Život pisan srcem

kucica8.jpg
 
Knjiga života je vrhovna knjiga: Ne može se ni zatvoriti ni ponovo otvoriti
po volji. Najzanimljivije mesto u njoj se čita dva puta, pre nego
se sudbonosni list sam od sebe okreće. Čovek bi hteo da zastane
na strani na kojoj se voli, na strani na kojoj je srećan, a strana na
kojoj je loša vest, plač već je po prstima. Pokušajte da knjigu života
ispunite radošću, radite na tome, imaće te više stranica za uživanje.
 
I svaka pora moje koze,
cini mi se...
za tebe dise.
Svaki najmanji pokret koji napravim
svaka najkraca rec koju izgovorim
cini mi se...
zbog tebe postoji.
Tebe vidim i kad su oci zatvorene
tobom je ispunjen svaki moj osecaj
i cini mi se...
zivot si ti.
Tvoj glas cujem i kad je mrkla tisina
osetim te i kad nista ne osecam
i cini mi se...
vazduh si.
Sa tobom sam i kad te nema
pricam ti i kad su usne neme
i cini mi se...
zvezda si.
Nalazim te i kad si izgubljen
cujem te i kad cutis
i cini mi se...
noc si.
Trebas mi i kad imam sve
zelim te i kad sve zelje su uzalud
i cini mi se...
nemir si.
Volim te i kad sve ostalo mrzim
trazim te i kad sve ostalo je izgubljeno
i cini mi se...
vecan si.
 
Reci mi sta biras...


Pismo ili glava. Dve strane iste medalje ... Ali čija će strana biti ona prava? Jedna je sjajna poput zlata, ukrašena mnoštvom nepotrebnih reči i objašnjenja. Druga ima patinu ispod koje se krije neka druga slika, onako kako je ja vidim ... sada ... sutra ... u trenutku koji sama biram ...

No priča je sasvim drugacija ...

Svatko vuce na svoju stranu jer je tako lakše opravdati vlastitu nemoć, indiferentnost, tvrdoglavost, odustajanje ... Ni tvoja ni moja strana nisu jedina stvarnost ... tek deo odraza u nekom mutnom jezeru zbivanja. Zatvaramo oči nad onim što je bilo i samim time onome što bi moglo biti. Da li je strah jači od nas? Strah od istine koja će nas možda dovesti tamo gde ne želimo? Strah od istine koja će nas lupiti po glavi tako da nas zaboli i natera da se pokrenemo, da nešto promenimo?
Medalja se nikad neće sama zaustaviti na onom tankom rubu koji deli tvoju i moju stranu ...
Ali možda, ako se dobro potrudimo ... ako je svojim rukama čvrsto uhvatimo i ti i ja ... Ako je snagom volje nateramo da ostane na tom rubu onda ni ta priča više neće biti nešto što nas razdvaja. Bit će to naša priča, viđena našim očima ... priča u kojoj smo na istoj strani ... i ti i ja.
 
Poslednja izmena:
List
Poneki list sklizne sa grane čak i pre nego što ga najava zime uplaši. To leto, vrući vetrovi su bili baš jaki i list, umesto da klone ka zemlji - kao ptica se odrazi u nebo. List je preleteo ceo bulevar i po prvi put je video grad. Sa visine, više nego drvo na kome je živeo. Ali što je leteo više, vetar je bivao jači i list za tren odlete negde južno. Gledajući svet sa visine, video je mnoge stvari i mnoge ljude koji su sada naspram njega izgledali malo i sitno.

Sve što je video, ili su napravili ljudi ili je napravila priroda. Razlika između tvorevina ljudi i prirode bila je evidentna. Priroda je bojila svet šareno. Čovek sivo. Ali nije čovek oduvek sve bojio u sivo. U vreme pre našeg, ljudi su voleli i boju sunca, zlatnu boju. Ljudi i danas vole boju sunca, ali više ne vole da izlažu suncu svoje boje sunca, već ih čuvaju samo za svoje oči.

Na pitanje, šta je nešto najlepše što su ljudi sagradili, vetar ispriča listu o 7 svetskih čuda. Mali list upita zašto baš 7, na šta vetar reče da postoji i osmo čudo ali se ono ne vidi. List nije razumeo šta je zapravo hteo Vetar da mu kaže, te ga zapita da mu pokaže sva svetska čuda. Vetar se nasmeja i vinu list još više u nebo.

* * *

Nakon što je video sva svetska čuda, list se po prvi put spusti na stranu piramida. Kamen pod njim je vibrirao tako nežno da ga je jedva i list osećao. List upita vetar šta je to što je osetio. Vetar mu reče da je to osmo čudo sveta, i da je prišao svakom čudu sveta tako blizu kao piramidama - osetio bi isto. Vetar ohrabri list i mali listić upita veliku piramidu, zašto drhti.

Podiže se pustinjska oluja, pesak zapljesnu pustinju i turisti pobegoše. List, vetar i piramida ostadoše sami. Piramide se skupiše oko vetra i kamen progovori. Kamen zadrhta još jednom i reče kako je jednom osetio ljudsku ljubav. Prvo ju je osetio kroz ruke radnika koji su ga oblikovali i koji su gradili piramide. Zatim je osetio ljubav kroz suze koje su ljudi ostavili pune želja. Na samu pomisao da ljubav nikada neće iskusiti, piramide - ali i sva druga čuda žive u večitoj usamljenosti. A svi ti ljud koji dolaze da im se dive - ih samo podsećaju na nepremostive razlike. Otud i večna tuga čuda, koja su već pokazala da mogu da odole vremenu ali ne i onome u čemu ljudi uživaju svaki dan.

Uz suze piramida, koje su bile pesak - list je zaspao i kada se probudio vetar je već bio otišao. Preko noći, list nije ni primetio da je skliznuo sasvim u podnožje piramida. Jutro se budilo i prvi turisti su već stizali da gledaju piramide. Mala, mekana dečija ručica podiže list i stavi ga među listove svoje bele sveske koja je bila prazna - jer u pustinji nije bilo puno biljaka koje bi mogle da se stave u malu botaničku kolekciju devojčice sa naočarima. I tako list nastavi svoje putovanje. Ovaj put, sa ljudskim bićem - a ne sa vetrom.

great-egyptian-pyramids.jpg
...
187753644_abddd39f70.jpg

 
...
И лекар на дежурству је сам.

И пијаниста на концерту је сам.

Сви они одраде, устану, закораче и оду. И увек, на њиховом месту, може то бити неко други, могу бити неки други.

А светионик је један. Један је довољан јер је само један неопходан.

И увек је тај исти, на истом месту, са истом шифром ритма светла.

Светионик је увек на крају неког копна, на граници земље и воде.

Светионик на Исланду је још нешто: на крају је Света.

Дан нестаје у тракама светла, ноћ се најављује кроз траке таме. Свитања се јављају обрнутим редоследом.

Он је сам, најлепши, најистуренији, најпркоснији, најусамљенији.

Никуда неће отићи...



164040415IcelandISL-1.jpg
 
Ljubav ili egoizam?
Neki filozofi religija smatraju da je čovek rođen nepotpun, nedovršen, nedorečen, pa otuda njegova čežnja i potreba za drugim, voljenim bićem koje bi ga upotpunilo, ispunilo, pomoglo mu da pronađe svoj put i ostvari svoju svrhu. U tome ljubav ima posredničku ulogu u stalnoj borbi sa samim sobom. Tek kada spozna sebe, postaje otvoren za potrebe i želje drugih ljudi. Sa ovim tumačenjem slažu se i neki stručnjaci, pa tvrde da je potreba za ljubavlju, u suštini, duboko egoistična, jer nam koristi da bismo otkrili sopstvene želje i potrebe.
Logika emocija
Ljubav se u literaturi često poistovećuje sa srećom. U stvarnosti to može ali i ne mora da bude tako. Svaki čovek ima lično poimanje sreće, za nekoga je to stanje potpunog zadovoljstva i smirenosti, za nekog odsustvo briga i patnje, za nekog ljubav. Zbog toga stručnjaci tvrde da ljubav podrazumeva sreću, ali često i neizvesnost, traženje, odricanje, bol, razočaranje…
Psihologija ljubavi upućuje na zaključak da je ljubav iracionalnog karaktera, da ima svoju logiku, zakonitosti i posebnosti. Skot Pek je napisao: “Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da žive jedno bez drugog, ali su izabrali da žive zajedno.” Možda toliko žudimo da volimo kako bismo sami sebi dokazali da smo u stanju da napravimo izbor.
Stvar hormona
Poznati autoritet u oblasti ljubavi i biohemije, doktorka Helen Fišer smatra da ljubav ima tri faze. Prva je požuda, kojom upravljaju isključivo hormoni i ona nema mnogo veze sa emocijama. Pojačano se u telima muškaraca i žena luči testosteron, što nas tera da pronađemo bilo kakvog partnera.
Druga faza je privlačnost, odnosno zaljubljivanje, kada se aktivira dopamin, hormon euforije. Ljudi koji imaju veći nivo ovog hormona, zaljubljivije su prirode. Aktiviraju se i serotonin (hormon sreće), kao i noradrenalin (hormon stresa). Zbog toga doktorka tvrdi da je zaljubljenost manična faza, kada ne funkcionišemo kvalitetno ni na fizičkom ni na mentalnom nivou. Bez obzira na dezorijentisanost, ona kaže da je to i najlepša faza ljubavi, jer su osećanja koja je prate prijatna i neponovljiva.
I treća faza je ljubav, odnosno faza kvalitetnijeg i dubljeg odnosa, koji je prestao da bude samo stvar hormona. Tek kada se uđe u tu fazu, treba da razmišljamo o budućnosti veze, kaže doktorka Fišer.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da, bez obzira na vrlo precizne rezultate koji su mnogo puta dobili naučnu potvrdu, još nije jasno zašto se zaljubljujemo i volimo. Jer, nivoi hormona pokazuju neke tendencije, ali one se ne odvijaju kod svih ljudi na isti način. A, opet, svi se zaljubljuju.
izvor: Novosti


 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top