Život pisan srcem

[gost 254762]

Zivot ti uvek ponudi dva puta,ali moje srce jos uvek negde izmedju luta,sta god da dodirnem pretvori u prah,snovi se pretvore u strah,a pogled u more po kome secanja plove.Rana je sve dublja a zivot je sve kraci,valjda cu se jednom od bola maci,srecu naci.Kazu mi placi,suzama speri sve,ne zivi za proslost,vec za nove dane.Sta je bilo bilo je,ne krivi sebe,ne krivi druge,ne krivi Boga,sudbina je tako htela,samo si se nasla na putu,pa te je uhvatila za ruku i pokazala stvari koje nisi bila spremna da vidis,naterala te da sebe krivis.
Parcice stkla po podu skupljam,da opet sastavim sliku,note vetrom donete stvljam na papir da opet odsviram leptirovu igru,neznu kao dodir svile,lepu kao njegove oci.Kad dodirnem zice gitare sve opet puca,svaki put se raspe na sve vise delova,pa ako imas snage ponovo skupljas.
Sklopim oci,vidim te pored sebe,kao da je vreme stalo za mene i tebe,a snovi ko snovi cim jutro svane pretvore se u zlatni prah i sa prvim zrakom Sunca odu,pogled mi pretvore u vodu.
Ne znam kuda ove pesme vode,zasto imam potrebu da svako slovo posvetim tebi,kad svaki dan vazduh umesto tebe grlim,nemam koga ovim usnama da ljubim,volim te kao sto volim letnje kise,a i vise.
Nisi se okrenuo kad sam ruku pruzila,okreni se dok ne bude kasno,jos uvek sam tu,a kad nestnem znaj da je prekasno...

 

[DUNJA W]

UDAHNUTI ZIVOT


Nisam tuzna jer nas ta
prostorna daljina deli...
tuzna sam jer ljudi ne
uvidjaju da takva daljina
nije povod tuge,
daljina u srcu
je daleko teza..
i ljutim se na one ljude
koji se jutrom probude,
nervozni i tuzni..
kako im dokazati
da je novi dan,
jedna nova sansa,
novi svet iznenadjenja
i predivnih trenutaka
treba se buditi sa osmehom,
ne sa suzama...
i zalim ljude kojima su posao,
slava i moc ispred svega...
gde ponos i predrasude
povladjuju razum i osjecaje...
dokazite da smo
najinteligentija ziva bica
za kakva stojimo..
ne budite konzervativni
izadjite iz oklopa tuge i ocaja
i udahnite zivot punim plucima....
ovo prekrasno i ako tmurno jutro neka vas nasmeje svojom lepotom..

 

[Arhimedes]

Ne postoje stare, nove i lažne ljubavi. Ljubav je uvek iskrena i samo jedna jedina, koja je (u većem ili manjem obimu) osnova naše duše i karaktera. A nova su samo bića i stvari kojima je poklanjamo. Koja nas čine izuzetno srećnim kada nam, na sebi svojstven način svojom ljubavlju, pažnjom i lepotom u najširem smislu reči, uzvrate.

 

[mimi75]

 

[mimi75]

Svaki kutak ovog tmurnog sveta
uz tebe biva lepši...

 

[DESTINY kiss]

 

[Arhimedes]

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.


Mika Antić

 

[-Night -]

Bio sam zaljubljen u devojku koja lici na tebe. Prica i smeje se slicno kao i ti a opet, to je bila neka druga, ti nju ne znas. Nekako sam vas i vidjao uvek u razlicito vreme, nikada se niste srele. Bila je cutljiva, znala je da me saslusa, skrivajuci svoj pogled u stranu, uvek nasmejana i tiha, znala je jednim zagrljajem da podeli samnom svu moju gorcinu, cineci tako moju bol podnosljivijom i zanemarljivom.Nikad mi nije pricala o sebi kao sve druge, nije sebe smatrala toliko vaznom, a opet meni je bila. Zaspala bi samnom, pa bi se ujutru necujno iskrala i otisla negde, ni sam ne znam gde, ostavivsi me tako umornog i nevoljnog da je cekam i dozivam. Nekada bih je sam oterao, zeljan samoce i tisine. Razumela bi me, svesna moje tvrdoglavosti, otisla bi znajuci da se tako samo podsecam koliko bi mi tesko bilo bez nje, i da na kraju krajeva, od nje ne mogu pobeci. Vremenom sam je sve manje vidjao. Eto, da nije tebe ja bih na nju i potpuno zaboravio. Setio sam se njenih hladnih obraza koje sam bezbroj puta poljubio i dlanova koji su me nocima grejali bolje nego svi pokrivaci ovoga sveta. Izgubio sam je, ne znam ni sam kako. Otisla je daleko, sa nekim koji ne lici ni na tebe ni na mene, koji ne lici ni na sta. Ne trebas ti meni, ne trebam ja tebi. Meni treba Ona.
Dejan Bundalo
Meni treba On....

 

[REVELIN]

20. februar - Svetski Dan socijalne pravde



"Socijalna pravda je više od etičkog imperativa, to je temelj za nacionalnu stabilnost i globalni napredak.
Jednake mogućnosti, solidarnost i poštovanje ljudskih prava – bitne su odrednice za ostvarenje punih
proizvodnih potencijala naroda i ljudi…"

Ban Ki-moon, Generalni sekretar UN-a
Poruka povodom Svetskog dana socijalne pravde,
20 februar 2011.



Svetski dan socijalne pravde obeležava se 20. februara odlukom Generalne skupštine UN,koju je donela u novembru 2007 godine,kao rezultat stava Generalne skupštine da je neophodno udružiti sve raspoložive snage koje ima međunarodna zajednica u borbi protiv siromaštva.
Odluka koja ima za cilj borbu za veću stopu zaposlenosti,pravo na dostojanstven život i jednake mogućnosti i žena i muškaraca ,oslonjena je na Povelju o univerzalnim pravima čoveka.Nakon donošenja ove odluke ,Međunarodna organizacija rada je u Ženevi ,2008. godine usvojila Deklaraciju Međunarodne organizacije rada o socijalnoj pravdi.Ovom deklaracijom se promovišu četiri osnovna cilja:

1. Ratvoj i jačanje mera socijalne pravde
2. Promovisanje zaposlenosti kao preduslova za stvaranje održivog institucionalnog i ekonomskog razvoja
3. Promovisanje socijalnog dijaloga
4. poštovanje osnovnog ljudskog prava ,prava na rad

Evropska socijalna povelja,kojom se utvrđuju određena prava i slobode i koja uspostavlja sistem kontrole sprovođenja i poštovanja odredbi od strane zemalja potpisnica,je doneta pre pedeset godina 1961. ,ali je trpela određene promene u skladu sa promenama u svetu rada i socijalne politike ,pa je u današnjem obliku doneta 1996. godine,a stupila na snagu tri godine kasnije.
Ovom Poveljom se regulišu i garantuju prava pojedinca u svakodnevnom životu,između ostalog i pravo na odgovarajući dostupan stan,u cilju smanjenja broja beskućnika,usmeravanjem politike stanovanja u pravcu dostupnosti svim kategorijama društva,regulisanje ograničenja prema državi u postupcima deložacija ili prinudnog iseljenja,izjednačavanje prava u mogućnosti pristupa stambenim povlasticama i izgradnja stanova u skladu sa potrebama porodice ,kao osnovne gradivne jedinice društva.

Svetski dan socijalne pravde i njegovo postojanje uopšte kao takvog ,potreba za neprekidnom borbom u uspostavljanju socijalno pravednijeg društva u celom svetu ,pa i kod nas ,dovoljno govori o stanju u ovoj oblasti.Globalizacija je problem pogoršala,broj ljudi koji su ispod donje granice siromaštva je svakim danom sve veći,broj ljudi koji dnevno umiru od gladi je sve veći ,siromaštvo se prostire svim kontinentima ,a centri moći i akumulacija svetskog bogatstva je u rukama malog broja povlašćenih koji bi o smanjenju siromaštva i pravednijoj raspodeli svetskog bogatstva trebali da odlučuju.
Žene su ,pored dece ,najbrojnija kategorija u statističkom procentu onih koji se smatraju siromašnima ,dok su s druge strane u kategroji onih koji poseduju nešto ,na samom dnu- samo 1 % ukupnog svetskog bogatstva pripada ženama ,koje čine 52,24 % svetske populacije .Siromaštvo je i dalje ženskog roda,i sve dok žene ne budu vidljive na mestima odlučivanja ,stanje se neće u velikoj meri promeniti na bolje.

Sretan vam dan Socijalne pravde ......možda jednom,na pravi način i osetimo efekte Povelje i Deklaracije kojima je posvećen....
na žalost ,svet u kojem živimo još uvek izgleda ovako....

 

[gost 254762]

Šta je najlepše na svetu ?
Ti dok spavaš.

Zašto ?
Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš , znam , da je to jedina slika na svetu koja oslikava mir .... koji mi treba da bih bila srecna !

Šta je najvece na svetu ?
Tvoje oko !!!
Što stane u njega .... ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga , što možeš da vidiš pa, da ideš okolo .... poluzatvorenih ociju !

Šta je najslade na svetu ?
San !!... Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko ... kao što ti to u snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš !"!"!"

Šta je najteže na svetu ?
Najteže je kad cuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što cuvaš !!!

Šta je najveca prevara ?
Najveca prevara je kad ....dvoje potuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom , ušuškani u istom stanu , isto prezime , jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno - drugom !? NAJVECA PREVARA je , kada izmedu dvoje ljudi jedino topao tanjir supe ... bude jedina toplota koja postoji !!!!

Šta najviše boli ?
USAMLJENOST !!! Kad neko odluci da živi sam, da sedi samo prema samom sebi.U tu samocu može smestiti bilo šta i iz sebe može izvuci ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osecaš se usamljeno, to je samoca... koja blokira citav život !!! Sve što radiš .... protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grcevitom borbom da se iz toga išcupaš. Usamljenost pored nekoga ....najgora je samoca...koja može da se coveku desi .....

Plašiš me, ne pominješ ljubav ?!
Postoji li ljubav ?
Postoji, naravno, zato ti ovo i pricam. Da bi pronašla pravu ljubav ... moraš napustiti svaku ljubav - iluziju jer .... ona ce te samo ciniti nesrecnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.
Pronadji je. Ne mogu tome da te naucim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i sigurno cu uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako ... kako ja mislim da te treba voleti i onoliko ... koliko ja mislim da te treba voleti.... !!!

Zašto me niko ne može voleti kao ti ?
Ni to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ceš razumeti. Kad budeš imala dete , videceš da je to jedina bezuslovna ljubav na svetu !!!...ljubav sama po sebi .... koja ne traži, ne pita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najvrca i najjednostavnija ljubav na svetu !!!

Stvarno me plašiš !?!
Ne treba da se plašiš. Samo se cuvaj pogreršnih ljudi , pogrešnih ljubavi i nemoj da ti citav
život izgleda pogrešno .... a i ti sama sebi ... kad se pogledaš u ogledalo !

Cega se najviše treba cuvati ?
L J U D I !!!!!!!!!!
BICE PUNO ONIH , KOJI CE TE OPIPAVATI ...DOK NE VIDE GDE SI NAJOSETLJIVIJA A ONDA ... NAPRAVITI JEDAN , HIRUŠKI OŠTAR REZ ......I MIRNO GLEDATI KAKO KRVARIŠ !...POJEDINI LJUDI VIŠE VOLE DA RANJAVAJU DRUGE ....NEGO DA LECE SVOJE RANE !!,,...MOGU DA ŽIVE SAMO AKO VIDE .... DA DRUGI PATE...VIŠE NEGO ONI ?!
>> TOGA SE , DETE MOJE.... NAJVIŠE CUVAJ >>

 

[gost 254762]

Zivot je kratak ... polomi ljusturu i voli iskreno, ljubi nesebicno, oprastaj brzo ...
Radi kako treba, pomozi gdje treba, osjeti kad treba .
Razmisli uvijek, popusti katkada, ne kloni nikada ...
Slusaj vise, saosjecaj vise, daruj se vise .
Smij se kad mozes i placi kad moras .
Ne srami se ni svoga tijela ni svoje duse ...
...i zivi zivot!

 

[DUNJA W]

Kažu mi, budni:

“Šta ste ti i tvoj svet, sem zrna peska na beskrajnoj obali jednog beskrajnog mora?”

Odgovaram im, usnuo:
...
“Ja sam to beskrajno more, a svi svetovi su samo zrna peska na mojoj obali!”

 

[gost 254762]

Jedina naša duboka i iskrena želja jeste da se približimo nekome. Od tog trenutka pocinju da se sklapaju veze, muškarac i žena ulaze u igru, ali ono što se desi prije toga – privlacnost koja ih je spojila – to je nešto što je nemoguce objasniti. To je nepatvorena želja, u najcistijem obliku. I dok je ta želja još u cistom obliku, muškarac i žena se zaljubljuju u život, proživljavaju svaki trenutak, s punom predanošcu i sviješcu, išcekujuci neprestano pravi cas za objavu posvecenja. Osobe u tom stanju ne osjecaju nikakvu žurbu, ne ubrzavaju dogadaje nepromišljenim postupcima. Znaju da ce se dogoditi ono što je neizbježno, da istina uvijek nade nacin da se ispolji. A kad kucne cas, ne oklijevaju, ne propuštaju priliku, ne gube nijedan carobni trenutak, jer poštuju vrijednost svake sekunde.

 

[gost 254762]

Prava ljubav je sakrivena u ovo malo deteta sto je u nama ostalo, u ovo malo vremena sto mislimo da imamo pred sobom. U samrtnom casu cemo zapravo shvatiti istinu, a ona je da nam se izmedju rodjenja i smrti zapravo nista nije desilo, da je zapravo sve sto je postojalo samo jedan tren i oticicemo bas onako kao sto smo i dosli. I ti vec i sam znas da nam to jedino i konacno preostaje. Ali, pre nego sto se to desi zelim samo da ti kazem da jedna od najsvetlijih tacaka u tome paradoksu koji Bog i ljudi nazivaju mojim zivotom nosi tvoje ime. Ako me pitas zasto - ne znam ti reci, ako me pitas dokle - to vec znam i osecam, a i ti slutis, pocinjemo zapravo zajedno da razumevamo vecnost.

 

[gost 254762]

Da si ti savrshen, ili da sam ja savrshena, kako bi onda mogla da bude savrshena i nasha ljubav? Sve dok sam verovala da jesi, zapravo te nisam volela, to jest, nisam umela da te volim.
od onog trena od kako sam shvatila koliko si slab i loman, od tog trena pochela je neobichna radost-radost niotkuda, krenula je samu sebe da ispisuje pesma...
Ljubav je dar dostojan onih koji greshe i koji se kaju.
ako na nechem andjeli mogu pozavideti choveku onda je to svakako na njegovom putu oscajanja ljubavi.
Andjeo ima samo ljubav, a chovek ima ljubav i put do nje.
Andjeo ima samo stvarnost(jer ljubav je jedina stvarnost), a chovek i stvarnost i svoju chudesnu i strashnu iluziju.
Oni koji su u ljubavi ne razlikuju se jedni od drugih po ljubavi, vec po putu kojim su do nje stigli.
Da si ti savrhen, ili da sam ja savrshena, kako bi onda mogla da bude savrshena i nasha ljubav?

 

[gost 254762]

"Nesrece mogu doneti rast i prosvjetljenje", rece ucitelj.
To je obrazložio ovako:
Svaki bi dan ptica nalazila sklonište u suvim granama drveta koje je stajalo usred velike nenaseljene ravnice. Jednog je dana orkanski vetar išcupao drvo i prisilio sirotu pticu da leti stotine kilometara u potrazi za skloništem - dok napokon nije doletela do šume bogate plodnim drvecem.

 

[gost 254762]

Za sve koji su rodjeni i prezivjeli 1960-te, 70-te & 80-te !!!



Prvo, prezivjeli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je
boljela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do
zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetis.


U to vrijeme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od
domasaja
djece" na bocicama sa lijekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali u
krevet.


Kao djeca, vozili smo se u autima bez pojasa i zracnih jastuka i nismo
morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolama.

Pili smo vodu iz crijeva za zaljevanje vrta a ne iz flasica kupljenih u
supermarketu.
Dijelili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i niko
nije umro zbog toga.


Jeli smo mlijecne sladolede, bijeli hjleb i pravi puter, pili kole koje
su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo smo se
STALNO IGRALI VANI.

Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se cijeli dan, sve dok se ne upale
svijetla na ulici, zmurke, planova, klisa, pikulanja, partizana i
nijemaca, kauboja i indijanaca, zaloga, fantoma i svega ostalog sto je
samo djecja masta bila u stanju smisliti.
Nerijetko, nitko nije mogao da nas nadje po cijeli dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cijele dane praveci trokolice od otpada iz podruma,
spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da rijesimo problem.


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u
skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog
psihologa i usmjerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.

Nama nisu prodavali drogu ispred skole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone,
kompjutere, Internet, chatrooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI VAN
DRUZITI SE S NJIMA!

Padali smo sa drveca, znali se posijeci na staklo, slomiti zub, nogu ili
ruku , ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga.

Igrali smo se sa lukovima i strijelama, pravili pracke i bacali
petarde za Novu Godinu i sve smo to prezivjeli bez posljedica!

Isli smo biciklom ili pjeske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili
jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da
nas izvuku. U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!

Posljednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji
covjecanstva....

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greske, uspjeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim.

 

[gost 254762]

Dva monaha peru u vodi svoje zdjelice, kad primijete škorpiona koji se utapa.
Jedan od njih ga izvuce na suho, ali škorpion ga prilikom spašavanja ubode.
Monah mirno nastavi prati svoju zdjelu, no nakon nekoliko minuta isti škorpion ponovno upadne u vodu.
Monah ga opet spasi.
Škorpion ga i prilikom ovog spašavanja ubode.
- Pa, zašto ga nastavljaš spašavati iako znaš kako je u škorpionovoj naravi ubadati? - drugi monah upita prvog.
- Zato što je u mojoj naravi spašavati, mirno odgovori prvi i nastavi prati svoju zdjelicu od hrane.

 

[DESTINY kiss]

Prilično je teško i zamorno stvoriti spokojan život onda kada se suočavate sa svojim mentalnim navikama, problemima, životnim pitanjima, situacijama i složenostima života.
Koliko često ste rekli: “Ne bih to uradio da sam na njegovom mjestu”, ili: “Ne mogu da vjerujem da je to uradio.”, ili: “O čemu ona uopšte razmišlja?” Koliko često ste frustrirani, uznemireni, iznervirani, ili zabrinuti zbog stvari koje ne možete da kontrolišete ili gdje ne možete da pomognete a koje vas se ne tiču?

To ne znači da treba da izbjegavate da pomažete ljudima, već da znate kada da pomognete a kada da nekoga ostavite na miru. Nekada sam pripadao tipu ličnosti koja bi uskočila i pokušala da riješi problem a da se to od mene i nije tražilo. Ne samo da moji napori nisu bili plodonosni, već su skoro uvijek bili nepoželjni i, čak, odbijeni. Kada sam se oporavio od potrebe da se previše miješam u tuđe stvari, moj život je postao jednostavniji. I pošto ne uskačem tamo gdje mi nije mjesto, u mogućnosti sam da pomognem kada sam zaista potreban.

Gledati svoja posla ne znači jednostavno izbjegavati iskušenje da riješite probleme drugih. To takođe uključuje prisluškivanje, ogovaranje, pričanje iza leđa i analiziranje ili pokušavanje da procjenite druge ljude. Jedan od osnovnih razloga zašto se mnogi interesuju za mane ili probleme drugih ljudi je zbog podsvjesne potrebe da izbjegnu samoanalizu. Kada uhvatite sebe da se petljate tamo gdje vam nije mjesto, čestitajte sebi što imate dovoljno skromnosti i mudrosti da odustanete. Vrlo brzo ćete se osloboditi viška energije i usmjeriti vašu pažnju tamo gdje je zaista potrebno i važno.

Ričard Karlson

 

[DESTINY kiss]

Zašto je nekad zaista potrebna MEDITACIJA?

 

[gost 254762]

Zivot ce na tebe istresati djubre I raznu prljavstinu.
Trik kako da izadjes iz bunara sastoji se u tome da to otreses
I popnes se preko toga jednu stepenicu vise.
Svaka nasa nevolja je stepenica.
Mozemo izaci iz najdubljeg bunara jednostavno ne posustajuci.
Nikada ne odustaj!
OTRESI TO I POPNI SE JEDNU STEPENICU VISE!

 

[gost 254762]

- Nisam na ovaj svet stigao da bih bio porazen,
niti neuspeh struji mojim venama.
Ja nisam ovca sto ceka da je njen pastir podstakne.
Ja sam lav koji odbija da zbori, hodi i spava sa ovcama.
Kasapnica neuspeha nije moja sudbina.
Istrajacu sve dok ne uspem...

- Og Mandino -

 

[gost 254762]

Cekali smo sve ove godine da pronadjemo nekoga ko ce nas prihvatiti
onakve kakvi jesmo, nekoga s carobnjakovom snagom da otopi stijenu
u suncanu zraku, ko ce nam moci donijeti srecu unatoc iskušenjima,
ko se može suociti s našim zmajevima u noci, ko nas može promijeniti
u bice kakvo smo odabrali biti. Upravo jucer, otkrio sam da je taj magicni
netko lice u ogledalu. To smo mi i naše vlastitom rukom napravljene maske.


Richard Bach

 

[Nina]

Milomir Glavcic ..iz sela Kovaci u podnozju Kopaonika..otisao je u Kanadu u mesto Nijagara Fols pre 50 godina i nikada do sada nije dosao u svoju zemlju..Sada je u penziji i jedan je on najbogatijih Srba tamo....Sve sto je imao ostavio je svojoj deci a toga nije malo..Ono sto je najlepse u celoj prici vezanoj za njega i njegove humanosti je da je za 50 godina..poslao svojim glavcicima i svom selu tj..svim onim stanovnicima koji su mu se obratili za pomoc..do sada 2 miliona i 880 hiljada dolara..pomoci..Njegova sestricina kaze da je namladji Glaavcic dobio za Bozic 2000 dolara a stanovnicima najcesce za verske praznike, Glavcic salje novac u rodni kraj, pa mestani sela u kome je rodjen, a danas ih je oko 360, najmanje dva puta godisnje dobijaju od 50 do 100 evra.....pri tom je posalo pare za put i crkvu..Humanih i dobrih ljudi koji znaju za onu staru narodnu daj i dobices je ovog puta pokazana na delu..Svaka cast Milorade Glavcicu......

 

[gost 254762]

Samo voljena zena sme da pita i da zahteva,da prebacuje i kori. Da se nestasno igra i koketuje sa bolom. Koketerija nevoljene zene je ruzna groteska, njeni zahtevi su nasilje, prekori placno moljakanje.Onaj ko trazi u ime svoje neuzvracene ljubavi,prlja i sebe i tu ljubav vukuci je kroz blato ponizenja.

Naše nispunjene želje, neotvarene maštarije, zaboravljeni snovi, svedoce kako smo lako izneverili svoju mladost. Sebe. Jer mi smo ono što želimo, o cemu sanjamo; mi pravi izgubljeni smo u mladalackim drhtajima i žudnjama. Sve što je došlo posle, što je bilo drugacije, kompromis je. I poraz!

Ali izbor se ne može uciniti jednom zauvek. Na svakoj raskrsnici ponovo se mora birati pravac. Zato je legenda o lavirintu jedina istinita i sveobuhvatna prica o lljudskom životu.

Ljiljana Habjanovic Djurovic