Život pisan srcem

[gost 254762]

Mozda se nijedna druga vrsta intimnosti ne moze uporediti s dva pogleda koja se susrecu s istom sigurnoscu i odlucnoscu i jednostavno odbijaju da se puste.
Ne mozes da mi kazes da priroda nije cudo! Nemoj mi reci da svet nije bajka.Onaj ko to nije uvideo,mozda nece ni shvatiti pre nego sto bajka vec bude pri kraju. Naime,tada dobijamo jos jednom, priliku da skinemo povez sa ociju,da protrljamo oci od iznenadjenja,priliku da se prepustimo tom cudu s kojim se tada oprastamo i napusatmo ga. Niko se ne oprasta,guseci se u susama, od Euklidove geometrije ili periodicnog sistema elemenata. Oprastamo se od sveta, od zivota, od bajke. A oprastamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi.
Svemir je mozda star petnaest milijardi godina. A ipak,niko jos nije uspeo da otkrije kako je stvoren. Zivimo zajedno u jednoj velikoj bajci za koju niko ne zna sta je. Plesemo,igramo se,cavrljamo se i smejemo se u svetu iji postanak ne mozemo da shvatimo. Taj ples i igra su muzika zivota. Pronacices je svuda gde ima ljudi, bas kao sto postoji sum u svakom telefonu.

Justejn Gorder

 

[gost 254762]

Ako nekome kazete Volim te ..to znaci da tako treba i da osecate..
Te dve reci nose sa sobom odredjenu tezinu...sa ljubavlju i emocijama se nije igrati..
Koliko ce ko i na koji nacin svoju ljubav da pokaze ili dokaze..je individualna ..
ono sto je sigurno i vazi za oba pola to je da svoja osecanja treba pokazati i ne treba ih kriti ..
ako volim i imam potrebu da mu dnevno vise puta kazem Volim te ili neku drugu neznost ..to i radim..

 

[gost 254762]

Ivo Andric «Znakovi pored puta»
Ako nesto izgubis, veruj mi, to ce biti zbog toga da nesto bolje dobijes. Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previse borimo, a oni sami nista ne daju...
Svet je previše opasan da bi se u njemu živelo- ne zbog ljudi koji cine zlo,
vec onih koji stoje sa strane i nemo posmatraj.

 

[Arhimedes]

 

[luna-luna]

LJILJANA HABJANOVIĆ-- ŽENSKI RODOSLOV

Da li ljubav uopste postoji? Ili je ono sto se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, zudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog uzitka, ili vreme izmedju: pomamna, grcevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iscekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve sto je njegovo: mracne coskove navika i ruznu pustos duse? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znaci naci opravdanje za sve? Nicega se ne stideti, cak ni pred sobom? Sve je to ljubav...

 

[luna-luna]

Zašto nam je uvek problem ponekad reci , onako bez ikakvog razloga – volim te – zašto je tako teško priznati ono što u srcu nosim , zašto donosim puno tih pogrešnih odluka uživotu da je i mene vec sramota. Možda ovaj vetar nosi utehu ali je ja ne osecam. Jedino što bi još želela je da si tu da budeš kraj mene , da ti kažem da još uvek volim te i da bez tebe ne mogu , jednostavno bez tebe ne mogu. "

 

[luna-luna]

Čovek prolazi kroz sadašnjicu vezanih očiju.Sme samo da sluti i nagađa šta, u stvari, on živi.Tek kasnije, odvezuju mu maramu sa lica i on, kad osmotri prošlost utvrđuje šta je živeo i kakav smisao je to imalo.

Milan Kundera

 

[luna-luna]

“ To je muškarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o njemu, verovatno često dolazi u ovu sobu, to je muškarac koji verovatno često vodi ljubav, to je muškarac koji se plaši, mora cčsto da vodi ljubav jer se tako bori protiv straha.Kažem da volim pomisao da ima mnogo žena, i da sam ja medju tim ženama, pomešana s njima.Gledamo se. Shvata to što sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lažan, uhvaćen u zlu, smrt.
Kažem mu da dodje, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino miriše na englesku cigaretu, skup perfem, miriše na med, njegovoj se koži nametnuo miris svile, voćni miris svilenog tusora, miris zlata, poželjan je. Kažem mu da ga želim. On kaže da jos čekam. Govori mi, kaže mi da je odmah znao, jos pri prelasku reke, da ću biti takva posle svog prvog ljubavnika, da cu voleti ljubav. Kaže da već zna da ću ga varati kao što ću varati muškarce s kojima ću biti. Kaže, što se njega tiče, da je orudje svoje sopstvene nesreće. Srećna sam zbog svega sto mi je rekao i kažem mu to. Postaje grub, pada u očajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, viče, vredja. Zatvaram oči pred veoma snažnim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono sto radi u životu, ljubav, samo to. Ruke su mu znalačke, divne, savršene. Imala sam mnogo sreće, to je jasno, kao da mu je to zanat, kao da ima, a da to i ne zna, nepogrešivo osećanje sta treba uraditi, šta treba reći . Kaže mi da sam *****, gadura, kaže mi da sam njegova jedina ljubav, a to je upravo ono što treba reći i ono što se kaže kad se daje oduška govoru, kad se telu dopušta da istražuje i nalazi i uzima ono sto želi, i da je sve dobro, da nema otpadaka, otpaci su preplavljeni, sve odlazi u bujicu, u silinu strasti.”

 

[Nina]

Ako nekome kazete Volim te ..to znaci da tako treba i da osecate..
Te dve reci nose sa sobom odredjenu tezinu...sa ljubavlju i emocijama se nije igrati..
Koliko ce ko i na koji nacin svoju ljubav da pokaze ili dokaze..je individualna ..
ono sto je sigurno i vazi za oba pola to je da svoja osecanja treba pokazati i ne treba ih kriti ..
ako volim i imam potrebu da mu dnevno vise puta kazem Volim te ili neku drugu neznost ..to i radim..

Drago mi je da si me citirala ..sto znaci da mislimo slicno

http://forum.krstarica.com/showthre...o-muškarce?p=14034409&viewfull=1#post14034409

 

[Nina]

Daj mi svoje usne
da ih poljubim meke i tople.
Dopusti mi da ti ukradem
taj vragolast smesak na tren.
Daj mi ih iako ce kriknuti od bola
pod mojim zubima.
Vratices mi poljubac..jednako snazno,
a onda,kad se naša uzavrela krv poigra
postacemo vecni poput bogova.

 

[Zauzet+]

DEVOJKA IZ SNOVA

I noćas sam te sreo
devojko iz mojih snova.
U očima ti je goreo
plavi plamen neba.
Usne su ti mirisale
na cveće iz meda.
U tebi je drhtala
vitka lepota klasa.
A na bokovima tvojim mekim
i more je želelo
penušavo da se talasa.

Srđan Drakulić

 

[REVELIN]

Gdje počinje nezadovoljstvo? Čovjeku je toplo, ali dršće. Nahranio se, a ipak ga muči glad. Vole ga, ali njegove čežnje odlaze na nova područja. I da jos više podbode nezadovoljstvo, tu je vrijeme, prokleto Vrijeme. Konac života nije sada tako strašno daleko - čovjek ga može vidjeti, kao što vidi more kad se popne na brijeg - i njegov duh kaže:

"Da li sam dosta radio? Da li sam dosta jeo? Da li sam dosta volio?"

Sve ovo je, naravno, osnova čovjekova najvećeg prokletstva i možda njegove najveće slave.

"Što je značio moj život do sada i što može značiti u vremenu koje mi je ostalo?"

I tako dolazimo do opake otrovne strijele.
"Kakav je bio moj udio u velikoj utrci? Koliko ja vrijedim?"

I to nije taština ili ambicija. Izgleda da se ljudi rode s dugom koji ne mogu platiti, ma koliko nastojali. On se nagomilava pred njima. Čovjek nešto duguje čovjeku. Ako ne obraća pažnju na taj dug, on ga truje, a ako pokušava da ga otplaćuje, dug samo raste i ono što čovjek daje, njegovo je mjerilo.

J.Steinbeck - Slatki četvrtak

 

[mari47]

Samo da prodje i ovaj februar. Samo da prodje. Ne volim više februare. Nisu onakvi kakve sam ja zapamtila.
Uvek u februaru, setim se najmirisnijih i najtoplijih krofni koje je pravila Nona i nije dala da ih jedemo vruće. Pa subote u februaru, dani maškara....kad se u tajnosti pripremaju kostimi da nas niko ne prepozna...Kakva prilika da se iznese fantazija i oživi mašta. Celu ulicu obidjemo, i drugu čak, domaćice nas nude krofnama i stavljaju nam u košarice nešto sitnog novca. I od ujutro tako. Pa dodjem kući umorna, skidam farbu sa lica i gladna, jedva čekam da se izmoli molitva za stolom i da navalim na krofne koje sad već nisu vruće i mogu da se jedu odmah. I jedva stojim na nogama i dugačka mi ta molitva, najradije bih da je skratim nekako ...I onda Nonin glas:"Moliš li se Eliza ? Ne čujem te nešto!"
I sad je februar. Ja ne pravim krofne. Ali se molim. I molitve mi više ne izgledaju tako predugačke. Još samo da prodje februar, da ne mislim više na krofne i maškare...I fantaziju neću da oživljavam, ni maštu. Sve će to odneti februar i biće sve bolje.Jedino Nona neće čuti da li molim dovoljno glasno.

E.B.

.

 

[Arhimedes]

Žena i cvet imaju samo sebi svojstvenu lepotu i primamljivost i ako nisu zapaženi i dovoljno voljeni brzo venu.

 

[luna-luna]

Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vishe nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas. Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepshe zivi nego i lakshe i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene. Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, oshtroumne analize svojih shvatanja i postupaka... Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, josh gore. I tuga je jedna vrsta odbrane. Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da je suvishe skupo placena jednim razocaranjem, pa ma kako ono teshko bilo. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi na osjetljivosti njihovih bliznjih. Izmedju bojazni da ce se neshto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vishe prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru mnogi od nas svoj vjek. Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od posljednjeg medju ljudima. Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti..."

 

[luna-luna]

Ljudi su naša misao i slika o njima.
Mi sanjamo život i svijet.
A kako možemo sačuvati svoje i tuđe snove?
Drugi vide nas, mi vidimo druge,
i sve se otkriva, kao u šaljivoj igri s maskama,
samo što ovo nije šaljivo.
Jednom se probudimo i pogledamo se zaprepašteno:
ŠTA SE DESILO S NAŠIM SNOVIMA???

 

[AQUARlUS]

 

[luna-luna]

Сада мислим да човек увек само себе вара. Да никад нисам угрожена постојањем преваре и других жена од којих се многе нуде саме. Да се љубав љубављу умножава. Да су потребе тела различите и да им свако на свој начин удовољава. Да је преизражен либидо само једно од неуротичних испољавања.Да сам у свом бићу и свом постојању увек безбедна и да никога не могу натерати да ме воли, нити постоје узде љубави, макар оне биле златом и сребром извезене.

Допала ми се изјава једног блогера, реплика на текст у којем особа А објашњава да „неки мушкарци просто не могу и неће стално да једу пасуљ и пију воду; и онда такав мушкарац мора да крије , да нико не сазна где и коју текућину пије“, а особа Б му одговара: „ Није суштина у томе што нико не зна где и шта он пије, проблем је што он сам не зна где да утоли жеђ. Што ће бити жедан и поред најсвежијег извора, проклет и незасит. Што је спреман да безосећајно пресуши исти и оскрнави га, а онда остави због чаше устајале воде. Да је чаша бар од фино обрађеног стакла, него и она обична, испревртана по рукама, окрњена; и тако се прича понавља, па се деси да се дехидрира поред бистрог потока.“

 

[gost 254762]

Da li se sećate koliko puta su od Vas tražili Ljubav...a Vi ste je odbili?
Koliko često ste se plašili da nekome priđete pogledate ga u oči i kažete...Želim Te?
Zašitite se od samoće. Ona Vas čini zavisnicima kao i najjača droga.
Kada zalazak sunca više za Vas nema nikakvo značenje...budite ponizni i krenite da tražite Ljubav. Ali morate znati da kod Ljubavi...isto kao i kod svih potraga za duhovnošću postoji zlatno pravilo...
Što više dajete...više i primate..

 

[DESTINY kiss]

 

[Nina]

Za sreću ne treba ništa,ili jako malo.
Trebalo bi samo biti slobodan od svega.
Treba samo imati čisto i otvoreno srce.
Da li smo dovoljno hrabri da otvorimo svoje srce?
Možemo li živeti bez stresa i negativne energije?

u slobodi je sreća,
u srcu ljubav,
u mislima energija,
u porazima borba,
u prastanju veličina...

 

[Nina]

Definitivno nikoga ne mozes naterati da te voli..Voleti ..to je jedinstven trenutak..trenutak vecnosti kada dva srca kucaju zajedno..i ma koliko veliki ili malen bio..onog trenutka kada se desi postaje vecan.. Naucila sam i ja da ne postoje mere da izmere koliko nam je stalo i da ni odavde do neba nije manje nego od neba dovde i da zagubljene i iscepkane komadice price mogu da nadju samo oni koji su i sami takvi...stvoreni ili postali usput…svejedno.
Poverenje je nesto sto se poklanja bez razuma..bez reci..bez razmisljanja... samo osecajuci..i zato se tako i zove.
Ljubav je rec.. ogromna i vazna a malena i slaba. Ona ne znaci imati vec davati.. ona ne znaci znati vec verovati..ona se i ne poklanja i ne zasluzuje..ona dolazi sama i tako i odlazi…

 

[mari47]

 

[Zena s greskom]

Posle ljubavi...

I posle ljubavi...Ljubav...ako smo dovoljno stabilni , svoji i svesni sebe ..mozemo prevazici sitnice koje nas razdvajaju i biti prijatelji onom ko nas poznaje i koga mi dobro poznajemo ...to je nekada i dobro jer nekada nam je potreban prijatelj koji nas je svestan vise nego sto smo mi sami sebe...

 

[Zena s greskom]

"...moja priča nije ugodna, nije slatka ni skladna poput izmišljenih priča, ima okus besmislice i zbunjenosti, ludila i sna, kao i život svih ljudi koji više ne žele jedni drugima lagati..." H.Hesse