Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Кроз шалу се одлучује
Мада на први поглед изгледа као луцкасти шаљивџија, Ешу је несумњиво мудар јер никад не доноси одлуку уместо човека. Он га само изазива, зачикава и подстиче.
Ово је слатко-горка прича са запада Африке, древна бајка у коју многи и данас верују. И, попут многих других митова је поучна. Ешу, дух, тачније божанство народа Јоруба (и других који су насељавали западни део Африке), сазнао је уз помоћ својих чаробних моћи да у неком селу живе један поред другог двојица најбољих пријатеља. Пријатељство је било дугогодишње и чинило се да је нераскидиво. Међутим, Ешу је одлучио да искуша њихово верно пријатељство. Знао је да двојица пријатеља сваки дан обрађују своје баште, а да њихове окућнице раздваја само један пут. Тако је лукави Ешу почео свакодневно да се шета управо тим путем. На главу је ставио шешир који је с једне стране био бео, а с друге црвен. Још исте вечери двојица пријатеља започела су разговор о тајанственом пролазнику с необичним шеширом. Убрзо је настала свађа: један је тврдио да тајанствени пролазник носи бели шешир, док га је други уверавао да је шешир црвен!
„Бели!”, „Црвени!”, викали су пријатељи. Напослетку су почели да се вређају. Испоставило се да људска нарав не подноси несагласје. После љутитих речи, дојучерашњи пријатељи прешли су на ударце. За то време Ешу их је посматрао из потаје и умирао од смеха. Ругао се слабостима људске нарави јер су пали на тако једноставном испиту. Кад су почели да пљуште ударци, Ешу је ипак одлучио да им се покаже. У ствари, показао им је шешир: с једне стране црвен, с друге бео. Затим их је упитао да ли због једне ситнице као што је боја шешира неког непознатог пролазника треба да униште старо пријатељство. Пријатељи су се покајали схвативши да њихово понашање заиста није било паметно. Ешу је познато божанство, дух који и даље живи у бајкама, причама и молитвама народа Јоруба. У Бенину га називају Елегбом или Легбом. У Нови свет црни робови донели су са собом и приче о Ешуу које се и данас препричавају на Куби и у Бразилу. Овом божанству посвећене су и многе музичке композиције – самбе. Истини за вољу, самбе су прикладне за музички приказ Ешуове нарави, јер су истовремено веселе и сетне.
Украдене сандале
Чиме се заправо бави Ешу, односно Елегуа? Он не брине о стварању света, не убија нити оживљава, већ својим чаробним моћима изазива радост и смех, али и патњу и сузе. Ешу је у стању да научи памети чак и саме богове! Ево једне приче о томе. Ешу је сазнао да су лопови одлучили да украду плодове хлебног дрвета из његове баште. Чим је пала ноћ, будући да је веома вешт и препреден, ушуњао се у кућу врховног бога – Творца и обуо његове сандале, а онда отишао до своје баште одакле су лопови већ обрали плодове с хлебног дрвета. Добро је угазио влажну земљу око дрвета. Кад је свануло и кад је пљачка изашла на видело, Ешу је окупљеним људима рекао да није тешко наћи кривца јер је оставио јасне трагове. И онда је све било као у бајци о Пепељуги. Отисци нису одговарали никоме осим... врховном богу! Попут вештог адвоката, Ешу је људима рекао да је бог вероватно ходао у сну, несвестан шта чини. Бог је схватио да га је Ешу насамарио и одлучио је да напусти свет и постане невидљив. Од тог дана Ешу сваке вечери одлази код бога, прича му шта се де шава на земљи и саопш тава му молитве целог човечанства. Тако је Ешу унапредио себе у божјег гласника.
Због тога сваки обред народа у западној Африци, као и појединих у Јужној Америци, почиње одавањем почасти и молитвама Елегуи, то јест Ешуу, у нади да ће њихове молитве стићи до самог бога. Ешуова фигура стоји иза улазних врата оних који верују у његову моћ. Кад је приказан са играчком, Ешу је заштитник детињства и младости, а кад је са штапом, означава мирну и мудру старост. Ешуов број је три.
Чекам те на раскрсници
Ешуово истовремено љубазно и пакосно понашање на известан начин објаш њава смену дана и ноћи, светлости и таме, суровости и доброте, стварања и уништења. Укратко, он с лакоћом може да направи праву збрку у животу људи уколико нису свесни да су животни изазови у ствари Ешуова искушавања њихове доброте и памети. Стога треба имати у виду оно што је најважније за Ешуа: својим двоструким понашањем он показује људима да није све тако лепо али ни тако страшно. Зато их на себи својствен, шаљив начин наводи и надахњује на промену и делање. Ешуоуова чаробна моћ тера људе да свој живот проживе у пуноћи. Веома је занимљива легенда где се све може срести Ешу. На пијацама, на трговима, тамо где иначе сви често одлазимо. Али изнад свега на раскрсницама и на кућним праговима.Шта то треба да значи? Он је ту у кључним тренуцима: кад се из детињства прелази у одрасло доба, кад пријатељство у трептају ока постаје непријатељство, кад се очајање претвара у срећу, живот у смрт. Елегуа или Ешу отвара и затвара путеве током читавог нашег живота. Он је заштитник путника, путева, нарочито раскрсница, божанство које се поиграва са срећом и несрећом. Ешу подстиче промене и увек дође да би био поред нас кад настају промене. Многе приче говоре о томе колико је Ешу уживао указујући људима на њихове слабости али и врлине. Мада на први поглед изгледа као луцкасти шаљивxија, Ешу је мудар јер никада не доноси одлуку уместо човека. Он га само изазива, зачикава и подстиче. Да ли ће човек учинити будалаштину или нешто паметно, зависи заправо само од њега.
Зато, кад се нађете на животној раскрсници, помислите како није само реч о преломном животном тренутку, већ о томе да вас можда, смејући се негде у потаји, Ешу посматра нестрпљив да види хоћете ли насести на његов изазов. Какве везе има што је Ешуова постојбина Африка? Па зар је тешко једном духу да се из Африке створи на Балкану ili bilo gde ? Биће ту док пуцнете прстима.
Мада на први поглед изгледа као луцкасти шаљивџија, Ешу је несумњиво мудар јер никад не доноси одлуку уместо човека. Он га само изазива, зачикава и подстиче.
Ово је слатко-горка прича са запада Африке, древна бајка у коју многи и данас верују. И, попут многих других митова је поучна. Ешу, дух, тачније божанство народа Јоруба (и других који су насељавали западни део Африке), сазнао је уз помоћ својих чаробних моћи да у неком селу живе један поред другог двојица најбољих пријатеља. Пријатељство је било дугогодишње и чинило се да је нераскидиво. Међутим, Ешу је одлучио да искуша њихово верно пријатељство. Знао је да двојица пријатеља сваки дан обрађују своје баште, а да њихове окућнице раздваја само један пут. Тако је лукави Ешу почео свакодневно да се шета управо тим путем. На главу је ставио шешир који је с једне стране био бео, а с друге црвен. Још исте вечери двојица пријатеља започела су разговор о тајанственом пролазнику с необичним шеширом. Убрзо је настала свађа: један је тврдио да тајанствени пролазник носи бели шешир, док га је други уверавао да је шешир црвен!
„Бели!”, „Црвени!”, викали су пријатељи. Напослетку су почели да се вређају. Испоставило се да људска нарав не подноси несагласје. После љутитих речи, дојучерашњи пријатељи прешли су на ударце. За то време Ешу их је посматрао из потаје и умирао од смеха. Ругао се слабостима људске нарави јер су пали на тако једноставном испиту. Кад су почели да пљуште ударци, Ешу је ипак одлучио да им се покаже. У ствари, показао им је шешир: с једне стране црвен, с друге бео. Затим их је упитао да ли због једне ситнице као што је боја шешира неког непознатог пролазника треба да униште старо пријатељство. Пријатељи су се покајали схвативши да њихово понашање заиста није било паметно. Ешу је познато божанство, дух који и даље живи у бајкама, причама и молитвама народа Јоруба. У Бенину га називају Елегбом или Легбом. У Нови свет црни робови донели су са собом и приче о Ешуу које се и данас препричавају на Куби и у Бразилу. Овом божанству посвећене су и многе музичке композиције – самбе. Истини за вољу, самбе су прикладне за музички приказ Ешуове нарави, јер су истовремено веселе и сетне.
Украдене сандале
Чиме се заправо бави Ешу, односно Елегуа? Он не брине о стварању света, не убија нити оживљава, већ својим чаробним моћима изазива радост и смех, али и патњу и сузе. Ешу је у стању да научи памети чак и саме богове! Ево једне приче о томе. Ешу је сазнао да су лопови одлучили да украду плодове хлебног дрвета из његове баште. Чим је пала ноћ, будући да је веома вешт и препреден, ушуњао се у кућу врховног бога – Творца и обуо његове сандале, а онда отишао до своје баште одакле су лопови већ обрали плодове с хлебног дрвета. Добро је угазио влажну земљу око дрвета. Кад је свануло и кад је пљачка изашла на видело, Ешу је окупљеним људима рекао да није тешко наћи кривца јер је оставио јасне трагове. И онда је све било као у бајци о Пепељуги. Отисци нису одговарали никоме осим... врховном богу! Попут вештог адвоката, Ешу је људима рекао да је бог вероватно ходао у сну, несвестан шта чини. Бог је схватио да га је Ешу насамарио и одлучио је да напусти свет и постане невидљив. Од тог дана Ешу сваке вечери одлази код бога, прича му шта се де шава на земљи и саопш тава му молитве целог човечанства. Тако је Ешу унапредио себе у божјег гласника.
Због тога сваки обред народа у западној Африци, као и појединих у Јужној Америци, почиње одавањем почасти и молитвама Елегуи, то јест Ешуу, у нади да ће њихове молитве стићи до самог бога. Ешуова фигура стоји иза улазних врата оних који верују у његову моћ. Кад је приказан са играчком, Ешу је заштитник детињства и младости, а кад је са штапом, означава мирну и мудру старост. Ешуов број је три.
Чекам те на раскрсници
Ешуово истовремено љубазно и пакосно понашање на известан начин објаш њава смену дана и ноћи, светлости и таме, суровости и доброте, стварања и уништења. Укратко, он с лакоћом може да направи праву збрку у животу људи уколико нису свесни да су животни изазови у ствари Ешуова искушавања њихове доброте и памети. Стога треба имати у виду оно што је најважније за Ешуа: својим двоструким понашањем он показује људима да није све тако лепо али ни тако страшно. Зато их на себи својствен, шаљив начин наводи и надахњује на промену и делање. Ешуоуова чаробна моћ тера људе да свој живот проживе у пуноћи. Веома је занимљива легенда где се све може срести Ешу. На пијацама, на трговима, тамо где иначе сви често одлазимо. Али изнад свега на раскрсницама и на кућним праговима.Шта то треба да значи? Он је ту у кључним тренуцима: кад се из детињства прелази у одрасло доба, кад пријатељство у трептају ока постаје непријатељство, кад се очајање претвара у срећу, живот у смрт. Елегуа или Ешу отвара и затвара путеве током читавог нашег живота. Он је заштитник путника, путева, нарочито раскрсница, божанство које се поиграва са срећом и несрећом. Ешу подстиче промене и увек дође да би био поред нас кад настају промене. Многе приче говоре о томе колико је Ешу уживао указујући људима на њихове слабости али и врлине. Мада на први поглед изгледа као луцкасти шаљивxија, Ешу је мудар јер никада не доноси одлуку уместо човека. Он га само изазива, зачикава и подстиче. Да ли ће човек учинити будалаштину или нешто паметно, зависи заправо само од њега.
Зато, кад се нађете на животној раскрсници, помислите како није само реч о преломном животном тренутку, већ о томе да вас можда, смејући се негде у потаји, Ешу посматра нестрпљив да види хоћете ли насести на његов изазов. Какве везе има што је Ешуова постојбина Африка? Па зар је тешко једном духу да се из Африке створи на Балкану ili bilo gde ? Биће ту док пуцнете прстима.
