Život pisan srcem

Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope nisu u život utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom.

Oni su bića Metala. Metal je njihov Element. Metal priroda i sudbina.
 
Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi. Ako tim tragom pođemo, nećemo o njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osećaju se u tuđim tragovima, naziru u tuđim smerovima, otkrivaju u tuđim stopama.

Oni su bića Zemlje. Zemlja je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.
 
Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog.

Oni su bića Vatre. Vatra je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.
 
Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočeni. Indijanski ratnik se tada vraća, polažući pete u stope starog traga. Odskače na kamen koji otiske ne prima i zauvek nestaje. Oko primećuje varku ako ume da razlikuje dubinu tragova ostavljenih jednim hodom od onih otisnutih u dva navrata.

Oni su bića Vazduha. Vazduh je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.
 
Poslednja izmena:
Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su medju nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.

Njihovo je biće Voda. Voda je njihov Element. U vodi njihova priroda i sudbina.
 
"On je otišao. Naučio je svoju prvu lekciju. Pomozi ako možeš - učini onda sve, ali kada više ništa ne možeš da učiniš - zaboravi! Okreni se! Drži se čvrsto! Sažaljenje je stvar za mirna vremena. Ne kada se radi o životu. Pokopaj mrtvace i živi životom. Moraćeš ga još upotrebiti. Žalost je jedno, činjenice su drugo. Čovek žali manje zato što ipak vidi i priznaje činjenice. Samo se tako održava."
 
Ja sada ništa ne odobravam niti se bilo čemu protivim. Apsurdno je zauzimati takav stav prema životu. Nismo došli na svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Uopšte ne registrujem šta običan svet priča, a nikada se ne mešam u ono što drugi ljudi rade...
 
Iako sam prosao sve kroz sta sam prosao ne kajem se zbog teskoca u koje sam zapadao jer su me upravo one dovele tamo gde sam zeleo da stignem.Sve sto sada imam, to je ovaj mac, i ja ga rado predajem svakome ko je voljan da krene na svoje hodocasce.Nosim sa sobom pecate i oziljke iz bitaka - to su svedocanstva da sam ziveo i nagrade koje sam osvojio.

Ti dragi pecati i oziljci otvorice mi vrata raja.Jedno vreme ziveo sam samo zato sto je trebalo ziveti.....
Ali sada zivim zato sto sam ratnik, i zato sto zelim jednog dana, da se nadjem u drustvu onoga za koga sam se toliko borio

 
:roll::roll::roll::roll::roll::roll:

Istorija nas uci mnogim stvarima na mnogo nacina.
Lovac : osoba, sa ili bez odredjenog alata(oruzja) ciji je jedini cilj hvatanje i/ili ubijanje plena.
Lovina/Plen : zivo bice "osudjeno" da bude glavna I osnovna paznja vec pomenutog lovca.
Ali da li je ovo u potpunosti tacno.
Nijedno zivo bice ne moze biti uhvaceno osim ako ono to ne zeli. Kako onda mozemo znati ko koga lovi.
Nema malo primera koji ovo potvrdjuju. Svi mi smo to videli ili u najgorem slucaju culi.
Sta smo mi onda?!
U nama stvarno postoji ubilacki instiknt ali da li nas to oznacava kao lovce.
Ako je vec tako pa I najobicnija krava moze da postane ubilacka masina zeljna krvi.
"Ko se maca lati od maca ce I umreti".To je I nasa sudbina.
Zar stvarno mislimo da ce sve ono sto smo pocinili
I sto cemo pociniti ostati nekaznjeno, u najmanju ruku kompenzovano ???
 
Nemir:
:roll::roll::roll::roll::roll::roll:

Istorija nas uci mnogim stvarima na mnogo nacina.
Lovac : osoba, sa ili bez odredjenog alata(oruzja) ciji je jedini cilj hvatanje i/ili ubijanje plena.
Lovina/Plen : zivo bice "osudjeno" da bude glavna I osnovna paznja vec pomenutog lovca.
Ali da li je ovo u potpunosti tacno.
Nijedno zivo bice ne moze biti uhvaceno osim ako ono to ne zeli. Kako onda mozemo znati ko koga lovi.
Nema malo primera koji ovo potvrdjuju. Svi mi smo to videli ili u najgorem slucaju culi.
Sta smo mi onda?!
U nama stvarno postoji ubilacki instiknt ali da li nas to oznacava kao lovce.
Ako je vec tako pa I najobicnija krava moze da postane ubilacka masina zeljna krvi.
"Ko se maca lati od maca ce I umreti".To je I nasa sudbina.
Zar stvarno mislimo da ce sve ono sto smo pocinili
I sto cemo pociniti ostati nekaznjeno, u najmanju ruku kompenzovano ???
Kliknite za proširenje...

Moram da te pitam..da li se ovi smajlici koji prevrcu ocima odnose na tvoj post ili na moj posto si ih postavila odmah ispor mog posta..molim da mi odgovoris..
 
Polako umire onaj ko ne putuje,
onaj koji ne cita,
onaj koji ne slusa muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Polako umire onaj koji unistava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoc.
Polako umire onaj koji se pretvara u roba navika
postavljajuci sebi svaki dan ista ogranicenja.
Onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usudjuje odenuti u novu boju,
i ne prica sa onima koje ne zeli da upozna.

Polako umire onaj koji bezi od strasti i njene emocije,
one koje daju sjaj ocima i napustenim srcima.

Polako umire onaj koji ne menja zivot kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti
radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima.
Onaj koji sebi nece dozvoliti,
niti jednom u svom zivotu
da pobegne od smislenih saveta.

Ne dozvoli sebi polako umiranje
Ne zaboravi biti sretan
 
Sasvim neobican i neocekivan dogadjaj danas,skoro poput bljeska, me je podsetio na to koliko se i kako cesto,ljudi dobrovoljno lisavaju raznih stvari,raznih postupaka,ponasanja i jos *raznijih* sopstvenih mogucih dogadjaja koji bi bez samo-lisavanja,iz svega toga impulsivnog ponasanja proistekli ...ako i kada imaju izgradjen,negovan i prisutan sistem samokontrole.
Istrazivaci kazu da sistem samokontrole imaju samo pacovi,golubovi i - ljudi.Interesantna genetska i evoluciona odluka o tome kojim ce vrstama biti *dodeljena* sposobnost da kontrolisu sopstveno ponasanje,da koce svoje instinkte i da ocigledno iz ukupnog efekta samokontrole, izvlace i ontogenetsku i filogenetsku korist.Dakle,korist i za pojedince i za vrstu u celini.
Verovatno,svi ljudi imaju nekakav stepen,obim,nekakvu formu samokontrole,nekakav naucen oblik ponasanja,koji uce sami sopstvenim iskustvom,ili uce od okoline,ili uce ugledajuci se na stvarne ili zamisljene,idealizovane primere.Ili ga ocito,vec poseduju kao kolektivno genetsko pamcenje vrste.I verovatno,svakom od nas,u nekom trenutku,umesto sopstvenih mehanizama samokontrole,odnekud izbije impuls,instinkt..potpuno nekontrolisano ponasanje..I potpuno je nevazno,STO bude sadrzaj takvog ponasanja ( na ukupnoj skali od potpuno negativnog do potpuno pozitivnog),ono uvek pokazuje da je sistem samokontrole * pregoreo*,i da nemamo odbrane pred necim dubljim,drevnijim,evoluciono ranije zapamcenim...koje potaknuto spolja ili iznutra,svejedno, preovladava ili ovladava nama,ukida samokontrolu i pojavljuje se divlje,nepokoreno,nepatvoreno,neuhvatljivo i nesavladivo.A onda...ipak,prodje nekako...i vracamo se samokontroli.I tih, i takvih *vulkana* nezadrzivih i neutazivih potreba,ima - raznih:neki samo blesnu kao iskra,neki buknu i sevnu kao munje,a neki budu kao vulkani - neprekidni.Ne znam kako je kod pacova i golubova,ali jutros sam se iz potpune *nevezuse* - slucajnosti i neocekivanog dogadjaja,setila da - tacno znam kako je kod ljudi.Ziveti pod vulkanom,sopstvenim,skoro pa - samokontrolisanim izborom.Moracu ponovo da gledam film "Pod vulkanom"....zato sto mislim da samokontrola nije u tome da lisavamo sebe izbora,vec da se osposobimo da pravimo - najbolje moguce izbore.
A vulkane,i ovako i onako...nista ne moze zaustaviti...
 
Jednom davno,neki je carobnjak ukrasio golemu dvoranu svog dvorca,ogledalima.U zelji da vidi na delu vlastito cudotvorstvo,carobnjak je nadario svako ogledalo posebnom,neponovljivom carolijom.Moglo bi se reci da je carobnjak pozeleo da se poigra,pa je s toga morao stvoriti saigrace,pozelivsi da Ga bude mnogo.Svako je ogledalo imalo moc da vraca sliku carobnjaka na svoj vlastiti,narocit nacin.A sva ogledala bijahu tako rasporedjena da nijedno carobnjaka nije zrcalilo na isti nacin.U jednom ogledalu,lik carobnjaka je bio mio i spokojan,dok se u drugom cinio ratoboranim i surovim;u trecem se izoblicio do djavolikog stvora.I dok je jedan odraz ziveo zivotom vedrine i blagostanja,drugi je tavorio u mukama i kusnjama.Svaka od prilika u odrazu kao da je posedovala zasebnu dusu,kao da je mislila svojom glavom,imala vlastitu volju.I nadalje,svaka se uplela u poseban,sebi prikladan svet.Svaka je zivela u svom vremenu i prostoru,svaka je vlastitim korakom prolazila putevima razvoja.I kad je neka od njih dosegnula vrhunac razvoja,tad je bila u stanju povuci u sebe prostor i vreme svog ogledala.I ogledalo je tad zazrcalilo cistu bistrinu,najverniji odraz carobnjakova lika.
Tada bi se lik u ogledalu zgledao sa likom carobnjakovim.U tom casu,ogledalo bi prepuklo i nestalo.Odrazen lik jurnuo bi u carobnjaka i stopio se s njim.Za odraz,to je bilo oslobodjenje.Za carobnjaka,bila je to igra,jer njega nimalo nije dodirivao svet u kojem su ziveli njegovi odrazi,niti su ga vezivali zakoni i ogranicenja toga sveta.I dok su se neki od likova-saigraca nasli na slobodi,to jest u carobnjaku,drugi su nastavili da se bore za oslobodjenje od ogledala raznoraznim postupcima i sebi svojstvenim nacinom.A carobnjak nije tim likovima sebi nista oduzeo....,nista dodao....
Neprotumaciv odnos apsolutnog i relativnog,odnos brahmana i maje- boga i coveka....dinamicni dijapozitiv - sve o svedoku i izvoru vlastite mnogolikosti : o slobodi i ropstvu; o stvarnosti i prividu ; o liku i odrazu;pocetak i medjutrajanje...samahdi,stanje jednote.Na procelju mora stajati- prema,ljubav...da bi se usta uopste otvorila,da bi rec uopste potekla,a s recju i delo,tokom medju- carstva rasplicu se i zaplicu igre i zagonetke maje i karme,a kroz to pletivo seva maceta dharme da prosece put.
Da bi se rascinila opijenost svetom,da bi se zaustavilo lutanje uma i cula,da bi se zelje upregle u smer slobode,potrebna je usredotocenost delanja,pribranost energije i pomnost paznje.Kada ce i u kojem trenutku bljesnuti munja spoznaje i svest se otvoriti postojanju koje ne zna razliku izmedju svemira i pojedinacne licnosti....To stanje spoznaje,kada atman biva ono sto jest-brahman,naziva se shamadi - vodilja do *praga sutnje*...ceznja za sutnjom....nirvana....
 
Dok sam bio mladji trazio sam smisao svega i pokusavao da sebi postavim definiciju da svako ZASTO ima svoje ZATO...to se desilo zbog toga sto su mi kupili za neki jednocifreni rodjendan...ne secam se tacno koji...onu knjizurinu...crveno ukoricenu..."1000 zasto - 1000 zato"...e sad...nisam ja bio toliko zainteresovan...ali radoznalost je tu odigrala svoju ulogu pa sam ja procitao svih hiljadu ZASTO...a poneko ZATO sam preskocio jer sam vec znao odgovor...dakle...posle te knjizurine je nastupio period koji je iziskivao odgovore na sva moguca pitanja...najcesce pitanje je bilo...sta je uopste smisao zivota...recimo ovako...kazu..."zivi i pusti druge da zive"...pa ko ih dira...tesko da je proces zivljenja tako jednostavan...razmisljajuci o tome...nisam pronasao nista uzbudjujuce...a jos manje privlacno u moralno nametnutim nacelima zivljenja...mislim...nema logike...primer...jednom prolazi neka zena pored mene...sa savrsenim osmehom...pri cemu mirise savrseno zavodljivo i savrseno nedvosmisleno me gleda...i sad ja kao treba da je ignorisem i nastavim da zivim pri cemu bih i nju pustio da zivi...nece da moze...kazem sam sebi...umesacu joj se u zivot pa makar par dana..:whistling:tako je bilo kada sam bio mladjan momak ja...
Pa onda kazu..."ne cini drugom ono sto ne zelis da ti cine"...druga nelogicnost iz mladjih dana...ako ja ne zelim da me neka poljubi...da li to znaci da ja ne mogu da poljubim neku...imao sam tako jednu devojku koju je izludjivala moja potreba da se ljubimo...da ne zalazim sad u detalje...lokacije ljubljenja su nebitne...elem...da sam se ja vodio za ovom dubokomisaonom mudrolijom koju je neko izmislio u ko zna kom veku...iz ciste dokonosti...ne bih imao jednu divnu uspomenu...kazu opet..." ko visoko leti...nisko pada" ja ne znam ko je izmislio ovo...ali kad sam usao prvi put u boing 747...psovao sam mu sve po spisku...mislio sam u sebi...kad si vec mudrovao zasto makar nisi definisao sta je to VISOKO...kako se avion dizao...dizem...dizes...dizemo...dizu...dizete - dizao...dizala... dizali...itd... dakle avion se dizao a ja popizdeo...i u tom trenutku mi je samo to na pameti bilo...da li je 12000 metara visoko...elem malo sam se zaneo...oprosticete mi Vas par koji cete procitati ovo od a do s...ali poenta je da sam vrlo retko pronalazio smisao tamo gde je moralo biti ociglednog smisla...sustinsko postojanje coveka i zivljenje istog...nikada nije...po nekoj mojoj logici...bilo omedjeno moralnim bilo cime...zar sustina zivota i sam smisao postojanja istog...nije pomeranje
granica...istrazivanje nepoznatog...upoznavanje novog...prkosenje logicnom...prihvatanje nelogicnog...isprobavanje svega stetnog po moral...kretanje...letenje...vristanje...smejanje...
 
Poslednja izmena:
Ima jedna vjecna pjesma,starija od Revelina,
popucat ce mandolina,ona ce ti otkrit tajnu,
prije ovog naseg vijeka,prije ratova i bura,
bila si u srcu starih Dubrovackih Trubadura..

sad kad spavas opijena,i kad noc je kao
jasmin meka,pusti da ti leut svira...


...ovo su *napisali* davno,prije ratova i bura......neki drugi
ali ja nosim u srcu..dok me ima....
 
Poslednja izmena:
AQUARlUS:
dokonosti...ne bih imao jednu divnu uspomenu...kazu opet..." ko visoko leti...nisko pada" ja ne znam ko je izmislio ovo...ali kad sam usao prvi put u boing 747...psovao sam mu sve po spisku...mislio sam u sebi...kad si vec mudrovao zasto makar nisi definisao sta je to VISOKO...kako se avion dizao...dizem...dizes...dizemo...dizu...dizete - dizao...dizala... dizali...itd... dakle avion se dizao a ja popizdeo...i u tom trenutku mi je samo to na pameti bilo...da li je 12000 metara visoko...elem malo sam se zaneo...oprosticete mi Vas par koji cete procitati ovo od a do s...ali poenta je da sam vrlo retko pronalazio smisao tamo gde je moralo biti ociglednog smisla...sustinsko postojanje coveka i zivljenje istog...nikada nije...po nekoj mojoj logici...bilo omedjeno moralnim bilo cime...zar sustina zivota i sam smisao postojanja istog...nije pomeranje
granica...istrazivanje nepoznatog...upoznavanje novog...prkosenje logicnom...prihvatanje nelogicnog...isprobavanje svega stetnog po moral...kretanje...letenje...vristanje...smejanje...
Kliknite za proširenje...


 
AQUARlUS:
Iskreno...i nase i tudje...
Kliknite za proširenje...

Svi sadržaji života svoju vrijednost dobivaju po tom da li preživljavaju suočeni s licem smrti. Ima neko znanje ispod svjesnog znanja, slutnja... da preživljava samo ono što je dobro, pošteno, i iz ljubavi učinjeno. Sam čovjek je besmrtan, jer upravo ono što ga čini čovjekom: nadahnuća, usmjerenost, vrijednosti... po sebi je besmrtno. U ostalom, bit mu je takva da može biti, samo ako je besmrtna. A tjelesna smrt, baš kao i naša svakodnevna odricanja (koja su zapravo naše male smrti), uvijek su vrata u potpuniji život.
Zadnju riječ nema smrt, nego Život.
 
AQUARlUS:
Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog.

Oni su bića Vatre. Vatra je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.
Kliknite za proširenje...


tačno---i sama sam takva, ha ha
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top