Не могу сви бити газде, али сви могу да имају прилику да буду капиталисти.
Нпр. раднику који има вредне руке, његове руке су његов капитал. Запосленом који је паметан, његова памет је његов капитал. Ономе ко има неке вештине, његове вештине су његов капитал.
Вредни људи ће имати прилике да у животу зараде пуно пара.
Кад зараде пуно пара, они могу да их потроше, а могу, као прави капиталисти, да део тих пара уложе (у банку, у приватни пензијски фонд, у инвестициони фонд, у берзу, у обзвенице, у некретнине....), и временом ће те паре почети да зарађују за њих, без да ишта раде. Временом ће ти вредни радници постати капиталисти, јер ће им новац зарађивати новац.
Уколико довољно дуго буду то радили, постаће баш богати, макад у каснијим годинама живота.
Онда, кад умру, неће паре однети са собом у гроб.
Уместо тога, новац ће наследити њихови наследници (деца, унуци, деца браће и сестара...). Уколико наследници буду вредни мрави, од тог новца ће направити још новца и имати прилику да живе јако лепо, имаће и прилику да буду дарежљиви и дају онима који нису имали среће као они. Уколико наследници буду као цврчци (нпр. они што потроше целу своју плату + узимају кредите са каматом), онда ће спискати све или добар део онога што им је остало од старијих.
А можда ће, уместо да раде за некога, решити да покрену свој посао. Нпр. уместо да фризер ради код фризера, регистроваће се као предузетник. За почетак са једном столицом у малом локалу. Онда ће да подели посао у две смене. Он ће да држи једну смену, а другу смену ће да изнајми ту столицу свом колеги или ће да запосли колегу. Онда ће да пређе у већи локал, па ће да има више столица и више радника. Па ће да отвори други локал, трећи, четврти и постаће капиталиста. А да је сво време био скроман, цео радни век би радио за неког фризера који је већ прошао овај описани пут.
