Život pisan srcem

[Nina]

- Stvarno, nikada ne pitaš šta radim kada nisam sa tobom? - rekla je razbacujući odeću na sve strane.

Klekla je nad gramofon i počela da namešta jednu na drugu čitav svežanj ploča. Billie Holiday za buđenje ljubavi, Charles Aznavour za maženje.
Dawn Summer kao uvod u erotiku. I neizbežni, Mocartov Koncert za flautu i orkestar, kao očišćenje.

- Ne - reče - kad si samnom, samnom si!
- Volim te što nisi posednik! - kazala je i
- Volim što ne polažeš nikakvo pravo na mene. A u isto vreme mi je i krivo zbog toga! Šta da radim..."

M.Kapor

 

[Plant]

Kako nastane pesma?

(Satenski stihovi)

Misliš da je teško stihove pisati?
To je samo otisak duše na papiru.
Možeš ga gužvati, paliti, brisati,
al' ne možeš sprečiti strasti da naviru.

Moraš sebi krv isisati,
kožu izvrnuti, to boli, dabome.
Pa, da li je teško pesmu napisati?
Nije teško, kad imaš kome.
*** Goran Tadić

 

[Plant]

Idi, vreme je,..
nemam sat al po aritmiji znam
da je vreme,
pokreni korake,..
ja ću paziti na ovo ništa
što ostaje iza tragova tvoga kofera,
nemoj da me ljubiš
nemoj da mi glumiš klatno oko vrata.....
.,..možeš mi reći
gledaj da odrasteš, mangupe,

malo se uozbilji, nađi normalan posao
, imaš vremena dok se vratim,
možeš mi sve reći,
bukvalno ama baš sve ti je dozvoljeno,..
sem onoga što ti se nazire u podrhtavanju ramena,
jer ako počneš, ako samo jednu reč izgovoriš
propašćemo ispod ovih naslaga ,....​

***prepisano iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju

Nemoj da mi daješ uputstva kako se zalivaju muškatle
i koliko špageta ide u porciju za jednu osobu,
sve su to klišei stare francuske filmske škole,

nit sam ja neki tamo Žan
nit si ti Barbara
(mada bi mogla,
mada bi stvarno mogla biti)

bolje da ovo odigramo skroz fol sa glupim razgovorima na temu globalnog zagrevanja
ili sa još jednom raspravom na temu tvog zadrtog ateizma sa jedne
i sa mojim širokim pojmom vere sa druge strane,

možeš mi reći
ostavi te cigarete, imaš astmu, slušaj samo kako dišeš,
možeš mi reći
koristi kondome i nemoj baš sa svakom koja ti zaliči na pravu,..
u ono tvoje pogrešno vreme kada ti dođe,

S. Rajčetić

 

[Nina]

Ima ljudi koji ne podnose disciplinu.Obdareni su talentima ali se ne trude da oblikuju i zavrse tako sto ga rasture u paramparcad.Upoznala sam vise takvih ljudi.Isprva mislis da su fenomenalni.Potpuno te obore s nogu..Ali tu obicno bude kraj.Oni ne mogu dalje zato sto se ne trude da idu dalje.Nemaju usadjenu disciplinu da idu dalje i razviju svoj talenat vec se uljuljkaju tu gde su..

 

[Plant]

(Pa sad uzmi za primer, nekog umetnika sa više talenata, Đuru Jakšića, Miku Antića,.. i videćeš da je tako ? )​

TAJNA
Svako ima neku tajnu:
šu-šu-šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.
Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi
kao drugu: šu-šu-šu…

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al’ i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve. desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer – inače,
zašto bi se zvale tajne?​

..
....

 

[Mister]

​

TEGOBA








Misli moja iz beskrajnog, ničijeg i svačijeg,
Apstraktu senzibilni vakuumom što dišeš,
Gdje ti je kraj? Odakle potičeš? Zašto me spotičeš?
Nekad k’o givit, kao pero nekada, vazda i svukud’ odrazu čovječjeg!

Šta te čini i ko ti se klanja? Ostaje li išta nama?
Vrlino i mano, ništavilom neograničenim što orbitiraš,
Pokaži se, kunem te, prestani da iritiraš!
Sneno čedo i zla maćeho moja, gomilo đubreta, sladu na usnama!

Ptico bez krila, rijeko bez korita! Anđele nad glavom, đavlu pod nogama!
Izmučeni putniče u skutama trošnim, pute što gutaš korakom lakim,
Stani jedared da ti glas uputim, ono što biva jasnije da uočim.
Stani,misli, ne idi dalje! Počuj nas malo, skoro će tama!

Sve što jesi i sve što nisi, zvijezdo moja, moje sunce!
Ima nešto što nije tvoje, nešto manje a mnogo veće,
Sjecište tuge podno gore, izvor rijeke ka moru sreće!
Ta,iako si veliko i moćno sunce, iz tebe isijava nešto drugo… Srce.














Mladen Đurić

 

[Nina]

Halil Džubran -Prorok.

Žena reče proroku:”Govori nam o deci.”
I on reče:

Vaša deca nisu vasa deca.
Ona su sinovi i kćeri čežnje života za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas.
I premda su s vama, ne pripadaju vam.

Možete im dati svoju ljubav ali ne i svoje misli,
Jer, ona imaju vlastite misli.
Možete okućiti njihova tela ali ne i njihove duše,
Jer njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne
možete posetiti čak ni u svojim snovima.

Možete se upinjati da budete kao oni ali ne tražite od
njih da budu poput vas.
Jer život ne ide unazad niti ostaje na prekjuče.
Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele.

Strelac vidi metu na putu beskonačnosti i On vas
napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele
brzo i daleko.

Neka vaša napetost u Strelčevoj ruci bude za sreću;
Jer kao što on ljubi strelu koja leti, isto tako
Ljubi i luk koji miruje.

 

[gost 443393]

Jednom čobaninu Taj čobanin je nažalost ubijen na današnji dan
Čuo ne čuo pozdravljam ga sledećom pesmom:

"Čobane, vrati se
Ovce tvoje ne mogu bez tebe
Mislili smo, da sa strane ima kvalitetnije ispaše
Mislili smo, da najbolju travu čuvaš za sebe
Čobane, vrati se
Ovce tvoje, ne mogu bez tebe "

 

[Plant]

.'
(Klik na sliku -- nastavak teksta )​

 

[Nina]

San

U daljini ga jasno vidim,kao da vekovima tu stoji .Prav i miran.Udaraju ga talasi, vetrovi mu mrse kosu i pletu mreze,munje mu oci pale.Usne su mu neme a dve bore mrstilice stisnute na celu.Cuti,ruku spustenih niz telo i gleda u daljinu...A ja.? Stojim na putu i poslednjem redu od crvenih cigala.Dalje je pesak,cudnovate boje koji talasa.Cigle su poredjane jedne do druge izmedju kojih pesak curi i nestaje..Krenem oprezno ali pri svakom koraku osecam pod stopalom zitko pulsirajuce tlo iz kojeg mi je uz nogu liznuo plamen paleci mi kozu i meso do koske,preko butina i kukova, lizuci me jezicima zelje sve do srca.rgla sam nogu nazad iako nisam osetila bol.Put se osipao i nestajao.Ostanem li pascu u nepovrat.Krenula bih napred ali On stoji i ne pruza mi ruku..Trgla sam se iz sna.Ustala sam osamucena sa blagim grcem u stomaku.Sitan skakutavi bol kretao se sporo, gore,dole i udarao negde u predeo malog mozga Savila sam se se na trenutak.Prosao je.

 

[Plant]

..
MALININI

Mora biti da sam pošašavio
— načisto.
Zar ne vidiš da si lepa,
Malinini,
da si lepa kao ptica od šarenog perja
Nemam dukat da te kupim.
Nemam braću da te otmem.....
...da te uvračamo.
.....
— udaćeš se za nekog
dok se vratim, nesrećo.

Beži mi sa mojih očiju.
Mora biti da sam pošašavio
— načisto.


Nisi ti ni lepa,
Malinini.
Nisi ti ni kao ptica
od šarenog perja.

Ima takvih u ciganskom rodu...
M.A.​

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Plant]

evo starom majstoru, jedna od


Ja sam iskren čovek
i dolazim odande gde rastu palme....

I pre nego što umrem želim da
izbacim iz svoje duše ove stihove....
..

Guajira Guantanamera....

.
Moj stih je obojen u svetlo zelenu
i strastveno crvenu....

Moj stih je ranjeni jelen
koji traži utočcište na planini....

Gajim belu ružu
u junu i januaru....
Za iskrenog prijatelja
koji će mi pružiti svoju ruku....

Zbog srca koje mi plače,
zbog ....

ne gajim čičak ni koprivu

...
​

..KLIK na sliku ..

Sa siromašnima
želim da podelim svoju sreću il' sudbu....
jer me potok planinski
raduje više i od mora....​

 

[Mister]

Kad bi Bog na trenutak Zaboravio
.......................................................

moguće je da ne bih kazao sve što mislim,

ali nesumljivo bih mislio sve što kažem.


Stvari bih cenio, ne po onome što vrede,

već po onome što znače.


Spavao bih manje, sanjao više,


shvatio sam da da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju

gubimo šezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu,

budio se dok ostali spavaju.

Slušao bih kada drugi govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kada bi mi Bog podario komadić života, oblačio bih se jednostavno,

izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.

Bože moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mržnju na ledu,

i čekao da ugreje sunce.

Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu,

a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.

Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol njihovih bodlji i

strastveni poljubac njihovih latica…

Bože moj, kada bih imao jedan komadić života…

Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.

Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo zaljubljen u ljubav.

Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,

a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.

Stare bih podučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.

Toliko sam stvari naučio od vas ljudi…

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine,

a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.

Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom,

po prvi put prst svog oca, da ga je uhvatio zauvek.

Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo

jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas,

premda mi to neće biti od veće koristi,

jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,

ja ću nažalost početi da umirem...

Garsija Markez

 

[Branko Lori]

Lepo je imati tajnu, bolovati od tajne, probuditi se u prazno jutro i setiti se svoje tajne... Tajna je jedino parče sopstvenog života, uživanje u bezazlenoj sebičnosti... Tajna je kao neko unutarnje sunce koje greje samo nas... Ponekad se odblesak tog sunca probije kroz oči i lice i svi vide da imate tajnu i hteli bi da vam je što pre oduzmu..."
Dusko Radovic

 

[Nina]

Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder

I ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila

 

[Plant]

,.. malo ću u off,.. shodno tekućem vremenu ( i pogledu kroz prozor) :

Svuda behar na Nju miriše
A ja uzdišem

Kelner vino natoči
Da pijane usne
Istinu progovore

Zbog Nje sam izdao Boga
I staru ljubav i sve što sveto je
Bosnom behar probeharao...
..........​

i što sam stariji sve me više dira, pesma stara, pesma laka,.. sa čardaka,....

( ova je za mene .​

​

 

[причалица]

Никад не можеш бити толико глуп,
колико ја могу да будем глув.

Никад не можеш да будеш тако алав,
колико ја могу да ти дам.

Никад не можеш толико да срушиш,
колико ја могу изнова да саградим.

И никад, али, ама баш никад,
не можеш да будеш толико зао,
колико ја могу да будем добар.

Иво Андрић

 

[Nina]

-Zdravo.
-Zdravo.

-Šta ti radiš ovde?
-Izgubio sam se.

-Bože. Pa, to nije dobro.
-Pa, kako si dospeo ovde?

-I opet zdravo.
-Zdravo, kome?

-Zdravo, torti.
-Kojoj torti?

-Toj torti. Izgleda ukusno.
-Spektakularno. Mislim da je velicanstvena.

-Ne vidim tortu.
-To je... To je drvo.

-To je divno drvo. I pomalo lici na tortu.
-Tako da. Ali neme torte.

-A ti si izgubljen.
-Da.

-Jedna stara krtica mi je jednom rekla:
“Kada se izgubiš, prati reku, i odvešce te kuci."

-Ali ne vidim reku.
-Možda bi mogao da vidiš jedn sa te grane.
-Mozda slucajno vidiš i neku tortu dok si gore...

 

[Plant]

Mornari znaju: more se plavi
samo u sećanju,
samo u glavi,

samo na slici – na razglednici.

..

Ti misliš: more su samo lađe
i samo daleka putovanja.
More je kad čovek u sebi nađem
udrost kako se budan sanja

i kad su dani slani i sivi.
Mudrost kako se sasvim živi.

Mornari se, u stvari, ne rađaju.
Postaju od svoje mašte najzlatnije.
,
M.A.Neverovatna morska pesma, deo.

​

 

[Nina]

Ne znam gde da te nađem
Ne znam kako da te nađem
Čujem tvoj glas u zvuku vetra,
Osećam te pod mojom kožom
Sa svim svojim srcem i dušom
Čekam te
Adađo

Sve ove noći bez tebe
Svi moji snovi o tebi
Vidim sam i dodirnem tvoje lice,
Padnem u tvoje ruke.
Kada dođe vreme, znam,
Bićes si u mojim rukama,
Adagio.

Zatvorim oči i nađem odluku
Ne treba mi da se mole više.
Išla sam tako daleko,
Borila sam tako teško
Ne treba ništa objasniti
Sve što je ostalo-
je klavir koji svira

Ako znaš gde da me naći
ako znaš kako da me naći
Pre kako svetlo nestaje
Pre kako izgubim svoju veru
Budi jedini muškarac, reci mi
da ti čuješ moje srce
da ti daš svoj zivot i da
Uvek bićeš sa mnom

Ne dozvoli ovom svetlu nestati,
Ne dozvoli mi izgubiti veru
Budi jedini muškarac, reci mi
šta ti veruješ,
Pusti mi da verujem
da me nećeš ostaviti
Adagio

 

[Plant]

Divno je kad se u nama neko čekanje javi
, pa se od toga na usni nešto rumeno isplete
i nešto graorasto i zeleno u glavi.
...
...
...

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja plamtim. I čuvam u
tom požaru način paljenja zvezda. Otud i takve čarolije
u dubini mog oka.

Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe
-------------------------------------------------------
Znaš, kako se ja zovem?... zovem se,.. Mika Antić

​

 

[Lovesiv]

NE DAJ SE INES​

Ne daj se, Ines.
Ne daj se godinama moja Ines.
Drukčijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla;
prijatan raspored i rijetki predmeti.

Imala si više ukusa od mene.
Tvoja soba – divota.
Gazdarica ti je u bolnici.
Odvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima,
pratila me drugog jutra oko devet do stanice.

I ruši se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom, kao list,
niz jednu beogradsku padinu.

U večernjem sam odijelu i
opkoljen pogledima.

Ne daj se mladosti moja.
Ne daj se, Ines.

Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda, slučajno, uz vruću rakiju,
i sa svega nekoliko rečenica loše prikrivena želja.

Tvoj način gospođe a obrazi seljanke.
Prostakušo i plemkinjo moja!

Pa tvoje grudi, krevet,
i moja soba obješena u zraku kao naranča,
kao narančasta svjetiljka,
nad zelenim i modrim vodama Zagreba;
Proleterskih brigada 39, kod Grkovic.

Knjige i ploče na istim policama.
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih
tramvaja.
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva,
upotreba zajedničke kupaonice
i – molim Vas ako me ko traži …

Ne daj se mladosti moja.
Ne daj se Ines.

Evo me, ustajem tek da okrenem ploču.
Da li je to nepristojno u ovakvom času?
Mozart, Requiem, Agnus Dei.
Meni je ipak najdraži početak.

Raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih
podataka naše mladosti,
koja nas pred vlastitim očima vara i krade i napušta.

Ne daj se, Ines,
poderi pozivnicu, otkaži večeru.
Prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom boljem hotelu.
Dodirni me ispod stola koljenom
generacijo, ljubavnice.

Pa ja znam da će još biti mladosti,
a nikad više ovakve;
u prosjeku 1938.

Ja neću s kim moći ostati mlad,
i ta će mi mladost teško pasti.
I bit će ipak da ste vi u pravu,
jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno.

Ponovno počinje kiša
kao što kiši u listopadu na otocima.
More od olova i nebo od borova.

Udaljeni glasovi koji se miješaju:
glas prijatelja, majke, broda, brata.
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu.
I nestalo je svjetla s tom bjelinom.

Još malo šetnje uz more i gotovo;

Ne daj se, Ines.

Arsen Dedić

 

[Nina]

-Šta želiš da budeš kad porasteš?
-Ljubazan.

-Ništa nije bolje od ljubaznosti.

-Da li si dobro?
-Da, sasvim sam dobro.

-Mislim da trebada pocneš da tražiš tu reku.
-Ovo je prilicno veliko brdo.

-Šta je to tamo?
-To je divljina.Ne plaši se toga.
-Mogu da vidim reku.

-Imaš li omiljenu izreku?
-Da.
-Koja je?

-Ako ti u pocetku ništa ne uspeva, uzmi malo torte.

-Razumem. Da li radi?
-Svaki put.