Ispovest žene koja se nije udala za ljubav svog života
Verujem u velike ljubavi, a govorim i ponašam se kao da ne verujem u ljubav uopšte! Nemam neozbiljna romantična očekivanja.
Ne tražim da mi spusti zvezdu s neba. Ja sam jedna od onih retkih koja voli tradiciju, ali koja smatra da monogamija nije nužno stanje.
Međutim, verujem u velike ljubavi jer sam je imala. Imala sam tu ogromnu ljubav. Tu ljubav koja te prožima.
Onu ljubav kad ne možeš da veruješ da te snašla takva i tolika vrsta ljubavi.
O takvoj ljubavi se pišu romani, za nju se komponuje muzika. To je ona ljubav koja vas uči onome što nikad niste ni mislili da postoji,
i daje vam beskonačno mnogo i više nego vam je potrebno.
To je "ljubav tvog života".
I verujte da to ide ovako:
Ako budete imali sreće, upoznaćete ljubav svog života. Morate biti s njim, učiti od njega, predati mu dušu i telo i dozvoliti da te toliko promeni
da te ni rođena majka neće prepoznati. To iskustvo je jedinstveno. I dešava se retko.
Ali evo šta u toj bajci nikad nećete pročitati: ponekad sretnemo ljubav svog života, i desi se nešto pa ne uspemo da je zadržimo.
Ispadne tako pa se ne udamo za njega, gledamo ga pored druge žene, ili još gore: od nas ga otrgne smrt. Odaću vam tajnu: ljubav ne pobeđuje sve!
U stvarnom svetu ona ne rešava nerešive probleme, ne pobeđuje bolesti, ne premošćuje verske razmirice...
Ne možemo se držati ljubavi svog života, jer ljubav nije sve što postoji i što je bitno. Ponekad vi želite malu seosku kuću i troje dece,
a on užurban gradski život i karijeru. Vi biste da istražite svet, a njemu je najlepše u kući.
Ponekad je najveći, najvelikodušniji potez u životu da pustite ljubav svog života da ode od vas. Međutim, ako se vaša bajka ne završi rečima:
"i živeli su srećno do kraja života", to ne znači da ta ljubav nije vredela.
Neko vas može voleti više u godinu dana, nego neko u pedeset godina. Neki vas mogu naučiti više u toku jednog dana nego što bi drugi mogli tokom životnog veka. I zašto sada da omalovažavamo te naše velike ljubavi? I zašto sada da očajnički tražimo druge "velike ljubavi", nekog ko će ih zameniti,
ko će biti bolji od njih?
Možda bismo samo trebali biti zahvalni što smo ih uopšte upoznali. Što smo doživeli ljubav. Neko ceo život provede, a da nikad nije imao ni jednu ljubav
link
