Život pisan srcem

Mi nismo sveci; mi nismo heroji. Naše živote živimo u tihim kutcima uobičajenog. Mi pravimo majušne vatre srca, ponekad toliko slabe da jedva zrače toplotu. Ali osobi koja je izgubljena u tami, naš maleni plamen može biti put do bezbednosti, staza spasenja.
Nije nam dato da znamo ko je izgubljen u tami koja nas okružuje, niti da li se naše svetlo uopšte vidi. Mi jedino možemo znati, da čak I protiv najmanjeg svetla, tama ne može ništa. Mornar koji je izgubljen na moru može pronaći svoj put do kuće prateći jednu jedinu sveću. Osoba izgubljena u šumi može doći do bezbednosti uz pomoć treperavog plamena. Nije pitanje kvaliteta niti intenziteta niti čistote. Pitanje je samo u prisutnosti svetlosti.Bilo da ste vi svetlost ili vam je potrebno prosvetljenje, neka iskusite utehu u saznanju da nikada niste sami.Neka ove nedelje vaš stav i vaša dela budu primer svetlosti nekome kome je to potrebno.

Šeril Ričardson
 
Kafa

Bio je letnji dan.Sedela sam zavaljena u jastuke na pletenim foteljama, okruzena sitnim sarenim cvecem i muskatlama.Izula sam cipele sa stiklom ,da ne bih lupkala po tersi iznad glave gospodje Mojsilovic i pre nego sto bi me opomenula, sto si redovno radila.Ograda terase bila je od lepo oblikovanog gvozdja.Starinski rad.Nekada su tako radili ograde,kao mala umetnicka dela.Bila si uporna u tome da ti skuvas kafu iako si koracala uz pomoc stapa.”Danas malo ko zna da skuva dobru kafu,samo smuckate i mislite to je to,a nije.Kafa se kuva sa merakom”, glasno si dovikivala iz kuhinje a potom bi me pozvala da ponesem posluzavnik na kome je uvek bila sustikla od belog veza, soljice od majcena,starinska dzezva sa kafom i penom koja se presijavala, case sa vodom ,kristalna cinijica sa ratlukom i to onaj najobicniji,roze od ruze.Njega si volela,a kupovali smo ti ga u radionici u Gavrila Principa.Onaj industriski nisi htela ni da pogledas.Nekada, govorila si,u Beogrdu je bilo preko sto radionica za izradu bombona i ratluka.I to kakvog ratluka.Onog finog koji se topio ustima a miris ruza se sirio prostorijom.Danas je preostala jos samo radionica Bosiljcic iz 1936 god..

Pijenje kafe sa tobom, bio je ritual u kome sam uzivala.Srknula bi kafu i zadovoljno klimnula glavom a onda bi izvadila mustiklu i tabakeru.Stavila bi cigaretu u mustiklu, zapalila je malim upaljacem.Pogledala bi me ispitivacki dok si ispustala prvi dim. Znala si da nikad nisam dosla bez bar jednog pitanja.Poznavala si me,svoju jedinu unuku.
 
Onaj što grli ženu je Adam. Žena je Eva. Sve se dešava prvi put. Video sam nešto belo na nebu. Kažu mi da je to Mesec, ali šta mogu uciniti sa jednom reci i jednom mitologijom. Pribojavam se drveca. Tako je lepo. Mirne životinje se približavaju da im kaže njihova imena. Knjige u biblioteci nemaju slova. Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre. Onaj koji pali šibicu u mraku pronalazi vatru. Iz ogledala nas gleda onaj drugi. Onaj što posmatra more vidi Englesku. Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku. Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile. Sanjao sam mac i vagu. Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga koji poseduje ni one koja je posedovana, vec se oboje jedno drugom predaju. Blagosloven neka je ružan san koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao. Onaj što side na reku sišao je na Gang. Onaj što gleda pešcani sat vidi raspadanje carstva. Onaj što se igra bodežom sluti Cezarevu smrt. Onaj što spava je svi ljudi. U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek što su isklesali. Nema niceg starog pod suncem. Sve se dogada prvi put, ali na vecni nacin. Onaj što cita moje reci izmišlja ih.

Horhe Luis Borhes
 
303618_384149788301688_1523650504_n.jpg
 
TO ŠTO SI OSTAVILA

To što si ostavila pustoš
Što si sve do temelja razrušila
Nije ništa prema onom što sam ja tebi
Sve s ovom mojom ljubavi
Za cijeli život zapečatio
Jer moje će se jednom sve zaliječiti
Izgradit će se opet ispočetka
Ispunit će se praznine
i oploditi pregažene njive
i magle će se zorom sve podići
ali do tebe nikad više
takva ljubav neće stići
ljubav bez mjere i opreza
ljubav poput potresa
koja jednom samo u životu
sve iz temelja protrese
i gdje god pošla
neće ti takva ljubav nikad stići
na sve tvoje adrese
jer postoje ljubavi i sreće
neke manje neke veće
i nije riječ o znanju
to se srcem prepoznaje
poslije ovog ti ćeš uvijek
imati samo ljubav manju

ŽELJKO KRZNARIĆ
 
Postoji jedno mesto sakriveno.Neko bi rekao da je sasvim obicno.Ali nije.Moje je.Ja sam ga izmislila..Proplanak,drvena kucica sa tremom,travnjak sa zutim cveticima i lesnicima.Nedaleko od kucice izvor iz kog se radja potocic,plavo nebo iznad planina,po neki beli oblak kao pamucne loptice, i glasanje sokola koji prelecu.Toplina tog mesta u predvecerje kada sunce u zalasku obasjava prozore pokusavajuci da svojim zracima prodre u prijatnu hladovinu sobe, stvaraju u meni osecaj spokojstva..

Tamo sam sve.Ona prava i iskonska, koja uživa u setnjama,pletenju vencica od cveca i umivanju na izvoru, stvaranju pejsaza u zavisnosti od doba dana ili noci.

Tamo sam nista.U trenucima nesigurnosti,kolebanja i zurenja u mrak neuspevajuci da prizovem ohrabrujuce i obecavajuce reci koje bi unele spokoj u mene
 
Ima ljudi koji ne podnose disciplinu.Obdareni su talentima ali se ne trude da oblikuju i zavrse tako sto ga rasture u paramparcad.Upoznala sam vise takvih ljudi.Isprva mislis da su fenomenalni.Potpuno te obore s nogu..Ali tu obicno bude kraj.Oni ne mogu dalje zato sto se ne trude da idu dalje.Nemaju usadjenu disciplinu da idu dalje i razviju svoj talenat vec se uljuljkaju tu gde su..
 
Recimo da je otišla iz grada u nepredvidivu večer i da su joj zameli puti.
Recimo da su boje kojima sam je slikao bile nestalne i da su izčilile sa kože.
Recimo da je odlučila da je ne prepoznaju moje zene, da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva, samo da diše. Tačka na kraju priče mala je kao srce.
Stavljena je lakim potezom, ali još pulsira, još se otima svetlu.

Pero Zubac
 
Umorna sam od toga da znam sve i shvatim svakoga. Umorna sam od potrebe da pripadam i odbijam, umorna sam i od lepog i od ruznog i od laznog i stvarnog, cak ponekad gubim granicu koja sve to razdvaja. Ili spaja?

Umorna sam od secanja i previse ljubavi koju sam imala, koju sam dobijala i ponekad grubo odbijala shvatavsi tek kasno, da je ta bila vredna moga pogleda. A ja sam glavu okretala.

Umorna sam i od usiljene spontanosti i od citata poznatih filozofa. Umorna sam od plagijatora i kopija originala, od umisljenih faca koje masu svojim diplomama kao pokricem za sve gluposti koje napisu ili urade, za sve lose odnose i bezuspesne erekcije. Umorna sam i od ovakvih misli koje mi se motaju u glavi; vozim se, rano je, vrucina jos ne obara, i razmisljam da li muskarci i zene uopste razmisljaju o nekim stvarima kada rese da imaju decu ili im se to neplanirano dogodi? Da li uopste pre nego krenu da vode ljubav sa nekim razmisljaju o tome da mogu stvoriti zivo bice koje ce povuci na njih klempave usi ili dugacak jezik, malo kose ili maljavost po ledjima; da li razmisljaju da ce preneti nekom neduznom bicu svoju pohlepu ili gramzivost? A onda shvatim, da cak i da razmisljaju, briga ih. I dotuce me to.

I dalje sam umorna od neuspeha, od dugova i dugovanja, od pogresnih ulica i slucajnih ulazaka u pogresan smer. Umorna sam od pogresnih reci i uzaludnih ocekivanja samo jedne jedine reci koja ce dati i malu naznaku da si shvacen/a. Umorna sam i od pogresnih pesama i od neizgovorenih lazi posluzenim nedvosmislenim pogledima. Umorna sam od sebe, samim tim sam teska drugim ljudima
 
Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako mimo tebe njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih da sklonim je na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki strani, tuđi kutak, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje
kao gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Marija Rilke
 
Ostavicu svakom, samo ono
sto mi je za zivota dao.
Svescu racune, dok se ne
otvore vrata bez brave..
Secanjem cu kroz sve dane
ponovo proci,
i darove prineti,
nekom ce se, samo oci rasiriti,
prepune strave...

... Jer moj sud ce biti konacan..
Nista do pola nece biti uradjeno.
Sabracu sve trenutke ponaosob,
bicu vredan ratar, pa cu poznjet
svakom, sto je na polju moje
duse zasadjeno...


Ako ste mi samo pola osmeha dali,
ako ste me ONA, umesto imenom
zvali,
ako ste mi potajno zalogaj ukrali,
ako ste zamnom klevetom jaukali,
ako ste me prevarom u zamku
namamili,
ako ste moje suze ko najvece
slavlje slavili..
ako ste mi kiselo voce, za zrelo
prodali,
ako ste mi tajne namerno odali...


ako ste se lazno kleli i lazno
voleli,
i cinili sve sto niste smeli..
ako ste mi pod okriljem dobrote
slast zivota pili,
ako ste se mojom tugom, ko hlebom
sitili,
ako vas je ljubomore crv nagrizo,
ako mi niste hteli, a bili ste blizo,
ako vam je moja nevolja osmeh
mamila,
ako sam zbog vas snove sahranila,
ako sam mrtva zivela,
bicu dovoljno ziva da umrem...
al pre toga bih htela,
da trunje sa srca,
vetrom istine odunem ...
Pa kud puklo da puklo,
da ne bude da je ovo moje
srce uzaludno tuklo...

Ostavicu mir...
ostavicu tisinu...
ostavicu ljubav,
ostavicu zagrljaj,


i poljubac vreo,
samo onom koji je umeo da
me razume,
i koju me je bas ovakvu samo,
voleti hteo...

MIS
https://s12.****************/images/210209/4coxoo79.jpg
 
Svi mi imamo s Bogom jedan ugovor.
Polovina svega što imamo, ili činimo,
polovina vremena, snage ili lepote,
naših poslova i putovanja ostaje nama
na raspolaganju, a druga polovina ide Bogu.
Tako je i sa ljubavlju. Pola naše ljubavi ostaje nama,
a druga polovina ide Bogu na istinu i ostaje tamo na
lepšem mestu i traje zauvek, ma šta se s našom
polovinom naše ljubavi ovde desilo…

Milorad Pavić
 
K-LINK-A

nađi me na fejsbuku
majspejsu i blogu.
cimni me na skajpu
gmejlu, msn-u.
gugluj me, jutjubuj
al se prvo loguj
da možeš da rejtuješ
i forvarduješ frendu.
šibni mi na hotmejl
šapni mi na četu
apdejtuj svoj status
na našem prvom dejtu.
čekiraj mi inboks
stavi me na desktop.
znaš moj juzer aj di
daću tu i pasvord.
edituj mi profajl
eduj me u kontakts
šeruj sa mnom info
dilituj mi kukiz.
stavi me u fejvorits
a nikad na ignor.
klikuj na link
da riduješ sam mor.

Minja Bogavac
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top