- Poruka
- 400.800
-
- Popularno:
- Lične fitografije
- Да ли ће Свети архијерејски сабор...
- Da li bi ste se razveli ukoliko?
- Под плаштом „грађанских протеста“ шири...
- MUP upozorio žandarme da ne stupaju u...
- Dve Srbije
- Da li ste primetili misterioznu devojku...
- Ko će da trpi Aleksandra Vućića i...
- Kako će se sve ovo u Srbiji završiti?
- Srbija "maćeha"
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Ništa mi ne znači tvoje priznanje, - bilo je lepo !
Sumnjam da se nama i desila ljubav. Našli smo se i prepoznali u onom trenutku kad više nismo mali kud a nismo imali snage da sakupimo svoje razbacane tuge što su ličile na ostatke ničega posle potopa, brodoloma.
Tešili smo se strašću a to nije bila ljubav. Mi smo se kažnjavali uzajamno, mi, koji nismo znali da oprostimo kad je možda trebalo, a trebalo je možda, - ipak.
Sumnjam da se nama i desila ljubav. Našli smo se i prepoznali u onom trenutku kad više nismo mali kud a nismo imali snage da sakupimo svoje razbacane tuge što su ličile na ostatke ničega posle potopa, brodoloma.
Tešili smo se strašću a to nije bila ljubav. Mi smo se kažnjavali uzajamno, mi, koji nismo znali da oprostimo kad je možda trebalo, a trebalo je možda, - ipak.
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
Događa li ti se često da gledaš kroz prozor, da pratiš apatičnim pogledom kapi kiše kako se razlijevaju po staklu i da misliš da je svet jedno beskrajno dosadno mesto za Život?
Budiš se ujutru i potajno proviruješ kroz prozor, sa nadom, da će sunce toga dana konačno zasijati silnije nego obično.A ono te samo zaslepljuje svojim zrakama, i čak ti se čini da ti se ruga. Šteta, reći ćeš. Jer očigledno da se ni taj dan ne razlikuje bitno od prethodnog.
I nastavljaš da čekaš…Da prođe i taj dan, i ta sedmica, taj mesec, ta godina…
Sve dok odjednom ne osjetiš da ti Život odlazi u nepovrat, a ti još uvijek stojiš tu i čekaš pravi trenutak da počneš da uživaš u njemu i da ga proživiš u potpunosti. I shvataš, kako neprimetno, nekako nesvesno, kao po nekoj navici stojiš i čekaš da sve prođe, što ti daje osjećaj beskrajnog razočarenja i umora.
... Pitaš se, kada će konačno da krene tvoj ‘Pravi život’?! Oni prekrasni, nezaboravni trenuci, zbog kojih je vredilo progutati sve suze i uvrede, svu tu nakupljenu gorčinu i onda samouvereno pogledati prema naprijed.
Kao da si već zaboravio izvorni cilj i jednostavno samo čekaš. Po navici. Čekaš ‘nešto’. Zaboravljajući pritom, šta zaista želiš i šta je zaista važno za tebe.
Nećeš moći razumeti, da dok čekaš da se desi nešto ‘veliko, interesantno, važno’, ti ustvari propuštaš stvarnu lepotu oko sebe! Propuštaš suštinu! Propuštaš male stvari, koje ti ispunjavaju dane, propuštaš, osmehe i poglede; izlaske i zalaske sunca; propuštaš ljubav i emocije…Propuštaš sadašnjost stremeći da dočekaš budućnost. Propuštaš ‘Danas’, jer se nadaš da ćeš početi živeti ‘Sutra’.
Polako, ali dosledno i nepovratno iščezava tvoj Život pretvarajući se u prošlost. Tvoju prošlost. I bez da uopšte osjtiš kako se to moglo desiti, jednoga dana ćeš sa užasom ustanoviti da je tvoj Život prošao, a da nisi ni stigao da uživaš u njemu.
***I zato: ne čekaj da dođe takav dan, stvori drugačiji dan. Zaustavi kišu, rasteraj oblake i načini svoje sopstveno sunce. Prestani da čekaš. Napravi nešto od svoga Života. Budi kovač svoje sreće. Ne čekaj da sreća dođe po tebe. Sprijatelji se sa časovnikom Života. Uzmi ga samouvereno u ruke i postani gospodar svoga Života. Živi Život! Živi ga danas! Živi ga sada! Živi ga u ovom trenutku!
Budiš se ujutru i potajno proviruješ kroz prozor, sa nadom, da će sunce toga dana konačno zasijati silnije nego obično.A ono te samo zaslepljuje svojim zrakama, i čak ti se čini da ti se ruga. Šteta, reći ćeš. Jer očigledno da se ni taj dan ne razlikuje bitno od prethodnog.
I nastavljaš da čekaš…Da prođe i taj dan, i ta sedmica, taj mesec, ta godina…
Sve dok odjednom ne osjetiš da ti Život odlazi u nepovrat, a ti još uvijek stojiš tu i čekaš pravi trenutak da počneš da uživaš u njemu i da ga proživiš u potpunosti. I shvataš, kako neprimetno, nekako nesvesno, kao po nekoj navici stojiš i čekaš da sve prođe, što ti daje osjećaj beskrajnog razočarenja i umora.
... Pitaš se, kada će konačno da krene tvoj ‘Pravi život’?! Oni prekrasni, nezaboravni trenuci, zbog kojih je vredilo progutati sve suze i uvrede, svu tu nakupljenu gorčinu i onda samouvereno pogledati prema naprijed.
Kao da si već zaboravio izvorni cilj i jednostavno samo čekaš. Po navici. Čekaš ‘nešto’. Zaboravljajući pritom, šta zaista želiš i šta je zaista važno za tebe.
Nećeš moći razumeti, da dok čekaš da se desi nešto ‘veliko, interesantno, važno’, ti ustvari propuštaš stvarnu lepotu oko sebe! Propuštaš suštinu! Propuštaš male stvari, koje ti ispunjavaju dane, propuštaš, osmehe i poglede; izlaske i zalaske sunca; propuštaš ljubav i emocije…Propuštaš sadašnjost stremeći da dočekaš budućnost. Propuštaš ‘Danas’, jer se nadaš da ćeš početi živeti ‘Sutra’.
Polako, ali dosledno i nepovratno iščezava tvoj Život pretvarajući se u prošlost. Tvoju prošlost. I bez da uopšte osjtiš kako se to moglo desiti, jednoga dana ćeš sa užasom ustanoviti da je tvoj Život prošao, a da nisi ni stigao da uživaš u njemu.
***I zato: ne čekaj da dođe takav dan, stvori drugačiji dan. Zaustavi kišu, rasteraj oblake i načini svoje sopstveno sunce. Prestani da čekaš. Napravi nešto od svoga Života. Budi kovač svoje sreće. Ne čekaj da sreća dođe po tebe. Sprijatelji se sa časovnikom Života. Uzmi ga samouvereno u ruke i postani gospodar svoga Života. Živi Život! Živi ga danas! Živi ga sada! Živi ga u ovom trenutku!
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
"Često čovek trpi i nekoliko godina, smiruje se, podnosi i najokrutnije kazne, i odjednom se slomi na nekoj sitnici, na nekoj gluposti, gotovo ni zbog čega."
Fjodor M. Dostojevski (Zapisi iz Mrtvog Doma)
Fjodor M. Dostojevski (Zapisi iz Mrtvog Doma)
white daisies
Domaćin
- Poruka
- 3.492
Snalaženje je usko vezano s poznavanjem sebe kao čovjeka.
To je ono urođeno znanje o sebi koje nevoljko priznajemo i prihvaćamo, jer nas skida do gola.
Vanjske tjelesne nedostatke prihvaćamo zbog mogućnosti korekcije, ali takozvane karakterne nedostatke…, e tu smo vrlo osjetljivi... kad nas zbog njih netko prozove….
Želimo ih zatajiti ili barem ublažiti, i to ponajviše zbog nas samih, a ne zbog drugih.
Nama smetaju, a ne znamo kako i kada se korisno njima poslužiti.
Naš život postaje jednostavniji kad sebe prihvatimo sa svim nasim karakternim osobinama.
Izdvojimo tvrdoglavost kao jednu od tih simpatičnih osobina kojom se svako može pohvaliti.
Ako smo svjesno tu tvrdoglavost prihvatili kao dar, a ne kao nešto uvijek loše, njome ćemo se mudro koristiti.
A mudro korištenje ne podrazumijeva ići glavom kroza zid, već pitati mudrijeg od sebe: “Gdje je izlaz?’’
To je ono urođeno znanje o sebi koje nevoljko priznajemo i prihvaćamo, jer nas skida do gola.
Vanjske tjelesne nedostatke prihvaćamo zbog mogućnosti korekcije, ali takozvane karakterne nedostatke…, e tu smo vrlo osjetljivi... kad nas zbog njih netko prozove….
Želimo ih zatajiti ili barem ublažiti, i to ponajviše zbog nas samih, a ne zbog drugih.
Nama smetaju, a ne znamo kako i kada se korisno njima poslužiti.
Naš život postaje jednostavniji kad sebe prihvatimo sa svim nasim karakternim osobinama.
Izdvojimo tvrdoglavost kao jednu od tih simpatičnih osobina kojom se svako može pohvaliti.
Ako smo svjesno tu tvrdoglavost prihvatili kao dar, a ne kao nešto uvijek loše, njome ćemo se mudro koristiti.
A mudro korištenje ne podrazumijeva ići glavom kroza zid, već pitati mudrijeg od sebe: “Gdje je izlaz?’’
j.e.l.e.n.a.
Elita
- Poruka
- 15.184
Ako Tebe znam
Ništa na svijetu nije mi strano.
Tada mi dani dolaze u susret
Kao davnašnji prijatelji.
Iza svih vrata, iza svakog zida,
Tada se otvara nepoznat čas
I širi
Čašku moga srca.
Ako Tebe nosim,
Svaki mi kamen na duši je lak.
Ako Tebe želim,
Slobodna sam da svaku stvar
Uzmem i ostavim -
Da uzmem kao da ostavljam,
Da ostavim kao da uzimam.
Svakoj je travki ime: Ti.
A Ti sam nemaš imena:
Kao ni ja..
Ništa na svijetu nije mi strano.
Tada mi dani dolaze u susret
Kao davnašnji prijatelji.
Iza svih vrata, iza svakog zida,
Tada se otvara nepoznat čas
I širi
Čašku moga srca.
Ako Tebe nosim,
Svaki mi kamen na duši je lak.
Ako Tebe želim,
Slobodna sam da svaku stvar
Uzmem i ostavim -
Da uzmem kao da ostavljam,
Da ostavim kao da uzimam.
Svakoj je travki ime: Ti.
A Ti sam nemaš imena:
Kao ni ja..
white daisies
Domaćin
- Poruka
- 3.492
-MALA-
Ne daj se, mala.Pretovarili su te.Ribari na desnoj obali nisu apostoli.Skini taj teret.
Kreći se.Na drumu se dešavaju lijepe stvari.
Farovi noćnih autobusa možda su ljubav, djevojčice.Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus..
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti.Jagode znaju da si tužna.Suze su staze kojim ti u zagrljaj hitaju proljećni vjetrovi.
Ne znam zašto gubiš vrijeme i peglaš košulje.
Tvoj osmijeh će te odvesti anđelu kojeg si sanjala.Poleti mala.
Bez dobrog rokenrola čovjek brže stari.
Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala.
Trešnje čekaju da se popneš.Tipovi u kožnim jaknama dobro bi te unovčili.Psi laju, jer im je lijepo.Mlade mame, nedjeljom, umiru od dosade.Dobar ručak i protezanje uz televizor posljednje je što su željele postići u životu.Al, dešava se, mala.
Škripa bračnih kreveta utorkom je odvratna.Tvoj grad nije toliko odvratan koliko izgleda.
Svi gradovi u koje se pastrmke dovoze kamionima izgledaju tako ucmekano.
Jednom mi je bilo lijepo u tvom gradu.Ona je imala plavu haljinu i obožavala je parkove.
Ne daj se poslijepodnevnoj vrućini i progrešnim radio talasima, mala.
Loš sladoled prave u poslatičarnici preko puta.Ne svraćaj tamo.Jesenja kiša prija jesenjoj tišini.
Zora je uvijek dobrodošla portiru u mljekari.Gdje bi ti bio kraj kad bi čula kreket žaba u mom zavičaju?
To je tako dobra simfonija.Nemaš pojma, mala.Život i nije tako loš ako se umre na vrijeme.Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana.Od ljubavi nikada niko nije umro u Šangaju.
U Šangaj, ako misliš da nikada ne umreš, mala.
Neko bi svakako morao da te poljubi večeras kad kafane u tvom gradu umiru od tumora na mozgu.Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.Sprti to.Taj glupi teret u očima.I kreći se.Bog ne voli namrgođene djevojčice.Nasmiješi se.
Napiši tu prokletu domaću zadaću i šmugni.U oblake.
Jer, u oblacima se, ipak, najljepše spava, mala!
Boro Kapetanovic
Ne daj se, mala.Pretovarili su te.Ribari na desnoj obali nisu apostoli.Skini taj teret.
Kreći se.Na drumu se dešavaju lijepe stvari.
Farovi noćnih autobusa možda su ljubav, djevojčice.Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus..
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti.Jagode znaju da si tužna.Suze su staze kojim ti u zagrljaj hitaju proljećni vjetrovi.
Ne znam zašto gubiš vrijeme i peglaš košulje.
Tvoj osmijeh će te odvesti anđelu kojeg si sanjala.Poleti mala.
Bez dobrog rokenrola čovjek brže stari.
Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala.
Trešnje čekaju da se popneš.Tipovi u kožnim jaknama dobro bi te unovčili.Psi laju, jer im je lijepo.Mlade mame, nedjeljom, umiru od dosade.Dobar ručak i protezanje uz televizor posljednje je što su željele postići u životu.Al, dešava se, mala.
Škripa bračnih kreveta utorkom je odvratna.Tvoj grad nije toliko odvratan koliko izgleda.
Svi gradovi u koje se pastrmke dovoze kamionima izgledaju tako ucmekano.
Jednom mi je bilo lijepo u tvom gradu.Ona je imala plavu haljinu i obožavala je parkove.
Ne daj se poslijepodnevnoj vrućini i progrešnim radio talasima, mala.
Loš sladoled prave u poslatičarnici preko puta.Ne svraćaj tamo.Jesenja kiša prija jesenjoj tišini.
Zora je uvijek dobrodošla portiru u mljekari.Gdje bi ti bio kraj kad bi čula kreket žaba u mom zavičaju?
To je tako dobra simfonija.Nemaš pojma, mala.Život i nije tako loš ako se umre na vrijeme.Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana.Od ljubavi nikada niko nije umro u Šangaju.
U Šangaj, ako misliš da nikada ne umreš, mala.
Neko bi svakako morao da te poljubi večeras kad kafane u tvom gradu umiru od tumora na mozgu.Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.Sprti to.Taj glupi teret u očima.I kreći se.Bog ne voli namrgođene djevojčice.Nasmiješi se.
Napiši tu prokletu domaću zadaću i šmugni.U oblake.
Jer, u oblacima se, ipak, najljepše spava, mala!
Boro Kapetanovic
Uzalud...
Ostaje mi nada da će mržnja sto si slabić postati veća od ljubavi prema tebi, ostaje mi nada da ću ti tada oprostiti svaku suzu koju sam prolila zbog tebe. Do tada mogu da ti pišem, iako to ne zaslužuješ, ponekad mi se čini da reči tako samo prosipam. A opet, hoću njima da ti pokažem i dokažem koliko te volim. Uzalud. Hoću da ti pokažem da sam vredna tvoje ljubavi. Uzalud. Zašto ti onda pišem? Kad ti ne ceniš moje reči, toliko da bi ih sačuvao? Kada se ja pretvaram u čuvara naših uspomena? Zalud... Vredim ja više od toga. Ipak, volim te svakog treptaja, uništiće me to, ali te volim svakim udahom. I dignem glavu sa jastuka svako jutro nadajući se. Ne znam samo kako ću onog dana dići glavu kada izgubim svaku nadu, kada mi otmeš zadnju nadu da će se život promeniti za mene. I teško mi je svakoga dana ali se borim lavovski, ja bar nisam kukavica. Borim se za oboje. Do oblaka. I preko njih. Moleći Boga, andjele i sve svete, da upletu svoj prste i da se sve promeni za mene. I moleći Boga da uvek budes srećan, u svom životu u kome nema mesta za mene. Kako da objasnim sebi da je tako velika ljubav pogrešna? Jer volim te svim svojim srcem. I nemoj da misliš da sam sada tužna, jednostavno je ovo jedna misao koja je pobegla iz mene.
Ostaje mi nada da će mržnja sto si slabić postati veća od ljubavi prema tebi, ostaje mi nada da ću ti tada oprostiti svaku suzu koju sam prolila zbog tebe. Do tada mogu da ti pišem, iako to ne zaslužuješ, ponekad mi se čini da reči tako samo prosipam. A opet, hoću njima da ti pokažem i dokažem koliko te volim. Uzalud. Hoću da ti pokažem da sam vredna tvoje ljubavi. Uzalud. Zašto ti onda pišem? Kad ti ne ceniš moje reči, toliko da bi ih sačuvao? Kada se ja pretvaram u čuvara naših uspomena? Zalud... Vredim ja više od toga. Ipak, volim te svakog treptaja, uništiće me to, ali te volim svakim udahom. I dignem glavu sa jastuka svako jutro nadajući se. Ne znam samo kako ću onog dana dići glavu kada izgubim svaku nadu, kada mi otmeš zadnju nadu da će se život promeniti za mene. I teško mi je svakoga dana ali se borim lavovski, ja bar nisam kukavica. Borim se za oboje. Do oblaka. I preko njih. Moleći Boga, andjele i sve svete, da upletu svoj prste i da se sve promeni za mene. I moleći Boga da uvek budes srećan, u svom životu u kome nema mesta za mene. Kako da objasnim sebi da je tako velika ljubav pogrešna? Jer volim te svim svojim srcem. I nemoj da misliš da sam sada tužna, jednostavno je ovo jedna misao koja je pobegla iz mene.
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
''Jedini nacin za zenu da krene napred, shvatila sam josh tada, jeste da se razmece svojim talentima i da ne brine oko toga sto je suvise dobra. Biti dobra je prokletstvo zenskog roda. Cak se i muskarci zamore od dobrih devojaka.A dobre devojke postanu tako umorne od sebe samih.Moracu da se merim drugim arsinima, a ne dobrotom.''
Erica Jong " of blessed memory"
Erica Jong " of blessed memory"
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
Jedna neobična ali jednostavna tajna mudrosti svih epoha uči nas da i najmanji č...in altruizma, svaka ljubaznost i davanje obogaćuju, a da svaki napor da se osvoje bogatstvo i moć slabi i osiromašuje. To su znali i o tome nas učili Indijci, grčki filozofi i Hrist, i posle njih hiljade mudraca i pesnika čija su dela preživljavala epohe u kojima su živeli, dok su kraljevstva i kraljevi njihovog doba nestali i zaboravljeni. Možete da se složite s Hristom ili s Platonom, sa Šilerom ili Spinozom: svuda vrhovna mudrost uči nas da nisu ni moć ni bogatstvo ono što nas čini srećnim već samo ljubav. Svaki altruizam, svako odricanje u ime ljubavi, svako saosećanje, svako davanje sebe izgleda kao gubljenje vremena, kao lišavanje, ali nije: to je obogaćivanje i uzdizanje i jedini put koji vodi napred.
~ Herman Hese
~ Herman Hese
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Forget everything. I already am.
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
U ljudima se odvija neprekidna bitka.
Jedan je Zlo – to je strah, gnev, zavist, ...žalost, kajanje, pohlepa samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost,istina, vera.POBEDICE ONAJ KOGA BUDES HRANIO!
Jedan je Zlo – to je strah, gnev, zavist, ...žalost, kajanje, pohlepa samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost,istina, vera.POBEDICE ONAJ KOGA BUDES HRANIO!
Arhimedes
Veoma poznat
- Poruka
- 14.988
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Beskraj
Ističe se
- Poruka
- 2.598
Mislim.Gledam.Posmatram.Cutim.Ne progovaram.Sakrivena sam od tudjih
pogleda.Previse ranjena,oko mene svuda je paukova mreza razapeta.Batrgam
se.I kopam u ovoj tisini jamu strave.Nemam vise snage da ojacam,samo
hladan vetra duva oko mene.I nema nikoga.Nestalo je zauvek ono sunce
kome sam se nadala,koje sam ocekivala.Pokrivena liscem vidim samo jos
jednu nakazu vremena koja prolazi u ovom sumornom danu kome nema
kraja.Skupila sam se u svojoj dolini suza,Valjda sam tu
najsigurnija.Valjda me tu nece traziti niko.Opasana sam koracima svog
sopstvenog ludila.I nikome ne dam prilaza.Mrtvilo.Da li ovo lici na svet
koji sam zamisljala.koji sam sanjala?Izdrobljena,naivna u ludom zanosu
ostalo mi je samo da oplakujem jos jednu noc u svojoj sopstvenoj masti
koja cuti i ne sme da progovori.
Beskraj
pogleda.Previse ranjena,oko mene svuda je paukova mreza razapeta.Batrgam
se.I kopam u ovoj tisini jamu strave.Nemam vise snage da ojacam,samo
hladan vetra duva oko mene.I nema nikoga.Nestalo je zauvek ono sunce
kome sam se nadala,koje sam ocekivala.Pokrivena liscem vidim samo jos
jednu nakazu vremena koja prolazi u ovom sumornom danu kome nema
kraja.Skupila sam se u svojoj dolini suza,Valjda sam tu
najsigurnija.Valjda me tu nece traziti niko.Opasana sam koracima svog
sopstvenog ludila.I nikome ne dam prilaza.Mrtvilo.Da li ovo lici na svet
koji sam zamisljala.koji sam sanjala?Izdrobljena,naivna u ludom zanosu
ostalo mi je samo da oplakujem jos jednu noc u svojoj sopstvenoj masti
koja cuti i ne sme da progovori.
Beskraj
Velur
Početnik
- Poruka
- 26
Autor ove pesme sam ja I.M.M. Ili Zar ptica! Molila bih vas da dodate Moje inicijale ili nick.Hvala unapred!!!
Velur
Početnik
- Poruka
- 26
Uspi u mene noć,
svih drugih boja vec ima
Nedostajala je samo noćno crna.
Sjajem meseca i zvezda
prošaraj ,razgali,osvetli...put..
Otvori ram da u njega stane
slika u dvoje...
Tog trena će srce u tami u mraku
razliti sve ostale boje.
I.M.M.
Ovo je licno moja pesma a vidim da je objavljena bez potpisa autora! Pa samo da dodam inicijale da se zna.
svih drugih boja vec ima
Nedostajala je samo noćno crna.
Sjajem meseca i zvezda
prošaraj ,razgali,osvetli...put..
Otvori ram da u njega stane
slika u dvoje...
Tog trena će srce u tami u mraku
razliti sve ostale boje.
I.M.M.
Ovo je licno moja pesma a vidim da je objavljena bez potpisa autora! Pa samo da dodam inicijale da se zna.
Velur
Početnik
- Poruka
- 26
Grane nek nas urame
Dok stojim na kisi pod ovom starom krosnjom
mislima se tuznim i srecnim jednako radujem
snivam,
prisecam se ,
zelim
i znam uspomena nema kraj ..
jer ...nas ce grane ovog drveta uramiti
da ostanemo uvek tu ispod
zastiti ce nas
hladom podariti
od kise sacuvati.
Od bola odvojiti
od tuge rastaviti
One ce za nas istina biti
one ce nam secanja potkrepiti
one ce nas obelodaniti
samo nas nikad nece razdvojiti.
I.M.M.( Zar ptica) i ova je pesma moja molila bih da se ovo objavi,hvala na razumevanju!
Dok stojim na kisi pod ovom starom krosnjom
mislima se tuznim i srecnim jednako radujem
snivam,
prisecam se ,
zelim
i znam uspomena nema kraj ..
jer ...nas ce grane ovog drveta uramiti
da ostanemo uvek tu ispod
zastiti ce nas
hladom podariti
od kise sacuvati.
Od bola odvojiti
od tuge rastaviti
One ce za nas istina biti
one ce nam secanja potkrepiti
one ce nas obelodaniti
samo nas nikad nece razdvojiti.
I.M.M.( Zar ptica) i ova je pesma moja molila bih da se ovo objavi,hvala na razumevanju!
Nao
Poznat
- Poruka
- 8.092
Ne razumem se ja u ovo kamenje sto miruje - i to mu je sva krivica
Mozda sam samo zbog ljuljaski imao obraza
da ostanem sve do sada
ovom svetu u gostima.
Inace,
objasnite mi ljudi,
sta cu ovako divno blesav sa ovih milion ptica
u mojoj krvi i kostima?
Mozda postoji molitva koja sve resava
i sve prasta?
Mozda i u kockama uzidanim u drumove
zivi nekakv nemir
neprestan
i dug?
Ali sta cemo kad nas uvek i opet uvek ima
ovakvih koji stalno
koji stalno,
koji stalno ponovo cvetamo kao basta
od aprila
do septembra,
pa onda opet ponovo tako,
i ponovo,
i ponovo - u krug?
Miroslav Mika Antić
Mozda sam samo zbog ljuljaski imao obraza
da ostanem sve do sada
ovom svetu u gostima.
Inace,
objasnite mi ljudi,
sta cu ovako divno blesav sa ovih milion ptica
u mojoj krvi i kostima?
Mozda postoji molitva koja sve resava
i sve prasta?
Mozda i u kockama uzidanim u drumove
zivi nekakv nemir
neprestan
i dug?
Ali sta cemo kad nas uvek i opet uvek ima
ovakvih koji stalno
koji stalno,
koji stalno ponovo cvetamo kao basta
od aprila
do septembra,
pa onda opet ponovo tako,
i ponovo,
i ponovo - u krug?
Miroslav Mika Antić
- Poruka
- 400.800
Pisano ...
Ovo je moj svet sto ga na slikama vidite i po nekada citate.. koji sam prigrlila uza se..Samo u takvom svetu mogu da opstanem i osecam se ususkano i zasticeno od svega uniformisanog..vec vidjenog..laznog i sivog...i ovde u mom svetu...mogu da ga cuvam i zastitim od svih i svega...Mogu ja to..mogu ljubicastom po obrisima mojih zelja da ga naslikam onakvog kakvog ga volim...a mogu i vas po nekada da pustim u ovaj moj svet ako volite: sunce, suncokrete, boje,pesnike,zute ruze,bubamare i male kucice,bistre potoke,kraljevske orlove, oblak po kome hodate,majku,oca, zemlju crnicu,iskrenost i prijateljstvo,blagost i prastanje,ljubav..breskve i sljivu ranku,uskrs,dugu,stihove,decu, odzakliju i crni hleb, cilime, bukliju,bozic,badnjak,slavsko zito, kolevku,vailice,stanglice i rozen tortu,muziku,svoj dom,istinu ....i mene ovakvu kakva sam ..vecitog sanjara...
Ovo je moj svet sto ga na slikama vidite i po nekada citate.. koji sam prigrlila uza se..Samo u takvom svetu mogu da opstanem i osecam se ususkano i zasticeno od svega uniformisanog..vec vidjenog..laznog i sivog...i ovde u mom svetu...mogu da ga cuvam i zastitim od svih i svega...Mogu ja to..mogu ljubicastom po obrisima mojih zelja da ga naslikam onakvog kakvog ga volim...a mogu i vas po nekada da pustim u ovaj moj svet ako volite: sunce, suncokrete, boje,pesnike,zute ruze,bubamare i male kucice,bistre potoke,kraljevske orlove, oblak po kome hodate,majku,oca, zemlju crnicu,iskrenost i prijateljstvo,blagost i prastanje,ljubav..breskve i sljivu ranku,uskrs,dugu,stihove,decu, odzakliju i crni hleb, cilime, bukliju,bozic,badnjak,slavsko zito, kolevku,vailice,stanglice i rozen tortu,muziku,svoj dom,istinu ....i mene ovakvu kakva sam ..vecitog sanjara...
- Poruka
- 400.800
Velur
Početnik
- Poruka
- 26
Volela sam te....
Volela sam te lagano,
kao sto je vetar voleo da mrsi
moju kosu.
Volela te u senci krosnje
jednog davno usnulog hrasta.
Volela sam te
a ti,
dali si i ti voleo mene?
To je tajna vecnoscu uspavana
na usnama tvojim,
na grudima mojim.
I nisam znala da gubim
i nisam umela lazno da sanjam,
ja sam kristalima srece ,
i biserima iz skoljke svog dlana
delila tebi svaki svoj dan.
Bilo je uvek na pola.
Bilo je uvek dovoljno.
Za mene i tebe,
za nas.
Siromasnima sam osmeh pruzala,
da dusu im obogatim
zapamcenim gestom,vracala uvek dobrim
za svaku nanetu bol.
Sanjala sam kako lutam oblacima plavim
i letim i hodam,
povremeno stanem,
kada zaboli
savijem glavu u dlan.
I cutim ,cutim tvoje ime i svoju ljubav
ona je bezglasni ton mog srca,
besumni tocak mog kretanja.
Volela sam te smelo i jednostavno
bez smetnji i bez slutnji,
bez straha.
U govoru suma ,dok setala sam
poznatim stazama ,
nalazila prostor za nas,
i vreme,
ono vreme koje sa tobom umem i volim,
ono sto delili smo mi.
Volela sam te nezno,polako i tiho...
a koliko si mene voleo ti?
I.M.M.(Zar ptica)
Volela sam te lagano,
kao sto je vetar voleo da mrsi
moju kosu.
Volela te u senci krosnje
jednog davno usnulog hrasta.
Volela sam te
a ti,
dali si i ti voleo mene?
To je tajna vecnoscu uspavana
na usnama tvojim,
na grudima mojim.
I nisam znala da gubim
i nisam umela lazno da sanjam,
ja sam kristalima srece ,
i biserima iz skoljke svog dlana
delila tebi svaki svoj dan.
Bilo je uvek na pola.
Bilo je uvek dovoljno.
Za mene i tebe,
za nas.
Siromasnima sam osmeh pruzala,
da dusu im obogatim
zapamcenim gestom,vracala uvek dobrim
za svaku nanetu bol.
Sanjala sam kako lutam oblacima plavim
i letim i hodam,
povremeno stanem,
kada zaboli
savijem glavu u dlan.
I cutim ,cutim tvoje ime i svoju ljubav
ona je bezglasni ton mog srca,
besumni tocak mog kretanja.
Volela sam te smelo i jednostavno
bez smetnji i bez slutnji,
bez straha.
U govoru suma ,dok setala sam
poznatim stazama ,
nalazila prostor za nas,
i vreme,
ono vreme koje sa tobom umem i volim,
ono sto delili smo mi.
Volela sam te nezno,polako i tiho...
a koliko si mene voleo ti?
I.M.M.(Zar ptica)
j.e.l.e.n.a.
Elita
- Poruka
- 15.184
" Vrati se ti u svoj dan. Izvini što sam te na kratko ukrala... Trebao mi je neko za zagrljaj, za VOLIM TE. Pomislila sam na tebe. Ne znam zašto. Možda grešim, možda nisi ti. A možda te ukradem još koji put... Neka, nema to veze sa tobom, nego se plašim da budem sama, ponekad... Ma smešnih stvari se plašimo: mraka, buba, senki. Plaše me osećanja, plaši me da sedeći put nećeš dati da te ukradem ni na trenutak. Pitam se kome poklanjaš ostale trenutke svoga dana. Ne, ne želim da ih kupim. Meni je dovoljan samo jedan; nadam se da rezervacija još važi. Samo sam radoznala. Pitam se, da li u nekom od njih pomisliš na mene, ponekad? Zaboravi, i ja svašta pitam. Ma reči pokvare sve. Bolje da ćutimo. Kad si već tu, zagrli me jako, najjače. "
http://1.***************/_pNylTS_iD1Q/S4kw3YL4rNI/AAAAAAAABnQ/QqId5mtkyCU/s400/ljubavne-slike023.jpg
http://1.***************/_pNylTS_iD1Q/S4kw3YL4rNI/AAAAAAAABnQ/QqId5mtkyCU/s400/ljubavne-slike023.jpg
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
- Poruka
- 3.852
Пољубила је већ уснулу девојчицу, угасила светло и изашла на трем, стајала је на трему, сунце је залазило, стајала је сама, на грудима у њеним стегнутим рукама била је књига, стара књига у кожном повезу, листана хиљадама пута, гледала је у даљину, негде ка зиду таме који је стајао ту, блистајући на залазећем сунцу, прва вечерња звезда је излазила, ускоро ће ноћ прекрити њен свет. Погледала је књигу коју је стезала на грудима, стару књигу, време је стајало, тако јој се чинило, време и зид који је долазио и ширио се до трена када је њена бака почела да јој чита причу, ту једину причу која је направила брану од надолазећег зла црнила. Пролазило је време, некако су се речи понављале, исте речи последње приче у књизи. Прешла је прстима нежно преко наслова утиснутом старом позлатом у углачане корице, насмејала се, осмех затитра на њеном лицу, осмех помешане среће и туге, леп, нежан, осмех намењен некоме ко јој се јављао у сунцу које је залазило, сваке вечери, свих ових година у мирису шума. Погледала је корице још једном, и послала поздрав свом последњем витезу, витезу који ће се искрасти у вечери, ући у тај зид таме и можда ће схватити тајну живота, негде у неком њој непознатом свету, када сунце буде залазило и успети да преварим таму.
edit by Nina
autor teksta je Masada
edit by Nina
autor teksta je Masada
Poslednja izmena od moderatora: