Život pisan srcem

[mari47]

Odmorit ćeš oči od mog pogleda na svijet,
od svih stvari s kojim živiš,
koje ne vidiš a vidiš ih sve.
I naša jedra u oluji, navučene zavjese,
slutim šta će se dogodit
I ništa ne trebam govorit jer ona
će....
Rekla je,
zamoli me, možda ti je ispod časti?
Ja nestat ću, zamoli me,
gdje me staviš tu ću rasti.
Zamotaj se u novine
kao staklo što ga treba bacit
jer sve što dotakneš ćeš
upropastit.
SVE
Rekla je,
odmorit ću prste od stalnog
gledanja kroz njih.
Pa se ne trebaš zanosit
da ću ikada oprostit.
Ja poznajem naša jedra u oluji,
navučene zavjese,
slutim šta će se dogodit
i ništa ne trebam govorit,
Zamoli me,
zamoli me, možda ti je ispod časti?
Ja nestat ću, zamoli me,
i gdje me staviš tu ću rasti.
Zamotaj se u novine,
kao staklo što ga treba bacit,
jer sve što dotakneš
ćeš upropastit.
Rekla je ....
Zavoli me,
zavoli me,
gdje me staviš tu ću rasti
Zavoli me,
il me upropasti
Rekla je.....
VOLI ME

 

[Kovač]

Zbog života na ostrvu bez mora i bez plaže
Zbog hiljadu demona koji me jure i govore,da...ona je ta
Zbog neprestane tuge i gnjavaže,
Ona nije bila ta,nek se zna..
Molim Vas,zabranite mom srcu da me laže...
Zbog čega pravila za njega ne važe?
Zašto urezivati na njemu bola tetovaže?
Molim Vas zabranite mom srcu da me laže...

 

[Arhimedes]

Blizina nije u prostornoj razdaljini nego u našim srcima.

 

[Cicoka]

Cuvaju ga mimo vjere, i protiv nje, pogani u ova dvadeset cetiri sata razbludnog mirisa miloduha i ljubavi, miloduha sto grijesno mirise na zenu i ljubavi sto mirise na miloduh zenskih bedara. Grijeh je prosut u tom spregu dana i noci, stedro, kao iz ogromnog vedra, iz zatvorenih mijehova zelje. Vuce se staro tudje vrijeme za nama, jace od nas, javljajuci se u pobuni tijela, koja kratko traje, a pamti se do sljedece pobune. Tako i ne prestaje, i sve ostalo je privid, sve sto je izmedju tih iskonskih pobjeda grijeha. I nije toliko nevolja u razbludnosti vec u vjekovnom trajanju tudjeg zla, jaceg od prave vjere. Sta smo ucinili, sta smo postigli, sta smo srusili, sta izgradili? Da li se uzalud ne borimo protiv prirodnih nagona, jacih od svega sto moze da poludi razum? Da nije suvise suho i neprivlacno, ono sto dajemo u zamjenu za socno drevno divljanje? Cime se suprotstavljamo carima pradavnih doziva? Hoce li nas osvojiti daleki divlji preci i vratiti na svoje vrijeme? Nista drugo ne zelim vec da moje strahovanje bude gore od istine, ali se bojim da je pogled moje uznemirene duse bistriji nego u moje brace kojima je blizi ovaj svijet od onoga. Nikoga ne tuzim, Boze koji sve znas, i budi milostiv i meni, i njima, i svima gresnim ljudima.

Mesa Selimovic

 

[DESTINY kiss]

 

[mari47]

Gospode, umorna sam. Umorna od moje prevelike želje za pohode u snove. Ja se baš zasanjam, toliko se zasanjam pa i budna tako kroz snove hodam ne razlikujući dan od noći, vodu od vatre, šećer od soli....
Hoću život, običan, svoj jedini i moj život, hoću da verujem u postojano, hoću radost za male stvari koje mogu dosegnuti, opipati, reći....moje su! Ne iskušavaj me više Gospode, vrati mi mir, zaustavi me više u pohodima na snove koji mi ionako ne pripadaju...Mir mi udeli, Gospode, u snovima bar... a sa Životom sama ću nekako, stari smo mi znanci...

 

[gost 254762]

Sanjah jedne noci, kako setasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.
Pred mojim ocima pojavi se brzinom filma moj zivot.
Za svaki odsjek mog zivota, kako mi se cinilo, otkrih tragove stopala u pijesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.
Kad i poslednja slika pred mojim je ocima preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je u pesku cesto ostao samo jedan par tragova,a drugi je isceznuo.
Ti tragovi oznacavahu odsjeke mog zivota, meni ponajteze. To me zbunilo.
Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti onomad sve sto imah predao, da te mogu slediti, tada si mi rekao da ces uvek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog zivota prati samo jedan par tragova u pesku. Zasto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav ocajan, najviše trebao?"
Gospodin me uze za ruku i rece:
"Drago dete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih patnji i boli. Tamo gde vidis samo jedan par tragova u pesku, tamo sam te na svojim rukama nosio.

 

[gost 254762]

Da li znaš . . .

Da li znaš da kad nekome zavidiš to je zato što ti se ta osoba u stvari svida?

Da li znaš da oni koji su naizgled vrlo jaki u stvari imaju vrlo osecajno srce i vrlo su ranjivi ?

Da li znaš da oni koji uvek brane druge u stvari tragaju za nekim ko ce braniti njih?

Da li znaš da su tri reci koje je najteže izgovoriti :

Volim te, Oprosti i Pomozi mi

Ljudi koji ih izgovaraju stvarno su im potrebne i osecaju njihovu težinu, to su ljudi koje moraš poštovati i ceniti.

Da li znaš da ljudi koji drugima prave društvo i pomažu drugima u stvari im je društvo i pomoc zaista potrebna?

Da li znaš da su ljudi koji nose crveno sigurniji u sebe?

Da li znaš da ljudi koji nose žuto znaju uživati u svojoj lepoti?

Da li znaš da ljudi koji nose crno žele ostati neprimeceni i da im je potrebna tvoja pomoc i razumevanje?

Da li znaš da se tvoja pomoc drugima uvek vraca dvostruko?

Da li znaš da je lakše reci nekome šta osecaš preko pisma nego to isto reci u lice? Ali da li znaš da ako to kažeš u lice ima puno vecu vrednost?

Da li znaš da su stvari koje je najteže uciniti ili reci vrednije od najskupljih stvari koje možeš kupiti novcem?

Da li znaš da ako nesto lepo zamoliš, sigurno ceš i dobiti?

Da li znaš da mozes ostvariti svoje snove, možeš se zaljubiti, postati bogat ostati zdrav, ako veruješ u svoje snove iznenadiceš se šta sve možeš uciniti?

Ne veruj ništa što ti je receno dok to i sam ne probaš, ako znaš nekoga kome je potrebno nešto od pomenutog i pružiš mu svoju pomoc, videceš da ce ti se dvostruko vratiti.

 

[gost 254762]

Šta tražimo

Svi ceznemo za ljubavlju. Ustvari, mi ceznemo da budemo nahranjeni dobronamernom pažnjom drugih ljudi, pažnjom na ovaj ili onaj nacin. O tome sanjamo, pevamo, pišemo romane, razgovaramo i maštamo. Ljubav, vecna tema. Kad bi smo mogli uci u um svakog pojedinca i videti njegove sadržaje shvatili bi koliko je tema ljubavi rasprostranjena u njemu. Maštamo samo o onome što ne posedujemo. Zato i maštamo, jer sanjamo i smišljamo nacine kako da pijemo sa izvora ljubavi. Dokle god tragamo znaci da nismo ostvarili svoj cilj. Ako godinama i decenijama tragamo, zar to nije znak da smo krenuli u pogrešnom smeru? Umesto da smo sve bliži objektu svojih želja, kako nam ne padne na pamet da se zapitamo, udaljavamo li se sve više od onog što želimo? Na tom pogrešnom putu postoji jedan uporni saobracajni znak koji nas stalno opominje da ne idemo u željenom pravcu. On se zove neverstvo. Ljubav je put, a neverstvo saobracajni znak pored tog puta. Medutim, mi neversto ne doživljavamo kao znak upozorenja vec kao nadu da cemo u krilu neke druge žene ili muškarca naci ono što nismo zadovoljili u prethodnom odnosu. Kada kažemo "nada" svi osetimo priliv sveže, kreativne energije. To je energija nade koja daje vitalnost ljudima u borbi sa porazom, neuspehom, starošcu i smrti. Može se sa njom živeti, kao što vecina i radi. Ali, nada je u životu kao zavodljiva pesma morskih sirena koja je navodila grcke mitske junake u smrt. Rada milinu u duši i kao kakav mamac vodi u propast. Nas naša nada, da ce nam biti bolje u novom odnosu podstice na beskrajno traganje.

 

[gost 254762]

Dakle, šta tražimo u partnerskom odnosu muškarca i žene? Da li onaj omamljujuci grc, kratki prekid svesti nakon cega sledi spokojan san ili bezvoljni mir? Ako to dostižemo i njime raspolažemo, nismo li ostvarili trajnu srecu negovanja ljubavnog odnosa? Premda ima i onih koji ne dostižu ni takve ciljeve, vecina koja ih dostiže znaju da se ne zadovaljavaju njihovim ispunjenjem. Kad bi to bile vrhunske vrednosti odnosa verovatno bi se ponašali kao labudovi koji do svoga kraja ostaju verni svojim partnerima. Naravno da toga uglavnom nema u carstvu ljudi. Kod njih važi pravilo - koliko ljudi, toliko cudi. Neki su ušli u odnos vodeni materijalnim interesom, jer polaze od životnog stava da bez novca nema srece. Opet, neki drugi nemaju svoje stavove, vec osecaju i misle tudom glavom, glavom mame i tate, prijatelja i komšija ili celog javnog mnenja, pa se opredeljuju za tude vrednosti, a ne svoje autenticne izbore. Ima mnogo i muškaraca i žena koji nikad ne stupe u istinski odnos sa drugim ljudskim bicem, vec ceo život provode bivajuci u odnosu sa svojom iskonstruisanom slikom partnera u svojoj glavi koji vrlo malo lici na onog iz stvarnosti, kao što peva Tove Ditlevsen u svojoj pesmi Vecito troje. Naravno da postoje i oni što imaju sva ova polazišta za svoje ponašanje. Kada se opredeljujemo za partnera na osnovu jedne ili cak nekoliko dominantnih vrednosti vrlo smo blizu fetišizma. Fetišizam je obožavanje jednog objekta. Mnogi ljudi su u polju ljubavi fetišisti. Kada su nekom muškarcu na ženi najvažnije istaknute grudi ili duge noge, plava kosa ili bilo koji pojedinacni deo tela on je vrlo blizu fetišizma. Kažu da žene ne padaju na takve vrednosti, ali i one su fetišisti ako obožavaju neciji socijalni status, puno para, plave duboke oci ili mocno, žilavo telo. Opsesija jednostranim je prokletstvo ljubavnog odnosa. Nema polovicne ljubavi. Ili voliš, ili mrziš.Pošto istrošimo objekte svoga voljenja kroz navike i besmisleno ponavljanje osetimo prazninu u duši i cežnju da je ispunimo novim iskustvima.. I damo se u potragu za novim partnerom, doduše mnogo cešce kroz snove i maštanja, a zatim preko koketiranja do planova ili strategija zavodenja. Posle toga nastupa novi medeni mesec.

 

[gost 254762]

To je beskrajni krug ponavljanja želja i njihovog propadanja. Svet vrvi od tragalaca za ljubavlju. Ponekad mi se ucini da su gradovi više popularni za život od sela ili manjih gradova samo zbog seksa, da ne kažemo zbog ljubavi. Neumornim tragacima se ucini da ce kroz veci broj pokušaja i pogrešaka na kraju osvojiti tu toliko žudenu premiju što se ljubav zove. Da bi smo pili sa izvora ljubavi moramo znati šta je ljubav, a kako cemo znati ono što nikad nismo doživeli, niti smo se pitali da li su maglovite vrednosti koje sledimo zaista one prave? Zašto nam trebaju partneri i njihova ljubav? Da ne budemo usamljeni? Da udruženi budemo ekonomski jaci? Da produžimo vrstu kroz svoje potomstvo? Ili nam trebaju kao potvrda naše normalnosti? Nemojte olako preskociti ovo, najvažnije pitanje. Ko na njega sebi ne odgovori, taj produžava mehaniku života. Ako ne želimo da pravimo decu zašto uopšte stupamo u seksulane odnose? Nije zadovoljavajuci odgovor - zato što nam je lepo ili zato što je to prirodni nagon. Šta hocemo u ljubavnom i seksualnom odnosu? Prvo što nam padne na pamet to je dostizanje stanja orgazma. Iza njega se krije stanje opuštenosti ili privremenog nestanka životne tenzije.

 

[gost 254762]

Ponekad se dogadja da u trenutku kad se muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u ocima onog drugog. Oci se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osjete nepobitnu cinjenicu da su vec bili, jesu, i da ce uvjek biti jedno;cak i onda kada je moguce da se vjekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbjegnu jedno drugo.
Ponekad bez ijedne izgovorene rijeci, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stici do jednistva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.

 

[gost 254762]

Muškarac i žena, koji su pripadajuce duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju rijeci Volim te...nijedan covjek ne može pokidati veze izmedu njih dvoje, cak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala, svemocna je i neuništiva. Veza izmedu njih dvoje može oslabiti, njihovo konacno ujedinjenje se može odložiti,ali se ne mogu razdvojiti.Ona je utkana u tocak vremena, diktirana slobodnom voljom Viših Andjela.
Sigurno da je više od slucajnosti da se Pripadajuce Duše,širom vascijelog zemaljskog šara,nadu u istom trenutku na istom mjestu.Odredene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošcu sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije jesu vodene istim Univerzalnim Zakonom, zakonom Karme.
Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene cak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu.Za vrijeme ovakvih perioda razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obje osobe se osjecaju veoma usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak,i pored tih povremenih »praznih hodova« njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuca veza medu njima, bez obzira da li su medusobno udaljeni hiljadama milja.
Ovakva »cuda«se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je rijec grckog porijekla i znaci iznad. Ajnštajn je to znao.

 

[gost 254762]

Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može premostiti,ne postoji bolest,koju snažno projektovana ljubav ne može izlijeciti, ljubav može izvojevati sve pobjede. Ona je koncentrisana kineticka energija, najjaca sila u Prirodi. I samo kad biste mogli održati ljubav cijelog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.

 

[Nina]

Pisano srcem

Vracala sam se polako kuci noseci pitu sa jabukama koju mi je majka spakovala misleci na tebe i o tome kako bi me zagrlio videvsi da sam se stresla od nadolska nocne hladnoce...i kako bi me grdio sto sam lagano obucena..plaseci se da se ne prehladim..O tome kako bi me nocu privijao uz sebe pokrivajuci mi gola ledja..Kako bi me drzao u narucju pricajuci mi sav tvoj zivot.. sve dok ne zaspim sklupcana u tvojim rukama a onda bi me i onako zaspalu poljubio....lezeci pored mene dok bi se meskoljila pokusavajuci da se uvucem u tebe...srecna sto si tu..

 

[mari47]

A, ne, nećeš ti više
videti suzu u mom oku,
nećeš nikad znati
jesi li mi u srcu iskopao
ranu dovoljno duboku.

A to što ti se čini
da suza klizi niz moje lice,
o ne, to nisu suze zbog tebe,
to su suze radosnice.

Voleli se jesmo, sad se trudimo
ko će koga više da rani;
a ti, suzo, što stojiš mi u oku,
molim te, samo pred njim ne kani.

 

[lunao]

 

[Nina]

Ne postoji razdaljina koju ljubav ne moze premostiti,ne postoji bolest,
koju snažno projektovana ljubav ne moze izlečiti.Ljubav može izvojevati sve pobede.
Ona je koncentrisana kinetička energija,najjača sila u Prirodi.
I samo kad biste mogli održati ljubav celog života,nebi bilo sna koji ne biste mogli
pretvoriti u stvarnost

 

[Nina]

Trebam te
kao poverenje,snagu
verovanje,nadanje,
kao osmeh,neznost,
trebam te kao ljubav

Sanjam te
kao zvezdu..kao reku
noc i dan
kao vreme i
moj zagrljaj

Zelim te
na mestu koje postoji
i na kome nikada
nismo bili..

Ne, nije dzoint
ni hrabrost, ni vino
samo ceznja beskrajna
u jednacini nasih zivota...

 

[mari47]

Snove ne priznajem. Trebalo bi ih zabraniti; lepo doneti zakon protiv snova. I što su ih i izmislili uopšte. Oni su obmana; u snovima sve ti nešto lepo, pa želiš da ne prestanu nikad, pa se nadaš - neće biti samo snovi doveka, ostvariće se...I misliš kako će se baš tebi ostvariti, pa i dalje sanjaš, sanjaš....I čekaš. Pa onda vidiš da su snovi kao voda. Teku. Kao reka. Bez povratka.
Ma, zabranila bih ja snove. Zakonom.

 

[Nina]

Tvoja tisina
pise duga pisma
i tvoja odsutnost
nema svoje ime.

Sa druge strane razuma
jos uvek dolutas
sanjiv i detinjasto zanesen
nekim tako obicnim stvarima.

Ostavis otiske prstiju
izguzvanu postelju
i par stihova pride

Da ne zaboravim
i nikada sebi ne oprostim
sto te sa svakim jutrom
opet izgubim..

Tebe koji si dan
i noc
i onaj san
koji se ceka
zivotima uzastopno..

 

[duska.vodolija]

Trag
Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.

Miloš Crnjanski...

 

[mari47]

Neću da prepoznajem
tvoje tragove što ih ostaviš
kad mi onako,
kako i sam kažeš,
tek u prolazu
dolaziš.
Ja nisam od onih žena
koje pristaju na: daj šta daš!
Od onih sam koje bi
stalno da im govoriš:
kako si topla i mila
samo da znaš.
Ipak, ako ponovo svratiš,
nemoj da zaboraviš
svoje tragove u opustošenoj meni
da ostaviš.
Ako svratiš ?

 

[Kovač]

Preko mene je prеšla oluja kiša...
Osetih kako moj duh se lomi,
i vera u ljubav postaje sve tisa
Shvatih svoju grešku,koju vreme ne ukloni
i pretocih je u molitvu za ljubav,vasioni..

Potrebna mi je ljubav,za nju se molim,
Božanska ljubav,za nju postojim
Oprosti,tad nisam razumeo
Da bez ljubavi nikad ne bi umeo.

Te kišne oluje su mi sećanje vratile
Moj duh oslobodile
I kao ja su shvatile
Da su samo staze ljubavi
Kuda bi one vodile..

I stvarno mi je potrebna ta ljubav
Ljubav andjela,ljubav bogova
Bez nje umirem,nemam daha a taj dah je svuda
I moje reči ostaju bez slogova...

Ali u ovoj igri je potrebno dvoje,
Tvoja ljubav je sve što mi treba,
Ne znam bez nje ni ime svoje
Podari mi ljubav da odemo do neba..

Jer prosto ja ljubav trebam,
Samo ljubav,zar puno želim?
Kao lovac svoju lovinu očajnički je vrebam
Bez nje svoj život činim neveselim.

Pokušavam reći da sa mnom sve je u redu,
Ali duboko u sebi ne osećam tako
Ništa lepo nije u tom pogledu,
Živeti bez ljubavi nije lako.

A ljubav mi treba
Ljubav ništa više
Nju mi moje molitve donose
I jake,olujne kiše..

 

[Marinasrb]

Лепе речи, диван форум.