Život pisan srcem

38191978_1831850483568812_949005068802195456_o.jpg
 
Pobacaj nocas sve svoje hartije
odlozi pero
pusti da ti prsti pisu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je rec,
jedna recenica,
napisi pesmu.

Ako mi tvoja gramatika povredi kozu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude jos jaci,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoci ih u noc
i pocni iznova.

Popuni moje margine,
ugusi me jezickim pravilima,
ispravi slovne greske ovog ludila
koje stvaras,
usnama izbrisi sve cemu tu nije mesto.

Pod tvojim prstima nastaje
stivo koje me cita,
napisano ima uvid
u stranice mog zivota
ozivele
tvojim dodirom
ove noci.

Rina Sing
 
Kad zavolis ženu !?

Možda joj nećeš biti prvi muškarac, ni posljednji ili jedini. Voljela je prije tebe i možda će voljeti poslije. Ali ako te sada voli, zar je bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena -- ali nisi ni ti. I vas dvoje možda nikad nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmijati, natjerati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da griješi, drži se nje i daj joj najviše što možeš. Možda neće misliti o tebi svakog sekunda tokom dana, ali će ti dati dio sebe za koje zna da ga možeš slomiti -- njeno srce. Zato nemoj da je povrijediš, nemoj da je mijenjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može dati. Smij se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti nedostaje kad nije u blizini.

BOB MARLI
 
Stranac


-Kazi, zagonetni covece, ko ti je srcu najdrazi?
Otac ili majka? Sestra ili brat?
- Ja nemam ni oca, ni majke, ni sestre, ni brata.
- A prijatelji?
- Smisao te reci jos do dana danasnjeg nisam saznao.
- A domovina?
- Ne znam u kom se kraju sveta ona nalazi.
- Mozda volis lepotu?
- Voleo bih je kad bi bila bozanska i besmrtna.
- Zlato?
- Mrzim ga, bas kao sto vi mrzite Boga.
- Pa sta onda volis,cudnovati strance?
- Volim oblake, oblake koji putuju..tamo..tamo daleko..one divne oblake“

Sarl Bodler
 
“Da li bi poverovala da su svi bogovi koje su ljudi ikada zamislili još sa nama danas?”

“Možda.”

“I da postoje novi bogovi tamo negde, bogovi kompjutera i telefona i čega već, i da svi oni misle da nema mesta za obe vrste na svetu. I da je neka vrsta rata veoma verovatna?”

“Sloboda da veruješ znači slobodu da veruješ u pogrešnu stvar. Kao što ti sloboda govora daje pravo da ćutiš.

Nil Gejmen
 
Bila je moja zlatna sansa,a tek sam naceo svoj krug...Moj mali verni Sanco Pansa,moja ljubavnica,saborac i moj najbolji drug!Oni ne pricaju o njoj,a ja se ne raspitkivam,ukrstim politru i noc i tu i tamo na taj krst se prikivam...Vec me i Dunav pretice,moja me senka spotice,al' nista me se ne tice...I malo sta me pomera i dotice,sem mozda nje...Nijedan je nece voljeti kao ja,al’ dzabe...I kako onda da te ne ubije kad ljudi kazu:”Bice bolje,doci ce neka nova ljubav..."-Nece!...A ako i dodje,bice nevazna naspram nje...Tesko je kada zivis za dan koji ne znas kada ce doci,za dan kada ces je ponovo videti.Tesko je,kada si sam i nedostaje ti glas,lice,dodir,osmeh,kada ti nedostaje bice koje je tvoja bolja polovina...Tesko je prijatelji.Zelim vam da nikad to ne iskusite,jer taj bol prijatelji nije za ljude...Precenio sam zivot kao sto precenjujem sve i svakog,i neki misle da se nepotrebno rasipam placajuci prevelike cene na sve strane,ali ne radim to samo zato sto sam veliki trosadzija...Ne,ne uvek...Ljude katkad precenjujem i zato sto me je sramota da imam posla samo sa jeftinima...Nacuo sam da je otisla,onako,bez pozdrava.A ja sam zapravo zeleo da joj priznam gde sam bio gad.Ne,ustvari nisam hteo to da joj kazem.Hteo sam samo da joj sapnem poslednji put da je bila moje sve...Pazi mene ”bila”...Zapravo,bila i ostala moje sve.
N. A
 

Kad je sve volim – Jovan Nikolić
Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!


Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gadja
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…
 
Iako je još Katarina Mediči u 16. veku koristila duvan kao lek za migrenu, žene sa cigaretama u javnosti pojavile su se u 19.veku.Jedna od pionira bila je Žorž Sand ljubavnica Frederiha Šopena. Nailazila je na neodobravanje, ali se nije libila da pomera barijere u svojoj epohi. Bila je to njena borba, ne protiv muškaraca, već za pravo da žena bude slobodna, slobodna u meri da može da odlučuje o svom sopstvenom životu. I ta njena borba nije bila bezuspešna.

Mnogi danas govore da je Sandova bila prva feministkinja, u najpozitivnijem smislu te reči. Za nju je feminizam bio od finog materijala, lepšeg od kineske svile.

Žorž Sand 1836. na jednom prijemu. Kada je ugledao nisku, tamnooku ženu u pantalonama i sa cigarom među usnama, rekao je: "Kako neprivlačna osoba ova Sand. Da li je ona zaista žena? Čisto sumnjam."

Nakon 10 godina Sandova i Šopen su raskinuli.Šopen je od raskida sa Sandovom prestao da živi, telesno i duhovno. Vrlo brzo je umro,1849.god. u Parizu od tuberkuloze, sa kojom je drugovao od rane mladosti.

Na Šopenovoj sahrani (kada je, po njegovoj ličnoj želji, sviran Mocartov Requiem) bilo je oko 3.000 osoba, ali među njima nije bilo Sandove. Nije htela da dođe ni pre toga, kada joj je on, sa samrtničke postelje, poslao poziv da ga poseti. Nije mogla da dođe.

Sahranjen je u Parizu, a njegovo srce preneto je u crkvu Svetoga krsta, u Varšavi, u skladu sa njegovim testamentom.

Žorž Sand je preminula u Noanu 8. juna 1876. godine.
 
dete bez roditelja
ćerka bez oca



NA OČEVOM GROBU
Gospođici R. G.

Oče, evo opet mene.
Tvoja cura traži tebe:
Sad je bolna, naglo vene:
Ne poznaje danas sebe.

Otkad nisam bila ovde!
Svetlo cveće već mraz dene!
Ja sam jedva došla dovde.
Tvoja cura naglo vene.

Htela sam ti reći samo...
Ah, al' suza guši, davi!
Kako ti je, oče, tamo?
Tvoju curu što ostavi?

A ona te tako voli;
Ali mnogo, mnogo strada.
Ni Bogu se sad ne moli.
Nema čemu da se nada.

Ah, večno bih bila s tobom!
Je l' da i sad tražiš mene?
Sreća mi je s tvojim grobom;
Tvoja cura naglo vene.

Vladislav Petković Dis
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top