gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Hiljadu necijih srecnih casaka bice kao ovaj, ali ovaj nikada vise. Hiljadu tudjih ljubavi bice kao ova, ali ova nikada vise. Nikada: jedina konacnost
-
- Popularno:
- FTN u blokadi: Napadnuti studenti i...
- Zašto još nema suđenja za pad...
- Amerikanci razotkrili mehanizme obojene...
- Balkanci i slugerisanje lokalnim...
- "U Jasenovcu ubijeno puno manje ljudi...
- Ko je kriv za sukoba Hrvati-Srbi?
- Niko ne želi da bude pandur!
- Filmovi koji su prediktivno...
- Nestorović traži izbore što pre moguće
- Šapić: Ukida se skretanje ulevo na...
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Do kraja zivota upoznavat cu ljude,a nikada ih upoznati necu.
uvijek ce me zbunjivati,neobjasnjivoscu postupaka.. Mogu da mislim sto god hocu,uciniti ne
mogu nista..u danasnjem svijetu ostaju nam dvije mogucnosti: prilagodjavanje ili vlastita
zrtva.."
(Mesa Selimovic
uvijek ce me zbunjivati,neobjasnjivoscu postupaka.. Mogu da mislim sto god hocu,uciniti ne
mogu nista..u danasnjem svijetu ostaju nam dvije mogucnosti: prilagodjavanje ili vlastita
zrtva.."
(Mesa Selimovic
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Sva iskusenja, sva ispastanja i sve patnje u zivotu mogu se meriti
snagom i duzinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo
podrucje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve belezi i ispisuje,
a racun se placa nocu, na velikim, mracnim i vrelim poljima nesanice.
Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena
patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.
Ivo Andric
snagom i duzinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo
podrucje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve belezi i ispisuje,
a racun se placa nocu, na velikim, mracnim i vrelim poljima nesanice.
Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena
patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.
Ivo Andric
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
„Osecanja su prosto tu.Nisu ni dobra ni losa,jednostavno postoje...Obrasci jacaju opazanje,a opazanje jaca osecanja.Vecina osecanja su odgovori na opazanje-ono sto mislis je istina u datoj situaciji.Ako je tvoje opazanje pogresno,onda ce i tvoje osecanje biti pogresno.Zato,proveri svoje opazanje,a pre svega proveri tacnost svojih obrazaca-onoga u sta verujes.To sto cvrsto u nesto verujes ne cini to istinitim.Budi spreman da preispitas sve u sta verujes.Sto vise budes ziveo u istini,tvoja osecanja vise ce ti pomagati da vidis jasnije...“
Koliba – Vilijem Pol Jang
Koliba – Vilijem Pol Jang
maxyma
Iskusan
- Poruka
- 6.947
Potraži me...
u mirisu cveća,
u cvrkutu ptica,
u odsjaju reka.
Uzmi me za ruke,
povedi me,
na talasima mora,
u zemlje daleke,
na druge planete.
Poletimo,
na krilima ptica,
sa daškom vetra,
vinimo se u nebo,
dotaknimo zvezde.
Budi mi vodilja,
pokaži mi put,
osvetli ga.
Pođimo zajedno,
u šetnju po oblacima.
Osetimo toplinu sunca,
sjaj meseca.
Potraži me u sebi.
http://2.***************/_NCFFlNNcMgY/TKrYzxwGFfI/AAAAAAAAA70/2TiIG08fqeU/s1600/couple+hug.jpg
u mirisu cveća,
u cvrkutu ptica,
u odsjaju reka.
Uzmi me za ruke,
povedi me,
na talasima mora,
u zemlje daleke,
na druge planete.
Poletimo,
na krilima ptica,
sa daškom vetra,
vinimo se u nebo,
dotaknimo zvezde.
Budi mi vodilja,
pokaži mi put,
osvetli ga.
Pođimo zajedno,
u šetnju po oblacima.
Osetimo toplinu sunca,
sjaj meseca.
Potraži me u sebi.
http://2.***************/_NCFFlNNcMgY/TKrYzxwGFfI/AAAAAAAAA70/2TiIG08fqeU/s1600/couple+hug.jpg
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
U svakom coveku, braco, ima toliko zle volje da se na njemu može sazidati Pakao, i toliko dobre volje, da se na njemu može sazidati Nebo. Neprijatelj priznaje kod neprijatelja ono prvo; majka poznaje kod sina ovo drugo.
Više kapi otrova kaplje iz srca u mozak nego iz mozga u srce.
Više kapi otrova kaplje iz srca u mozak nego iz mozga u srce.
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
-Nista ziv covek ne moze izgubiti sto mu jedno prolece ne bi moglo povratiti,
niti moze biti covek trajno nesrecan
dok Bog daje da se dusa leci zaboravom i zemlja obnavlja prolecem.
Ivo Andric
niti moze biti covek trajno nesrecan
dok Bog daje da se dusa leci zaboravom i zemlja obnavlja prolecem.
Ivo Andric
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: Covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje si ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: Covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje si ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Ljudske strasti su zagonetne, a deci je isto kao i odraslima. Oni koji su tim strastima obuzeti ne mogu da ih objasne, a oni koji nesto slicno nisu nikada doziveli, ne mogu da ih shvate. Postoje ljudi koji stavljaju zivot na kocku da bi osvojili planinski vrh. Niko, pa cak ni oni sami, ne mogu sebi da objasne zasto. Jedni sami sebe unistavaju da bi osvojili srce neke osobe koja ne zeli ni da zna za njih. Drugi se opet unistavaju zato sto ne mogu da odole uzivanju u jelu ili picu. Neki veruju da bi mogli biti srecni samo ako bi bili na nekom drugom mestu, a ne tu gde jesu, pa ceo svoj zivot provedu putujuci svetom. A neki nemaju mira sve dok ne postanu mocni. Jednom recju, ima onoliko razlicitih strasti, koliko i razlicitih ljudi.
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
"Cekali smo sve ove godine da pronademo nekoga ko ce nas prihvatiti onakve kakvi jesmo, nekoga s carobnjakovom snagom da otopi stijenu u suncanu zraku. ko ce nam moci donjeti srecu unatoc iskusenjima, ko se moze suociti s nasim zmajevima u noci, ko nas moћe promjeniti u bice kakvo smo odabrali biti. Upravo jucer, otkrio sam da je taj magicni netko lice u ogledalu. To smo mi i nase vlastitom rukom napravljene maske."
RICHARD BACH
RICHARD BACH
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
"...put koji si presla nije prav vec pun raskrsnica. Na svakom koraku bio je po jedan putokaz koji je oznacavao razlicite pravce; na jednu stranu vodi puteljak, na drugu travnata staza koja se gubi u sumi. Jedan od tih puteva izabrala si nasumice, neke druge nisi ni videla; ne znas kuda bi te odveli oni kojima si okrenula ledja, da li na neko bolje ili gore mesto; ne znas, ali u svakom slucaju se kajes. Mogla si nesto da ucinis a nisi, vratila si se umesto da krenes napred. "Il gioco dell'oca", secas se? (drushtvena igra poput "Ne ljuti se choveche", prim. prev.).
Zivot se manje vise odvija na isti nacin.
Duz raskrsca tvog puta sresces i druge sudbine: da li ces ih upoznati ili ne, proziveti ih do kraja ili ih napustiti, zavisi samo od odluke koju moras doneti u jednom trenu. I mada to tada ne znas, od toga da li ces nastaviti pravo ili negde skrenuti, zavisi cesto i tvoj zivot, kao i zivoti tvojih najblizhih."
"Znas u cemu gresimo? Verujemo da je zivot nepromenljiv i da kad uzmemo jedan pravac moramo njime da idemo do kraja. Sudbina, naprotiv, ima mnogo vise maste od nas. Upravo kada poverujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada tvoje ocajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vetra sve se promeni i preokrene i sledeceg trenutka shvatis da zivis jedan novi zivot."
Zivot se manje vise odvija na isti nacin.
Duz raskrsca tvog puta sresces i druge sudbine: da li ces ih upoznati ili ne, proziveti ih do kraja ili ih napustiti, zavisi samo od odluke koju moras doneti u jednom trenu. I mada to tada ne znas, od toga da li ces nastaviti pravo ili negde skrenuti, zavisi cesto i tvoj zivot, kao i zivoti tvojih najblizhih."
"Znas u cemu gresimo? Verujemo da je zivot nepromenljiv i da kad uzmemo jedan pravac moramo njime da idemo do kraja. Sudbina, naprotiv, ima mnogo vise maste od nas. Upravo kada poverujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada tvoje ocajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vetra sve se promeni i preokrene i sledeceg trenutka shvatis da zivis jedan novi zivot."
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
(D.Maksimovic)
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
(D.Maksimovic)
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Znakovi pored puta
Ivo Andric
.....Dodje vreme kad se dugovi traze, i to odjednom i sa
strasnim, zamrsenim kamatama. I ne samo to nego sve ono sto
je covek ikad u zivotu kupio placa sad ponovo, i to po novoj,
visoj ceni.
Ivo Andric
.....Dodje vreme kad se dugovi traze, i to odjednom i sa
strasnim, zamrsenim kamatama. I ne samo to nego sve ono sto
je covek ikad u zivotu kupio placa sad ponovo, i to po novoj,
visoj ceni.
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
cak i oni ponosni ljudi koji inace smatraju ropstvo
za najvece zlo; rado se lisavaju zbog ljubavi neceg cega se inace
nikada nisu hteli odreci; i nose svoju ljubav kao bolest ili okov;
i zive u strahu da ne izgube samo onog kog vole...
Jovan Ducic
za najvece zlo; rado se lisavaju zbog ljubavi neceg cega se inace
nikada nisu hteli odreci; i nose svoju ljubav kao bolest ili okov;
i zive u strahu da ne izgube samo onog kog vole...
Jovan Ducic
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
" Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosaðujem, èak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosaðujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o èemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o èemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Èak se i averi koji nas proganjaju lepo slažu meðusobno! Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao deèiji zmajevi na vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A èesto pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se oseæam dobro."
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se oseæam dobro."
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Nova snaga u čovjeku
Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvijek održati na nogama, ne proplakati, ne osjetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživjeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi neprijatelji i da život nema smisla.
No, ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smiješ biti slab. Slabost je trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grijehu protiv kojega se već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad više nećeš učiniti.
Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvijek u tvojoj moći, da zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj, veći razlog zbog kojeg je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata.
Padovi dokazuju da si samo čovjek. A čovjek je ograničeno biće, ovisno o Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići naprijed. Padovi se tako popravljaju da im se nasmiješiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš još odlučnije naprijed.
T.Ivančić, 'Povratak nade'
Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvijek održati na nogama, ne proplakati, ne osjetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživjeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi neprijatelji i da život nema smisla.
No, ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smiješ biti slab. Slabost je trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grijehu protiv kojega se već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad više nećeš učiniti.
Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvijek u tvojoj moći, da zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj, veći razlog zbog kojeg je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata.
Padovi dokazuju da si samo čovjek. A čovjek je ograničeno biće, ovisno o Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići naprijed. Padovi se tako popravljaju da im se nasmiješiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš još odlučnije naprijed.
T.Ivančić, 'Povratak nade'
REVELIN
Buduća legenda
- Poruka
- 27.795
A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina. Moje upozorenje je - imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja i to nije nikakava garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da smo usvojili ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra
Dr Zoran Đinđić
........pre osam godina ,12. marta Srbija je stala ...........
.......hoće li se i kada pokrenuti ?!...odgovor na ovo pitanje
još nije poznat većini onih koji žive u zaustavljenoj Srbiji......
Dr Zoran Đinđić
........pre osam godina ,12. marta Srbija je stala ...........
.......hoće li se i kada pokrenuti ?!...odgovor na ovo pitanje
još nije poznat većini onih koji žive u zaustavljenoj Srbiji......
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Prijateljice
Neke osobe stoje na pragu tvog života i čekaju da ih pozoveš unutra. Shvatimo da smo ih željno iščekivali cijeli svoj život, da nam uđu u dušu, nadali im se i sad su konačno tu. Prijateljice moja, postala si dio mene, a ja sam dio tebe, dio koji više nitko ne može otuđiti, pa ni vrijeme ni različiti putevi. Postala si moja sadašnjost i budućnost. Stvaramo divno prijateljstvo. Duboko, ženski, brižno. Kao da se razumijemo u pola riječi. Kao da čuvamo jedna drugu od zla. Sretna sam što obogaćuješ moj život i što uvijek popuniš prazninu moje duše.
Neke osobe stoje na pragu tvog života i čekaju da ih pozoveš unutra. Shvatimo da smo ih željno iščekivali cijeli svoj život, da nam uđu u dušu, nadali im se i sad su konačno tu. Prijateljice moja, postala si dio mene, a ja sam dio tebe, dio koji više nitko ne može otuđiti, pa ni vrijeme ni različiti putevi. Postala si moja sadašnjost i budućnost. Stvaramo divno prijateljstvo. Duboko, ženski, brižno. Kao da se razumijemo u pola riječi. Kao da čuvamo jedna drugu od zla. Sretna sam što obogaćuješ moj život i što uvijek popuniš prazninu moje duše.
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Prijateljice moja
Znaj da nisi sama na ovoj zemlji. Ti si neodvojivi dio covjecanstva. Tvoja radost zraci na druge i mene, tvoja bol me rastuzuje, tvoje stvaralastvo me bogati, tvoje disanje sudjeluje u pulsu svemira. Ima te! U meni, jer tvoju dusu posebno osjecam, cije povjerenje urasta u moje. Onu koju volim vise od svakodnevnog razgovora u prolazu. U razgovoru s tobom ja se oblikujem, gradimo nove svjetove, ljepote duha.U tvom pogledu zelim vidjeti onu zvijezdu koju zajedno zelimo dosegnuti stvarajuci...
"Imati prijatelja dar je s neba. Znak je ljubavi Boga spram covjeka..."
Znaj da nisi sama na ovoj zemlji. Ti si neodvojivi dio covjecanstva. Tvoja radost zraci na druge i mene, tvoja bol me rastuzuje, tvoje stvaralastvo me bogati, tvoje disanje sudjeluje u pulsu svemira. Ima te! U meni, jer tvoju dusu posebno osjecam, cije povjerenje urasta u moje. Onu koju volim vise od svakodnevnog razgovora u prolazu. U razgovoru s tobom ja se oblikujem, gradimo nove svjetove, ljepote duha.U tvom pogledu zelim vidjeti onu zvijezdu koju zajedno zelimo dosegnuti stvarajuci...
"Imati prijatelja dar je s neba. Znak je ljubavi Boga spram covjeka..."
Arhimedes
Veoma poznat
- Poruka
- 14.988
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Kad ptica prestane voljeti drugu pticu,ona joj ne kaže; "Odleti sada hiljadu milja daleko da nebi gledala ravnodušnost kako se gomila u mojim zjenicama...!"
Jer ptica nije troma kao čovjek; daljina je za nju lepršanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.
Ne kaže joj; "Sad se sakrij hiljadu stopa duboko ispod zemlje,da ne čujež kako pjevam u predvečerje nježnu uspavanku drugoj dragani koja leži sa kljunom u mome krilu...!"
Jer ptica nije površna kao čovjek; ona zna da se otkucaji srca pod zemljom propinju još snažnije, i umjesto umirujućih zvukova uspavanke cijela bi šuma morala slušati tutnjavu podzemlja koju je izbacio bol...
Zato ptica kad prestane voljeti drugu pticu,ona ostane pokraj nje da tu umre u samoci.
...A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka, od stida i pomutnje ne zna što bi,i bježeći sve dalje od njega, ugnijezdi u svom srcu njegovu tugu.... "
Vesna Parun
Jer ptica nije troma kao čovjek; daljina je za nju lepršanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.
Ne kaže joj; "Sad se sakrij hiljadu stopa duboko ispod zemlje,da ne čujež kako pjevam u predvečerje nježnu uspavanku drugoj dragani koja leži sa kljunom u mome krilu...!"
Jer ptica nije površna kao čovjek; ona zna da se otkucaji srca pod zemljom propinju još snažnije, i umjesto umirujućih zvukova uspavanke cijela bi šuma morala slušati tutnjavu podzemlja koju je izbacio bol...
Zato ptica kad prestane voljeti drugu pticu,ona ostane pokraj nje da tu umre u samoci.
...A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka, od stida i pomutnje ne zna što bi,i bježeći sve dalje od njega, ugnijezdi u svom srcu njegovu tugu.... "
Vesna Parun
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
“U trenutku kad nas svi pozivaju na prozor da zajedno gledamo
u vremena naprijed ili natrag, radije ostajem u sobi svoga danas,
zagledan u svoje srce kojemu ni najbolniji ožiljak nikada nije
oduzeo spontanu želju za pulsiranjem koje život znači.
A prozoru ću prići kad osjetim da su krila dovoljno očvrsla za let
kojemu nikakvo vrijeme i nijedna povijest neće biti prepreka.”
u vremena naprijed ili natrag, radije ostajem u sobi svoga danas,
zagledan u svoje srce kojemu ni najbolniji ožiljak nikada nije
oduzeo spontanu želju za pulsiranjem koje život znači.
A prozoru ću prići kad osjetim da su krila dovoljno očvrsla za let
kojemu nikakvo vrijeme i nijedna povijest neće biti prepreka.”
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Nikad ti mene razumeo nisi!
Kad nešto izustim, nije to više o tebi;
govorim o nekom novom svetu svom,
blediš polako u mome sećanju
kao i ja u tvom.
Ja nemam vremena da se tražim
tamo gde me već odavno nema,
gde je već njena sena,
i ne govori da nije tako,
prepoznaje to voljena pa
ostavljena žena.
I kad je u pesmama opisuješ
pa mi se učini - ona liči na mene,
to ja u sebi tiho priželjkujem,
tako to rade sve zaljubljene
pa ostavljene žene.
Dugo je trebalo meni da spoznam
da pesnici žive u svom od bajki
satkanom svetu,
ubiti i stihom nekoga,
skinuti ga s neba
kao ranjenu pticu u letu.
Kad nešto izustim, nije to više o tebi;
govorim o nekom novom svetu svom,
blediš polako u mome sećanju
kao i ja u tvom.
Ja nemam vremena da se tražim
tamo gde me već odavno nema,
gde je već njena sena,
i ne govori da nije tako,
prepoznaje to voljena pa
ostavljena žena.
I kad je u pesmama opisuješ
pa mi se učini - ona liči na mene,
to ja u sebi tiho priželjkujem,
tako to rade sve zaljubljene
pa ostavljene žene.
Dugo je trebalo meni da spoznam
da pesnici žive u svom od bajki
satkanom svetu,
ubiti i stihom nekoga,
skinuti ga s neba
kao ranjenu pticu u letu.
Poslednja izmena:
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Pitali su jednom jednog zaljubljenog coveka:
Zasto se ne divis lepoti ruze kao ostali?
Zasto se smes i pogledas u Sunce kada ono iznenada jos vise zasija, a ostali sklanjaju pogled od njegovog sjaja?
Zasto kada je najveca oluja i grmi ti izlazis iz kuce i kisnes?
...Zasto nocu izlazis i pricas Mesecu?
Zasto....
Covek ih prekida odgovarajuci:
Ruza je lepa, ali nikada niste videli Onu koja je posadila tu ruzu. Nikada niste osetili dodir ruku koje su razgrnule zemlju da bi ubacili seme ruze kojoj se sada vi divite. Niste osetili ljubav kojom je ta ruza negovana.
Niste vidjeli lice, osmeh, neznost... One od koje je ruza naucila tajnu lepote, cistoce, neznosti...
Sunce greje i obasava svako bice na planeti. Sunce vidi i Nju. Vidi najdivnije ljudsko bice. Svaki put kada Sunce vidi Nezinu srecu, osmeh, ljubav... onda jos jace zasija, jer se raduje uz Nju. Zar mislite da bih propustio da vidim nezinu srecu, pa makar izgubio vid? Njen osmeh, sreca, radost.... to je sve moje.
Oluja na koju izlazim nije nista u odnosu na strah da je Ona negdje sama i drhti. Kada izadjem saljem joj svu moju hrabrost, svu moju ljubav, saljem joj misli koje samo Ona sme da zna.
Nocu pricam Mesecu sve zelje, snove, nade... Pa u svitanje kada bude sretao Sunce neka sve isprica. Neka onda Sunce jutrom svojim prvim zracima pomiluje Njeno lice i prenese joj moje reci.
Za sva ostala pitanja koja ste imali morao bi vas pustit u moje snove.
Mojim snovima samo Ona ima pristup.
A vašim snovima....ima li ko pristup?
Zasto se ne divis lepoti ruze kao ostali?
Zasto se smes i pogledas u Sunce kada ono iznenada jos vise zasija, a ostali sklanjaju pogled od njegovog sjaja?
Zasto kada je najveca oluja i grmi ti izlazis iz kuce i kisnes?
...Zasto nocu izlazis i pricas Mesecu?
Zasto....
Covek ih prekida odgovarajuci:
Ruza je lepa, ali nikada niste videli Onu koja je posadila tu ruzu. Nikada niste osetili dodir ruku koje su razgrnule zemlju da bi ubacili seme ruze kojoj se sada vi divite. Niste osetili ljubav kojom je ta ruza negovana.
Niste vidjeli lice, osmeh, neznost... One od koje je ruza naucila tajnu lepote, cistoce, neznosti...
Sunce greje i obasava svako bice na planeti. Sunce vidi i Nju. Vidi najdivnije ljudsko bice. Svaki put kada Sunce vidi Nezinu srecu, osmeh, ljubav... onda jos jace zasija, jer se raduje uz Nju. Zar mislite da bih propustio da vidim nezinu srecu, pa makar izgubio vid? Njen osmeh, sreca, radost.... to je sve moje.
Oluja na koju izlazim nije nista u odnosu na strah da je Ona negdje sama i drhti. Kada izadjem saljem joj svu moju hrabrost, svu moju ljubav, saljem joj misli koje samo Ona sme da zna.
Nocu pricam Mesecu sve zelje, snove, nade... Pa u svitanje kada bude sretao Sunce neka sve isprica. Neka onda Sunce jutrom svojim prvim zracima pomiluje Njeno lice i prenese joj moje reci.
Za sva ostala pitanja koja ste imali morao bi vas pustit u moje snove.
Mojim snovima samo Ona ima pristup.
A vašim snovima....ima li ko pristup?
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Ostani...pozelim li ikada plakati bez razloga i biti tuzna iako bih trebala biti srecna,ili gledati u prazninu satima i cutati... Molim te,budi uz mene... ne postavljaj previse pitanja,i ne trazi da opravdavam zasto i zbog cega... Ne pitaj me nista,samo me zagrlii daj da osetim da trajes samnom,da dises pored menei da me shvatas... Sa...mo mi pruzi ruku,i oseti drhtaj koji se penje mojim rukama i ovaj nemir koji me otima... oseti,jer moj ce dodir biti dovoljan da razumes sve bez ijedne reci... moj dodir mora biti dovoljan da otkrijes da se bojim... jako... molim te samo,budi uz mene... ne odlazi jer neznas sta mi je danas,ne napustaj me jer neznas sta da mi kazes, ne okreci ledja zato sto ti nisu jasne moje suze, ne pustaj mi ruku zato sto ne zelis slusati, ne ostavljaj me samu jer mislis da mi ne mozes pomoci, ne dopustaj da potonem jer ti zelis otici... Ostani i onda kada mislis da nemas razloga... i onda kada je najteze ostati i onda kada bi svako odustao... ti... moja naviko... ostani!
