Život pisan srcem

[Nina]

 

[Nina]

Pisano srcem

Bese zora...pa dan...onda je dosao sumrak a u njega se necujno i noc pritajila...

Vremena su se menjala...tri godine nanizale...a biseri, biseri su se ko klikeri niz obraze kotrljali...

Cekala je strpljiva ko slutnja.. zena jarac u meni

Zena da se Rodi

Pesnik da se Zeli

Ljubav da se Hoce

Zivot da se Zivi....

Mene da Imas...

 

[AQUARlUS]

Opsednuta je sobom,puna zavisti, mržnje i besa. Htela bi, međutim, da prođe kao prijateljski nastrojena, velikodušna, plemenita osoba. Zato zlo nanosi podmuklo, iz potaje.Osvetoljubiva je do neba. Ne može da podnese nikog boljeg od sebe. Tuđa nadmoć, bilo koje vrste, nanosi joj nepodnošljiv bol. Goni je neodoljiva potreba da povredi svakog ko je u bilo čemu prevazilazi, da mu napakosti na bilo koji način.
Okružuje se ništarijama, kako bi izgledala vrednija nego što jeste.
Ne priznaje svoju osvetoljubivost. Ona se ne uklapa u sliku o velikodušnosti i plemenitosti, za koju se iz petnih žila upinje da o sebi stvori.
Osvetoljubivost maskira dobrim namerama, visokim vrednostima, uzvišenim ciljevima, opštevažećim principima, najotrcanijim i najbljutavijim opštim merilima.
Kada nekog povredi, nekog ošteti, nekome nanese bol, što se događa veoma često jer bez toga ne može da živi, ne dopušta da se pretpostavi zla namera. Ona, eto, princeza bez mane, samo služi višim vrednostima. Ako je neko pritom nastradao, šta da se radi, tako je moralo biti.
Ne krije svoje likovanje kada joj osveta pođe za rukom, ali je predstavlja kao trijumf pravde, ne njen lični. Krajnje je potištena kada u osveti omane.
Da bi se bolje prikrila, rado se služi drugima kao svojim oružjem. Tako joj ruke, bar prividno, a do privida joj je veoma stalo, ostaju čiste. Zato njoj trebaju izvršioci, lišeni vlastite volje, koji će slepo nasrnuti na onog na koga ona ukaže.
Razmeće se ljubaznošću, srdačnošću i predusretljivošću, kako bi zavarala okolinu. U stanju je da prema nekome postupa naizgled najiskrenije i najsrdačnije a da mu istovremeno radi iza leđa, ni najmanje se zbog toga ne zbunjujući.
Iz istih razloga se povremeno razmeće i velikodušnim gestovima.
Potajno se ponosi svojom podmuklošću.
Istovremeno, međutim, živi u stalnom strahu da će biti razotkrivena. Strah od razotkrivanja je u osnovi svih njenih, inače brojnih strahova.

Izvor : Net

 

[mari47]

Cilega života ću te tražit. Tribaš mi ka voda cviću kako piva Oliver. I ne volin more, ni otoke, ni brodove gledat...ne volin ni bilu boju da me podsića na one bile ruže koje san ti ostavila tamo ...Ni Dalmaciju ne volin jer te skrila u zlato, jaru i kamen! Ja samo evo krstarin kroz snove moje i tudje i sićan se tvog lica lipog ka u cesarice, mila moja...

izvor: mari47

 

[Arhimedes]

Ljubav je eliksir, jer dok se voli ne stari se.

 

[mimi75]

 

[Arhimedes]

 

[Nina]

Goran Petrovic... AMAJLIJA

Za osam amajlija protiv svakog zla i nevolje potrebno je imati: iz levog oka odraz slova Alfa , manji krug što stvara vilin konjic na površini vode , izmedju dva prsta nežnosti cvetnog praha , kao nokat palca ljuspicu svoda, kraći šum rasta mladice tise, večnu zabranu okretanja, srazmerno sebi snage semena , duplo nade , par krila od lepog sna , pod mišku prhtaj goluba , krstinu uglova gledišta , što se na duge trepavice spusti pahuljica, koliko može da stane u usta ljubavnih reči, nozdrvu mirisa majčine dušice, po dobar uzdah od sva četiri vetra , što više prolećne svetlosti, nemerljive upornosti tajne, bilo koji deo duge , pola čaše sjaja belutka iz potoka , dva sastojka koja se možete setiti samo na dan pravljenja amajlija , odoka boje dnevnog leptira , svežanj magije ključeva , zrnce šuškanja skarabeja , srednje jačine zvuka trube andjeoskih , jednu stalnu pomisao na vlagu prepona, po želji pesme zrikavca, kovrdžu dima od kućnog ognjišta, na vrh noža plamena , pedalj dužine vlakno oblaka , iver bleska munje, običnu kapljicu znanja vode , dokle može da se vidi let sokola , vertikalu bar do pete nebeske svere , u drugu nozdrvu mirisa zemlje , smeha , nikad dovoljno smeha , za naušnicu zuj pčela , dok se medju stablima ne izgubi pogled na šumu , kočopernost trave zvane prkos , naramak popodnevnog hlada smokve , nisku cmoketića , malčice buke drvenog razboja , na dlan toplote paperja , širi zamah strukom bosilja , veštinu posmatranja kvadrata , oko svega opis kruga i iz desnog oka odraz slova Omega.

 

[Nina]

Strašno je videti čoveka koji veruje da je potpuno i nesumljivo sam, jer u njemu ima nešto tragično, čak i sveto, a u isti mah jezivo i sramotno. Uvek – kazao je – nosimo nekakvu masku, koja nikada nije ista nego se menja zavisno od uloge koju treba da odigramo u životu: masku profesora, ljubavnika, intelektualca, prevarenog muža, junaka, nežnog brata. Ali koju masku stavljamo ili kakava nam maska ostaje kada smo sami, kada mislimo da nas niko, baš niko na svetu, ne posmatra, ne motri na nas, ne sluša nas, ne zahteva ništa od nas, ne zastrašuje nas, ne nasrće na nas? Možda taj trenutak ima u sebi nešto sveto zato što se čovek tada suočava s Bogom ili, u najmanju ruku, sa svojom neumoljivom savešću. Možda niko neće oprostiti onome ko ga bude zatekao u toj krajnjoj i suštinskoj golotinji, užasnijoj i stvarnijoj od svih golotinja, jer ona otkriva nezaštićenu dušu..
Ernesto Sabato

 

[Nina]

 

[mari47]

Malo je reči da je Eli bila tužna dok je na vratila kupea praznim pogledom gledala svetlost Pariza kako joj izmiče pred očima. Nije imala volju ni da mahne, onako više za sebe, da mu još jednom kaže za svoje izneverene nade. Došla je iz Portugala da nauči slikarstvo od ljudi čiji samo jedan potpis na slici vredi malo bogatstvo i kojom se meri status potencijalnih kupaca. A svi su uglavnom bili slikari pločnika. I ona je, doduše, radila na pločniku prodavajući deo po deo sebe. Iako nije prodavala i emocije, ionako ih nije ni imala više, njen pogled je govorio optužbu, upućenu nikom drugom do samoj sebi.
Tek nešto što bi trebalo da je osmeh, razvuklo se preko njenih usana, kada je ugledala svoj mali gradić na obali Okeana. Voz je već prolazio kroz periferiju usporivši i ona je sasvim dobro mogla da čuje zvuke fada, te muzike pune bola koji podseća na krik, molbu i kletvu istovremeno. Čula je dobro joj poznatu pesmu koja je u stvari bila čežnja za izgubljenom ljubavlju. Jedva je čekala da sidje sa voza, ode u prvu prčvarnicu gde se jedu školjke, onako prstima, i gde će slušati tu muziku koja liči na krik, molbu i kletvu istovremeno.
Pogledavši se u staklo izloga neke radnje pored te prčvarnice, pravi pravcati osmeh video se u njenim očima, očima koje u stvari, uopšte nemaju boju Sene.

 

[DUNJA W]

Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava
srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.

Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji... Nazalost..., istina je sasvim drugacija. Kad-tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne. To su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.

Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu ... Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim
ljudima kojima je potrebno pomoci.

Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogu ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.

Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .

I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.

Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici ... cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzna i zalosna kad budem morala da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomgla da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.

Potrudimo se i nastojimo da imamo srecno putovanje. Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene.

 

[mari47]

Ne zovi me - neću čuti
Ne zaustavljaj me - neću stati
Ne maši mi - neću videti
On me čeka!

 

[DUNJA W]

Teži da budeš srećan!



Idi smireno kroz buku i užurbanost

i seti se mira koji možeš naći u tišini.



Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima

sa svim ljudima.



Govori svoju istinu smireno i jasno

i slušaj druge,

čak i glupe i neuke;

i oni imaju svoju priču.



Izbegavaj bučne i nasilne osobe,

one su teret duhu.



Ako uporediš sebe s drugima,

možeš postati ogorčen ili ponosan;

jer će uvek biti većih i manjih od tebe.



Raduj se svojim dostignućima i planovima.

Održi zanos za svoj lični poziv,

ma koliko on skroman bio;

to je pravo blago u promenljivim vremenima.



Budi oprezan u svojim poslovima,

jer svet je pun prevara,

ali neka te to ne ometa da uočavaš vrline oko sebe.

Mnogi ljudi teže za visokim idealima

i svuda je život pun heroizma.



Budi ono što jesi. Budi svoj!

Pogotovo nemoj glumiti ljubav.

I nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,

jer uprkos ogorčenosti i razočaranjima,

ljubav je večna.



Spokojno primi iskustvo godina,

skladno napuštajući stvari iz mladosti.

Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama.

Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti...



Dakle, budi u miru s Bogom, ma kako ga zamišljaš

i, bez obzira kakav ti je posao

i čemu težiš u bučnom komešanju života,

zadrži mir u svojoj duši.



Pored sve prljavštine i jadikovanja

i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.



Teži da budeš srećan!

 

[Nina]

Ponekad izgleda kao da muškarac moze da proceni koliko je fin i uljudan jedino proucavanjem svog odnosa sa zenama - ili tacnije s potencijalnim partnerkama. Nije teško biti pazljiv prema njima. Castiš ih picem, snimiš im neku dobru kasetu, telefoniraš im da bi ih pitao jesu li dobro... veliki je broj brzih i bezbolnih nacina da budeš Dobar Momak. Medjutim, kada su stalne veze u pitanju, znatno je komplikovanije biti postojano takav. Jedno vreme sve je u najboljem redu, cistiš wc-šolju, ispoljavaš svoja osecanja i ciniš sve druge stvari koje se ocekuju od modernog muškarca. A potom odjednom pocneš da manipulišeš, zlovoljan si, igraš na dve karte, foliraš, i neiskren si prema najboljim devojkama. Ne umem to da objasnim.
Nik Hornbi

 

[Nina]

Da li je baš toliko grozno hteti da budeš kod kuće sa svojom zbirkom ploča? Takva kolekcija nije kao album poštanskih maraka, ili kolekcija podmetača za čaše, ili kakvih starudija. Reč je o celom jednom šarolikom svetu, lepšem, poročnijem, mahnitijem, mirnijem, živopisnijem, nepostojanijem, opasnijem, ispunjenijem ljubavlju nego što je život koji živim; u njemu su istorija, geografija, poezija i bezbroj drugih stvari o kojima je trebalo da učim u školi, uključujući muziku.
Nik Hornbi

 

[Nina]

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

Jovan Dučić

 

[mari47]

Ljubav je dramska idila u jednom činu.
Kratka i prekrasna zato što je kratka. Komad se često ponavlja, a nije ga teško ponoviti jer nije skup. Samo dve osobe bez statista, bez publike, sa slabom
rasvetom, u najboljem slučaju pod malo mesečine.


Alfons Alije

 

[CrniĐavo]

Zašto je baš ovaj tren poseban?
Zato što baš ovoj tren je sav ispunjen Tobom.
A zašto si Ti posebna?
Zato što Ti možeš da ispuniš čitav tren, a da ne znaš da si ga ispunila.
A zašto ne znaš?
Zato što ne znaš šta jesi, i kada znaš šta jesi.
A kada znaš šta jesi?
Kada znaš da si ispunila sav moj tren, zato što možeš da ga ispuniš.
Zato, ne pitam Te da li znaš šta jesi, nego Te pitam da li ne znaš šta jesi?

 

[mari47]

E, nećeš,
nećeš ni ti meni
oči videti više;
ko zna da li bi
umeo da pročitaš
šta u stvari u njima piše?
Video bi samo lažni sjaj,
tugu, zakasnele snove
i ništa više.
A i ti svoje kriješ
da ne pročitam šta u
tvojima piše
možda malo više laži,
malo ili možda malo više.
Zamisli, sretnemo se nekad
i nećemo znati da to mi smo,
izgledaće kao da se nikad
želeli niti voleli nismo.

 

[Arhimedes]

Spoljašnja lepota je najčešće varljivi mamac kozmetike, koja zavodi naš pogled i naše oči. A lepota duše je istinito delo prirode, koje opija, očarava i zvodi za navek naše srce.

 

[Nina]

...on se svojom pojavom uklapao u kliše u koji su odvajkada gurani oni koji su radili nešto što je za većinu predstavljalo puko gubljenje vremena. Trebalo je imati jake mišice pa kroz stoleća udarati toljagom, bacati koplje, nositi mač i štit, zamahivati čekićem i srpom, upravljati volanom kamiona ili uprezati volove i konje, pa orati njive. Za prebiranje po žicama gitare ili okretanje listova knjige nije potrebna nikakva snaga, trebalo je biti seka - persa, ženski petko ili pomeren u glavu.
ISPOD CRTE ..Srdjan Tešin

 

[Nina]

Ima ljudi koji ne podnose disciplinu.Obdareni su talentima ali se ne trude da oblikuju i zavrse tako sto ga rasture u paramparcad.Upoznala sam vise takvih ljudi.Isprva mislis da su fenomenalni.Potpuno te obore s nogu..Ali tu obicno bude kraj.Oni ne mogu dalje zato sto se ne trude da idu dalje.Nemaju usadjenu disciplinu da idu dalje i razviju svoj talenat vec se uljuljkaju tu gde su..u zamku sopstvenog zivota i nemoci..

 

[Nina]

Dvoje ljudi koji se vole, nekad se podnose bolje, nekad slabije, a nekad se ne podnose. To je tako. Koliko često smeju da izbijaju svadje – za to ne postoji norma. Nije uostalom ni reč o tome da li se ljudi podnose, već o tome da li se trpe… O tome, da li trpe jedan drugog kao što trpi svoj svoga ili se ne trpe jer nisu sa sebi sličnim… O tome, da li odustaju od onoga što ih deli ili se toga i dalje drže…
B.Slink

 

[duska.vodolija]

Ljubavna pesma...


Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.
Jovan Ducic