Život pisan srcem

[DUNJA W]

"Šta je poljubac? Zar to nije žarka želja da se udahne delić voljene osobe?!"

 

[mari47]

Prkosili smo svima
misleći u ljubavi je dozvoljeno sve
ako se neko voli,
nismo mislili povredjujemo li nekog
koga će sve to naše da boli.
Naša razuzdana tela
sagorevala su kao u ćulima strasti,
mislili smo dovoljno je što se volimo
i da to medju nama nikada neće nestati.
Kao što ničija nije gorela do zore
i naša se ugasila vatra
kao kad se iznenada desi čudo i presuši more.
Sada smo samo dva grešnika
kažnjeni da živimo na stubu srama
u zdanju providnih svodova
i svako iz svog tanjira jede porciju
svojih gorkih plodova.

 

[DUNJA W]

''Ako želite da znate da li vas neko još uvek voli, proverite to u njegovom poljupcu. Sve tajne zavodenja, brdo seksualnih priručnika, iskustvo, sve je to nevažno kad je u pitanju poljubac. To toplo osećanje koje se širi od naših ekstrasenzibilnih usana do najudaljenih tačaka na telu ne može se objasniti ili naučiti. Kada nekoga ljubite, obično su vam ruke čvrsto oko tela te osobe. Oči su zatvorene jer se tako mogu mnogo bolje osetiti sve emocije koje prosto teku iz vas i ka vama. Poljubac nije samo spajanje usana i jezika, on je pritiskanje dva tela, mešanje dva daha, vrtlog dodira.

Najslađi su ukradeni poljupci, jer nekako uvek postoji želja za ukradenim, da se, jednostavno, poljubac vrati ili boljereći uzvrati. Svako na svetu će znati da vam opiše svoj prvi poljubac. Mnogi imaju simpatičnu priču o velikoj tremi, nespretnosti i neznanju. Devojke su ustreptale, mladići nespretni, a sve to zajedno ukazuje na mnogo više emocija nego što to dozvoljava tehnička vrednost događaja.



Slan poljubac uz suze, mokar poljubac na kiši, hladan poljubac sa umrtvljenim usnama od leda, ukočen poljubac posle bombone od mentola. Eksplozivan i strastven poljubac, lukav i uzbudljiv poljubac. Uzavreo dah fatalne žene, veliki vlažan poljubac sa punim usnama devojke.

To je golicanje, milovanje, grickanje, lickanje, udisanje, šašuljenje, mirisanje, sisanje...
Dodiri, uzdisaji, drhtanje i još mnogo, mnogo više...
Cmok, pusa, kiss, sve je to jedna reč za veliki skup osećanja....''

 

[Nao]

Ma kako da te ne volim, ljubavi,
kad svaka tvoja reč u meni svetli,
kad svaki naš poljubac živi zauvek,
kad sva jutra samo našima zovem?

Ma kako da živim bez tebe,
kad ti si mi poput žara što srce budi,
kad ti si snaga što mi teče venama,
kad samo zbog tebe dišem?

Ma kako da ti ne praštam,
Ljubav je moja prejaka da ćutim,
a ovako čista prelazi preko svih prepreka.
Za tebe mogu sve.
Ali kako da te ne volim?
Kako da živim bez tebe?
Kako da ućutim i nestanem?

 

[DESTINY kiss]

SVE JE TO NEKAKO SPOLJA?


Vidiš?
Godine nas obrade različito…
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi?
Žalim, stara…
Nadam se da smo se ove noći zauvek mimoišli?
Pohitao sam kući, znajući da je to jedino mesto koje mi još može pružiti čvrst alibi pred
Anamariom. Hladnoća je prijatno dezinfikovala grad, i zvezde su te večeri imale jedan doslovno
brilijantan nastup na razvedrenom nebu…
Ponovo sam se zatekao kako brojim korake, što je pomalo šizoidno, kažu, no ovog puta sam
bar imao dobar izgovor da je to sigurno zato što žurim?
Na “sedamsto devetnaest”, uglavnom, bio sam tačno naspram “Carigrada”, niz Bulevar je
kafilerijski klizio vojni džip, vrebajući plen…
Pola pet?
Lepo piše u predvojničkoj za drugi razred gimnazije da Naša Armija nikad ne spava?
Uletevši u stan kao u sklonište, okrenuo sam Njen broj ne čekajući na signal…
Ako zazvoni i treći put, prekidam…
- Halo?
Ipak se javila…
Brzo sam spustio slušalicu i neizdrživi sekund iščekivao da zazvoni i kod mene…
- Zvrrrc!
Ko bi to mogao biti u ovo doba?
- Molim?
Sad je Njena slušalica pala, šifrovana poruka je uzvraćena: Ćao, mila, stigao sam. Stop. Ćao,
mili, dobro da jesi. Stop…
Puls mi se polagano vraćao kući, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu još začuli
odjeci njegovih sve tiših i mirnijih koraka.
Legao sam na leđa, široko raširivši ruke, pokušavajući da što ravnomernije rasporedim mehur
praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene,
pomislih, ne mogavši da zamislim koji…
Glava, udovi, prsti, pipci i kraci?
O, ne…
Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine…
Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve ređe usuđujem da zaronim u sebe…
Jer tamo zagluvim…
Oči se prepune do vrha…
I suze se začas raspu kao pokidane biserne niske…
Po sobi…
Po meni…
Po čitavom svetu…
I ne mogu ih skupiti do jutra…


Đorđe Balašević ‘Jedan od onih života’

 

[ssuncokret]

Pre mnogo godina, dok sam radio kao volonter u Standford bolnici,
upoznao sam malu devojčicu po imenu Liz koja je patila od retke i teške
bolesti. Jedina šansa za njen oporavak bila je transfuzija krvi od
njenog prtogodišnjeg brata, koji je na čudesan način preboleo istu
bolest a i razvio antitela potrebna za borbu sa bolesću. Doktori su
objasnili malom dečaku situaciju, i pitali dete da li je spreman da da
krv svojoj sestri. Video sam da je oklevao samo za momenat pre nego što
je duboko uzdahnuo i rekao " Da, hoću, ako će to spasiti Liz"

Kako je transfuzija odmicala, ležao je u svom krevetu pored sestre i
smešio se, kao i svi mi, videvši kako joj se vraca boja u obraze. A
onda je njegovo lice pobledelo i njegov osmeh je nestao. Pogledao je u
doktora i pitao zabrinutim glasom:

" Hoću li odmah početi da umirem?"

Mali dečak je pogrešno razumeo doktora, mislio je da će sestri dati svu svoju krv.

Izvor: net
Autor : John Doe

 

[mari47]

 

[Mala sanjalica]

"Љубав значи: имати срце за другога.


Зрачити топлину, а никога не повредити.


Бити ватра а никога не спржити."


Фил Босман

 

[Beskraj]

Sanjah te.Kako si izlazio iz nekog dvorista nasmejan i vedar.Okretala
sam se u svom bunili i kosmaru i nikada samoj sebi nisam smela priznati
da mi je to bio jedini san kojega se secam.Pruzao si mi ruke.Drzao me
cvrsto,kao da si zeleo tom cvrstinom da mi nesto porucis.Govorila sam
nesto nerazgovetno,dok si ti klimao glavom i odlazio.Izgubila sam te,i u
snu i na javi.Izgubila sam te zauvek moj snu nedosanjani.Tugom koja
nikada vise nije bila svetla.Jer tog kobnog trenutka nase su se ruke
zauvek rastavile,nase su se misli zauvek razdvojile.U samo jednom
jedinom trenu.Ritam zivota koji je zauvek nestao.Sada setam onim nasim
stazama i secam se svih onih reci koje si rekao na kraju svoga
zivota.Secam ih se,dok ovako pokosena u svom bolu i crnini lezim.Secam
ih se...Bicemo vetar i granje,bicemo zavesa i san,bicemo prolece i
kisa...Bicemo.Ostao je samo jedan stisa i vrisak.
Beskraj

 

[Zrnce]

Ziv covek nije masina. Mislim da su sve istinice koje se precute, naprosto otrovne. I pored podocnjaka malenih, i daje sijaju okice onim istim zarom sto su se smejale. Gledam svoje slike, imam predivnu dugu kosu i veseo osmeh i znam da sam i dalje tu. Ona stara. Ona ja. Da. Ono najneznije stvorenje sto me mama i tata rodili. I volim sto umem da volim. I uvek cu. Neke stvari promenih, neke zauvek izbrisah, neke zaboravih. Neke su ubijene, a neke jos jace sijaju. I znam da sam tu. Ona stara. Ona nekadasnja ja. Ona divna i prekrasna ja. Koja se negde bila izgubila. I sada sam je nasla. I nece vise nikada da ode. Jer u dubini duse znam. Sve sto treba da znam. I sve sto cu trebati da znam. Da je dobro, tu gde sam. Da je jos bolje tamo gde cu biti. da sam sa razlogom sada tu gde jesam. Nisam verovala da umem tako brzo nauciti. Ali ja to sve mogu i znam. Spremna, Boze. Da. sada nepogresivo znam put kojiim mi valja ici. Spremna. Da volim. I da me volis. Mozda se i ti negde pitas kako, kada i gde...To en znam ni ja, a i kako bih mogla to znati. Znam samo da zelim, da znam, da mogu i da hocu. Da sam takva stvorena, da budem necija. I kada su mi najstrasnije lupetali tamo gde su mi lupetali, ja sam resila da slusam sebe. I sada znam da je to jedino ispravno. Da, ja volim. Ne verujes, hajde da ti pokazem...Ne brini. Ne zurim nigde. Sacekace me sve. Ako i ne saceka, opet ok. Pomireno, nikakav problemo. Jedno znam. Da. Znam i zelim da volim. I umem to. najlepse je u zivotu vratiti se sa posla nekome, necemu. Jeste. Najveca je to sreca. I jaz elim Boze to, vazi. Ne zurim. I cekam. Kad sklopim oke, vidim senke i obrise...I osetim. Dah vremena. Duh vecnosti. Tu sam. Ne prolazim. Zelim. Volim. Sve ljude oko sebe. I hej svemire, baci lepe okice na tvoje anjlepse sarene oke, znas...tu sam i ja. Sanjam taj osmeh kao nekada na svojim fotografijama od pre. Da, najlepsa kada volim. najlepsa kada sam zaljubljena. naposebnija posebna. Da, jedva cekam. I dajem rec. Volecu. Smejati se i necu plasiti. I ja cu te tome nauciti. I ti ces meen necemu nauciti, sigurna sam. Zajedno cemo uciti i voleti. Stapati se. Postati peti element. Voda i zedj sa usana. Jer ja sam toga vredna. Obecavam. Jer pisem dusom. Jer pisem srcem. Jer pisem neznim prsticima. Jer pisem sto se ljubavlju zove.

 

[Arhimedes]

 

[Nina]

Pseca molba

Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes. Voli me onakvog kakav sam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogucnost da biram prijatelja i gospodara. Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis. Pre nego me u toku obuke izgrdis preispitaj sebe. Mozda ti gresis ili ja ne mogu shvatiti sta ti zelis. Imaj ljubavi za mene, pa ja od toga živim! Ne ljuti se na mene i ne kažnjavaj me. Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe. Pricaj sa mnom! I ako ti se cini da te ne razumem, ja ipak znam sta mislis i osecas. Pomisli, pre nego me udaris, kako te ja s lakocom mogu ugristi, ali ja to nikad ne radim. Ne uzimaj me kao igracku dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav i vernost prema tebi vecna. Kad mene vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog drugog psa i voli ga kao sto si i mene voleo..

 

[Nina]

Pisano

Rodjena sam u Beogradu.
Imala sam izbor..izabrala sam da ostanem u mom gradu
zato sto sam svoja na svome..
zato sto hodajuci ulicama Beogada idem stopama mojih predaka
zato sto su svi koje volim ovde..
zato sto volim mirise lipa u junu i pecenih paprika u jesen
zato sto mogu da komsinici ostavim kljuc da mi zaliva cvece
zato sto se deca jos uvek igraju na ulici ili parkicu
zato sto tramvaj jos uvek tandrce Bulevarom
zato sto ima Kalenic pijacu
zato sto se osecam sigurna u mom gradu
ima jos tih ..zato
ali najvaznije zato je sto

Volim moj Beograd..i kada mu se vracam sa puta znam da se vracam kuci

 

[mari47]

NATAŠI

Nisu te pitali
poklonili ti život
da produže vrstu.
Učinili ti nepravdu:
rodili te
na pogrešnom mestu,
u zemlji sa pogrešnim
granicama,
u pogrešno vreme
i očekuju da slaviš
rodjendan.

M. Vrućkić

 

[j.e.l.e.n.a.]

Vreme i ljubav jedno drugo isključuju. Kad mislimo na vreme zaboravljamo ljubav, a kad volimo - vremena nema.

 

[AQUARlUS]

Eto vam vaseg Osecanja morala. Vlasnici ove fabrike su bogati i veoma pobozni ljudi; nadnica koju placaju ovoj svojoj sirotoj braci i sestrama dovoljna je tek toliko da oni ne skapaju od gladi. Radno vreme je cetrnaest casova dnevno, kako zimi tako i leti-od sest ujutro do osam uvece, i za malu decu i za sve ostale. I oni svakog dana prevaljuju put od svinjaca, u kojima stanuju, do fabrika, a isto toliko i kad se vracaju-cetiri milje tamo, cetiri milje ovamo po blatu i lapavici, po kisi, snegu, susnezici i oluji i to tako iz godine u godinu. Oni spavaju samo cetiri sata. Zive zajedno kao psi, po tri porodice u jednoj sobi, u neopisivoj prljavstini i smradu; a kad naidje bolest, onda umiru kao muve.Jesu li ovi bedni stvorovi ucinili neki zlocin? Nisu.Sta su ucinili da ih tako grozno kazne? Bas nista, sem sto su se rodili u toj glupoj ljudskoj rasi. U tamnici si video kako postupaju sa prestupnikom; sad vidis kako postupaju sa nevinim i vrednim. Da li je vasa rasa razumna? Da li je ovim smrdljivim nevinascima bolje nego onom jeretiku? Zacelo da nije; njegova kazna je nistavna u poredjenju sa njihovom. Oni mucitelji su mu prebili kicmu na tocku, raskomadali su ga i od njega je ostala samo kasa posle naseg odlaska; sada je on vec mrtav i oslobodio se vase divne rase; ali ovi jadni suznji ovde-pa oni vec godinama umiru, a neki se nece osloboditi zivota jos za mnogo godina. Osecanje morala uci vlasnike fabrika da razlikuju dobro od zla-pa eto, vidis sta je ishod toga. Oni smatraju da su bolji od pasa.Ah kako ste vi nelogicna i nerazumna rasa! I jadni-oh, neizrecivo ste jadni!

 

[AQUARlUS]

“Držite se svog osećanja ispravnosti, svoje unutrašnje etike, čak i kada je teško ili opasno, ili kada ljudi smatraju da ste čudni. Ta čudnovatost vas izdvaja!”

“Pogrešni koraci su isto toliko važni koliko i ispravni. Ponekad – čak i važniji.”

“Sićušna promena danas, dovodi nas do dramatično različitog sutra. Postoje veličanstvene nagrade za one koji odaberu strme, teške puteve, ali godine skrivaju te nagrade. Svaki izbor činimo u ravnodušnom stilu.”

“Karakter se oblikuje praćenjem sopstvenih, najviših osećanja pravednosti, verovanjem u ideale iako nismo sigurni da će se ostvariti.”

“Jedini izazov naše pustolovine na Zemlji je da se uzdignemo iznad sistema smrti, ratova, vera, nacija, razaranja – da odbijemo da budemo njihov deo, i umesto toga izrazimo ono najbolje što imamo u sebi.”

Ričard Bah

 

[AQUARlUS]

 

[mari47]

"Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takodje, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrdjuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne."

Fransoaz Sagan "Odgovori"

 

[Zrnce]

Nasla sam ono sta sam dugo trazila. Obozavam kamencice, poludrago kamenje . I te kamicke u srebru. U srebrnom prstenu. Iako bi trebalo da nosim zeleni kamicak, meni je ovaj beli zapao za oko. Kao da smo se prepoznali. Ahat. I delovao je dosta glomazno na moje malene i mrsave prstice, ali smo sklopili pakt. Precutni. Ja cu te nosti a ti ces mene cuvati. Od losih ljudi i podariti mi pravu ljubav. Moze. rekao je da moze. I kao sto se najbolje stvari nalaze sasvim nenadano, tako sam i ja njega pronasla. sasvim slucajno, nenadano, kada sam vec izgubila veru i nadu, da cu ikada naci to sta trazim. Poludragi kamen je kao i svacija dusa. Svi licimo jedni an druge, ali smo krajnje posebni i unikati. Izuzetni. I samo svoji. I bas zbog toga nas neko i voli. Ili ne voli. Sve je stvar srca. Nicega drugog. Zve zamisljam jednog dana svoju ruku na tom belicastom jastuku, na obronku od sna....i nase isprepletene prstice dok se ljubimo i mazimo. Dok me ljubis i prelazis preko linije srca na dlanu i ispisujes neke nove stranice i zeljice. A ja se smejuljim najstrasniej srecno i nasmejano...jer ja sam ta koju ces ti zeleti. I dok moje rucice klize preko svake tvoje borice, mladeza, ruba usnica. Boze dragi...koliko je u meni lepote, snova, zelja. Topline. Strasti. A zelim. I volim. I ja....Cekam te.

 

[DUNJA W]

Nije nam vreme -

Kada me pogledas tim svojim ocima
k'o da me neznosti oblak obavija
ne bih, al' drhtaj se iz grudi otima
da li je moguca ljubav bez dodira

I samo pomisli kako bi goreli
nebo i oblaci da smo se voleli
kakvi bi lomovi zemlju potresali
da smo se ranije nas dvoje pronasli

A dotle nemoj, previse boli
vec te i sada toliko volim
ma kako da si rodjen za mene
nije trenutak i nije nam vreme

Nemoj da suza ti zenice zamagli
kada se budemo zauvek rastali
pogledaj nekada gore ka zvezdama
jer sve se zapravo tamo i desava

Hocu da verujem da nas tek cekaju
dani i godine tamo u beskraju
nista u kosmosu ne biva slucajno
molim te, trazi me dugo i uporno

Vreme stalno nas vuce
svakog na svoju stranu
ja uvek nadjem
trenutak za nas

I tad dok mislim na tebe
mogla bih zauvek tako
da bezim od sveta
i cekam na ovaj cas


A dotle nemoj, vec te i sada
toliko, 'liko, 'liko volim
ma kako da si rodjen za mene
nije trenutak i nije nam vreme

 

[Nao]

Tuga

Ovo srce maleno, nekad je voleti znalo
Davalo se bezrezervno sve dok tugu nije upoznalo
Sad mi kao kamen u grudima teret postalo

Bole grudi a duša se skrila, pritajila se
da i ona skamenjena ne bi bila
Sa svim boljkama se srce izboriti moglo
ali sa tugom nikako ni na megdan ne može izaći
toliko je golema tuga narasla, da se srcu vise ne može pomoći

Sa ljubomorom se borilo, ovo srce malo
i za samo tren, oterati je znalo
I sa daljinom pustom borilo se srce
i odnelo pobedu jer slab je protivnik bila
zato što je mašta za daljinu lek,
pa je za čas pobedila

Ali ova tuga pobediti se ne može
velika je kao nebo,
teška kao stena,
ovo malo srce je samo zrno
sa kojim se tuga kao vetar sa listom igra


Ninel

 

[gost 254762]

 

[DUNJA W]

http://4.***************/-pCXrPCDGuaI/TZqfwC__guI/AAAAAAAAAF0/RN7DWWoNlIY/s1600/nedostajes+mi.jpg

Ovo za nas su nova vrata'', ti šapućeš mi,
glava moga mirisa...
Opet sam probala da odem od tebe,
al' kao kući vraćam se...

Ti me tako dobro znaš...
Ti me tako dobro znaš...

 

[lunao]

večer



Ne vjeruj u moja duga ćutanja
noću dok mjesec nebom luta,
možda su to,
moja lutanja morima snova,
sreće bez puta.

Ne pitaj ništa,
kad pogled krene
kroz krošnje neke
na rijeke snene.

Ne pitaj,
jer to je tek dio mene,
moja vizija,
il moja sjena.

Ne vjeruj zato u moje ćutanje,
to su tek strepnje neke daleke.
To su tek odjeci potajne slutnje
il možda tajne skrivene neke.