula! A mnogo vremena su zajedno ucis! I bili tamo neki Crna Gorica gosti! Mnogo lepi *****, ja namignes tebi, moj Radmila! Ja samo zadignes suknjo, oni samo izbecis beonjaca! A mladozenja, moj Radmila, to ne izdrzis u krevet ni pet minuta! Ja to mogu polomis sa jedna ruka! Joj, istenem! A bilo tamo neki oficir, sa fino sabljica i jedno veliko mustas! Vec se dogovorilo da idemo setamo Dunav kej! Joj Radmila, seretlek!

BOSANSKA VERZIJA
Joj, jarane, jesam bio na dobrom derneku. Mesa ko drva. Jest da je bila krmetina, al nemores pit gologuzo. A cuga prava!!! Iznio cojek vina, a naki Crnogorci donije domace loze. Jarane, jest da im je loza dobra, al sto oni mogu da seru to malo ko more.
Kad su pricali, matere mi, ko da sam Djeknu gledo... Samo sam se zajebo I presjeko sa pivom i evo sad me glava rastura. Znam da ne ide vino i piva, al, ******,zinula ******..Aaaa... zar ti nisam reko...ama ona ****** Jula se udala za nakog Crnogorca, a on... ko da ga je poplava izbacila, matere mi!

BEOGRADSKA "ARGO" VERZIJA
E, jeb'o te, sto je bila zurka kod Majine cimerke Jule! Nisam se bolje provela odavno, jeb'o te! Ona se udala, jeb'o te, za nekog Montenigera, sine, pa on visok metar i zilet, Lenjin je za njega Hakim Olajdzuvon! Pa dosli svi sa nekim gvozdjem na sakoima,keva da mi djuska pred dragstorom! Pa kad su seli za sto, jeb'o te, to se zatreslo k'o zemljotres, cale da mi jede pesak! A onda matori Monteniger poce da *****,fol oni ****** Turke, jeb'o te! Pa sine, njih mrzi da podignu ruku, a 'ce ovamo da sjebu Turke! Pa su ****** Nemce i Italijane, mozda sine, ali u trci na sto
metara u beganju! E da vidis, na kraju, jeb'o te, kad ih je Julin matori zajeb'o! Ma znas, da je Jula radodajka, ona se sazali na svakog frajera, jeb'o te, da mu svega dok si rek'o britva! A sto da ne? Jednom se zivi, mada ovi *****ju da je nebeski zivot vecan! A jel' se javio neko otud razglednicom? Nije! Jel' posl'o neki paket? Nije! Mi da se nazivimo ovde, sine,a oni neka se cuvaju za gore! Bole me riba!

PIROCANSKO-NISKO-VRANJANSKA VERZIJA
Bese svadba u Banat. Tamo sam isao kod svastike na spavanje, takoj da nista nesam plateo. Pice ponesoh sto ga dobih od doktor Nestorovic, takoj da ni tuj nesam dao djengi. Ama, kicenje!!! AMA, KICENJE,LJUDIIIIII!!!! Da gu li *****, neka zenska ti zakaci ovolicnu grancicu i moras da gi davas pari!!! Mame im ga natitkam, ne sam uspeo da gi izbegnem! Dadoh deset dinari, ***** gu li, nemadoh dve po pet, inace bih spasiv peticu!! JOOOOJJJJJ!!!! Sedoh za sto, muzika na uvce, eve sto cu da gi dam dinar!!! ma, ovaj sa harmoniku me gleda k'o siroma' slaninu! Sta sam mu skriveo? Nista! Nego, 'oce pari, bato!!! Ko da gi berem sa komsija Tosinu kajsiju! A hrana,ubavaaaaaaaa!!! I to, meso, bre! Sve dzaba! Izeo sam deset parce, stomak sam napuneo do grlce! I jagnjetina, bre, to ni Draza nije imao takoj!!! Al' me zaklase nacisto sa njihovi obicaji!!! Mnogo bre ovi Severnjaci rastrosni! Kad naidje mladina kecelja, pa mladina pogaca, LELEEEEEEEEEEEEEEEE!!! Samo gu davas pari! Ode mi sto dinari, nece se oporavim pet godine! A, mladozenja, da gu li *****, gu ne poznavam! Mrsavoooooo, bre! Koj li ga 'rani, ne znavam! A, mlada, lepa, ima sta da zagrlis! I kuva, bre! Kad se vracav u Pirot, umal' me slog ne zavati! Poskupese zeleznicu, u jeba' ti ja budale! Ko sa metro da se vracav u Pirot! Ce razmislim sledeci put da idem!

VERZIJA NOVINSKE KUCE "BOLIKITA"
Kako javlja "Fan-jug", u selu Donja Bundeva, odrzana je crnogorsko- vojvodjanska svadba. To je jos jedan dokaz da nacionalne barijere ne mogu da zaustave ljubav. Pred oko 1800 gostiju, goste je pozdravio Predsednik opstine Gornja Bundeva, Dr Miloje LovaDoKrovic I pozeleo im dug i srecan zivot, pun dece, jer deca su nase najvece bogatstvo u ovako teskim trenucima za nasu zemlju. Izlozeni svakojakim pritiscima, cesto neizdrzivim uslovljavanjima, ponekad i otvorenim pretnjama, a sve to na ivici incidentnih situacija, nasi mladenci su ipak odlucili da se uzmu. Na kraju je lokalna radio stanica narucila pesmu za mladence "Sta ce ti mozak, kada imas lovu, bolje budi glupak, slusaj pesmu ovu" u izvodjenju estradne umetnice Tucajke Cukadzic Sevic Nakitanovic.

VERZIJA LISTA "VASA BITKA"
U selu Donja Bundeva, pred 50 ljudi, u dvoristu domacina Ace Vrsajkova, proslavljala se svadba dvoje mladih - mlade Jule I mladozenje Blaze. U veseloj atmosferi, goste je pozdravio stari crnogorski ratnik Micun, a zatim i mladozenjin otac Aca.
Crnogorsko-vojvodjanska svadba je protekla u veoma vedroj atmosferi, a lokalna radio stanica je emitovala besplatnu pesmu u cast svatova. Zdravicu je odrzao i clan Demokratske Partije Srpskog Radikalnog Pokreta Obnove Veoma Leve Strane Futoskog puta Socijalistickog Predgradja Srednje Bundeve.


 
HRVATSKA VERZIJA
Cuj, stari, pir ti bil vu ne'akvem Banatu! To ti je hrvatska Vojvodina, ne? Kaj me gledas tak? Ti ne znas povijest? Jos je nadvojvoda Karlo, on ti je bil stanovnik totalno nepozeljan na ovom forumu iskljucivo zbog porekla!,kaj ne, jos tisucu dvijesto pedeset i pete godine,potpisal vu Zagrebu dekret da je Vojvodina hrvatska zemlja! I bil ti je strasno lijep pir, za ne vjerovati, stari moj! I znas kaj? Julina ti je majka Hrvatica! Je,je! Ozbiljno ti govorim! Ona ti je bila tak lijepa, bila ti je vu crvenoj haljini i bijeloj bluzi, prekrasno, kak sahovnica, ti bokca! A zenik, to ti moram posebno rec! On ti ni visok, tak, slang bih rekel, sto postotni stanovnik totalno nepozeljan na ovom forumu iskljucivo zbog porekla!! Crnogorci su gorski Hrvati!Kaj? Ne slazes se? Ti bokca, pa Boka Kotorska, to ti je bil Gospin Zaljev prije sto godina! Je, je, kaj ne znas za Sabor vu Ninu, tisucu osamsto devedeset i pete godine? Pa ti nis ne znas! Joj, pa glazba na piru! Oni su ti svirali stare gradske pjesme! Sve stare zagrebacke, stari moj, sve stare zagrebacke! Cetir'konja debela, jasu sve do Zagreba! Sinoc kad je pao mrak, posla cura u Kiseljak! Osam tamburasa sa starog Maksimira! I jos ti nekaj moram rec, stari moj! Sandzak je hrvatski! Nedvojbeno!!!

NATO VERZIJA
Posle uspesnih pregovora gospodina Ace i gospodina nar. her. Micuna, dogovoreno je sledece:
U roku od sledecih 96 casova NATO nece zapleniti nijednu svinju iz obora!
NATO salje posmatrace u spavacu sobu gospodje Jule i gospodina Blaze!
Ovo nece ugroziti uspesan seksualni zivot ovo dvoje,sem sto ce svake noci uletati u sobu - vrabac! On ce biti, naravno, nenaoruzan!
Ukoliko mladenci omanu, posmatraci mogu da se umesaju,ali samo jedan po jedan! Nikako svi odjedanput!
Spavaca soba Blaze i Jule time nista ne gubi,naprotiv, to je u crnogorskom interesu, jer je Blazo malo zanemoc'o!
Umesavanje sa zadnje Juline strane bice smatrano provokacijom!
Ne bude li pameti, bice sranja!
Ukoliko Blazo pretera, i Jula ostane u drugom stanju,onda:
Gospodin Vesli Klark prihvata da bude kum!
Ako bude zensko, zvace se Nata, ako bude musko, zvace se Natanijel!
U svim ostalim varijantama zvace se Djekna!
Ovaj Sporazum je u duhu ranijeg razgovora Aca-Micun, i sacinjen je u cetiri kopije! Ako se domacin ne pridrzava Sporazuma, vazi tacka 7., I to onaj deo iza zareza!

ZIVOTINJSKA VERZIJA
Onaj komarac Blazo se ozenio onom kobilom Julom. Bilo je tu stoke na svadbi koliko hoces! Kum Voja se usvinjio k'o vepar, a onaj orangutan Zoki je samo baljezgao onoj kravi Jeleni na uvo. I drpao je ispod stola, a ona se smejala k'o koza. Stari jarac Micun je meketao nesto o istoriji, ko je koga ubio, ko je koga posek'o, a gosti su spavali k'o jaganjci. Onaj nilski konj Aca e odbrusio nesto u stilu da se Jula **** k'o stuka, a onaj som je na to cutao! I a kraju ono govedo Milutin, koji izgleda kao namerno probudjen konj, cim u mu rekli da treba da peva pozdravnu pesmu mladencima, usr'o se k'o grlica!

PSOVACKA VERZIJA
Udaje se Vojvodjanka za Crnogorca! E, jeb'o kombinaciju! E, do *****! Em su me prvo ujutru probudili pre 6 sati, nabijem ih sve na ***** nepotkovane, em su me obukli k'o paradnog konja, a ne volim odelo, ***** li im rogatu tetku na 'rapavoj dasci! Pa onaj pijani Steva - tako me je mucki budio,k'o da sam pilot NATO pakta, ***** li ga intenzivno,pa unakrst! A ovi gosti sa ordenjem - sve moj do mojega! A mladozenja? K'o da ga cale izdrk'o na lopati! Mlada? K'o jebana, pa napustena! Ma gde sam ja ovo dopao, sestru li im ***** pokrajinsku? Ali zato,bato, klopa ipice - cista desetka! Usr'o sam se od piva definitivno! Posle prvih 25 komada nisam znao gde sam! Tek sam tad mog'o da svarim kumu! Pa ono,sine, ne bi jeb'o ni na ringispilu! A pogled joj je u picku materinu - kupus gleda, meso vadi! To ne bi jeb'o ni u samoodbrani! Ali zato muzika – cisti intelektualci! Da si vid'o pevaljku! Stereo pevacica - po dva ***** joj vire iz svakog oka! A pesme – suva poezija: "Dubok bunar, a zelena kofa, moj se Mile na masinu sisa!" A onaj harmonikas 'oce da me **** na suvo! A mislim se,mamicu ti ***** da ti ***** zguza, ti ces meni da otimas pare! Samo sam ga pozvao da pridje, i posle,ceo dan mi nije prilazio! Znas sta sam mu rek'o? Ne znas? Sapnuo am mu na uvce:"Ako me jos jednom budes maltretirao sa tim kukumavcenjem para, jebacu ti mrtvu kevu na ranjenoj sestri na ocevom grobu, ***** li ti materina dzulovska, jeb'o te konj u glavu seljacku! A sad se razidji, intelektualac!"

PIJANA VERZIJA
Aaaaaaaaaaa...Boli glava.....***** ti rakiju Zivagovnovic....Prepio sam pa sam odlepio.....A mlada je...suvise debela...a mladozenja suv k'o prsut...A ne da sam se izb'o na ordenje...***** ti mokru zemlju...STA MI STOJIS NA RUCI?!! IDI U PIZDU MATERINU!!!...Da l' sam pis'o?!...Ili nisam?!...E ***** ti muziku!...Daj da ubijem jos jedno pivo...Ma gde je sto, ***** mu materina...STA GROK?! STA GROK?!!!! Vidi svinje, ***** li ti!!...Ma gde sam ja odlut'o?....

POLITICKA VERZIJA
Drugarice i drugovi! Mi ovde imamo, rekao bih, a kako i ne bih, kada je svakom patriotskom patrioti koji je patriota uvek bio, a mogu da kazem, bez ikakve sumnje da cu biti pogresno interpretiran, ili, sto u nasem narodu obicno kazu, a kazu jer imaju sta da kazu, a ne kao, svima vam je poznata ta prica o Lazaru koji je prodavao kola, hocu da kazem, pazio je, i naravno, tu se nasao i njegov veliki i posteni kolega Jovan, a sto on lepi tapete!!!
 
Poznajem mnoge ljude i tajne mnogih ljudi.

Ali ni dva coveka nisu ista. Svako je svet za sebe i njegova najdublja jezgra ostaje drugima strana. Zato izmedju ljudi nastaju gotovo neizbezna trvenja, napetosti, sukobi. Samo ako sam shvatila da je drugi drukciji, i ako sam spremna oprostiti, zajednicki zivot je moguc.

Daruj oprostaj! Nemoj reci: 'To je nemoguce. Sve sam ucinio za druge i sve sam dao. Sada je dosta.' Ah, nisi dao sve. Sve ces dati tek kad darujes oprostaj. Oprastanje je najlepsi dar. Ono je bozanski dar. I tebi je potrebno oprastanje.

Oprastanjem zarastaju rane i procvetava ljubav. Ono sto najteze mogu dati, moram dati kao prvo: oprostaj. Uvek iznova oprostiti.

Ima tako povoljnih prilika da se zakljuci mir, da se ukloni svadja. Jako cesto imam prilike nesto darovati, napisati jednu kartu, nekoga pozvati kao znak da mu ponovo zelim biti dobra. Ako je ucinjen prvi - najtezi - korak, ostatak je blagdan.
 
Poslednja izmena:
-odlomak iz knjige "Alhemiccar"
Neki trgovac poslao je svog sina da kod najmudrijeg od svih ljudi nauci Tajnu Srece. Mladic je punih cetrdeset dana hodao kroz pustinju sve dok nije stigao da jednog lepog zamka na vrhu planine. Tu je ziveo Mudrac kojeg je mladic trazio.
Umesto da naidje na svetog coveka, nas junak je, medjutim, usao u jednu salu koja je vrvela od ljudi; trgovci su ulazili i izlazili, neki ljudi su razgovarali po uglovima, jedan mali orkestar je svirao prijatne melodije, a tu je bila i bogata trpeza puna najlepsih jela iz tog kraja sveta. Mudrac je razgovarao sa svima i mladic je morao da saceka dva sata dok je dosao red na njega.
Mudrac je pazljivo saslusao razloge mladiceve posete, ali mu rece da u ovom trenutku nema vremena da mu objasni sta je to Tajna Srece. Preporucio mu je da se proseta po njegovoj palati i da se vrati kroz dva sata.
- U medjuvremenu bih te nesto zamollio - dodade Mudrac, pruzajuci mladicu kasicicu za caj, u koju je kanuo dve kapi ulja.
- Dok budes hodao, nosices ovu kasicicu i nastojaces da se ulje ne prospe.
Mladic je poceo da se penje i silazi stepenicama palate, stalno motreci na kasicicu. Posle dva sata, vratio se pred Mudraca.
- Dakle - upita Mudrac, - jesi li video persijske cilime u mojoj trpezariji? Jesi li video vrt koji je najveci Majstor medju bastovanima punih deset godina uredjivao? Jesi li primetio prekrasne pergamente u mojoj biblioteci?
Mladic je posramljeno priznao da nije video nista. Njegova jedina briga je bila da ne prospe one dve kapi ulja koje mu je Mudrac poverio.
- Onda se vrati i upoznaj cudesa mog sveta - rece Mudrac. - Ne mozes imati poverenja u coveka ukoliko ne poznajes njegov dom.
Sada vec smireniji, mladic uze kasicicu i ponovo krenu u setnju palatom, ovog puta obracajuci paznju na sva umetnicka dela koja su visila sa tavanice i po zidovima. Razgledao je vrtove, okolne planine, primetio nezne cvetove i ukus sa kojim je svako umetnicko delo postavljeno na pravo mesto. Vrativsi se kod Mudraca, u detalje mu je prepricao sve sto je video.
- Ali gde su one dve kapi ulja koje sam ti poverio? - upita Mudrac.
Pogledavsi u kasicicu, mladic primeti da ih je prosuo.
- Eto, to je jedini savet koji mogu da ti dam - rece Najmudriji od Mudrih. - Tajna srece sastoji se u tome da posmatras sva cuda sveta, ali da nikad ne zaboravis ni na one dve kapi ulja u kasicici".
 
SUSRET

Voja Antonić

- Zdravo!

Klimam glavom i otpozdravljam. Odakle poznajem ovog čoveka? Trenutak zbunjene tišine sakrivamo rukovanjem.
- Pa gde si ti?
Sležem ramenima.
- Evo...
Ispašću glup ako se odmah ne setim. Prisećam se likova iz mladosti, škole, sa posla... ne ide, ne prepoznajem ga. A on i dalje drži usta razvučena u osmeh i gleda me pravo u oči.
- Jel' radiš, a? Ima posla, ima...
- Pa eto, ima.
Možda bih umeo da započnem neki pametniji razgovor kad bih znao o čemu, ali nigde u sećanju ne mogu da pronađem ovog čoveka. Menjam mu boju zuba iz žute u belu, sklanjam mu brkove, vraćam mu kosu na teme, gomilu kose, ali prosto ne ide. Valjda će reći nešto što će mi razrešiti misteriju... Neće, samo ćuti i kezi se kao da ima facijalni grč. Pokušavam drugu taktiku. Gledam u daljinu, pa na sat, pa opet u daljinu... pomeram se jednu stopu u smeru u kome sam išao pre nego što me je zaustavio. Ne vredi, nema nameru da se otkači.
- Šta ti radi brat?
Tako dakle. Otvara novu temu, o familiji. Ako ovo prihvatim, gotov sam. Trenutak je da pređem na brutalne metode.
- Nemam ja brata, ja imam sestru.
- Ama brat tvoj, Brana.
- Nemam brata, imam sestru, zove se Lidija.
Ne znam odakle mi pade na pamet baš ovo ime, ali uspelo je. Konačno je skinuo idiotski osmeh sa usana. Fiksirao me je još trenutak, a onda je moja podvala počela da deluje.
- Jel' si ti Voja?
- Ne.
- Nisi Voja?
- Nikad nisam bio Voja.
- Izvinite..
- Ništa.
Ostao je zbunjen kad sam se okrenuo i nastavio svojim putem. Sad neka malo on prebira po sećanju. Prljava igra, ali je bar rezultat nerešen. Jedan jedan i to na nejgovom terenu..


 
SPASILAC

Voja Antonić

Ušli su nepun minut posle mene i seli za jedini slobodan sto u restoranu. Ona je bila naoko neupadljiva, sa kestenjastom kosom srednje dužine, smeđom bluzom i farmerkama. Nikakvih minđuša, ogrlica, prstenja. Jedino na čemu ste morali da zadržite pogled bile su njene oči. Sive zenice sa tankom tamnoplavom ivicom krile su nešto što je vredelo otkriti. Imala je preko trideset godina, ali je vreme na njoj urezalo samo dve bore oko uglova usana, kao da se često smeje. Ipak, dok sam je gledao, nijednom se nije ni osmehnula. Muškarac, znatno mlađi od nje, bio mi je okrenut leđima pa nisam čuo šta joj priča. Mada, istini za volju, ni ona ga nije slušala. Samo je zurila kroz njega u neku svoju tugu.

Jeo sam vrlo polako, da bih duže bio s njom, jer za desert nisam imao novca. Nijednom nije pogledala na moju stranu. Pitao sam se da li zna da ne skidam pogled s nje, da je čitam kao otvorenu knjigu i da posle mnogo vremena imam pred sobom ženu koju bih mogao da volim. Jedino sam bio siguran da nije svesna koliko života je svojim pojavom spasila.

Prvi signal: još pet minuta. Diskretno sam zavukao ruku između radijatora i zida i izvukao kartonsku kutiju koju sam pre tačno pedeset pet minuta tu sakrio. Platio sam kelneru na izlazu, jer nisam imao vremena da ga čekam. Tri minuta. Do reke ima oko dvesta metara. Ostao je još pun minut kad sam bacio kutiju daleko u vodu. Bućnulo je kao kamen i na talasićima sam video hiljadu iskričavih svetiljki grada s druge strane reke. Znao sam da je eksploziv nakvašen, ali je cela instalacija zajedno sa upaljačem dobro zaštićena. Imao sam poverenja u delo svojih ruku i znao sam šta će se dogoditi. Na nula sekundi čuo se prigušeni prasak i ponovo sam u talasićima video nemirne reflekse svetla.

Hteo sam da zaplačem, ali nisam mogao. Grad je hučao s one strane reke.
 
"Verujem,da je zivot kao reka i da vecina ljudi uskace u tu reku, nikad zaista ne odlucivsi gde zele zavrsiti.
I tako,za vrlo kratko vreme oni bivaju uhvaceni u struju, struju dogadjaja,struju strahova,struju izazova.
Kada stignu do mesta gde se reka racva,oni ne odlucuju svesno gde zele poci ili koji im smer odgovara.Oni jednostavno idu, kuda ih voda nosi...
Postoji deo gomile ljudi koju usmeravaju dogadjaji umesto njihovih vlastitih vrednosti.
Zbog toga osecaju,da nemaju nadzor.Ostaju u tom nesvesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbesnele vode. Tada otkrivaju,da se nalaze
dva metra od slapova Nijagare u camcu bez vesla. U tom trenutku kazu:"Dodjavola...""
A tada je vec-kasno.Nalaze se pred padom. Ponekad je to emocionalni pad.
Ponekad je pad telesni. Ponekad je rec o finansijskom padu.
Velika je verovatnoca,da je ono, sto vas trenutno opterecuje u zivotu moglo biti izbegnuto boljom odlukom-uzvodno!
 
Cekic mi moze slomiti kost, ali mi samo reci mogu razmrskati dusu.

" Moj znak prepoznavanja su ljudi. Jos uvek ne prepoznajem imena. Prepoznajem samo ljude i neljude. Optimista sam utoliko jer verujem da se i od neljudi mogu stvarati ljudi, a da bi se to postiglo treba prastati i onima koji znaju sta cine, prastati sve dotle dok sami pred sobom ne pognu glavu. Lako je recima donositi vatru, buditi njima mrznju i zavist, recima treba donositi mir. Takve su reci slicne svetlosti."

Zivot se ne meri brojem udisaja koje ucinimo, nego trenucima koji ti oduzmu dah."
 
Pocetak price ide daleko u proslost, kada je neki muskarac kaznio svoju petogodisnju cerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Bozic. Sledeceg jutra je devojcica donela malu kutiju na poklon i rekla: Tata, to je za tebe!
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema nicega, jako se naljutio. Cerkicu je prekorio: Ako nesto poklonis, ocekuje se da se u kutiji nesto nadje!!
Devojcica ga je zalosno pogledala i s suznim ocima rekla: Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred cerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oprostaj. Do kraja zivota cuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osecao izgubljeno i ocajno, uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je cerka spremila unutra.

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni, prijatelji, deca, Bog. Ne postoje vaznije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su andjeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteskoce i podsete nas na to, kako se leti...
 
Majstori manipulacije ili energetski vampiri

Nema priče koju vam neće ispričati i igrice koju neće odigrati da postignu to što žele...Cilj je potpuna manipulacija i totalna kontrola...Koliko god bili dobronamerni i nesebični prema njima...nikada im neće biti dovoljno i uvek će se vraćati po još...Dok god imate snage...
Kada ih prepoznate u svome životu...nemojte se zavaravati tu nikakvog napretka neće biti... Uzalud sva ljubav...razumevanje i tolerancija...oni su jednostavno nesposobni za davanje i razmenu energije...Udaviće vas svojim igricama dok vas potpuno ne iscede...a onda će otići dalje...vi ste već umorni i potrošeni...a oni će opet baciti svoju mrežu i šarm na drugu naivnu žrtvu koja će ih gledati otvorenih očiju i pružati im pažnju i ljubav.
 
Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu zivotnu istinu.
U dusi svakog coveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U dusi svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, samosazaljenje, krivicu, greh, srdzbu, inferiornost, laz, lazni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono sto pruza uzitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdacnost, darezljivost, istinu, saosecanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedonih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeskom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hranis...
 
Ubijajući, sopstvenog ubicu stvaraš.
Pobeđujući, onog ko će te pobediti stvaraš;
posle vređanja, uvreda stiže;
posle napada, napad.
I tako, u začaranom krugu,
i sâm pljačkaš na kraju
opljačkan biva.

SN III.15


 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top