korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
-
- Popularno:
- Bićemo srećni kad . . .
- U jednoj evropskoj zemlji muževi se...
- Dragi forumaši i forumašice,imam jedno...
- Da li će EU da shvati da će WOKE da ih...
- Bošnjaci razočarani: Amerika ne želi...
- Vikali da je "ćaci" i terali ga u ladan...
- Da li iko kaže sviđaš mi se?
- Majkrosoft obavestio Beogradski centar...
- Rat zbog Bošnjaka i trećeg entiteta!...
- Od Jovanjice do Generalštaba koje su...
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Sta da mu radis...covek je na taj nacin iskazao svoj bes i ogorcenost...svako od nas ima svoj nacin...zajebano je ako drzimo u sebi a oduska nema...onda se naduva kao balon i eksplodira...ili se zateze kao sajla i na kraju pukne...
Sve je to zivot...
Sve je to zivot...
korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
Kome je iskazao ? Promasio sve....drzao je u sebi i nastavio da drzi.Strah od toga da smo nekad jednostavno nemocni i povredjeni.Da smo ljudi.Ljudi govore....Zajebano je kad nemas snage da kazes : hej to me boli! Zasto to radis?!
Kakva bi prica bila da je njoj rekao to? Da je pruzio sansu sebi da joj kaze koliko ga boli i njoj da shvati to?
Zivot je usuditi se....
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Da se i ja usudim uz moje misljenje ...
U ljubavi koja nije povrsna vec iskrena za neko nam bliznje bice koje volimo iz duse
nema potrebe da nam se servira sta koga boli , to vec znamo ,
to osecano bez reci.
Ljudski je pogresiti ali je ne ljudski konstantno ponavljati svoje greske ,tada druga osoba
nema vise reci zato sto primecuje da nema svrhe govoriti nekome ko ne primecuje.
Ko nema osecaja za druge vec samo za sebe ... to je vise ne ljubav ili sebicna ljubav .
Kakva bi prica bila da ga je ta osoba stvarno volela ?
Toliko od mene ...
U ljubavi koja nije povrsna vec iskrena za neko nam bliznje bice koje volimo iz duse
nema potrebe da nam se servira sta koga boli , to vec znamo ,
to osecano bez reci.
Ljudski je pogresiti ali je ne ljudski konstantno ponavljati svoje greske ,tada druga osoba
nema vise reci zato sto primecuje da nema svrhe govoriti nekome ko ne primecuje.
Ko nema osecaja za druge vec samo za sebe ... to je vise ne ljubav ili sebicna ljubav .
Kakva bi prica bila da ga je ta osoba stvarno volela ?
Toliko od mene ...
- Poruka
- 404.551
Povratak
Znaš da smo bili tamo, samo se praviš lud. Sunce je prekrilo celo nebo. Korenje je cvetalo a krošnje su bile u zemlji. Pitao si se da li će ikada više biti oblaka.
Ma znaš da smo bili tamo. Životinje su se smešile i ljubazno ćaskale. Čudili smo se našim plavkastim vazdušastim loptama i privikavali se na nove načine kretanja. Pitao si se da li će ikada više biti mraka.
Ma kako si mogao da zaboraviš?
Znaš da smo bili tamo. Ubrao si mi nasmejan, zlatan cvet i veselo si lebdeo želeći da se još više smejem i radujem. Pitao si se da li će išta više biti zeleno. Sigurno nisi mogao da zaboraviš ružičastu boju mora sa zlatastim talasima sunca, kad si me danima ubeđivao da neće pokvariti novo plavetnilo moga bića. Pitao si se da li će ikada više padati kiša.
Pa kako si mogao da zaboraviš da smo leteli zajedno sa belim konjima i mahali pticama koje su nas posmatrale sa temelja naših kuća. Pitao si se da li će nam dimnjak više trebati.
Znaš da smo bili tamo, samo se praviš lud. Vodili smo ljubav pogledima i bili uzbuđeni i srećni kao nikada do tada. Pitao si se da li se ovde rađaju bebe.
Nemoj tako da me gledaš.
Znaš da smo jednom bili tamo.
Ako si zaboravio, seti se.
Ako spavaš, probudi se.
Ja moram sa nekim da maštam, da se nadam i da čekam povratak.
T.Velimirović
Znaš da smo bili tamo, samo se praviš lud. Sunce je prekrilo celo nebo. Korenje je cvetalo a krošnje su bile u zemlji. Pitao si se da li će ikada više biti oblaka.
Ma znaš da smo bili tamo. Životinje su se smešile i ljubazno ćaskale. Čudili smo se našim plavkastim vazdušastim loptama i privikavali se na nove načine kretanja. Pitao si se da li će ikada više biti mraka.
Ma kako si mogao da zaboraviš?
Znaš da smo bili tamo. Ubrao si mi nasmejan, zlatan cvet i veselo si lebdeo želeći da se još više smejem i radujem. Pitao si se da li će išta više biti zeleno. Sigurno nisi mogao da zaboraviš ružičastu boju mora sa zlatastim talasima sunca, kad si me danima ubeđivao da neće pokvariti novo plavetnilo moga bića. Pitao si se da li će ikada više padati kiša.
Pa kako si mogao da zaboraviš da smo leteli zajedno sa belim konjima i mahali pticama koje su nas posmatrale sa temelja naših kuća. Pitao si se da li će nam dimnjak više trebati.
Znaš da smo bili tamo, samo se praviš lud. Vodili smo ljubav pogledima i bili uzbuđeni i srećni kao nikada do tada. Pitao si se da li se ovde rađaju bebe.
Nemoj tako da me gledaš.
Znaš da smo jednom bili tamo.
Ako si zaboravio, seti se.
Ako spavaš, probudi se.
Ja moram sa nekim da maštam, da se nadam i da čekam povratak.
T.Velimirović
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Pred cara Solomuna su dosle dve zene sa svojim bebama. Jedno dete je bilo mrtvo, a drugo zivo. Svaka je tvrdila da je zivo dete njeno. Jedna je rekla:
- Dete ove zene je umrlo jer je tokom noci legla na njega. Svoje mrtvo dete je stavila pored mene dok sam splavala, a moje je uzela.
Druga zena je na to rekla:
- To nije istina. Mrtvo dete je njeno a zivo je moje.
Mladi car je saslusao obe zene, a onda je naredio:
- Donesite mi mac. Kad su doneli mac, car Solomun rece:
- Presecite zivo dete na dva dela i svakoj dajte po pola.
Tada prva zena zaplaka:
- Gospodaru moj, dajte njoj zivo dete! Nemojte ga ubiti.
Druga zena je pak rekla:
- Neka ga nema nijedna. Presecite ga!
Tada je Solomun naredio:
- Dajte dete zeni koja se sazalila nad njim, jer je ona majka.
- Dete ove zene je umrlo jer je tokom noci legla na njega. Svoje mrtvo dete je stavila pored mene dok sam splavala, a moje je uzela.
Druga zena je na to rekla:
- To nije istina. Mrtvo dete je njeno a zivo je moje.
Mladi car je saslusao obe zene, a onda je naredio:
- Donesite mi mac. Kad su doneli mac, car Solomun rece:
- Presecite zivo dete na dva dela i svakoj dajte po pola.
Tada prva zena zaplaka:
- Gospodaru moj, dajte njoj zivo dete! Nemojte ga ubiti.
Druga zena je pak rekla:
- Neka ga nema nijedna. Presecite ga!
Tada je Solomun naredio:
- Dajte dete zeni koja se sazalila nad njim, jer je ona majka.
Treba biti jako jako svoj da bi se postupilo bas tako. To moze biti nenormalno rastreznjujuce, to je kao da ih je sve polio led ledenom vodom.
Koliko je ta prica lepsa od onog primera u jednom tvom postu gde se dvoje u braku gledaju samo zbog drugih i zbog zajednickog prezimena.
To naslanjanje na nekog drugog, to je bolest jos iz detinjstva. Od nje boluju i zene i muskarci, nekad zajedno nekad posebno. A od tog se boluje i u drustvenim odnosima.
Oslanjanje na druge je bolest koju tesko prepoznajemo a ona lagano i sigurno ubija u coveku mogucnost da voli.
Strah me sopstvenih reci, koje samo sto ne izgovorim. Teske su mi. Taj covek ume da voli. A ta zena je spasena bolesti, barem je spasena njene neotkrivenosti. Sto se bolest pre otkrije lakse se leci.
AQUARIUS, u cemu je razlika , to sajla i balon?
Ti imas neverovatne preskoke sa jednog da kazem nacina na drugi, bar to meni tako deluje.
Najcesce si izuzetno logici dosedan pa pretpostavljam da ima razloga sto si to razdvojio
Ti imas neverovatne preskoke sa jednog da kazem nacina na drugi, bar to meni tako deluje.
Najcesce si izuzetno logici dosedan pa pretpostavljam da ima razloga sto si to razdvojio
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
petrana...kada balon pukne niko ko je u blizini ne bude povredjen balon je balon...kada sajla pukne...ko je u blizini nje u trenutku pucanja...bude povredjen strasno jako...
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Svako od nas reaguje na sebi svojstven nacin...ti imas svoj nacin...ja imam svoj nacin...i da...zivot jeste usuditi se...
korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
Da svako reaguje na svoj nacin.I svako bira kako ce da reaguje.Ja to radim u vecini slucajeva.To znaci da nisam samo reakcija na tudju akciju.To jeste usuditi se.
Primer koji si dao: na njeno bezskrupulozno ponasanje,on je reagovao jos bezskrupuloznije.On je sveo sebe na najobicniju posledicu njenog ponasanja.Tesko da je nesto postigao time.Trebao mu je razlog da bude ono sto jeste?Opravdanje?
Ne mislim da se on usudio na bilo sta....
korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
Treba biti nimalo svoj,da bi se ovako nesto uradilo.Cvrc....Koliko su to dvoje u braku jedno od drugog,toliko isto su i ovo dvoje.
Taj covek ne ume da voli ni sebe,a kamoli druge....Ni dama u toj prici to ne ume....No,posto to ne znaju,nastavice tako....
Osloniti se na nekog.To mozes kad si svoj.Samo tada.Osloniti se na nekog,ne znaci sebe izgubiti,zaboraviti i ne znati hodati.Ne znaci drugog zdrobiti svojom tezinom.Ne znaci biti nesamostalan.To znaci verovati da ce ti bliska osoba u teskim trenucima biti oslonac.Imati snagu i moc podeliti sebe sa drugim,a ostati svoj.
TTTTT mozda nisam bila bas jasna. Osloniti se na nekog kada ti je to potrebno je sasvim normalno, ali ne nauciti hodati svojim snagama , to je nezdravo.
Svih 600 zvanica prave jedan pokretni splav, jednu mrezu ljudi koja pluta. Sta ih spaja? Vencanje dvoje ljudi koje ne poznaju niti ih istinski zanimaju. To sto govorim je krajnost, kao sto je isama prica jedna krajnost. Bacio im je bombu na splav, naravno ne bukvalno.
Svih 600 zvanica prave jedan pokretni splav, jednu mrezu ljudi koja pluta. Sta ih spaja? Vencanje dvoje ljudi koje ne poznaju niti ih istinski zanimaju. To sto govorim je krajnost, kao sto je isama prica jedna krajnost. Bacio im je bombu na splav, naravno ne bukvalno.
kapiram.
Ovo je ipak romantika. Najcesce se razmisljanjem "branim" od tog romanticnog raspolozenja prema zivotu. A ako se bas pustim il prepustim tom biti romantican
Covek na ovom svetu. Splet divljenja i kretanja. Boje i oblici. Nisu li svi umetnici ovog sveta, jos od onog u pecini ocarani lepotom oko coveka i u coveku prenosili to na papir na vazduh u prostor.
Tada mi se cini da je zlo , da je zlo od uzasnute potrebe da se ta lepota prisvoji.
A dobrota, dobrota je nemo divljenje, zanemelost pred , pred zivotom.
Romantika izmedju dvoje ljudi. Romantika pred covekom. Nemo divljenje.
I sta bi onda bila ljubav? Divljenje pred jednim neverovatnim predivnim neshvatljivim bicem. I onda je sve lako. I onda, i onda , i onda se covek preda onom sto jedino i moze, voli.
A to lako, nije bas lako. Al, sa nekim smesnim osmehom, nekad polusuznim nekad sasavim, cini jedino sto moze.
Covek na ovom svetu. Splet divljenja i kretanja. Boje i oblici. Nisu li svi umetnici ovog sveta, jos od onog u pecini ocarani lepotom oko coveka i u coveku prenosili to na papir na vazduh u prostor.
Tada mi se cini da je zlo , da je zlo od uzasnute potrebe da se ta lepota prisvoji.
A dobrota, dobrota je nemo divljenje, zanemelost pred , pred zivotom.
Romantika izmedju dvoje ljudi. Romantika pred covekom. Nemo divljenje.
I sta bi onda bila ljubav? Divljenje pred jednim neverovatnim predivnim neshvatljivim bicem. I onda je sve lako. I onda, i onda , i onda se covek preda onom sto jedino i moze, voli.
A to lako, nije bas lako. Al, sa nekim smesnim osmehom, nekad polusuznim nekad sasavim, cini jedino sto moze.
Evo da ispricam nesto sto mi je bilo jako romanticno.
Roman "Vaskrsenje". Tacnije dve stvari: roman "Vaskrsenje" i jedan detalj isto iz nekog Tolstojevog romana, cini mi se da je bilo to u " Rat i mir".
Tolstoj je nekako ne bas dobro kotiran pisac. On se drzi kao dobar pisac, ima ga u skolama, ekranizuje se , al nije bas da sam sretala ljude koji ga nesto preferiraju, pa ni ja ga ne preferiram, a opet, kada sam htela da ispricam nesto romanticno, setila sam se bas detalja iz njegovih knjiga.
U romanu "Vaskrsenje", covek u starosti zatice zenu koju je voleo kratko u mladosti, i koju je povredio(iako ne kao sajla). Srece je u uzasnom stanju, na dnu drustvene lestvice, pred vesalima. I u njemu uspeva da se razgori ljubav, uspeva da se probudi covek. Sad sam u nebranom grozdju. A sta je sa njom? To mi ni tada nije bilo jasno. Zato on valjda i nije neki pisac. Salim se. U njen lik nije prodro tako duboko kao u njegov. Ona je u toj knjizi ostala prilicno plitka, sto je nemoguce. Delovalo je kao da je citava drama njegova, samo u njemu, a da je njena dram samo spoljasnja, ali. Iza njene spoljasnje drame morala je biti i unutrasnja. Kroz to spoljasnje gorenje, gorenje svih svetskih dobara i ugodnosti koje su ostale njemu, ona ostaje sa tom jedinom ljudskom sposobnosti koju coveku ne moze oduzeti niko do covek sam sebi, da oseca zivot u sebi.
I znam da je to romanticno, romanticno gledanje na stvarnost, da se pred tim mora zanemeti.
Zanemeti pred tom neverovatnom scenom, kako ljudi olako, bezumno udaraju jedni na druge, a ne mogu dobiti time bas nista, a sve sto zele je vec u njima.
I druga scena, scena iz romana, cini mi se , " Rat i mir"
Za bilijarskim stolom, dvoje, ona se ako se dobro secam zove Sonja, a on? ne secam se
Za bilijarskim stolom oni odaju jedno drugom da se vole. Tako su jednostavni i divni u tom. Prosto, oni se vole. Oni ce stvoriti jedan skladan jednostavan dom. Tu nema zapetljancija.
Ima i toga na ovoj planeti, bez tog bi propala. Ima i to mnogo , onih jednostavnih, obicnih ljudi , koji prosto vole i nadju se za nekim bilijarskim stolom u pravom trenutku i odaju jedno drugom da se vole, i stvaraju skladne domove, domove u kojima se ljuljuskaju deca.
Roman "Vaskrsenje". Tacnije dve stvari: roman "Vaskrsenje" i jedan detalj isto iz nekog Tolstojevog romana, cini mi se da je bilo to u " Rat i mir".
Tolstoj je nekako ne bas dobro kotiran pisac. On se drzi kao dobar pisac, ima ga u skolama, ekranizuje se , al nije bas da sam sretala ljude koji ga nesto preferiraju, pa ni ja ga ne preferiram, a opet, kada sam htela da ispricam nesto romanticno, setila sam se bas detalja iz njegovih knjiga.
U romanu "Vaskrsenje", covek u starosti zatice zenu koju je voleo kratko u mladosti, i koju je povredio(iako ne kao sajla). Srece je u uzasnom stanju, na dnu drustvene lestvice, pred vesalima. I u njemu uspeva da se razgori ljubav, uspeva da se probudi covek. Sad sam u nebranom grozdju. A sta je sa njom? To mi ni tada nije bilo jasno. Zato on valjda i nije neki pisac. Salim se. U njen lik nije prodro tako duboko kao u njegov. Ona je u toj knjizi ostala prilicno plitka, sto je nemoguce. Delovalo je kao da je citava drama njegova, samo u njemu, a da je njena dram samo spoljasnja, ali. Iza njene spoljasnje drame morala je biti i unutrasnja. Kroz to spoljasnje gorenje, gorenje svih svetskih dobara i ugodnosti koje su ostale njemu, ona ostaje sa tom jedinom ljudskom sposobnosti koju coveku ne moze oduzeti niko do covek sam sebi, da oseca zivot u sebi.
I znam da je to romanticno, romanticno gledanje na stvarnost, da se pred tim mora zanemeti.
Zanemeti pred tom neverovatnom scenom, kako ljudi olako, bezumno udaraju jedni na druge, a ne mogu dobiti time bas nista, a sve sto zele je vec u njima.
I druga scena, scena iz romana, cini mi se , " Rat i mir"
Za bilijarskim stolom, dvoje, ona se ako se dobro secam zove Sonja, a on? ne secam se
Za bilijarskim stolom oni odaju jedno drugom da se vole. Tako su jednostavni i divni u tom. Prosto, oni se vole. Oni ce stvoriti jedan skladan jednostavan dom. Tu nema zapetljancija.
Ima i toga na ovoj planeti, bez tog bi propala. Ima i to mnogo , onih jednostavnih, obicnih ljudi , koji prosto vole i nadju se za nekim bilijarskim stolom u pravom trenutku i odaju jedno drugom da se vole, i stvaraju skladne domove, domove u kojima se ljuljuskaju deca.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Čuangce i Hueitce šetali su mostom iznad reke Hao, kad Čuangce primeti:
"Vidiš kako se ribice praćakaju u reci! To je njihova sreća."
"Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad i sam nisi riba?" upita Hueitce.
"A otkud ti znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja", odgovori Čuangce.
"Vidiš kako se ribice praćakaju u reci! To je njihova sreća."
"Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad i sam nisi riba?" upita Hueitce.
"A otkud ti znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja", odgovori Čuangce.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
U vrtu jedne ludnice sretoh mladića bledog lika, lepog i čuđenjem obuzetog.
I sedoh kraj njega na klupu, te rekoh: "Zašto si ovde?"
On me pogleda zapanjeno, pa reče: "Pitanje ti je nedolično, ali ću ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da načini svoju sliku i priliku, a to je želeo i moj stric. Moja majka htela je da budem baš kao njen uvaženi otac. Moja je sestra isticala svoga muža moreplovca kao savršen primer na koji je trebalo da se ugledam. Moj brat misli da treba da budem, kao i on, dobar atleta.
Tako su i moji učitelji, doktor filosofije, profesor muzike i logičar, odreda čvrsto rešili i svaki bi od njih da budem odraz njegovog lika u ogledalu.
Zato sam došao ovde. Tu mi deluje zdravije. Barem mogu da budem to što jesam."
Uto se iznenada okrenu ka meni i reče: "Nego, reci mi, da li su i tebe ovamo takođe oterali obrazovanje i dobar svet?"
A ja odgovorih: "Ne, došao sam u posetu."
On reče: "Ti si, dakle, jedan od onih sto žive u ludnici s one strane zida."
I sedoh kraj njega na klupu, te rekoh: "Zašto si ovde?"
On me pogleda zapanjeno, pa reče: "Pitanje ti je nedolično, ali ću ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da načini svoju sliku i priliku, a to je želeo i moj stric. Moja majka htela je da budem baš kao njen uvaženi otac. Moja je sestra isticala svoga muža moreplovca kao savršen primer na koji je trebalo da se ugledam. Moj brat misli da treba da budem, kao i on, dobar atleta.
Tako su i moji učitelji, doktor filosofije, profesor muzike i logičar, odreda čvrsto rešili i svaki bi od njih da budem odraz njegovog lika u ogledalu.
Zato sam došao ovde. Tu mi deluje zdravije. Barem mogu da budem to što jesam."
Uto se iznenada okrenu ka meni i reče: "Nego, reci mi, da li su i tebe ovamo takođe oterali obrazovanje i dobar svet?"
A ja odgovorih: "Ne, došao sam u posetu."
On reče: "Ti si, dakle, jedan od onih sto žive u ludnici s one strane zida."
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Po indijskoj basni postojao je miš koji je živeo u neprestanom strahu od mačaka. Jedan čarobnjak sažalio se na njega i pretvorio ga u mačku. Tada je on počeo da strahuje od pasa. Čarobnjak ga je pretvorio u psa, posle čega je ovaj počeo da se boji pantera. Kada je pretvoren u pantera, počeo je da se boji lovaca. Čarobnjak se predao, ponovo ga pretvorio u miša i rekao mu:
»Nikako ne mogu da ti pomognem, jer uvek zadržavaš srce jednog miša«.
»Nikako ne mogu da ti pomognem, jer uvek zadržavaš srce jednog miša«.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Bio sam sretan sa svojom devojkom. Zabavljali smo se preko godinu dana i na kraju odlucili da se vencamo... Moji roditelji su pomogli na svaki nacin, moji prijatelji ohrabrivali mene i moju devojku. San! Samo me je uznemiravala njena mladja sestra. Moja buduca svastika ima 20 godina, oblaci uske mini suknjice i duboke dekoltee. Redovno mi je pokazivala donje rublje. Jednog dana me pozvala njena sestra da dodjem i proverim pozivnice za vencanje. Bila je sama kada sam stigao. Prosaputala mi je na uvo kako me je oduvek zelela, da to ne moze vise da skriva, da hoce da vodi ljubav sa mnom pre nego sto se ozenim. Bio sam u totalnom soku, a ona rece:
• Idem u spavacu sobu, ako zelis samo dodji i uzmi me.
Ukocio sam se. Gledao sam je kako se penje uz stepenice. Kada se popela, skinula je gacice i bacila ih niz stepenice na mene. Stajao sam tu na trenutak i onda se okrenuo i pojurio na izlazna vrata kuce, prema kolima. U tom trenutku primetih buduceg tasta, tastu i verenicu kako trce prema meni. Draga me je zagrlila, i poljubila i rekla:
• Mili moj, znala sam da si izuzetan.
A moj tast je rekao:
• Ovaj mali test me je konacno uverio da dajem cerku u prave ruke. Cestitam, mladicu. Dobro dosao u porodicu.
Koja je pouka ove price? Uvek drzite prezervative u automobilu!
• Idem u spavacu sobu, ako zelis samo dodji i uzmi me.
Ukocio sam se. Gledao sam je kako se penje uz stepenice. Kada se popela, skinula je gacice i bacila ih niz stepenice na mene. Stajao sam tu na trenutak i onda se okrenuo i pojurio na izlazna vrata kuce, prema kolima. U tom trenutku primetih buduceg tasta, tastu i verenicu kako trce prema meni. Draga me je zagrlila, i poljubila i rekla:
• Mili moj, znala sam da si izuzetan.
A moj tast je rekao:
• Ovaj mali test me je konacno uverio da dajem cerku u prave ruke. Cestitam, mladicu. Dobro dosao u porodicu.
Koja je pouka ove price? Uvek drzite prezervative u automobilu!
Moguce da ja stetim temi il tako nesto, te stvari obicno ne umem da primetim , pa me vi slobodno opomenite u tom slucaju. Inace, tema mi se mnogo svidja, te u takvim slucajevima obicno imam neodoljivu potrebu da i sama nesto kazem, mada najcesce to nema konkretne veze sa onim o cem ljudi na temi zele da pricaju, iako se sa svoje strane neverovatno trudim da budem u toku sa zadatim ciljem i merama. Il je problem sto uvek pokusavam previse da budem u skladu sa temom pa time iskocim iz sablona da se ne bude u skladu sa temom, to vec ne umem da procenim, ko ni druge stvari. Ustvari, ja odlicno procenjujem al u svom sistemu vrednosti i paragrafa, i to sam nepogresiv i uzasno pedantan procenjivac i odgovarac na temu, al taj moj sistem obicno veze nema sa onimsa cim treba da ima, mada ja to nikad ne vidim nego mi drugi kazu.
Secam se jedne gluposti iz srednje skole.
Bilo nas je dosta u odelenju, vise od tridesetak dece, i muskih negde 18 do 20. Medju njima je bio jedan koji ni pod najsludjenijim okolnostima ne bi dosao u obzir, prosto bas ni pod ne znam kakvim okolnostima. Nije on ni najmanje bio ruzan, mozda je cak bio lep, al imao je neki stav, malo pognut napred, glava mu je isla ispred tela , iako uoste nije imao problema sa kicmom, a ruke je vecito drzao u dzepovima pozadi i to mi je nesto bilo ko da je star covek. Tako sam mu i prilazila, ko sto deca prosto prilaze dedama ocekujuci da ce izvuci neki bombon iz kaputa. Ni sama nisam primecivala da je on ustvari jedini decak u odelenju kom prilazim na odmoru i jos ga zadirkujem koje mu je boje kosulja. To su primecivali drugi. A za svo to vreme ja sam naravno bila ludo zaljubljena, al u sasvim drugog decaka.
Taj koji se meni mnogo svidjao, sa njim nikad nisam progovorila ni jednu jedinu rec, a mislim da je on to ipak znao. Imao je crnu crnu crnu kosu i to malo duzu i nije nikad pricao. Inace su tada decaci malo pricali pa i devojcice su malo pricale. Sad nesto kad se setim tog vremena, mi smo se samo gledali.
A sto je bilo jos najnezgodnije sa tim koji mi se uopste nije svidjao kao decak vec kao deda, on je bio vise od pola metra vislji od mene, sto je meni delovalo ko da je ustvari neko stablo u dvoristu a ne decak. Mozda se on zato tak povijao, ko ce znati sad.
I , za druge naravno, vrhunac je bio na proslavi mature, kada sam ja bez pardona sela pored njega i svo vreme se obracala samo njemu, kada sam se obracala nekom, a moguce da nismo razmenili vise od tri reci. Ustvari, sela sam tu ko kod svoga, ko kod jedinog kod kog smem sesti a da nema veze kako, a samo mi je vece bilo mnogo naporno, to je trebalo izdrzati.
I onda, par godina posle srednje skole, saznajem od jedne devojke sa kojom sam ucila , da su sve devojcice u odelenju bile ubedjene da sam zaljubljena u onog kog sam drzala da mi je deda. I to im je bilo atrakcija, pratili me sta i kako pokusavam sa njim. A najsasavije detalje su primetile bas na proslavi mature. Propitivala sam je tako o sebi, pokusavala sam da nadjem bilo kakve naznake onog crnog crnog decaka, i nista. Tu zaljubljenost i danas pamtim, a od nej se nije primecivalo nista.
Secam se jedne gluposti iz srednje skole.
Bilo nas je dosta u odelenju, vise od tridesetak dece, i muskih negde 18 do 20. Medju njima je bio jedan koji ni pod najsludjenijim okolnostima ne bi dosao u obzir, prosto bas ni pod ne znam kakvim okolnostima. Nije on ni najmanje bio ruzan, mozda je cak bio lep, al imao je neki stav, malo pognut napred, glava mu je isla ispred tela , iako uoste nije imao problema sa kicmom, a ruke je vecito drzao u dzepovima pozadi i to mi je nesto bilo ko da je star covek. Tako sam mu i prilazila, ko sto deca prosto prilaze dedama ocekujuci da ce izvuci neki bombon iz kaputa. Ni sama nisam primecivala da je on ustvari jedini decak u odelenju kom prilazim na odmoru i jos ga zadirkujem koje mu je boje kosulja. To su primecivali drugi. A za svo to vreme ja sam naravno bila ludo zaljubljena, al u sasvim drugog decaka.
Taj koji se meni mnogo svidjao, sa njim nikad nisam progovorila ni jednu jedinu rec, a mislim da je on to ipak znao. Imao je crnu crnu crnu kosu i to malo duzu i nije nikad pricao. Inace su tada decaci malo pricali pa i devojcice su malo pricale. Sad nesto kad se setim tog vremena, mi smo se samo gledali.
A sto je bilo jos najnezgodnije sa tim koji mi se uopste nije svidjao kao decak vec kao deda, on je bio vise od pola metra vislji od mene, sto je meni delovalo ko da je ustvari neko stablo u dvoristu a ne decak. Mozda se on zato tak povijao, ko ce znati sad.
I , za druge naravno, vrhunac je bio na proslavi mature, kada sam ja bez pardona sela pored njega i svo vreme se obracala samo njemu, kada sam se obracala nekom, a moguce da nismo razmenili vise od tri reci. Ustvari, sela sam tu ko kod svoga, ko kod jedinog kod kog smem sesti a da nema veze kako, a samo mi je vece bilo mnogo naporno, to je trebalo izdrzati.
I onda, par godina posle srednje skole, saznajem od jedne devojke sa kojom sam ucila , da su sve devojcice u odelenju bile ubedjene da sam zaljubljena u onog kog sam drzala da mi je deda. I to im je bilo atrakcija, pratili me sta i kako pokusavam sa njim. A najsasavije detalje su primetile bas na proslavi mature. Propitivala sam je tako o sebi, pokusavala sam da nadjem bilo kakve naznake onog crnog crnog decaka, i nista. Tu zaljubljenost i danas pamtim, a od nej se nije primecivalo nista.
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Ne stetis temi...tema i jeste postavljena da pisemo iz srca...nastavi da pises petrana...
Ispricacu vamjednu istinitu pricu. Junakinja price se upokojila pre nekih pet godina,u dubokoj starosti.
U drugom svetskom ratu,tu su devojku odveli u nemacki logor. Tamoje primetio jedan od cuvara i trazio od upravitelja da vikendom ide na njegovo gazdinstvo, da radi na njivi. On bi je uzeo nedeljom, odveo sa sobom, predao je svojoj zeni, tamo bi je okupali i seli za sto sa svojom decom. Vracao je ponedeljkom , odmornu i situ.
Kada je krajem rata logor u haosu rasformiran, logorasi su bez reda isli u neznanom pravcu, tacnije u nekom pravcu za koji im je neko rekao da je pravi. Tako je isla i ona.
Jedne veceri se nasla u sumi, noc, i cula je buku, dolaze ljudi. U blizini je bilo podeblje stablo, napipala je supljinu i sakrila se u deblu drveta. Ti su ljudi, vojnici u begu , nocili upravo kraj drveta. Ujutro su produzili dalje. I ona je produzila dalje.
To je jedini takav slucaj koji joj se desio na povratku kuci.
Kasnije se udala i rodila troje dece, i od njh se rodilo jos devetoro dece.
To je bila najlepsa starica koju sam videla u zivotu.
U drugom svetskom ratu,tu su devojku odveli u nemacki logor. Tamoje primetio jedan od cuvara i trazio od upravitelja da vikendom ide na njegovo gazdinstvo, da radi na njivi. On bi je uzeo nedeljom, odveo sa sobom, predao je svojoj zeni, tamo bi je okupali i seli za sto sa svojom decom. Vracao je ponedeljkom , odmornu i situ.
Kada je krajem rata logor u haosu rasformiran, logorasi su bez reda isli u neznanom pravcu, tacnije u nekom pravcu za koji im je neko rekao da je pravi. Tako je isla i ona.
Jedne veceri se nasla u sumi, noc, i cula je buku, dolaze ljudi. U blizini je bilo podeblje stablo, napipala je supljinu i sakrila se u deblu drveta. Ti su ljudi, vojnici u begu , nocili upravo kraj drveta. Ujutro su produzili dalje. I ona je produzila dalje.
To je jedini takav slucaj koji joj se desio na povratku kuci.
Kasnije se udala i rodila troje dece, i od njh se rodilo jos devetoro dece.
To je bila najlepsa starica koju sam videla u zivotu.
Poslednja izmena:
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
Posmatraš li život kao dar,shvaticeš kako je vreme dragoceno i koliko
nam prilika daje svaki novi dan.
Nađi jednostavno vremena za to i budi strpljiv,i u tvom ce životu rasti i
dozrevati mnogo toga.
Život je velik i raznolik,nalik igri jer u sebi
sjedinjuje sve suprotnosti.
Svako je od nas jedinstven i neponovljiv.
Zašto se ne radovati samom sebi i svima ostalima oko sebe?
Nadi vremena da budeš sretan.Danas je dan da budeš sretan!
Juče : vec je prošlo.
Sutra : tek ce doći.
Danas: jedini dan koji imaš da učiniš
od njega svoj najbolji dan.
Ljubav čini tvoj život vrednijim.
nam prilika daje svaki novi dan.
Nađi jednostavno vremena za to i budi strpljiv,i u tvom ce životu rasti i
dozrevati mnogo toga.
Život je velik i raznolik,nalik igri jer u sebi
sjedinjuje sve suprotnosti.
Svako je od nas jedinstven i neponovljiv.
Zašto se ne radovati samom sebi i svima ostalima oko sebe?
Nadi vremena da budeš sretan.Danas je dan da budeš sretan!
Juče : vec je prošlo.
Sutra : tek ce doći.
Danas: jedini dan koji imaš da učiniš
od njega svoj najbolji dan.
Ljubav čini tvoj život vrednijim.
Kada volis porastu ti pluca. Kada volis ispadnu iz tebe svi aditivi i pesticidi.
Kada volis smejes se bez razloga. Kada volis nikako da se setis koga bi ono izlemo samo da imas dva metra i sto trideset kila.
Kada volis mnogo si lep. Kada volis sreces divne ljude.
Kada volis porastu ti pluca. Kada volis ispadnu iz tebe svi aditivi i pesticidi.
Kada volis smesi ti se Sunce.
Kada volis smejes se bez razloga. Kada volis nikako da se setis koga bi ono izlemo samo da imas dva metra i sto trideset kila.
Kada volis mnogo si lep. Kada volis sreces divne ljude.
Kada volis porastu ti pluca. Kada volis ispadnu iz tebe svi aditivi i pesticidi.
Kada volis smesi ti se Sunce.