meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
-
- Popularno:
- Studentska lista, sta se jos ceka?
- Da li je ovo vek srpskog poniženja?
- Crna Gora kreće na Rusiju!
- Poslednja vremena
- Pitanje za muškarce
- Kako je Kanada uspela da unisti...
- Da li je moguce ...
- Опадање критеријума с годинама ?
- Sta sestra sestri moze da napravi
- Sta kada podstanari nece da napuste...
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačen damar.Uhvaćeni
nezaustavnim kolanjem krvotoka.
Nije važno šta se dešava u svijetu,nije važno šta će biti sutra,važan je ovaj čas blaženstva bez misli...
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova,ali ova nikada više. Nikada:jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim,mirišem.
Cio svijet i cijela vasiona,nas troje. Nikog drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadrzati?
San je ono što se želi a život je buđenje.
Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju,hrabreći se njenim prisustvom.Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom,zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek,i lijepa žena, ali ono što je samo za mene,to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao.
Potrebna mi je savršena,i ne mogu dopusti ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu,a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje.
Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen,ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno,i dobijam više nego što sam želio da imam.Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku,stvarnijem i ljepšem od mašte.Njoj priznajem sve što ja nisam,a opet
ništa ne gubim, odričući se.Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih.Nespokojan pred nesigurnošću svega,siguran sam pred ljubavlju,koja se stvara sama iz sebe,jer je potreba,pretvorena u osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje,nudi i zahtijeva,moli i grdi.Ova žena,cio moj svijet,potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć.Stvorio sam je kao divljak svoga kumira,da mu stoji iznad pečinske vatre,zaštita od groma, neprijatelja,zvijeri,ljudi,neba,samoće,da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće,da osjeća oduševljenje ,ali i ogorčenje,da se zahvaljuje i da grdi,uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena,radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.
MEŠA SELIMOVIĆ
nezaustavnim kolanjem krvotoka.
Nije važno šta se dešava u svijetu,nije važno šta će biti sutra,važan je ovaj čas blaženstva bez misli...
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova,ali ova nikada više. Nikada:jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim,mirišem.
Cio svijet i cijela vasiona,nas troje. Nikog drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadrzati?
San je ono što se želi a život je buđenje.
Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju,hrabreći se njenim prisustvom.Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom,zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek,i lijepa žena, ali ono što je samo za mene,to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao.
Potrebna mi je savršena,i ne mogu dopusti ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu,a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje.
Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen,ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno,i dobijam više nego što sam želio da imam.Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku,stvarnijem i ljepšem od mašte.Njoj priznajem sve što ja nisam,a opet
ništa ne gubim, odričući se.Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih.Nespokojan pred nesigurnošću svega,siguran sam pred ljubavlju,koja se stvara sama iz sebe,jer je potreba,pretvorena u osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje,nudi i zahtijeva,moli i grdi.Ova žena,cio moj svijet,potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć.Stvorio sam je kao divljak svoga kumira,da mu stoji iznad pečinske vatre,zaštita od groma, neprijatelja,zvijeri,ljudi,neba,samoće,da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće,da osjeća oduševljenje ,ali i ogorčenje,da se zahvaljuje i da grdi,uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena,radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.
MEŠA SELIMOVIĆ
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Nikada nemojte povredjivati voljenu osobu...ako ste sigurni da je to prava ljubav...jer pravih ljubavi je malo...toliko ljudi je prozivelo svoj zivot a da nikada nisu upoznali svoju srodnu dusu...svoju pravu ljubav...Ako ste vec blagosloveni jer je imate...cuvajte je i negujte...ne ispustajte je olako zarad nebitnih,nevaznih i manje vrednih stvari...jer cesto se desava da tek kada ostanete bez nje...shvatite koliko vam je ona znacila...a onda cesto ume da bude kasno..
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Ljudi sagorevaju u svojim preteranim ambicijama,
gube se u prevelikim ciljevima koje su sebi postavili.
A ja....ja samo cekam da neko prihvati moju ispruzenu ruku.
gube se u prevelikim ciljevima koje su sebi postavili.
A ja....ja samo cekam da neko prihvati moju ispruzenu ruku.
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Usnio sam da razgovaram sa Bogom.
“Dakle, ti bi htio razgovarati sa mnom?” rece Bog.
“Ako imaš vremena” rekoh
Bog se nasmiješi, “moje vrijeme je vjecnost,
šta si me htio pitati?”
“Šta te najviše iznenaduje kod ljudi?”
Bog odgovori:
“Što im je djetinjstvo dosadno,
žure se da odrastu,
a potom bi ponovo željeli biti djeca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što isuviše brinu o buducnosti,
zaboravljajuci sadašnjost.
Na taj nacin ne žive ni u sadašnjosti ni u buducnosti.
Što žive kao da nikada nece umrijeti,
a onda umiru kao da nikada nisu živjeli”
Bog me primi za ruku , ostadosmo za trenutak u tišini. Tada upitah:
“Da si roditelj, koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauce?”
Osmjehujuci se Bog odgovori:
“Da nauce da nikog ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo voljeti.
Da nauce da nije najvrijednije ono što posjeduju, nego ko su u svom životu. Da nauce kako se nije dobro uporedivati sa drugima…
Da nauce kako nije bogat onaj covjek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.
Da nauce kako je potrebno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izlijeci.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem može kupiti sve osim srece.
Da nauce da dvije osobe mogu posmatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima… a ipak ih voli.
Da nauce da nije dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami opraštati.
Ljudi ce zaboraviti šta si rekao.
Ljudi ce zaboraviti šta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osjecaje u njima pobudio!”
“Dakle, ti bi htio razgovarati sa mnom?” rece Bog.
“Ako imaš vremena” rekoh
Bog se nasmiješi, “moje vrijeme je vjecnost,
šta si me htio pitati?”
“Šta te najviše iznenaduje kod ljudi?”
Bog odgovori:
“Što im je djetinjstvo dosadno,
žure se da odrastu,
a potom bi ponovo željeli biti djeca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što isuviše brinu o buducnosti,
zaboravljajuci sadašnjost.
Na taj nacin ne žive ni u sadašnjosti ni u buducnosti.
Što žive kao da nikada nece umrijeti,
a onda umiru kao da nikada nisu živjeli”
Bog me primi za ruku , ostadosmo za trenutak u tišini. Tada upitah:
“Da si roditelj, koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauce?”
Osmjehujuci se Bog odgovori:
“Da nauce da nikog ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo voljeti.
Da nauce da nije najvrijednije ono što posjeduju, nego ko su u svom životu. Da nauce kako se nije dobro uporedivati sa drugima…
Da nauce kako nije bogat onaj covjek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.
Da nauce kako je potrebno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izlijeci.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem može kupiti sve osim srece.
Da nauce da dvije osobe mogu posmatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima… a ipak ih voli.
Da nauce da nije dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami opraštati.
Ljudi ce zaboraviti šta si rekao.
Ljudi ce zaboraviti šta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osjecaje u njima pobudio!”
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva
samo jednom u svom životu,
lepše nego bilo koji stvor na ovoj zemlji.
Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo,
i nema mira dok ga ne nade.
Uvuce se medu njegove divlje isprepletene grane,
i pevajuci,nabode svoje telo na najduži,najoštriji trn.
Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe.
Cena te predivne pesme je život,
ali citav svet zastaje da sluša,a Bog na nebu se osmehuje,
jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po ceni velike boli......
.......................ili bar tako kaže legenda"
samo jednom u svom životu,
lepše nego bilo koji stvor na ovoj zemlji.
Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo,
i nema mira dok ga ne nade.
Uvuce se medu njegove divlje isprepletene grane,
i pevajuci,nabode svoje telo na najduži,najoštriji trn.
Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe.
Cena te predivne pesme je život,
ali citav svet zastaje da sluša,a Bog na nebu se osmehuje,
jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po ceni velike boli......
.......................ili bar tako kaže legenda"
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Mozda se nijedna druga vrsta intimnosti ne moze uporediti s dva pogleda koja se susrecu s istom sigurnoscu i odlucnoscu i jednostavno odbijaju da se puste.
Ne mozes da mi kazes da priroda nije cudo! Nemoj mi reci da svet nije bajka.Onaj ko to nije uvideo,mozda nece ni shvatiti pre nego sto bajka vec bude pri kraju. Naime,tada dobijamo jos jednom, priliku da skinemo povez sa ociju,da protrljamo oci od iznenadjenja,priliku da se prepustimo tom cudu s kojim se tada oprastamo i napusatmo ga. Niko se ne oprasta,guseci se u susama, od Euklidove geometrije ili periodicnog sistema elemenata. Oprastamo se od sveta, od zivota, od bajke. A oprastamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi.
Svemir je mozda star petnaest milijardi godina. A ipak,niko jos nije uspeo da otkrije kako je stvoren. Zivimo zajedno u jednoj velikoj bajci za koju niko ne zna sta je. Plesemo,igramo se,cavrljamo se i smejemo se u svetu iji postanak ne mozemo da shvatimo. Taj ples i igra su muzika zivota. Pronacices je svuda gde ima ljudi, bas kao sto postoji sum u svakom telefonu.
Justejn Gorder
Ne mozes da mi kazes da priroda nije cudo! Nemoj mi reci da svet nije bajka.Onaj ko to nije uvideo,mozda nece ni shvatiti pre nego sto bajka vec bude pri kraju. Naime,tada dobijamo jos jednom, priliku da skinemo povez sa ociju,da protrljamo oci od iznenadjenja,priliku da se prepustimo tom cudu s kojim se tada oprastamo i napusatmo ga. Niko se ne oprasta,guseci se u susama, od Euklidove geometrije ili periodicnog sistema elemenata. Oprastamo se od sveta, od zivota, od bajke. A oprastamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi.
Svemir je mozda star petnaest milijardi godina. A ipak,niko jos nije uspeo da otkrije kako je stvoren. Zivimo zajedno u jednoj velikoj bajci za koju niko ne zna sta je. Plesemo,igramo se,cavrljamo se i smejemo se u svetu iji postanak ne mozemo da shvatimo. Taj ples i igra su muzika zivota. Pronacices je svuda gde ima ljudi, bas kao sto postoji sum u svakom telefonu.
Justejn Gorder
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Ako se više ne budemo sreli u ovom životu,
videcemo se u nekom drugom,buducem.Možda smo mi samo
korenje duša koje ce iz nas iznici jednoga dana.
Milorad Pavic
videcemo se u nekom drugom,buducem.Možda smo mi samo
korenje duša koje ce iz nas iznici jednoga dana.
Milorad Pavic
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
"U danasnje doba se
pet puta vise investira u medikamente za musku potenciju i silikone za zene nego za lecenje Alzhajmerove bolesti.
Tako cemo za par godina imati stare babe sa ogromnim sisama i stare dede s tvrdim penisom, ali se niti jedan od
njih nece setiti za sto je to dobro i cemu sluzi."
Citat godine-nosioca Nobelove nagrade za medicinu Drauzio Varella, brazilskog onkologa
pet puta vise investira u medikamente za musku potenciju i silikone za zene nego za lecenje Alzhajmerove bolesti.
Tako cemo za par godina imati stare babe sa ogromnim sisama i stare dede s tvrdim penisom, ali se niti jedan od
njih nece setiti za sto je to dobro i cemu sluzi."
Citat godine-nosioca Nobelove nagrade za medicinu Drauzio Varella, brazilskog onkologa
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Слушати некога очима значи рећи му:
"Важан си ми."
"Важан си ми."
- Poruka
- 401.260
Nemojte se podavati željama u koje ne verujete.
Ako budete te želje valjano želeli, i ako budete
u sebi potpuno ubedjeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu.
Ako budete te želje valjano želeli, i ako budete
u sebi potpuno ubedjeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu.
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Izlišno je razgovarati o ljubavi, kad ona ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe.
Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu – jer se suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo.
Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede.
Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja.
Ako je uskratimo sebi, umrećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smelosti da pružimo ruku i uberemo plodove.
Treba tražiti ljubav, čak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razočarenja i tuge. Jer onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takođe polazi nama u susret. I spasava nas.
Ljubav ne postavlja suvišna pitanja, jer ako počnemo da mislimo, počinjemo i da se plašimo. To je neki neobjašnjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u reči. Možda je to strah od prezira, od neprihvatanja, strah da se ne prekine čarolija. Izgleda smešno, ali je tako. Zato se takve stvari ne pitaju nego rade. Treba okušati sreću.
Paulo Koeljo - Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala
Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu – jer se suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo.
Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede.
Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja.
Ako je uskratimo sebi, umrećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smelosti da pružimo ruku i uberemo plodove.
Treba tražiti ljubav, čak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razočarenja i tuge. Jer onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takođe polazi nama u susret. I spasava nas.
Ljubav ne postavlja suvišna pitanja, jer ako počnemo da mislimo, počinjemo i da se plašimo. To je neki neobjašnjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u reči. Možda je to strah od prezira, od neprihvatanja, strah da se ne prekine čarolija. Izgleda smešno, ali je tako. Zato se takve stvari ne pitaju nego rade. Treba okušati sreću.
Paulo Koeljo - Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala
- Poruka
- 401.260
Pisano 
Volela je svoju prijateljicu..Dugo su vec privrzene jedna drugoj..onako kako samo dve zene mogu da budu..kao sestre.. Znale su jedna drugu u dusu i to joj je danas pravilo problem trazeci nacin da sakrije svoju nervozu i strah jer nije zelela sa njom danas o tome da prica.Uzurbano je zveckala soljicama u kuhinji..cekajuci da provrije voda i zakuva kafu, slusajuci njen ravnomerni glas iz dnevne sobe..dok joj je pricala o kadrovskim promenama na poslu, da je nova fotelja koju je dobila kicerica i da ce je reklamirati..kako su im za 8.mart jos u petak 6.marta dali prigodne poklone...Kaca..aj promeni plocu majke ti..tvoja banka a ni 8.mart me ne zanima ..rece joj, donoseci soljice sa kafom i veliku casu vode.Kada su jednom pitali njenu prijateljicu zasto kafu pije uvek uz veliku casu vode.ona se samo nasmejala i rekla ..Zato..Za osobu sa zavidnim koeficijentom inteligencije zaista visoko uman odgovor..ali tako je bilo..bez mogucnosti bilo kakvih izmena u smislu da umesto vode popije nesto zestoko uz tu kafu ili bar neki sok..ili bar manja casa..ne..cist fetis..Ohoho..rece ..danas samo nesto nervozni..Sta ti je..Nista..odgovori joj, sedajuci u fotelju preko puta nje..Ma da..verujem ti, da je nista..ne glumataj kada znas da se kod tebe sve vidi..ti nisi u stanju nista da sakrijes..rece, nudeci je cigaretama..Hoces..?.Klimnula je glavom uzimajuci cigaretu iz tabakere iako nije bila pusac..tek povremeni..Kaca je bila od onih retkih osoba koje je poznavala a da koriste tabakeru..ustvari jedina..ne racunajuci svoju baku..Stvarno mi nije nista..malo me boli glava..i to je to..Ne verujem ti..i reci..konacno cega se to bojis.Spustila je nezapaljenu cigaretu..nervozno presla bocnom stranom kaziprsta preko gornje nausnice sa jedva vidljivim kapljicama znoja..Bilo joj je toplo...Bojim se da posle svega, vrata koja sam ostavila odskrinuta ne nadjem zatvorena..Eto,toga se bojim
Volela je svoju prijateljicu..Dugo su vec privrzene jedna drugoj..onako kako samo dve zene mogu da budu..kao sestre.. Znale su jedna drugu u dusu i to joj je danas pravilo problem trazeci nacin da sakrije svoju nervozu i strah jer nije zelela sa njom danas o tome da prica.Uzurbano je zveckala soljicama u kuhinji..cekajuci da provrije voda i zakuva kafu, slusajuci njen ravnomerni glas iz dnevne sobe..dok joj je pricala o kadrovskim promenama na poslu, da je nova fotelja koju je dobila kicerica i da ce je reklamirati..kako su im za 8.mart jos u petak 6.marta dali prigodne poklone...Kaca..aj promeni plocu majke ti..tvoja banka a ni 8.mart me ne zanima ..rece joj, donoseci soljice sa kafom i veliku casu vode.Kada su jednom pitali njenu prijateljicu zasto kafu pije uvek uz veliku casu vode.ona se samo nasmejala i rekla ..Zato..Za osobu sa zavidnim koeficijentom inteligencije zaista visoko uman odgovor..ali tako je bilo..bez mogucnosti bilo kakvih izmena u smislu da umesto vode popije nesto zestoko uz tu kafu ili bar neki sok..ili bar manja casa..ne..cist fetis..Ohoho..rece ..danas samo nesto nervozni..Sta ti je..Nista..odgovori joj, sedajuci u fotelju preko puta nje..Ma da..verujem ti, da je nista..ne glumataj kada znas da se kod tebe sve vidi..ti nisi u stanju nista da sakrijes..rece, nudeci je cigaretama..Hoces..?.Klimnula je glavom uzimajuci cigaretu iz tabakere iako nije bila pusac..tek povremeni..Kaca je bila od onih retkih osoba koje je poznavala a da koriste tabakeru..ustvari jedina..ne racunajuci svoju baku..Stvarno mi nije nista..malo me boli glava..i to je to..Ne verujem ti..i reci..konacno cega se to bojis.Spustila je nezapaljenu cigaretu..nervozno presla bocnom stranom kaziprsta preko gornje nausnice sa jedva vidljivim kapljicama znoja..Bilo joj je toplo...Bojim se da posle svega, vrata koja sam ostavila odskrinuta ne nadjem zatvorena..Eto,toga se bojim
- Poruka
- 401.260
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
Zastani, andjele...
dosta je lutanja, promjena.
Neka se krila odmore...
zašto se ne bi pod mojim
vjedjama skrasila?
Pričaću ti kako sam čekao
da ti ovako zagrlim koljena.
Jutrima nisam dao
da moje ime izgovore,
dok ga ti ne prošapućeš.
Ti si mi ime objasnila.
Ogrni me mantijom tišine,
ugrij me, pusti muziku.
Ma, nemoj, ostavi...pusti sve.
Sjeti se svake male istine
koju si htjela reći
dok nisi bila tu.
Daruj me mirisom lipe,
breskvama toplim. Ljubi me.
(V. Pajović
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Velike su pustinje i sve je pustinja
Velike su i pustinje duše
Puste jer njima ne prolazi niko
Sem njih samih
Velike su pustinje dušo moja
Velike su pustinje i to znaš
Fernando Pessoa
Velike su i pustinje duše
Puste jer njima ne prolazi niko
Sem njih samih
Velike su pustinje dušo moja
Velike su pustinje i to znaš
Fernando Pessoa
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Koliko jednom coveku treba da pocne verovati drugoj osobi?Njenim recima,namerama?Koliko treba opreznosti,mudrosti,vremena i snage da se ucini taj prvi korak,korak ka otvaranju duse.Koliko vremena i kojim recima znati da je stepen poverenja postignut.Kazu da prvi poljubac pocinje ocima i da su oci ogledalo duse.A reci?Reci teku kao voda i nose nase emocije.Neko ih prima a neko ne.Reci su muzika srca i duse.
Svako od nas ima svoja iskustva,padove i uspone.Neko se manje,a neko vise puta razocarao.Posle svakog razocarenja u coveku neosetno nicu cvrsti zidovi iza kojih je on i sve ono sto sanja,zeli i oseca,a ispred je sve ono sto zadovoljava okolinu.
A svako od nas hteli mi to priznati ili ne,zeli pricati o onim istinskim stvarima koja se kriju duboko u nama,jer ona i jesu ono sto smo mi.Vremenom se stice i osecaj osluskivanja reci i njihovih pravih namera. Kad citam necije tekstove,ja ustvari citam tog coveka.On prica o sebi ma koliko se to pisalo u formi sale,ljubavi,bola ili svakodnevnice, tragovi njegove duse i njegovih zelja ostaju utisnuti u tekstovima.
Ima li iskrenost svoje granice?Ne zbog nje same nego zbog drugih.
Kada me boli ja kazem da me boli,kada te volim ja kazem da te volim,kada placem ja kazem plakala sam.Neko ce se tome mozda smejati,neko pomisliti da sam luda,ali neko ce ipak prepoznati istinu,prihvatiti je i uzvratiti.I tada bas zbog tih trenutaka prihvatanja,zbog tog prekrasnog i carobnog trenutka otvaranja duse,(kada nema zavidnosti,ljubomore,sumnje,pritajenih misli),ja zaboravim na sve,postanem srecna i ushicena kao malo dete jer je vredelo tragati i traziti Te.I vredi...
''Verujete li u ljubav?
Naravno,ne govorim o strasti koja nam deluje kao da nikada nece prestati.Tada izgovaramo reci i radimo stosta zbog cega se kajemo kasnije.Zao nam je sto smo mislili kako necemo moci bez neke osobe,sto smo drhtali pri pomisli da je mozemo izgubiti.Takva osecanja nas ne obogacuju vec osiromasuju.Zelimo da posedujemo i cvrsto drzimo nesto sto ne mozemo.Ne govorim ni o telesnoj ljubavi.Niti o samozaljubljenima,parazitima koji ne vole nikoga.
Govorim o ljubavi koja slepima daruje vid.Ljubavi jacoj od straha,koja cini smisao zivota,jaca nas i ne poznaje granice.Govorim o pobedi nad samozivoscu i smrcu.''
Osluskivanje srca,Jan Filip Zendeker
Svako od nas ima svoja iskustva,padove i uspone.Neko se manje,a neko vise puta razocarao.Posle svakog razocarenja u coveku neosetno nicu cvrsti zidovi iza kojih je on i sve ono sto sanja,zeli i oseca,a ispred je sve ono sto zadovoljava okolinu.
A svako od nas hteli mi to priznati ili ne,zeli pricati o onim istinskim stvarima koja se kriju duboko u nama,jer ona i jesu ono sto smo mi.Vremenom se stice i osecaj osluskivanja reci i njihovih pravih namera. Kad citam necije tekstove,ja ustvari citam tog coveka.On prica o sebi ma koliko se to pisalo u formi sale,ljubavi,bola ili svakodnevnice, tragovi njegove duse i njegovih zelja ostaju utisnuti u tekstovima.
Ima li iskrenost svoje granice?Ne zbog nje same nego zbog drugih.
Kada me boli ja kazem da me boli,kada te volim ja kazem da te volim,kada placem ja kazem plakala sam.Neko ce se tome mozda smejati,neko pomisliti da sam luda,ali neko ce ipak prepoznati istinu,prihvatiti je i uzvratiti.I tada bas zbog tih trenutaka prihvatanja,zbog tog prekrasnog i carobnog trenutka otvaranja duse,(kada nema zavidnosti,ljubomore,sumnje,pritajenih misli),ja zaboravim na sve,postanem srecna i ushicena kao malo dete jer je vredelo tragati i traziti Te.I vredi...
''Verujete li u ljubav?
Naravno,ne govorim o strasti koja nam deluje kao da nikada nece prestati.Tada izgovaramo reci i radimo stosta zbog cega se kajemo kasnije.Zao nam je sto smo mislili kako necemo moci bez neke osobe,sto smo drhtali pri pomisli da je mozemo izgubiti.Takva osecanja nas ne obogacuju vec osiromasuju.Zelimo da posedujemo i cvrsto drzimo nesto sto ne mozemo.Ne govorim ni o telesnoj ljubavi.Niti o samozaljubljenima,parazitima koji ne vole nikoga.
Govorim o ljubavi koja slepima daruje vid.Ljubavi jacoj od straha,koja cini smisao zivota,jaca nas i ne poznaje granice.Govorim o pobedi nad samozivoscu i smrcu.''
Osluskivanje srca,Jan Filip Zendeker
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio."
Zašto naše ne valja a tude je bolje?
Zašto sve što raste mi režemo u korijenu?
Zašto nepromjenjivi obecavaju promjenu?
A svijet je nekad lijep kada gledam ga takvog,
Na njemu nema dosta hrane al'
Ima metak za svakog...
Zašto dižu se zidovi stvoreni iz boli
I tko su svi ti umjetni idoli?
Govore sorry kad za milost se moli
A reklame im govore kako se živi i voli
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio."
Zašto naše ne valja a tude je bolje?
Zašto sve što raste mi režemo u korijenu?
Zašto nepromjenjivi obecavaju promjenu?
A svijet je nekad lijep kada gledam ga takvog,
Na njemu nema dosta hrane al'
Ima metak za svakog...
Zašto dižu se zidovi stvoreni iz boli
I tko su svi ti umjetni idoli?
Govore sorry kad za milost se moli
A reklame im govore kako se živi i voli
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikada budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku predjasnjeg zivota...
Reci cu : car tvog lica nije samo u njima,
u njih se utkala zarka svetlost
moga pogleda
pri susretu koji se ne pamti
i moja ljubav im je dala
tajnu koju su izgubile...
(Tagore
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Umeš li prepoznaš osmeh devojke
sa lažnim sisama
što joj se na jesenjem suncu
lažno presijava bunda
što je krenula negde
a niti sama ne zna kuda?
Veruješ li šarenim reklamama
što uvek znaju šta je najbolje za nas
i molitvama pred ikonom sveca
dok moliš za oprost i spas.
Zavidiš li pticama
što im ni Amerika ne može ništa
jesi li zadovoljan davajući mnogo
da bi dobio išta?
Da li ti od nečije tople reči
u srcu bolje biva
i manje te bole sopstvene tišine
dok se jesen sliva
Ako i posle svih poraza
još uvek znaš gde si
pogledaj životu u oči
i reci da živeo jesi.
sa lažnim sisama
što joj se na jesenjem suncu
lažno presijava bunda
što je krenula negde
a niti sama ne zna kuda?
Veruješ li šarenim reklamama
što uvek znaju šta je najbolje za nas
i molitvama pred ikonom sveca
dok moliš za oprost i spas.
Zavidiš li pticama
što im ni Amerika ne može ništa
jesi li zadovoljan davajući mnogo
da bi dobio išta?
Da li ti od nečije tople reči
u srcu bolje biva
i manje te bole sopstvene tišine
dok se jesen sliva
Ako i posle svih poraza
još uvek znaš gde si
pogledaj životu u oči
i reci da živeo jesi.
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
ЖИВОТ
Не миришу више ни липа ни багрем,
Или моја чула лагано се гасе;
Ех, кад бих могао да се сетим барем
Пре него што сасвим заборавим за се.
Још једном да стрчим низ мокре сокаке
И удишем мирис покисле прашине,
Да ослушнем само те мале кораке
Пре него што душу заробе тишине.
Пре него што росу сузом не назовем,
И са чела скинем капи хладне, мртве,
Хтео бих у снове - снове да дозовем
И да схватим живот који иште жртве.
А липе цветају, багрем већ је свео,
Нигде дашка ветра да мирис донесе;
У одаје маште стао живот цео,
Још тренуци судњи само да се десе.
( Анђелко Заблаћански
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
БОЈЕ ПРОЛАЗНОСТИ
Док парам њене снове
Пропет као дуга
Једним делићем себе
Осећам
– Снага мојих чула
Крв ми узаврела
Моја душа утишана
И усне глуве – суве
Желе једино тебе
Жено туге у смеху
О сновиђење моје кратко
Али болно слатко.
(Анђелко Заблаћански
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
ТВОЈ
Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Твој први удах
Ваздуха пробуђеног на прозору
Твоје огледало маште
С којим први осмех делиш
И онај коме с радошћу
У погледу замрсиш зору
Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Бат корака пред вратима
У теби чеканих дуго
Боја дана и музика
С којима се и уморна веселиш
Да ти будем пламен у очима
Само ја и нико друго
Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Блистав осмех из дубине ћутања
Година свих
Да уз мене будеш жена
Нежна као и свила и плиш
А ја дрхтав с пуно бура
Само твој луди бели стих
( Анђелко Заблаћански