Život pisan srcem

Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.
Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.
 
TRAGAČU SREĆE
...sanjaš
opet sanjaš
što će ti sva ta prostranstva
ljubav neznana
što će ti jad poslije svega
prozor otvoren u nigdinu
zrela pahulja snijega
sanjaš li sanjaš
budalo nepopravljiva
tragaču sreće
 
Bergamo,_Lombardy,_Italy.jpg
 
Odsustvo svakog osecaja. Strah od zelje. Unutrasnja vatra koja je buknula van tela.
Minuti koji su noc pretvarali u otuzni ples misli. Mir koji je tutnjavom razbijao tisinu. Otkucaji srca koji su protresali unutrasnjost tela.
Bol.
Izazvan prosloscu. Nesigurnocsu. Strahom od jutra.
Teskobom novog susreta.
Neizvesnoscu koja se poput orla ustremila na osecanje sigurnosti.
Praznina.
Suza iznedrena iz duse. Prsti koji se grcevito drze za jastuk snova. Koji nocas ne poklanja snove.
Otisak dana koji donosi buducnost u mislima.
Ponocni susret s neprebolom.
Jedna pogresno izgovorena rec.
U ogledalu sobe obrisi razbijene carolije.
Kajanje. Strah. Nepoverenje.
Budjenje. Bez svitanja.
U mraku.
Bez tragova snage.
Za sutra. Za bilo sta.
Pogledala sam u nebo. Kroz zamagljeni prozor stana.
Ako sam sada Nevernica - onda sam do sada, sve ovo dugo vreme, bila Vernica.
Ako sam bila Vernica, to znaci da sam verovala.
U sta sam to mogla verovati, ovaj dugi, beskrajno dugi niz godina?
Koja je to vera bila koja me je drzala, koja me je spustala i uzdizala, hranila i izgladnjivala?
Sta je to nestalo iz mog zivota i ucinilo me Nevernicom?
U sta sam ja to prestala da vrujem?
Da li cu sada kao Nevernica vise ikada imati prava da u nesto verujem?
Nesigurno prolazim rukom kroz kosu i dalje gledam u sunce.
Vernica je mrtva - zivela Nevernica,! kptrlja se kroz moju dusu.
Njoj ce biti lakse, sapuce vetar
Ne mora da veruje, dobacuje lisce
Ne mora da moli, mrmlja trava
Ne mora da brine, progovara zbunje
Ne mora da postuje, namiguje prolaznik
Ne mora da zrtvuje, otkucava srce
Ne mora da govori istinu, ckilji sunce
Pa ona je samo jedna obicna Nevernica - dosaptava zivot.
Sagnut ponizno ispred mojih nogu, kao pas, zeljan ljubavi, zeljan vere i nevere, zeljan samog sebe.
 
Poslednja izmena:
Samo se po sebi podrazumeva da se bojimo nesrece....ali zasto strahujemo i zaziremo od srece?
Zasto iznenada postajemo uznemireni upravo onda kada za to nema nikakvog stvarnog razloga i kada, naprotiv, postoje svi uslovi da budemo srecni?
Mozda nas plasi privremenost srece jer je ljudski zivot nesiguran i povoljne prilike se lako mogu pretvoriti u svoju suprotnost.....
.a privremenost nemozemo da podnesemo uprkos tome....ili upravo zbog toga....sto dobro znamo da je sve na ovom svetu privremeno.
Mozda se potajno pribojavamo da cemo zbog srece biti svirepo kaznjeni?
Mozda pomisao na srecu kod nas skoro automatski priziva slutnju neke velike nesrece?
Mozda nam se cini da je sreca lakomisleno izazivanje sudbine,pa se radije drzimo nekog neodredjenog stanja,koje nije ni sreca ni nesreca.....
vec neka tupa potistenost i gorcina,jer se tako osecamo sigurnijim.
Mozda se odricemo srece jer ne zelimo da se odreknemo prezira prema svemu sto nas okruzuje.......a srecan covek nista ne prezire!
Mozda sebi zabranjujemo srecu jer smo navikli da sebe kaznjavamo.
Mozda se bojimo srece jer se bojimo sebe samih.....a sreca je stapanje sa sobom.....osecanje jedinstva i punoce.
Ne zazirimo od srece.Necemo zbog srece biti kaznjeni.......niti ce nam ona navuci na vrat neku veliku nesrecu.
Necemo sebe srecom ni unistiti.....ni uciniti plitkim i povrsnim.....a prezir je i onako bedna zamena za punocu zivota......
dok je sebe kaznjavati besmisleno.
Dobro otvorite oci...sreca je bas mozda ispred vas...ne dozvolite da vam promakne..
Ucinite li to..osetice te bol..

 
SANJAJ...

Slušaj
Dok nežnim dodirom prebirem
Po strunama tvojih želja
Kao po žicama opojne harfe
Ukradene boginji ljubavi...

Zaklopi oči
Znam da su umorne od traženja
Od tuge i razočaranja
Nasloni glavu na moje rame
I pusti da te note ponesu
Daleko u zvezdano nebo...

Sanjaj
Ne boj se, ja ću paziti
I tek kad vidim da se smešiš u snu
Nežno, da ne pokvarim lepotu
Usnama ću sakriti
Zadnju suzu na tvom obrazu...

Fidelis
 
Primećuješ li da poprimam
Oreol sveca?
Poziraću ti za ikonu.
A ti ćeš, opijena mesecom,
Pevati o ljubavi.

Biću orahova ljuska
Na reci tvoje
Nabujale mladosti.

Svetac na kolenima
A nad njim
Boginja ljubavi
Šara noktima.

Kako je lako biti pesnik
U tvojoj blizini.

Roses.gif
 
Ovo sam pronasla na netu..Ustedeli su mi trud da pisem...:D

Ja znam za moje dokle jer ga je neko od mojih u porodici uradio davno..
Da li vi znate do kojeg pretka doseze vasa genealogija?

bela pčela - 5. i sledece generacije potomaka
čukununuk(a) - 4. generacija potomaka
praunuk(a) - 3. generacija potomaka
unuk(a) - 2. generacija potomaka
sin / kćerka - 1. generacija potomaka

1. generacija predaka - otac /majka ( >1950)
2. generacija predaka - ded/ baka (1925)
3. generacija predaka - praded/ prabaka (1900)
4. generacija predaka - čukunded /čukunbaka (1875)
5. generacija predaka - navrndjed/navrnbaka (1850)
6. generacija predaka - kurđel(a) (1825)
7. generacija predaka - askurđel(a) (1800)
8. generacija predaka - kurđun(a)(1775)
9. generacija predaka - kurlebalo/kurlebala (1750)
10. generacija predaka - sukurdal/sukurdača (1725)
11. generacija predaka - sudepač(a)(1700)
12. generacija predaka - parđupan(a) (1675)
13. generacija predaka - ožminkura/ožminkurka (1650)
14. generacija predaka - kurajber(a) (1625)
15. generacija predaka - sajkatava/sajkatavka (1600)
16. generacija predaka - beli orao/ bela orlica (1575)

Genealogija (grcki. γενεα, genea - rod, pleme, koleno, λόγος - lógos - reč, govor) je nauka o postanku, odnosima i korenima imena i prezimena ljudi (rodoslovlje), životinja i biljaka.​
 
Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu -ić. Sufiks -ić je slovenski deminutiv, čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić ili -vić.
Prezimenska osnova može da bude različita. Najčešće je to lično ime rodonačelnika određene familije. U najvećem broju slučajeva to je očevo, dedino ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva, javlja se samo u izuzetnim slučajevima. Postoje i prezimena nastala od imena ženskog pretka. "Osnivač prezimena" ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj i dr.)[1]. Takođe mogu biti i prema upečatljivoj osobini nekog od predaka, prema mestu gde porodica živi ili odakle se doselila itd.


 
Prezimena se grade:

 
U građenju srpskih prezimena često učestvuju i prisvojni sufiksi -ov (-ev) i -in (koje je u nekim slučajevima nastalo od -ijin): Nikolin (od Nikola), Petrov (od Petar) itd. Javljaju se i sufiksi -ski (čki, ški) i -ac: Hristovski, Malagurski; Ponorac, Radovanac i dr. Vrlo često se prezimena grade kombinacijom sufiksa -ov (-ev) ili -in sa sufiksom -ić: Petrović, Milošević, Batinić, Guberinić i dr. U građenju srpskih prezimena događaju se mnoge glasovne promene karakteristične za srpski jezik.
Srpska prezimena mogu, dakle, da budu:

preuzeto sa Wikipedije
 
"Вреди ли се упуштати у тумачења ствари којима нисмо у стању да сагледамо обим?
Милијарде су година потребне да се вратимо у дубине стрпљења.
Јер огромна је старост тог својеврсног чуда које се зове : нас двоје...
ВЕРУЈ МИ, ПРВА ЉУБАВИ, НЕМОГУЋЕ ЈЕ ВОЛЕТИ ПРВИ ПУТ У ОВОЈ ВЕЧНОСТИ."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top