Život pisan srcem

Mea Culpa

Priznajem!
Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde.
Mea Culpa!

Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele.
Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila.
Mea Culpa!

Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san.
Mea Culpa!

Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.
Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta.
Mea Culpa!

Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama.
I sve sam svoje, njemu dala.
Mea Culpa!


izvor: net
190221_1670834573960_1330230791_31678790_263475_s.jpg
 
Čekali smo sve ove godine da pronađemo nekoga ko će nas prihvatiti onakve
kakvi jesmo, nekoga s čarobnjakovom snagom da otopi stijenu u sunčanu zraku,
ko će nam moći donijeti sreću unatoč iskušenjima, ko se može suočiti s našim zmajevima
u noći, ko nas može promijeniti u biće kakvo smo odabrali biti. Upravo jučer, otkrio sam da
je taj magični netko lice u ogledalu. To smo mi i naše vlastitom rukom napravljene maske.


Richard Bach


http://1.***************/_80RcCmPHDWI/SunGJ9IW0VI/AAAAAAAAAg8/5DHkDeOhFC8/s400/maska+u+ogledalu.jpg
 
Ako želite da znate da li vas neko još uvek voli, proverite to u njegovom poljupcu. Sve tajne zavodenja, brdo seksualnih prirucnika, iskustvo, sve je to nevažno kad je u pitanju poljubac. To toplo osecanje koje se širi od naših ekstrasenzibilnih usana do najudaljenih tacaka na telu ne može se objasniti ili nauciti. Kada nekoga ljubite, obicno su vam ruke cvrsto oko tela te osobe. Oci su zatvorene jer se tako mogu mnogo bolje osetiti sve emocije koje prosto teku iz vas i ka vama. Poljubac nije samo spajanje usana i jezika, on je pritiskanje dva tela, mešanje dva daha, vrtlog dodira.

Najsladi su ukradeni poljupci, jer nekako uvek postoji želja za ukradenim, da se, jednostavno, poljubac vrati ili bolje reci uzvrati. Svako na svetu ce znati da vam opiše svoj prvi poljubac. Mnogi imaju simpaticnu pricu o velikoj tremi, nespretnosti i neznanju. Devojke su ustreptale, mladici nespretni, a sve to zajedno ukazuje na mnogo više emocija nego što to dozvoljava tehnicka vrednost dogadaja.

Slan poljubac uz suze, mokar poljubac na kiši, hladan poljubac sa umrtvljenim usnama od leda, ukocen poljubac posle bombone od mentola. Eksplozivan i strastven poljubac, lukav i uzbudljiv poljubac. Uzavreo dah fatalne žene, veliki vlažan poljubac sa punim usnama devojke.

To je golicanje, milovanje, grickanje, lickanje, udisanje, šašuljenje, mirisanje, sisanje. Dodiri, uzdisaji, drhtanje i još mnogo, mnogo više. Cmok, pusa, kis, sve je to jedna rec za jedan veliki skup osecanja.


 
Žar iz mog srca izlazi van
I traži hartiju u kojoj da živi
Vek prodje,il godina,ne znam ni sam
Od kad ne može više da se smiri.
Tad pokušava da izadje;Znam,
Po napisanom linije da krivi
I traži uvek nešto da dam
Samo da negde napisan izviri.
Ako je tako,nek ugleda svetlosti dan
Nek izadje više,nek se u meni ne širi
Svugde je više nego u meni,već me je sram
Rana što peku,orem ih k'o na njivi.
Celog me ubi ko crnca KK klan
Erogene zone niko ne šljivi
Ma one su samo najveći bol živi.
 
Jednom sam u Petoriji otišao kod engleskog frizera. On je odbio da me ošiša. Ja sam bio jako povređen, odmah sam kupio makaze i odsekao kosu sam sebi pred ogledalom. Šišanje spreda mi je više-manje uspevalo, ali sam u potpunosti pokvario svoju frizuru pozadi. Prijatelji na sudu tresli su se od smeha: "Šta Vam je to sa kosom, Gandi? Jesu li Vam miševi skakali po glavi?" "Ne, beli frizer se nije usudio da dotakne moju crnu kosu," odgovorio sam "pa sam stoga odlučio da se sam ošišam, pa kako god." Odgovor nije iznenadio moje prijatelje. Frizera se nije moglo kritikovati, jer je odbio da ošiša moju kosu. Bilo je za očekivati da će izgubiti svoje stalne mušterije, ukoliko bude pružao usluge obojenima. Mi (Indijci) ne dozvoljavamo svojim frizerima da pruže svoje usluge svojoj "nedodirljivoj" braći. Ja sam račun za to morao platiti u Južnoj Africi i to ne jednom, nego vrlo često, a ubeđenje da je to kazna za naše sopstvena grehe sprečavalo me je da budem ljut.

Nepoštovati jedno jedino živo biće znači nepoštovati Božiju snagu i time ne oštetiti samo ovo jedno biće, nego naneti štetu celom svetu.


Mahatma Gandi
 
Pisano srcem

Prostranstvo postoji u nama i van nas.
Vezuju se jedno na drugo da mi to i ne znamo.
Tanka je granica.. nevidljiv rub izmedju zivota i zivotarenja.
Samo je jedan koncic veza izmedju ziveti i biti...
Put u unutrasnjeg sebe ponekad nijedno prostranstvo ne moze izdrzati.
Malo mi je... neba.. zemlje.. vode.. vazduha.
Malo mi je zelja.. prica.. reci.. glasova...dodira..Malo mi je Tebe..
A onda se najednom..nocas.. sve to moje malo.. sklupca u cvor i sumanuto zakotrlja u duboku tamu.
Svaki novi dan na njega ce posuti zrnce izgubljenog vremena ..Naseg vremena i prasine koja ne treba nikom.
Onaj jedini koncic..neraskidivi ..koji me vezuje za Tebe.. postao je cvor prosiven tisinom u Meni
 
“…Ne postoji poteškoća koju dovoljno ljubavi neće pobediti. Ne postoji bolest koju dovoljno ljubavi neće isceliti. Ni vrata koja dovoljno ljubavi neće otvoriti. Ni jaz koji dovoljno ljubavi neće premostiti.Ni zid koji dovoljno ljubavi neće srušiti. Ni greh koji dovoljno ljubavi neće iskupiti. Nije bitno koliko je problem dubok. Koliko je izgled beznadežan. Koliko je čvor zamršen. Koliko je greška velika. Dovoljno razumevanje ljubavi će sve to razrešiti. A ako možete dovoljno da volite, bićete najsrećniji I najmoćniji na svetu…”

Lujza Hej
 
A WOMAN SHOULD HAVE ...

enough money within her control to move out
and rent a place of her own,
even if she never wants to or needs to...


A WOMAN SHOULD HAVE ...

something perfect to wear if the employer,
or date of her dreams wants to see her in an hour...


A WOMAN SHOULD HAVE ..

a youth she's content to leave behind....


A WOMAN SHOULD HAVE ...

a past juicy enough that she's looking forward to
retelling it in her old age....


A WOMAN SHOULD HAVE .....

a set of screwdrivers, a cordless drill, and a black lace bra...


A WOMAN SHOULD HAVE ....

one friend who always makes her laugh... and one who lets her cry...


A WOMAN SHOULD HAVE ....

a good piece of furniture not previously owned by anyone else in her family....


A WOMAN SHOULD HAVE ...

eight matching plates, wine glasses with stems,
and a recipe for a meal,
that will make her guests feel honored...


A WOMAN SHOULD HAVE ..

a feeling of control over her destiny...


EVERY WOMAN SHOULD KNOW...

how to fall in love without losing herself..


EVERY WOMAN SHOULD KNOW...

how to quit a job,
break up with a lover,
and confront a friend without;
ruining the friendship....


EVERY WOMAN SHOULD KNOW.....

when to try harder... and WHEN TO WALK AWAY...


EVERY WOMAN SHOULD KNOW...

that she can't change the length of her calves,
the width of her hips, or the nature of her parents..


EVERY WOMAN SHOULD KNOW...

that her childhood may not have been perfect....but it's over...


EVERY WOMAN SHOULD KNOW...

what she would and wouldn't do for love or more...


EVERY WOMAN SHOULD KNOW....

how to live alone... even if she doesn't like it...


EVERY WOMAN SHOULD KNOW..

whom she can trust,
whom she can't,
and why she shouldn't take it personally...


EVERY WOMAN SHOULD KNOW...

where to go...
be it to her best friend's kitchen table..
or a charming Inn in the woods...
when her soul needs soothing...



EVERY WOMAN SHOULD KNOW....

What she can and can't accomplish in a day...
a month...and a year...
 
Sedi vrana na drvetu, i po ceo dan ne radi ama bas nista. Kada je mali zeka ugledao vranu, upita je: “Mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim nista ?”
Vrana odgovori: “Naravno, zasto da ne.”
I tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i da ne radi nista.
Nakon nekoliko trenutaka, pojavi se lisica, skoci na zeca... I pojede ga !


Poenta price je...


Da bi sedeo i ne radio nista...
Moras da sedis jako, jako visoko !
 
Razgovaraju curka i bik :
“Volela bih da mogu da dohvatim vrh drveta," rece curka, “ali nemam dovoljno snage.”
“Pa, zasto ti ne bi grickala malo moje balege?", odgovori bik. "Ona je prepuna hranljivih sastojaka."
Curka pojede jednu gromuljicu balege i shvati da joj je to stvarno dalo dovoljno snage da se popne na prvu granu drveta.
Sledeci dan, nakon sto je pojela jos balege, popela se na drugu granu.
Konacno, nakon dve nedelje, ona je ponosno sedela na vrhu.
Ali, ubrzo ju je ugledao farmer,vesto je upucao puskom i tako je smaknuo sa drveta.


Poenta price je:


Sranje te mozda moze dovesti do vrha,
Ali te ne moze odrzati gore.
 
Ivan je neoženjen, živi u kući sa ocem i radi u obiteljskoj firmi.
Kada je saznao da će od bolesnog oca naslijediti ogromno bogatstvo odlučio je da se treba oženiti, i uživati u tom bogatstvu sa ženom. Jednu večer na sastanku investitora zamijetio je prekrasnu djevojku, najljepšu ženu koju je ikada u svom životu vidio. Njena prirodna ljepota mu je zaustavila dah.
“Možda izgledam kao svaki običan muškarac’ obratio joj se “ali za par godina, kada moj otac umre, naslijedit ću 65 milijardi eura”.
Iskreno zadivljena, ljepotica uzme njegovu vizitku. Nakon tri dana postala je njegova maćeha.

Pouka:

Žene su daleko bolji financijski planeri od muškaraca.
 
Раздражљивост је урођено својство срца и дата нам је, без сумње, на корист а не на штету, као што се и огњем ми можемо или користити или га злоупотребљавати. «Како ћемо, дакле, избећи штету коју нам причињава наша гневљивост?»,- пита Василије Велики и одговара: «Тако што ћемо саветовати нашој раздражљивости да не иде испред мисли. Опходимо се са њом као са коњем који нам је дат на управљање и који треба да се као уздом покорава разуму, и никада да не преступа своју меру него да иде тамо где му разум укаже. Раздражљива сила душе нам је подесна за многа дела врлине ако личи на војника који је положио оружје пред војсковођу са спремношћу да пружи помоћ тамо где је потребно. Тада она сарађује са разумом против греха. Јер, раздражљивост је душевни нерв који саопштава души силу за дивне подухвате. И ако се када деси да је душа раслабљена сластољубљем, онда је гнев кали као што се гвожђе кали потапањем, те она од слабе и веома разнежене постаје храбра и одлучна. Ако ти ниси гневан на лукавог, немогуће ти је да га мрзиш како би требало. Сматрам да је са равном ревношћу потребно и врлину волети и грех мрзети. За то је веома корисна раздражљивост кад она следи за разумом као пас за коњем, и остаје кротка и послушна према добронамернима и брзо долази на позив разума, док, напротив, постаје свирепа од туђег гласа и погледа, макар туђинци и изгледали дружељубиви. На тај начин гнев, привођен у дејство по потреби, доводи до храбрости, трпљења и уздржања, а ако делује супротно здравом разуму, онда се преображава у беснило.»

Из књиге "Православље као правоживље"
 
Bilo je lepo slediti svoj put, ne izneveriti…Baciti se preko neba kao duga , zasijati u tami kao munja…U sekundi trajanja obaviti nesto , ne sasvim obicno ; jer zasto se , inace , zivi ? Secao se tih zanosa. Nece ih izdati. Secao se strasti s kojom se predavao svemu sto je radio. Ne, nece izdati.Voleo je tog decaka u magli pred sobom, daleko iza sebe. Voleo ga je kao najdrazu knjigu, kao najsvetliju uspomenu. Ta uspomena je bila plamicak sto je goreo u njemu, i drzao ga. Mozda je njega stosta izdalo , mozda , ali on – on nikada nece izdati ono sto u sebi i drugima najvise postuje – nagon za uspravnim. Mora se verovati. Mora postojati razlog za ucinjeno. Vatru treba preneti dalje , ne sme zavladati mrak…
 
Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi do konca ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nam je zajedinčko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog.

Herman Hesse, „Demijan“
 
Zamislio sam postojanje ogromne uzarene lopte koja visi u ledenoj praznini, i ni na sta se ne oslanja, na mnogo milijardi kilometara od susednih zvezda, majusnih svetlucavih tacaka, za koje se zna samo da postoje, mada ni to pouzdano, zato sto zvezda moze da nestane, ali se njena svetlost jos dugo siri na sve strane, tako da se, znaci, o zvezdama u stvari ne zna nista osim da je njihov zivot strasan i besmislen, ako je svako njihovo kretanje u prostoru zauvek predodredjeno i potcinjeno zakonima mehanike koji ne ostavljaju ni najmanje nade u slucajan susret.
I mi se, ljudi… kao srecemo, smejemo, udaramo jedni druge po ramenu i odlazimo, ali u nekoj posebnoj dimenziji, kuda ponekad preplaseno zaviruje nasa svest, mi isto tako nepomicno visimo u praznini, gde nema vrha ni dna, ni juce ni sutra, nema nade da se približimo jedni drugima… mi sudimo o onome sto se sa drugima desava na osnovu varljivog treperenja, i citav zivot idemo u susret onom sto smatramo svetloscu, iako njen izvor mozda vec odavno ne postoji…
 
Ceo život provedemo želeći da nešto dostignemo, sledeći snove, verujući da ćemo kad to dobijemo postati srećni. ali nije tako. Život je u putu, ne na kraju. Nije važno koliko je lepo produhovljeno je ono čemu težimo. Poslednja stanica je smrt. ako ne umemo da budemo srećni, da budemo bolji, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu, nećemo to postići ni na kraju. Život je prepun blaga za kojim ljudi jure to su sve one stvari za koji oni veruju da će im doneti sreću a za koje se uglavnom ispostavi da su varke i ponekad kad dostigne ono za čim je toliko žudeo, čovek se zatekne samo s prazninom u rukama.
 
Novac, čini mi se, mnogo bolje teši nego filozifiranje razmišljanjima o tome koliko će neko živeti.
Ja sam materijalista. Ako niste budistički kaluđer, šta vam drugo preostaje.
Dva velika verovanja koja vladaju svetom u ovom veku - kapitalizam i komunizam
jesu materijalistička samo što je jedno bolje od drugog, kao što su pokazali skorašnji događaji.
Čovek voli robu široke potrošnje, uvek ju je voleo, uvek će je voleti. Bolje bi nam bilo da se naviknemo na to. I ljubav prema novcu nije koren sveg zla već polazište za sreću većine ljudi, uteha za većinu ljudi. On je mnogo pouzdaniji od ljubavi.
Dzulijan Barns
 
Dodji...Dok ležim
i lepo osećam gde mi se telo rastače
u prah, u dim, u ništa,
na unutrašnjoj strani kapaka
projektuje se tvoj lik,
sada tako dalek.
Nemoj me predugo ostavljati ovakvu.
Kada sam sama, ja ne valjam sebi:
brzo, ja veoma brzo postajem ranjiva,
tad više nisam bezbedna.
I tako slaba, laka sam meta
svim otrovnim mislima,
svim tegobnim i strašnim snovima.
Bude se sve one skrivene želje
sa snagom nagona,
sa razornošću potrebe,
sa neminovnošću greha.
Zato mi dođi, ovo me čekanje tišti.
Tek sa tobom ja sam naučila
da budem opuštena,
da oslobodim sve iskonske impulse
i da održim kontrolu.
Još samo malo mi treba
da se nahranim od tvoje snage i samosvesti.
Ne ostavljaj me na pola puta.
Daj da dok ležim kraj tebe
sopstveno telo razložim na nežnost i na požudu
i slomim se u tvojim rukama,
ponovo rođena iz vetra i pepela,
lica svetljeg od sunca na zaranku
i srcem slobodna onoliko koliko mi telo tebi pripada.


 
Zivot je Iscekivanje

Svaki dan donosi nove prilike,a na nama je da ih prepoznamo.
Ko zeli nesto da napravi,nadje nacina,
Ko ne zeli nista da ucini,nadje izgovor.

ZIVOT JE ISCEKIVANJE
JUCE je otislo i nece se vratiti
DANAS ja onakvo kakvim ga napravim
ali SUTRA zavisi o mojem iscekivanju novih prilika i pripremanju za delovanje u skladu s'njima

primer:
U starackom domu vecina stanovnika u njemu malo cemu se nada osim,mozda da ostanu ZIVI.
Iscekivanje nas tera napred svejedno je li rec o strahu ili uzbudjenju ili dosadi,karijeri ili hobiju.

USPEH SE NE PRONALAZI ON SE PROIZVODI
-na SRECU se ne mozes osloniti
-NUZDA je majka svih izuma
-RESKIRANJE oslobadja kreativne nagonei energiju
-pojedinci mogu eksperimentisati i kontrolisati RIZIK


USPEH BEZ PADOVA POSTOJI SAMO U SNOVIMA,KADASE POBEDA DOGODI SLUCAJNO,NEMOJTE PONOVO NA NJU RACUNATI
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
420
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top