Život pisan srcem

Borhes, o Trojanskom mitu

"Postoje četiri priče. Prva, najstarija, govori o utvrđenom gradu koji opsedaju i brane hrabri ljudi. Branioci znaju da će grad biti prepušten maču i ognju i da je njihova borba uzaludna; najugledniji među napadačima, Ahil, zna da je njegova sudbina da umre pre pobede. Stoleća su dodala magijske elemente."
 
Prolece
IMG-2e5d24b380667b5b0e47515d6a742b1c-V.jpg
 
VEČERA U KRČMI "ZNAK PITANJA"

Anđeo s naočarima pored Patrijaršije
Sedi u krčmi kod "Znaka pitanja".
On mi pljunu u usta i reče:
"Prosti prostranstvu slov!"

Naručismo porciju sede trave s jezikom
I dva puta po čanak toplih božijih suza
Naručismo pohovan pogled
Od onih gorkih što ostare za sat, s limunom,
I pasulj na savskoj vodi.

Oglodasmo reč Uzalud
I zaboleše nas po obedu
Cvetovi u travi preko puta
I dve kašike u tanjiru

Jer stvari ne postadoše ono
Što smo ih naučili da budu.
Naplatiše nam svakom
Po jedan aprilski utornik
I uzesmo sat kusura.

Na rastanku on skide šešir i reče:
Dositej.
U porti preko puta
Sahranismo po ogledalo
I svaki svoj put odnese na leđima.

Milorad Pavić
 
TAMNIČAREVA PESMA

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja

Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog

A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Sačuvaću večno
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

Žak Prever
 
"Ponekad je imati razumevanja vaznije nego biti u pravu.
Ponekad nam ne treba govor blistavog uma, nego slusanje strpljivog srca.
Ne ostro oko koje vidi greske,nego otvorene ruke koje prihvataju.
Ne prst koji upire u tebe, nego nezna ruka koja te vodi."
 
Ne mogu da razumem novi grad u kome pokušavaš da budeš ista osoba koja bi mogla da bude takva samo u jednom gradu, jednoj sredini, pod uticajem dva pravca umetnosti i stresnog detinjstva, daleko od svetlosti dana ali prisutna u noćne sate, blizu prodavca hleba koliko i do svakog udaljenog prijateljskog lica koje biste sreli u tramvaju. Izgleda da ti dobro ide. Ako ne, nemoj mi reći. Mogao bih ponovo da razmišljam kako bi sve bilo bolje i drugačije da smo zajedno.

Ali na početku i na kraju svake priče i vaše poruke, žalim što ne sastavljamo redove putopisnih memoara, što ih ne počinjemo svežim krofnama i dve slatke, turske, skuvane kafe, i što smo nemojte ih završiti u vinoteci, uz gutljaje treće čaše domaćeg vina dok se pravite da znate bolje i više o karakteristikama tog vina od bilo kog gradskog vinara i somelijera.

Žudim za tvojim fotografijama i mojim najlepšim slikama koje si snimio na mestima i gradovima koji uporno mirišu na nas. Doduše, srećne žene je lako fotografisati. Nije potrebna posebna veština kada je iza objektiva lik čoveka za kojim njihova duša traga od prvih nagoveštaja i priča o romantičnoj ljubavi, pojmu druge polovine i srodstvu. Model tada postaje oličenje najčistije radosti, a fotografija snimljenog prizora postaje malo umetničko delo. Ne mirišu samo gradovi, mirišu i fotografije na nas...

Odlomak iz nove priče "Gradovi koje nismo posetili"
 

Rodih se, živih, ostarih, umrijeh…​



Rodih se, živih, ostarih, umrijeh…
A još nisam potpun
Znači li što sinu kad ga majka poljubi u čelo svoje,
miluje ga rukom starom, tepajuć´ mu: „Lane moje”?
Meni to ništa značilo nije dok mati moja među živima bješe.
Tek dok težačke ruke njene od starosti klonuše,
vidjeh što majčine ruke reći htjedoše.
Mazila me cijeloga života i pazila na me,
nikako to ne znadoh vratiti iako je uvijek živjela samo za me.
U neimaštini i bijedi podizala me sama – priuštila sve,
i više no šta je sama znala.
***
Igrah se kao dječak jedne ljetne noći,
ona sva u dronjcima kraj mene kroči,
spotakla se i u blato pala, osmjehnuh se,
s prijateljima produžih pravo dalje,
nisu me zanimale njene prljave halje.
Sada takva bol u meni leži, vrag me ne pušta,
neće iz mene da bježi.
Sjetih se što priuštih materi svojoj miloj,
a bješe jedina koju ikad imadoh,
jedina koju ću ikad i imati.
Odrastoh uz mater u neimanju i bijedi, završih školu,
tu nema šta da se štedi.
Tek sada se pitam otkud joj pare šta sam od nje muzao ja,
a ona je sirota, zbog toga samo patila.
I bogato se oženih i djecu na noge postavih,
a mater svoju u zabiti, tamo, negdje – ostavih.
I sada se ima i para i dinara, ima se svega,
u izobilju se živi,
ali srce moje raspuče se jadno,
jer samo mene za majčinu smrt na vješalu krivi.

Barbara Ilijaš Juranić
 
DANAS

Danas bih mogao
da te volim kao juče,
kao sutra,
kao svaki dan.

Danas bih mogao..
otići daleko – puno dalje
nego što je vreme,
puno dalje nego što oči dosežu.

Danas bih mogao
pružiti ruku
niz ukrštenice zbunjenog srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.

Danas bih, najzad, mogao
da se probudim srećan
kad sam te već sanjao
i tvoje usne snom ljubio!

Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan:
za herojski život običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje čelo
smešta povetarac
ušunjavši se između zavesa
nošen mojom željom
i srebrnom trakom meseca

Horhe Luis Borhes
 
  • Voli
Reactions: Tea
Ima onih žena koje spavaju same, ali se ne bude usamljene; žene koje same plaćaju račune, ali nikome ne podnose račun. Tu su te nežne duše sa krhkim telima i lavljim srcima. Kažu im da su jaki, ali znaju koliko su slabi. Slab da povuče okove koje mnogi nazivaju lažnim imenima. Ima onih žena koje su samo žene i to im je dovoljno. I ne, ti nisi od onih koji ne vole muškarce. Oni ih poštuju i vole. I baš zato neće ni po koju cenu da budu sa nekim, jer znaju da sve što ima cenu može da se kupi ili proda. A oni to ne rade. Oni ne prave tržište. Ne sa ljubavlju. Daće je onome koga mogu da vole, onome ko će moći da ih voli, a da se niko ne oseća vezanim u toj vezi. Neće biti u vezi, neće biti vezani. Biće zajedno. Biće dva i jedan. Dok su zajedno.

"Rekla mi je da te volim"
 
  • Voli
Reactions: Tea
"Najbolja osobina velikih ljudi je u tome što šta god da im kažeš ili da ih pitaš njima to nije glupo, normalno te saslušaju i istinski te razumeju. Mislim da je potrebna velika otvorenost prema životu da bi se ostvario kao čovek. Da dozvoliš sebi da te neko nečemu nauči, a ne da ideš u sve sa pretpostavkom da si najpametniji i kako već sve znaš. Nema iščuđavanja, samo izazova, i to je sve."

Efekat Duge
 
  • Voli
Reactions: Tea
Uobrazilja i istina

Život nas nosi ovamo i onamo
I sudbina nas vodi od jednog do drugog.
Ne vidimo ništa sem prepreke na našem putu,
Niti čujemo išta sem glasa koji unosi strah u naša srca.

Lepota se pred nama ukazuje
Kako sedi na svom veličanstvenom prestolu
I mi joj se približavamo i zarad naših žudnji ćemo
Ukaljati porub njene odore i oteti joj krunu čistote.

Ljubav prolazi kraj nas ogrnuta krhkošću,
Mi je se plašimo i sakrivamo se u mračne dubine,
Ili je pratimo i u njeno ime činimo zlo.

Mudrost stoji na uglu ulice
I doziva baš nas od mnoštva ljudi,
Ali mi je držimo za nešto bezvredno
I preziremo one koji je slede.

Mudrost nas poziva da joj priđemo bliže,
Da možemo da uživamo u njenom nektaru,
I mi joj prilazimo i punimo naše stomake,
I tada njena trpeza postaje prilika za
Ispoljavanje ništavnosti i mesto za samoponiženje.

Priroda nam pruža prijateljsku ruku
I moli nas da uživamo u njenoj lepoti,
Ali mi se plašimo njenog spokoja
I tražimo utočište u gradu – i sudaramo se jedni s drugima
Kao stado ovaca pred vukom koji se prikrada.

Istina nas posećuje predvođena dečijim osmehom
I poljupcem ljubavnika,
Mi zatvaramo vrata naše nežnosti pred njom
I napuštamo je kao oni kojima nešto leži na savesti.

Srce od nas traži pomoć, i duh nas zove,
Ali mi stojimo kao skamenjeni, niti čujemo niti razumemo.
A kad neki čovek čuje plač srca svoga i dozivanje duha,
Kažemo da ga je obuzelo ludilo, i udaljavamo se od njega.

Tako mudri provode noći a mi za njih ne marimo.
Kada nas starost stigne mi se plašimo i dana i noći.
Prolazimo pokraj hleba života, i glad crpi našu snagu.
Kako nam se život čini slatkim, a kako smo daleko od života!

Halil Džubran
 
  • Voli
Reactions: Tea
Ne impresioniraju me skupa odela, gala emisije, nakit, skupa šminka.
Sve je to jeftino i površno. Primećujem one tihe ljude u uglu.
One čežnje, ranjene, od kojih čista duša sija. Ko je razumeo.
Oni koji znaju da cene najvažnije stvari: ljubav, sreću i dobrotu.
Sve ostalo je prolazna predstava
 
  • Voli
Reactions: Tea
Nema veze ako vas lažu,
Laž koja je upućena vama je njihov strah...
Strah da budu ono što jesu,
Strah da kažu ono što misle,
Strah da se suprotstave,
Strah da budu živi...
Vas će boleti kad saznate, njih dok hodaju zemljom...
Bolje da vas lažu nego da idete pognute glave.
 
  • Voli
Reactions: Tea
Njenog roda

Izađoh, mahnita veštica
što crni vazduh progoni, noću hrabrija
sanjajući zlo, jahala sam
nad skromnim kućama, okno kraj okna:
usamljena stvar sa dvanaest prstiju, umno poremećena.

Takva žena i nije sasvim žena.
Bila sam njenog roda.

Pronađoh tople pećine u šumama,
napunih ih šerpama, drvorezom, policama,
ormanima, svilom, bezbrojnim stvarima;
zgotovih večere za crve i vilenjake:
jadikovah dok sam rastureno ponovo pospremala.

Takva žena je neshvaćena.
Bila sam njenog roda.

Vozih se u tvojim dvokolicama, preživeli vozaču,
mahala sam golim rukama obližnjim selima,
učila poslednje svetle maršrute
gde mi tvoj plam još butinu grize
rebra se lome gde tvoji točkovi vrte.

Takva žena se ne stidi da mre.
Bila sam njenog roda.

En Sekston
 
  • Voli
Reactions: Tea
…pricajte mi o ljubavi
recite mi te nezne stvari jos jednom,
vas govor je lep i
moje srce se ne zamara slusajuci
pod uslovom da uvek ponavljate
te reci uzvisene:
volim vas

vi znate dobro da duboko u sebi ja njima ne verujem
ali ipak zelim da slusam reci te koje obozavam
vas glas miluje zvuke
koji sapucu drhtavo
i obmanjuju me svojom prelepom pricom
pa uprkos sebi ja zelim da verujem u to

on je tako sladak
on je moje voljeno blago,pomalo luckast
a zivot je ponekad tako gorak
ako ne verujemo u himere
tuga se olaksava brzo
i tesi poljupcem
a srcu rane iscelimo
uveravajuci jedno drugo zakletvama

N.a
 
  • Voli
Reactions: Tea
"Дугујем извињење Богу, за све што ми је даровао, а нисам се радовао. За све што ми је дао, а нисам узео. Па и за оно што ми је тражио, а нисам Му дао. Изнад свега желим да се исплачем у Његовом загрљају, за све оне дане у којима нисам живио, већ преживљавао.
Да кажем "извини" за толико пута где нисам изговорио "волим те", за загрљаје које нисам дао, за врата која сам затворио, за телефонске позиве на које се нисам јавио, за очи у које нисам гледао, за пољупце који се нису оваплотили, за молитве које се не јавише..
Ако нађеш бар једну особу да те осећа, да те разуме, да ТЕ ВОЛИ, држи је, па нек' је и на другом крају планете. Довољно је да си је нашао...
Неће ти се то десити пуно пута у животу. И да не заборавимо, за поклон се увек каже "Хвала" па макар га и не отпаковали.
- ️Отац Харалампиос Пападопулос
379176347_797108012314243_7435332725889026797_n.jpg
 
Znaš..
Gorčina nikad ne poseje cveće, nego sasuši i ono što je izniklo..
Ne daj joj da se gomila u tebi, da te suši kao biljku...
Još joj manje dozvoli da se izliva preko tvog jezika i peče druge..
Neki ljudi imaju potrebu da iz sebe izbace dnevnu dozu zlobe.
ZATO..,-Tiiii, budi od onih koji dnevno moraju da iz sebe izliju dnevnu dozu ljubavi i lepote..
Voli iz ljubavi!?!?!
I čistog srca, sve radi.
Sve drugo nema smisla...
Eržebet Toth
434739316_970321104458345_2116548887736892594_n.jpg
 
"Život je poput priče, nije važno koliko je dug, već koliko je dobar.
Ono što je prošlo, više ne postoji...
Ono što će biti, još nije došlo.
Postoji samo jedna tačka u kojoj se sastaju i prošlo i buduće.
U toj tački je celi tvoj život.
Iskoristi je..Eržebet Toth
429822384_1265555761029316_3613424703983208367_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
426
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top