Život pisan srcem

Kaži zašto me ostavi

Kaži, zašto me ostavi
Srce ispuni tugom
Kaži, zašto zaboravi
Ljubav svu našu ti

Drugom kada si otišla
Osmeh krio je boli
Ipak tiho si plakala
Kad se rastasmo mi

Svi moji dani tužni su
Bez ta dva oka blaga
Vrati se, skrati patnju tu
Sve ti opraštam draga

Kaži, zašto me ostavi
Sruši sve divne snove
Kaži, zašto zaboravi
Ljubav svu našu ti

Vrati se, skrati patnju tu
Sve ti oprastam, draga

Kaži, zašto me ostavi
Srce ispuni tugom
Kaži, zašto zaboravi
Ljubav svu našu ti

 
Zagrljaj je lekovit, on može da uteši, razgali, nasmeje…. prijateljski, zaštitnicki, ljubavni.
Zagrljaj je najlepše što dva bića mogu da podare jedno drugom… bez namere, traženja, ostatka…
Nekada je zagrljaj sve što nam treba!

Sve je počelo kada je Huan Man morao da napusti svoj dotadašnji život i da se iz Londona vrati u rodni Sidnej. Na aeorodrom je stigao noseći samo jedan ranac. Niko ga nije dočekao i nije imao koga da pozove. Stajao je i gledao ljude kako dočekuju svoje prijatelje, kako se grle i ljube, i pomislio je kako bi voleo da neko njega čeka, da bude srećan što ga vidi, da mu se nasmeje, da ga zagrli! Tako se rodila ideja o ovoj genijalnoj akciji. Uzeo je papir i flomaster i napravio plakat na kojem je sa obe strane pisalo „FREE HUGS“!

Izašao je sa natpisom na ulicu i čekao. Ljudi su ga prvih 15 minuta gledali čudno i izbegavali ga, a onda mu je prišla jedna starija gospodja… Ispričala mu je svoju kratku priču i nakon toga rekla da joj treba zagrljaj, nasmejala se i jako ga zagrlila! Od tada se sve pretvorilo u bajku…

Besplatni zagrljaji!

„Free hugs“ je od septembra 2006. do danas postao pokret rasprostranjen po celom svetu. Otpočeo je lošim danom jednog čoveka, nastavio se dobrovoljnim priključivanjem pojedinaca koji su ga susretali na ulici, da bi danas postao organizovani pokret u brojnim državama sveta. Muziku za video su napravili prijatelji Huana Mana, australijski bend „Sick Puppies“…

On uteši, razgali, nasmeje

 
Ne dam na sebe.
Ne spuštam glavu ni pred kim.
Zbog svojih grešaka sama ispaštam,
svoje račune sama plaćam.
Nemam dlaku na jeziku.
Kažem ono što mislim, pa kome se svidjam takva - sviđam,
kome ne - nema šta da traži u mom životu.
Kažu da sam drska i bezobrazna,
ja mislim da sam samo iskrena.
Kažu da sam umišljena - ja samo znam
ko sam i šta sam i koliko vredim.
Ne dam na sebe.
Ne spuštam glavu ni pred kim.
To sam ja
i ni sa kim se ne bih menjala

women-who-run-with-wolves.jpg
 
„Volim te bez da znam kako, ili kada, ili otkud. Volim te jednostavno, bez problema ili ponosa: volim te na ovaj način jer ne znam nijedan drugi, na koji ne bi postojali ti ili ja, tako intiman da tvoja ruka na mojim grudima je moja ruka, tako intiman da kad ja zaspim zatvore se tvoje oči.“

Pablo Neruda
 
Psiholog prica sa jednom zenom. Pita je:

"Sta vidis kada se pogledas u ogledalo?"
Odgovara: "Vidim svoj lik kako se smeje."
"Dobro", rece psiholog; "ogledalo se odjednom razbija."
Zena se mrsti:"Jao, ne!"
Psiholog:"Nemoj tako da razmisljas. U polomljenim parcicima vidis na milion svojih lica kako se smeju."
 
Mi smo svesna i slobodna bića samo u meri u kojoj možemo svesno da upravljamo sopstvenim emocijama ne dozvoljavajući im da one upravljaju nama.
U suprotnom, robovi smo našeg nesvesnog i daleko smo od unutrašnje, emotivne slobode. A bez te slobode, da li je i jedna druga moguća?
 
"Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu.
Baš kao što niko više ne ume da piše rukom.
Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso.
A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu?
Kuda?"

Čovek po imenu Uve
 
JASTUK

Previše kurvi je spavalo na mom jastuku. Zato i teško zaspim. Posmatram ih često, kako tako lako utonu u san, bez meškoljenja, okretanja, kao kada radnik sa mešalice popije pivo nakon naporne šljake i nasloni se na fosnu. One mirno spavaju na perju okupanom krvlju nevinih gusaka. Previše puta u životu su krvarile. Miris im se uvukao u nos. Ne osećaju ga. Pitam se, šta li sanjaju, i pitam se, da li se pitaju, ko je čija greška, ja njihova, ili one moja. A grešaka nikad dosta. Ali taj jastuk, samo je jedan. Kupljen nemačkim markama devedestih od švercovanog benzina, miriše na tuđu kosu i uspomene. Uzvlačim ga polako ispod njene glave da je ne probudim. Kažu da oni srećni umiru u snu. A ja želim da budem budan još malo…
jastuk-blacksheep.rs_.jpg

Vojislav Vukomanovic​

 
„Ponekad se desi da vas knjiga ispuni neobičnim jevanđelskim žarom, i postanete ubeđeni
da skrhani svet nikada neće moći da se ponovo sastavi dok svi ne pročitaju tu knjigu.“

Džon Grin
 
Harmonija je karakteristika autentičnog čoveka, onog koji je veran svojoj ljudskoj prirodi. Življenje harmonije nam nije dato po rođenju, već ju je potrebno ostvarivati kroz život. I to najčešće u trenucima borbe unutar nas samih, kad pokažemo zube našim slabostima, ljutnjama, inercijama, sumnjama, svim onim disonantnim šumovima koji olabavljuju žice. Tada se ponovno uspostavlja ravnoteža. Možda je zato, prema mitu, Harmonija kći boga rata Aresa.

No da bismo iz te borbe izašli kao pobednici, potrebno je znati u ime čega se borimo. Harmonija je zato i kći boginje ljubavi Afrodite. Boriti se sa sobom da bismo živeli ljubav i bili bolji, iskreniji, pravedniji, način je usklađivanja s uzvišenom harmonijom sfera.
Clip.jpg
 
Harmonija je neraskidivo povezana s lepotom. Potrebno se zaustaviti, videti i čuti, dopustiti sebi da nas dodirne.
I ne samo to, harmoniju je potrebno ostvarivati u svakodnevnom životu.

Jedna budistička priča kaže da se Budin učenik Sona umorio od pustinjačkog života punog odricanja i prepustio užicima. Buda ga upita:

“Dete moje, jesi li ikad svirao lutnju?”

“Jesam”, odgovori Sona.

“Reci mi onda, ako su žice na lutnji prenapete, hoće li instrument dati pravi ton?”

“Neće”, odgovori Sona.

“A hoće li dati pravi ton ako su prelabave?” nastavi Buda s pitanjima.

“Neće ni tada”, kaže Sona.

“Da bi ton bio savršen,” nastavi Buda, “potrebno je da žice budu dobro nameštene, ni prenapete, ni prelabave. Isto tako, tvoja će duša pasti u krajnost, što joj neće biti po volji, ako su njene žice previše napete strogošću i odricanjem. A sa druge strane, ako su njene žice previše labave i popustljive, duša će omekšati i postati poput testa.”

“Sona,” zaključio je Buda, “uvek živi tako da ti duša bude poput dobro naštimovane lutnje.”
1562262413_1554122491_lutnja_shutterstock_489520282.jpg
 
Moram da te pitam nešto.

Šta, dušo? Reci

Misliš li da naša ljubav može da stvori cudo?

Da, mislim.To te svaki put vraca meni.

Misliš li da naša ljubav može da nas odvede zajedno?

Mislim da naša ljubav može da uradi sve što mi želimo.
 
Kad počnu da te progone aveti iz prošlosti, kad te napusti samopoštovanje i kad ostaneš usamljen baš kad ti je potrebna pomoć, ostaje ti samo jedan izlaz. Evo šta treba učiniti:

Sedi na prozorski okvir i gledaj u mrak. Kad čuješ polivače ulice, uzmi flašu dobrog pića koje si čuvao za posebnu priliku, istrči napolje i iskapii ga s njima. Tako ćeš im postati prijatelj i dobićeš pravo da polivaš asfalt i parkirana vozila koliko hoćeš, imaćeš osećaj moći jer držiš ogromno crevo koje ti se vuče među nogama i na koje možeš da natakneš ceo svet, voda iz njega šiklja i ništa ne može da je spreči u tome. Moćno!

Ne veruješ u ovaj recept? A zlata vredi.

Voja Antonić

..
 
Cuda ne postoje svaki naš korak je put koji moramo preci
bice bolje za oboje ako precutimo ono sto hteli smo reci

Zivi zivot izmedju dva straha bez ijednog trena predaha
i sluti kakav ce to biti muk kad dodirne te glas koji nema zvuk

Godinama varao si me znam kad i s skim i kako vatreno
pogledaj me zadnji put bar to neka bude fer, neka bude iskreno
 
Kad spavaš bez nekog na srcu
❤️
Izgubio sam te
kao što sam već
jedno more izgubio
i jedan usnuli grad
i sve ptice u njemu.

Neće me, ja stalno gubim
ono što najviše volim,
valjda ne umem da čuvam.
Okačiću noćas sve slike
na stari kameni zid,
tamo na putu ka hridi.
Neka izblede na suncu,
neka ispare i mirisi i boje,
a u mraku ispod platna,
neka se ose roje. .
I pesme o tebi će mi stariti
dok od svega rečenog
ne ostane samo gorki biber
sahranjen nad morem,
u zimu dve hiljade i neke.

Makar me poljubi,
da zadnji put osetimo bol.
..❤️🎶..​
 
Poslednja izmena:
Verovao sam i verujem u ljude, tako da sam uvek imao beskonacno mnogo poverenja, koje sam nosio u dusi.

Ipak sam se razocarao, izdan od mnogo njih, meni bliskih, da me je samo poverenje u ljubav spasilo i sacuvalo u meni romanticnog i u ljubavi srecnog.

Na bolan nacin, shvatio sam da poverenje je isto kao staklo, krhko i lako se lomi, kada jednom pukne, nikada vise nije isto.

Ono je kao zrno peska u okeanu, jednom izgubljeno, vise se ne nalazi. Zato pazljivo mu emocije prinosim,
jer znam da kada ode, vise se ne vraca.

Zidovi se mogu ponovo izgraditi, ali poverenje se tesko stice, a jos teze gradi, zbog toga ga cuvam, kao sto cuvam i ljubav u sebi samo za tebe, sebicno, jer ono nosi dragocenost emocija, poput zlata u kovcegu.

... i zato je poverenje lepsi deo ljubavi i treba ga cuvati i negovati, jer ako se slomi, ono i nestane zajedno sa lepotom emocija zaljubljenih.
 
"Neki mlad i jak čovek posmatrao je svoj život jednog dana. Bilo je lepo i toplo. Sva njegova snaga osvajala ga je na suncu. Udisao je svim svojim srcem; osećao je punoću svoje snage u prelivima svojih mišića i svu skrivenu silinu delanja u nehajnom položaju svog odmora. Pomišljao je, pun lake veselosti, na svoju sirovu snagu, na sposobnost svojih ruku, svojih krsta, svoga pogleda i svoje brze moći suđenja. Bili su mu i duša i telo puni slobodnog vremena. Posmatrao je, osmehnut, svoj život, vidik, sve svoje mogućnosti i celo svoje stanje trenutka kao što se gleda na suncu dobar mač čvrsto u ruci. Šta činiti sa svim tim?"

Pol Valeri
 
Cve%C4%87ara-LAMINI-buketi-i-ikebane-%C4%8Ca%C4%8Dak-600x400.png


Idi, vreme je,..
nemam sat al po aritmiji znam
da je vreme,
pokreni korake,..
ja ću paziti na ovo ništa
što ostaje iza tragova tvoga kofera,
nemoj da me ljubiš
nemoj da mi glumiš klatno oko vrata.....
.,..možeš mi reći
gledaj da odrasteš, mangupe,
malo se uozbilji, nađi normalan posao
, imaš vremena dok se vratim,
možeš mi sve reći,
bukvalno ama baš sve ti je dozvoljeno,..
sem onoga što ti se nazire u podrhtavanju ramena,
jer ako počneš, ako samo jednu reč izgovoriš
propašćemo ispod ovih naslaga ,....​

***prepisano iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
426
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top