Život pisan srcem

[Nina]

"Ponekad je dobro uzeti pauzu od sebe i za sebe.
Pustiti da neke stvari idu svojim tokom i svojom sudbinom,
a zadržati ono što je tvoje i što ti po osjećaju pripada."

 

[Nina]

Navodno je prva kafana u Evropi, otvorena baš u Beogradu, davne 1522. godine. Nakon što su Turci 1521. osvojili Beograd
donevši sa sobom ovaj običaj ispijanja kafe na javnom mestu. U kafani se služila isključivo kafa.

Uživanje u crnom napitku, koje je stiglo sa Istoka, brzo se proširilo na Zapad. Beogradu se posle sedamdeset godina pridružuje Sarajevo (1592),
a London dobija prvu kafanu 1652, dve godine docnije Marselj, u Beču je otvorena 1683. godine, a u Lajpcigu 1694. godine.

Podaci kažu da je u Beogradu s početka dvadesetog veka bilo čak 300 kafana. Rekorder je svakako bila Poenkareva ulica (sada Makedonska)
u kojoj je u to vreme bilo 40 kuća, od kojih je u 17 bila kafana.

 

[Tea]

"Oživljavanje je misteriozno, nešto u nama umire i nešto drugo uskrsne, poput neba koje je juče pripadalo zimi a danas očarava, i poput ovog malog lišća koje će uskoro rasvijetliti sva stabla. "
~ Fabrizio Karamagna ♡

 

[Nina]

Pretnja - H.L. Borhes

To je ljubav.
Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice,
kao u strašnom snu.
Lepa maska se promenila,
ali, kao i uvek,
jednistvena je.

Čemu moji talismani:
bavljenje književnošću,
nepouzdana erudicija,
učenje reči koje je koristio
oštri sever da opeva svoja mora
i svoje mačeve, vedrina prijateljstva,
galerije Biblioteke,
obične stvari, navike,
mlada ljubav moje majke,
ratničke seni predaka,
bezvremena noć,
ukus sna?

Biti sa tobom
ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.

Već se vrč razbija na izvoru,
već čovek ustaje na cvrkut ptice,
potamneli su oni koji gledaju sa prozora,
ali tama nije donela spokoj.

To je, već znam, ljubav:
nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas,
čekanje i sećanje,
užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama,
sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.

Ima jedan ulični ugao
kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)

Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.

 

[Tea]

Neka ti ruke života donesu najbolji put. Neka ti život miluje kosu. Neka ti zemlja ljubi stopala. Neka te sunce zagrli. Neka kiša spere tvoju tugu. Neka mir oduva tvoje nevolje. Neka tvoja vjera ojača tvoje ciljeve. Neka sreća bude tvoj pratilac. Neka tvoj rad bude veći od tvog sna. Neka ti budeš svjetlost svijeta.
(Andrew Parker)…

 

[Tea]

Ponekad tražite kamenje.
Ponekad tražiš leptire.
Ponekad tražiš cvijeće.
Ponekad tražiš istinu.
Ali uvijek zapamti: ljepota leži u gledanju, a ne u onome što nađeš.
Osho

 

[Tea]

Čuvaj me
među dragocjenim stvarima,
Među stvarima koje se ne zaboravljaju;
sakrij me među stvarima koje su previše intimne da bi se ispričale, među tajnama koje ostaju duboko u srcu, teške a lijepe;
sjeti me se, kako god stvari krenule, jer želim ostati, ostati zauvijek između misli i otkucaja srca, između slika koje mozak ne može filtrirati i koje se pojavljuju bez razloga, između nemotivisanih osmijeha rastresenih trenutaka, gdje će te svi pitati o čemu razmišljaš, a ti ćeš odgovoriti na uobičajeno "ništa" sa podignutim ramenima; a umjesto toga ćeš misliti na mene i pitati se zašto nisam tamo, na jedinom mjestu gdje bi trebalo da budem.
Sačuvaj me, između onoga čega se ne možeš odreći, sačuvaj trenutke, uzdahe, sačuvaj iznad svih milovanja i tišine, sve što nisam rekla i svaku riječ koju smo sebi dali.
Nemoj me nikada pustiti, nikad stvarno.
Laura Mesina

 

[Nina]

Po zidovima promiču senke nekog starog Godoardovog filma. Skriven medju njih djetinjasto pokušavam pobeći i od same pomisli na sebe. Suluda pomisao i sulud beg u prozebloj sobi za igru senki. U susedstvu neko sluša Rahmanjinova. Sonata. Zašto mi je prva pomisao da je u sobi do moje neko ko je srećan? Ti zvuci kao da kidaju život. Bole. U boli te bar malo ima.

Sa prozora zgrade preko puta vidim oči deteta. Oči koje stare. Pogled će mu se zamrznuti za okno i ostati u malom staklenom kvadratu života. U mom životu, preko puta, dogoreva cigareta. Dim, senke, prsti maestra i trag mastila na zimskom pismu. Posljednje izgubljene pahulje sa klavirskim zvucima besno se razbijaju o staklena okna na nepomičnim liku deteta. Nestaju. Bazdi noć u truplima ugašenih cigareta.

Sve se stišava. Senke pospale po polutamnim coškovima sobe. Akordi iskapali niz zidove i kao živi, koračajući oko mene, umorno pospali. Nebo se sklupčalo u svoje sivilo. Dečaka, s očima koje stare, u polumraku pustoši više ne mogu videti. Umorni, beskrvni i stvarni život gluvo kunja u svojoj dosadi. U mraku traju još jedino modre reči zimskog pisma.

 

[Nina]

Posle nekog vremena naučiš onu finu razliku između držanja za ruke i okivanja duše, i naučiš da ljubav ne znači oslanjanje, a društvo bezbednost. Počneš da učiš da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obećanja. Počneš da prihvataš poraze podignute glave i otvorenih očiju, smireno kao odrasli, a ne očajno kao dete. Naučiš da gradiš svoje puteve u sadašnjosti jer je tlo sutrašnjice suviše nesigurno za planiranje. Posle nekog vremena naučiš da i sunčeva svetlost opeče ako je ima previše...Zato sadi svoju baštu i ukrašavaj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko drugi donese cveće. Nauči da zaista možeš da izdrziš, da zaista imaš snage i da zaista vrediš...
N.a

 

[Nina]

 

[Nina]

"Nijedan čovek nije ostrvo, samo po sebi celina;
svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje;
ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed
tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka
smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni
za tobom."

Džon Don

 

[Nina]

Za razliku od jucerasnjeg danasnji dan je poceo dobro i zelim da verujem da ce biti bolji,i da ce svaki naredni biti sve laksi. Jer kada covek oseti da je stopalima dodirnuo poslednji stepenik, zna da ima dva puta.Da tu ostane i izadje napolje ili da potrci uz druge stepenike koji se pruzaju pred njim.Ja zelim da vidim sta je nagrada u sledecem level-u ove igrice.Jos uvek ne zelim da odustanem od nje.Osim ako....

 

[Tea]

"Uvijek ćete imati osjećaj da ste nešto izgubili, zastrašujući osjećaj duboko ispod kože da niste sve proživjeli. Postoji onaj osjećaj padanja u tvom srcu jer ideš prebrzo u trenucima na koje si trebao obratiti pažnju. "
(Chuck Palahniuk)

 

[Tea]

"Svaki trenutak ima značenje; radi se o tome da ga iskoristiš. "
___ J. H. Njuman

 

[Tea]

Ne uzimaj uvijek sve zdravo za gotovo, nauči nastaviti dalje i brinuti se o sebi, jer te ne vole svi.
Nije svima stalo kako stvarno izgledaš i ne zaslužuju svi tvoje misli.
Nepoznat autor

 

[Nina]

Kad pakujem kofer pakujem ono najneophodnije, samo što mi treba, važno. Tek poneku sitnicu umuvam koja će da zamiriše na moj dom i prijatelje...ljubav, smeh i vanilu utrpam među knjige. Ne pretrpavam ništa, ne opterećujem se ničim, ne razmišljam jesam li nešto zaboravila. Tačno osetim šta je moje i uvek imam sve što mi treba.Tako, po osećaju "pakujem" i život. Ne grabim se ni za šta. Što je važno doći će. Što mi treba biće moje, što ne bude moje nije mi ni trebalo...
N.a

 

[Mister]

GUBIM SE​

Izranjam.
Borim se da isplivam
Da se okanem teških okova
Samog sebe da ispitam
Prodirem do uskih bokova.

Vapim.
Za beskrajnim, lepim horizontom.
Za oblacima, da me nose. Letim,
Za čistim i nevinim životom,
Za Suncem koje će da greje, da svetlim.

Strah.
Plačem, poput bebe, izgubljen i svezan
Dok me zagonetka bezdušno steže
U beskrajnom prostoru koji postaje tesan
Iz kojeg samo umrle duše bezobzirno beže.

Bol.
I samo vreme, kraja nema
Ono jedino živi i ubija slasno
Kidam se, rukama obema
A za samu pomisao, odavno je kasno.

Nemir.
Drži me u malim granicama iluzije
Tera me da živim život koji neću
U Pandorinoj kutiji koja crninom obiluje
I kao spaljen list, zabršavam u smeću.

Gubim se
Mlatim ruka i nogama, neznajući da plivam
U dubokom okeanu koji sve nemilosrdno guta
Druge davljenike beznadežno pitam
Da li samo toneš duž širokog puta?

Nikola Popadić

 

[Moje ime je Đurđija.]

Spojler

 

[Nina]

"Publika je oduvek, u svakom dobu, bila loše odgojena. Ona uporno zahteva da umetnost bude popularna, da zadovolji njen ukus, da laska njenoj apsurdnoj sujeti, da joj govori ono što su joj već govorili, da joj pokaže ono što bi već morala da je umorna da dalje gleda, da je zabavi kada se oseća teško posle obilnog obroka ili da joj skrene misli kada je izmorena svojom sopstvenom glupošću."

Oskar Vajld

 

[Tea]

"Moram se osloboditi vremena i živjeti u sadašnjosti jer nema drugog vremena osim ovog divnog trenutka." "
~ Alda Merini

 

[Tea]

" - Zasto onda treba da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom.Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš s njima.Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udarca koji ne očekuješ."

(P. Koeljo "Alhemičar")

 

[Nina]

Nikad nisam znala da doziram.
Ni ljubav. Ni ljutnju. Ni reči.
Volela sam do poslednjeg daha i davala se čitava tako da ni uzdah ne ostane.
Ne znam da dam trećinu zagrljaja, polovinu osmeha niti devetinu ljubavi. Dajem sve od sebe.
Uvek. I opečem se ponekad zbog toga. I boli. Ali zaraste. I znam da je bilo vredno toga.
Znam da sam živela..

 

[Tea]

Opet je proljeće.
Zemlja je kao dijete koje zna
pjesme napamet. "
# Rilke

 

[Nina]

Halil Džubran - O radu

Kazali su vam i da je život pomrčina, a u umoru vašem odzvanjaju reči umornih.
A ja velim da je život zaista pomrčina, osim kad postoji nagon,
A svaki nagon je slep, osim kad ide uz znanje.
A svako znanje je uzaludno, osim kad ide uz rad,
A svaki rad je prazan, osim kad ide uz ljubav;
A kada radite s ljubavlju vezujete se za sebe, i jedni za druge, i za Boga.

A šta to znači raditi s ljubavlju?
To znači tkati platno sa nitima isukanim iz srca, kao da će to platno nositi vaš voljeni.
To znači graditi kuću s ljubavlju, baš kao da će vaš voljeni u njoj živeti.
To znači sejati seme s nežnošću i ubirati žetvu s radošću, baš kao da će vaš voljeni kušati njene plodove.
To znaci prožimati sve ono što stvorite dahom svoga duha,
I znati da svi blaženi mrtvi stoje oko vas i gledaju.

Često sam vas čuo kako kažete, kao da govorite u snu: "Onaj ko radi u mermeru i pronade oblik svoje duše u kamenu, plemenitiji je od onoga ko ore zemlju.
A onaj što uhvati dugu i utka je u platno po volji Čovekovoj, veći je od onoga što nam pravi sandale za noge."
Ali ja kažem, i to ne u snu, već na javi najbudnijoj u zenitu podnevnom, da vetar ne govori umilnije gorostasnim hrastovima nego i najmanjoj od svih vlati trave;I samo je onaj veliki ko pretvara glas vetra u pesmu još umilniju od njegove ljubavi.

Rad je ljubav koja izlazi na videlo.
A ako ne možete da radite s ljubavlju, već samo uz gnušanje, bolje vam je da ostavite svoj posao i sedite uz kapiju hrama, primajući milodare od onih što rade s radošću.
Jer, ako pečete hleb ravnodušni, ispeći ćete gorak hleb što utoljuje tek polovinu čovekove gladi.
A ako gunđate dok muljate grožđe, gunđanje vaše pretače otrov u vino.
A ako pevate kao anđeli, a ne volite pevanje, zaglušujete uši ljudske za glasove dana i za glasove noći.

 

[Mister]

Volim li ostarjeti ​

Nikad svoje velike prijatelje, svoj predivan život,
voljenu obitelj ne bih zamijenio za manje sijedu kosu ili ravniji trbuh.
Kako sam postajao stariji, postajao sam sve više i više prijatelj
i sve manje kritičan prema sebi.
Postao sam moj prijatelj…

Ne krivim sebe što pojedem previše kolačića,
što se ne mogu popraviti u krevetu ili što sam kupio nešto glupo što mi nije trebalo.
Imam pravo biti neuredan i ekstravagantan.

Vidio sam koliko je dragih prijatelja prerano napustilo ovaj svijet,
prije nego što su shvatili veliku slobodu starenja…
Tko će mi zamjeriti ako se odlučim čitati ili
igrati na računalu do četiri ujutro, a zatim spavati do podneva?
Tko će mi zamjeriti ako ostanem u krevetu ili pred televizorom koliko god želim?
Plesat ću uz one divne hitove 70-ih i 80-ih, a istovremeno ću i plakati zbog izgubljene ljubavi…
Ja idem.

Ako to želim, šetat ću plažom u kratkim hlačama
preuskim za mlitavo tijelo i nesebično ću zaroniti u valove,
usprkos osuđujućim pogledima drugih…
I oni će ostarjeti.

Znam da ponekad nešto zaboravim,
ali u životu postoje neke stvari koje jednostavno moraš zaboraviti!
Sjećam se važnih stvari. Naravno, moje se srce puno puta slomilo tijekom godina.
Ali slomljena srca daju nam snagu, razumijevanje i suosjećanje.
Srce koje nikada nije patilo besprijekorno je i sterilno
i nikad neće spoznati radost što je nesavršeno.

Imao sam sreću da sam poživio dovoljno dugo da imam sijedu kosu
i da mi je mladenački smijeh zauvijek ostao na licu.
Mnogi se nikada nisu smijali,
mnogi su umrli prije nego što im je kosa postala srebrna.
Kako starite, lakše vam je biti pozitivan.
Manje vam je stalo do toga što drugi misle o vama.

Više ne sumnjam u sebe.
Zaslužujem pravo na pogrešku.
Dakle, odgovarajući na vaše pitanje, volim li ostarjeti, odgovorit ću:
Sviđa mi se osoba koja sam postao.
Neću živjeti vječno, ali dok sam još uvijek ovdje,
neću gubiti vrijeme kajući se za ono što se moglo dogoditi
ili brinući se o tome što će se dogoditi.
A ako želim, imat ću desert svaki dan.
Razumiješ li?

Neka naše prijateljstvo nikad ne prestane, jer dolazi iz srca!

Gabriel Garcia Marquez