Život pisan srcem

attachment.php

 
Svi ratovi i bune moga nemirnoga zivota
polako prolaze.Na listu
beloga papira neko secanje
zapisujem.Neka uspomena
ostaje, kao dodir
na kozi,kao pecat strasti
jedne ljubavi koju
smo trnovito prosli a nikoga
nismo ugrozili.Nikoga nismo
povredili,a ipak smo se toliko
voleli.Slobiode nismo imali
sve ono lepo sto smo gajili
uspeli smo sacuvatii,sve vatre ovoga
sveta u nasoj strasti se slili
i nemislimo na kraj jer nasa
je ljubav muzika onog
Argentinskog tanga pre nego sto
smo se i upoznali.
Mozda nam je sve ovo negde zapisano
da otkinute trenutke vremena nadoknadimo.
Da sve ono sto nismo stigli
propusteno bar malo povratmo.
I da se prepustimo saputanju
ovom beskrajnom vremenu,
ne razmisljajuci gde bi nas sve ovo odvelo.
Beskraj
fashion,black,and,white,girls,stripes-e32677e43a1f941c4f54bffb7b85c7b0_h.jpg
 


Objašnjenje

Sad shvatam:
Nismo došli zadovoljni ko trave
što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.
Mi smo zvezde što ludo u mrak se strmoglave
i zbog jednog bljeska ne žele da izgore.

Imamo ruke dobre ko pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.
I prisutni smo u nebu što mora da izraste
u saksijama oka ponekom u svetu.

Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog,
sad svako pruža šape i nova čuda traži.
A sve je smešno, i tužno,
i sve je neizbežno,
i ove istine dobre i ove dobre laži.

Prejeli smo se, kažem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.
I jednako je u nama i kamenja i granja,
i jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gmiže, i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali, i znamo šta smo dužni,
i šta smo juče hteli, i sta ćemo sutra hteti.

Goreli smo, a nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.
I uvek smo bili živi, pa ipak: drukčije živi
od svih drugih živih na ovom luckastom svetu.

I najzad:
Tako je dobro što nismo samo trave,
što talasanja svoja ni jednom vetu ne damo,
već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave,
željne da budu sunce makar trenutak samo.

Mika Antić
 
u daljini se gubim u putevima mracnim
u ince mjerim koliko smo udealjeni
prosle susrete tek ostavljamo nedokucive
kako prolazi vrjeme mi se ponovo vracamo
zapisujuci svaku emocijuu i stvaramo tuzne sheme
a nas voz ide po jedinstvenim sinama a srce broji kvote
osjecas li da starimo u harmoniji
sve sto volis i sve sto mrzis to cu biti
ja i samo ja..
 
E, ovo je bila jedna od onih noći kad san neće, oči kao u srne zalutale u šipražju.
A noć preduga. Maltretiram krevet, ustajem, žedna sam, pa osetim i glad. Pravim salatu a ono tek sviće,
Kad se najedoh, red je da zapalim cigaretu, jeste da je ona električna, ali kad soja može da zameni meso
a vibrator onu stvar ( čitam, mada sumnjam), mogu i ja da vučem tu maglu što izlazi iz te, kobajagi, cigarete.
Ide li cigareta bez kafe, pomislim. Vala, ne ide. Skuvam kafu. Punim džezvu vodom iz česme što pršti na sve strane već
nekoliko dana. Čujem dobacivanja iz spavače sobe i pitanje da li ja to namerno puštam vodu noću. Ne ostanem dužna
za odgovor uz konstataciju da česma pršti već nekoliko dana. Bržebolje stiže iz spavaće sobe odgovor kako se nije
imalo vremena, secaj s kvantaša, pomaži oko zimnice, idi dokupi ovo,ono....Jes, samo si se za peršun vraćao, drugo
sam kupila po spisku. Usput, doduše u sebi, spomenem mu familiju, isto po spisku. .
Ah meraka u jutra rana kad sednem za komp. Jeste da mi lupa tastatura, ali tiho ću ja. Kiki stigla pre mene na igrice.
Optrčim krug i odem na blogove. svoje, - da se podsetim.
Raznežim se načisto, - ima ih preko 380, ostavih samo l2, ostale samo ja vidim. Za neke je i bolje što je tako, Oni su
kao cvet dovoljno smeo da miriše
na praznom mestu i u uspomeni
Tih se stihova redovito setim ispred biste Branka Miljkovića ispred Narodnog pozorišta u Nišu.
A tek komentari na blogovima !!!! Ulepšali su mi noć, evo i zoru.
Bilo je tu i pohvala, više radi ohrabrenja, smeha do suza, smajlija što se grle, srca i cveća...I poruka. Za pamćenje:

"" Ne oduzimaj sebi prava.
Ponavljaj greške, nauči da živiš s njima.
Da ih voliš.
Jer one su život.
Samo greške pravimo iskreno.
Sve ostalo je imitacija"
( hakim bej , 21.07.2011.)

Svanulo pravo. Odoh da skuvam kafu. Jedna ko ni jedna. Pa nek pršti česma za sve pare.
 
Poslednja izmena:
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
 
AKO SE NIKAD NISMO VOLJELI

Ako se nikad nismo voljeli
onda je uzalud ovo bijelo jutro
na mom licu
ova kisa u prvoj slici budjenja
i pjesma koja ostaje u srcu zauvijek.
Ako se nikad nismo voljeli
onda je cudno to zbivanje zivota
u magli i sjenama dana prevarenih
ali ja vjerujem tebi i kad ne postojis
i kad te nema u knjigama
kad se u tvojim umornim ocima
stisaju bitke
i sve postane zaborav
i kad ti vjerujem
onda znam da ono sto smo zivjeli
jedino ljubav moze znaciti


Zeljko Krznaric
 


Govor

Smatram velikom slaboscu i stvarno bih bio
potisten kada bih sve ovo sto osecam,
morao da ti objasnjavam hudim jezikom
coveka: recima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obicne stvari,
koje su mnogima tajna.

"Najcvrsca vrata su ona koja su sirom otvorena,
kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.

Postoji govor koji ce neko otkriti sutra, a
mozda niko nece ni pokusavati da ga
otkrije. Ali ti ga vec sada moras obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znacenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moc moci.
Postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmisljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

Sve se redje usudjujem da izgovaram reci, jer
uvek znace drugo nego sto ja to zelim.
Sve dalje su od govora i tesko ih razabirem
u sumovima beskraja.

Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleda. Takvo
je moje cutanje s tobom ove noci. Opnu po
opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
medju nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, celije stena i vazduha, i ustavljena
koza vode i vecnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.

Pisem umesto tebe Snezani i Alisi. Saljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Dzonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reci odgovora. Znaci da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se postuju recima, a vole cutanjem.

Mika Antić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
419
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top