Зилоти

А сада да одговорим брату Зборашу (?) на његове оптужбе да са приликом преписке са њим у приватној поруци напао неке флоринце и да је то њему било сумњиво.

Ево како сам написао ту поруку:
Bog ti pomogao, brate! Naravno da poznajem Nesu Sajlu, kako ga tamo zovu u
Paracinu. I on mene poznaje. Mozes razgovarati sa njim, to nije problem,
ali treba da znas da on pripada drugim zilotima, florincima-raskolnicima.
Oni su mnogo manje zlo nego ovi ekumenisti u SPC, ali ipak nisu ispravni.
To je sada duga prica, i tice se istorijata Crkve u Grckoj. O tome cu ti
detaljnije sledeci put, jer nemam sada vremena. Pozdrav!

Дакле, сасвим једну поштену и реалну слику сам дао.
Рекао сам Зборашу (?) да немам ништа проттив што он хоће да разговара са Нешом Сајлом (флоринац) али да нисам са њима у духовном општењу јер су расколници.

Још две поруке сам написао Зборашу (?) и једна од тих је ова:
Nisu to frakcije u pravom smislu te reci. Zato sam to i stavio pod
navodnike.
Ovde se radi o: istinskoj Crkvi, sa jedne strane, i jereticima i
raskolnicima raznih vrsta,sa druge strane iako se medju njima neki
nazivaju kao "istiniti".
To sam objasnjavao na tim forumima pa procitajte detaljnije tamo.
Ako zelite neki razgovor, mozemo se dogovoriti i uzivo pricati o ovoj temi.
Дакле, ништа ту нема збуњујуће...

Ако треба, објавићу и још једну поруку али мислим да је довољно да се схвати да Збораш (?) измишља неке причице.
 
Али, како то сви да тако мисле када си недавно тврдио да нико код вас о томе не зна ништа и да ти нико ништа није одговорио?..
Опет твоја ''тумачења''.Рекао сам да ми нико ништа није ГОВОРИО ДИРЕКТНО, али знају сви зашто си отишао, неће људи да откривају твоје искушење директно.То сам сам морао да копам и када сам сазнао све се поклопило. Знам колики гнев нападне човека када је остављен, прошао сам кроз то.Али требао си да благодариш Господу на свему, али не ти си се наљутио и решио да НАПУСТИШ СВЕ. Кукавичлук да се суочиш са проблемом, прокриваш агресијом у самоутувљујућој одбачености и презиром од свих. Али ја те уверавам да није тако, упознао сам скоро све ревносније чланове Цркве и сви истоветно мисле. Немогуће је да си само ти у праву а сви остали да незнају.Признај пад и врати се кући, овде си и започео живот, нико ти неће ништа замерити, све је опроштено кад се човек искрено покаје. Имај вере у добро, гледај у добро и биће ти добро. Признај фрустрацију барем на тренутак себи, не гуши је мржњом, признај је, лековит је судар са пригушеним осећањима.
 
Poslednja izmena:
Нека ти овај клип буде на спасење и оздрављење и молим те не анализирај јеретичке иконе на њему него слушај једино речи и то пажљиво.
 
Апсолутно.:)

Moj deda Vojislav je bio nepismen covek ,ali mudar.
Pa me seca na njega jedna anegdota...Kada smo isli kod njega u Planinu...TO je izad sela Masince kod Surduice...Tebi nepoznat kraj jer vidim pljunu i na prirodu...No elem da zavrsim...
Na stalna moja pitanja deda je odgovarao...Uvek smireno sa objasnjenjem...ALi jednom nije znao odgovor,ja zbunjen.Mudrina stara?vide da cekam odgovor..Dodade reci koje pamtim.
Neno sine pa nisam,djavo da sve znam. I nasmeja se deda...
 
Опет твоја ''тумачења''.Рекао са мда ми нико ништа није ГОВОРИО ДИРЕКТНО, али знају сви зашто си отишао, неће људи да откривају твоје искушење директно.То сам сам морао да копам и када сам сазнао све се поклопило. Знам колики гнев нападне човека када је остављен, прошао сам кроз то.Али требао си да благодариш Господу на свему, али не ти си се наљутио и решио да НАПУСТИШ СВЕ. Кукавичлук да се суочиш са проблемом, прокриваш агресијом и самоутувљујућој одбачености и презиром од свих. Али ја те уверавам да није тако, упознао сам скоро све ревносније чланове Цркве и сви истоветно мисле. Немогуће је да си само ти у праву а сви остали да незнају.Признај пад и врати се кући, овде си и започео живот, нико ти неће ништа замерити, све је опроштено кад се човек искрено покаје. Имај вере у добро, гледај у добро и биће ти добро. Признај фрустрацију барем на тренутак себи, не гуши је мржњом, признај је.
Тврдио си да ти нико ништа није причао а сада се вадиш...:lol:

Брате, није проблем, само нек о.Акакије закаже једном тај састанак па да пред свима покажем да то нема везе са неким мојим личним проблемом.
Хронологија догађаја је чињеница која је на мојој страни. :D
Ако треба, и овде ћу о свему томе прозборити.

И вама ће све бити опроштено, само се покајте за своје богохулне ставове, и нека се блудници из манастира Микуљског казне а ако је то била клевета - онда нек се казне они који клевећу. И правда ће бити засдовољена, јел у реду? :)
 
Moj deda Vojislav je bio nepismen covek ,ali mudar.
Pa me seca na njega jedna anegdota...Kada smo isli kod njega u Planinu...TO je izad sela Masince kod Surduice...Tebi nepoznat kraj jer vidim pljunu i na prirodu...No elem da zavrsim...
Na stalna moja pitanja deda je odgovarao...Uvek smireno sa objasnjenjem...ALi jednom nije znao odgovor,ja zbunjen.Mudrina stara?vide da cekam odgovor..Dodade reci koje pamtim.
Neno sine pa nisam,djavo da sve znam. I nasmeja se deda...
:lol: Добра причица, поучна...Али, какве везе има то са мојим ставовима?.. Ти си ме питао да ли стојим иза свега написаног?.... Кажем: ДА. И у чему је проблем?...У неким мањим грешкицама?...Па то су и Апостоли имали, и многи други Свети Оци, али је суштина битна: били су православни. А флоринци то нису...:)
 
Тај смајли ми говори да нас зезаш. Оздравићеш када се будемо лично упознали не брини Бог мисли и на тебе не горди се да ти нетреба Његова помоћ и утеха кроз људе.Не глуми камен када ниси.
Тај смајли говори да сам срећан а не да било кога овде зезам. То што ви волите да завитлавате људе, не значи да сам и ја такав. И опет: :)

Чекам позив на тај разговор. :D
 
Najveca Lepota i najvece Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boziji i Sin Coveciji,
Bogocovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja. Medjutim, izraz
Dobrotoljublje u znacenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od
Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavauci se
kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjizevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i ucenog
Origena poletno se uceci na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no vesto
izbegavajuci potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj
praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom.
 
Тврдио си да ти нико ништа није причао а сада се вадиш...:lol:

Брате, није проблем, само нек о.Акакије закаже једном тај састанак па да пред свима покажем да то нема везе са неким мојим личним проблемом.
Хронологија догађаја је чињеница која је на мојој страни. :D
Ако треба, и овде ћу о свему томе прозборити.

И вама ће све бити опроштено, само се покајте за своје богохулне ставове, и нека се блудници из манастира Микуљског казне а ако је то била клевета - онда нек се казне они који клевећу. И правда ће бити засдовољена, јел у реду? :)
Скрећеш тему и опет ме не слушаш. Провери моје постове па ћеш видети да су исти. Ухватио си се за фразеологију и тумачења као своје последње уточиште и самооправдање. Разуми ти си до тог искушења био флоринац.После њега матејевац.Ти си се променио а не други.Теби је потребна помоћ а не свима другима.Барем себи признај могућност да си прелашћен. Шта каже Јован Лествичник како се прелашћујемо из које страсти?
 
Тврдио си да ти нико ништа није причао а сада се вадиш...:lol:

Брате, није проблем, само нек о.Акакије закаже једном тај састанак па да пред свима покажем да то нема везе са неким мојим личним проблемом.
Хронологија догађаја је чињеница која је на мојој страни. :D
Ако треба, и овде ћу о свему томе прозборити.

И вама ће све бити опроштено, само се покајте за своје богохулне ставове, и нека се блудници из манастира Микуљског казне а ако је то била клевета - онда нек се казне они који клевећу. И правда ће бити засдовољена, јел у реду? :)

Kуме.Срђан је непоправљиво горд.Умислио је неке ствари.Заразио се подозривошћу.Љубомором.Гордошћу.Класичан прелашћен човек.Ко из житија Светих и разних старечника.Покренут страстима свашта је умислио.Нек сам Господ нек му да покајање.
 
Nijedna bliskost ni uzajamnost nije veca od bliskosti duse sa Bogom i Boga
sa dusom. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju, sunce, mesec, vodu, plodno
drvece, razne vrste zivotinja. Medjutim, ni u jednoj od njih On ne pociva. Sva tvar je
u Njegovoj vlasti, pa ipak ni u jednoj nije sacinio presto, niti je stupio u opstenje.
Jedino je prema coveku imao blagovoljenje, stupivsi sa njim u opstenje i u njemu
pocivajuci. Vidis li kakvo je srodstvo Boga sa covekom i coveka sa Bogom?
 
Тај смајли ми говори да нас зезаш. Оздравићеш када се будемо лично упознали не брини Бог мисли и на тебе не горди се да ти нетреба Његова помоћ и утеха кроз људе.Не глуми камен када ниси.

Он брате има опасан језик.Што да га упозајеш?Ја га познајем.Није паметно.
 
:lol: Добра причица, поучна...Али, какве везе има то са мојим ставовима?.. Ти си ме питао да ли стојим иза свега написаног?.... Кажем: ДА. И у чему је проблем?...У неким мањим грешкицама?...Па то су и Апостоли имали, и многи други Свети Оци, али је суштина битна: били су православни. А флоринци то нису...:)

Poucna jeste, al pouku nisi shvatio....
 
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka10.htm

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka22.htm прочитај депрограмера и разобличивача свих страсти Јована Лествичника. Почни прво од ове друге па се настави на прву. Видеђеш одакле је дунуо ветар преумљења(на зло). По овој књизи и по овом духу ревнуј а не по омологијама и еклисиологијама, овде су основе духовне борбе, без које је свака друга унапред изгубљена.
 
И вама ће све бити опроштено, само се покајте за своје богохулне ставове, и нека се блудници из манастира Микуљског казне а ако је то била клевета - онда нек се казне они који клевећу. И правда ће бити засдовољена, јел у реду? :)
Демонска прелест.Демон су склопили причу у његовој глави.Он је поверовао и то је то.
 
Скрећеш тему и опет ме не слушаш. Провери моје постове па ћеш видети да су исти. Ухватио си се за фразеологију и тумачења као своје последње уточиште и самооправдање. Разуми ти си до тог искушења био флоринац.После њега матејевац.Ти си се променио а не други.Теби је потребна помоћ а не свима другима.Барем себи признај могућност да си прелашћен. Шта каже Јован Лествичник како се прелашћујемо из које страсти?
Ово болдирано: нетачно. Матејевац сам тек постао пошто сам прочитао књигу од о.Серафима а то је било у фебруару 2005.године.
А то "искушење" се десило у мају 2004.године.
И ту се нисам прелестио већ сам био љут што је Акакије учинио антиканонски преступ (којим се кажњава свргнућем по канонима).
А после тога је био покушај истеривања ЗБОР-а из флоринске Цркве.
То је био 10 пута већи ударац него ово претходно.
Али, и ту сам се одржао јер сам то приписивао њиховој (а не мојој) слабости. Њихова (Акакијева и Атанасијева) је срамота што чине такве ствари а не моја срамота. То је њихов грех и безакоње.

Међутим, после тог периода сам био најсрећнији човек јер сам организовао састанак помирења два клана ради добијања српског епископа. Био сам одушевљен што ће СИПЦ (тако сам веровао да је истинска) добити епископа.
Сведоци постоје колико сам на томе радио да управо о.Акакије постане тај епископ! Где су сада они да то посведоче него варају срца оних који траже истину? Ево, позивам их на тај разговор.

Да наставим: значи, тек касније добијам Серафимову књигу и онда ми све бива јасно.
Закључак: нема везе са мојим личним разлогом јер сам као нико од њих био одушевљен и до последњег тренутка веровао да су они истински - све док нисам прочитао Серафимову књигу са историјским чињеницама.


Ма, зашто се ја теби сада правдам?..Закажи тај састанак па да се видимо. :D
 
Ово болдирано: нетачно. Матејевац сам тек постао пошто сам прочитао књигу од о.Серафима а то је било у фебруару 2005.године.
А то "искушење" се десило у мају 2004.године.

Ма, зашто се ја теби сада правдам?..Закажи тај састанак па да се видимо. :D

Само се ти правдај.Сува демагогија.
 
Ово болдирано: нетачно. Матејевац сам тек постао пошто сам прочитао књигу од о.Серафима а то је било у фебруару 2005.године.
А то "искушење" се десило у мају 2004.године.
И ту се нисам прелестио већ сам био љут што је Акакије учинио антиканонски преступ (којим се кажњава свргнућем по канонима).
А после тога је био покушај истеривања ЗБОР-а из флоринске Цркве.
То је био 10 пута већи ударац него ово претходно.
Али, и ту сам се одржао јер сам то приписивао њиховој (а не мојој) слабости. Њихова (Акакијева и Атанасијева) је срамота што чине такве ствари а не моја срамота. То је њихов грех и безакоње.

Међутим, после тог периода сам био најсрећнији човек јер сам организовао састанак помирења два клана ради добијања српског епископа. Био сам одушевљен што ће СИПЦ (тако сам веровао да је истинска) добити епископа.
Сведоци постоје колико сам на томе радио да управо о.Акакије постане тај епископ! Где су сада они да то посведоче него варају срца оних који траже истину? Ево, позивам их на тај разговор.

Да наставим: значи, тек касније добијам Серафимову књигу и онда ми све бива јасно.
Закључак: нема везе са мојим личним разлогом јер сам као нико од њих био одушевљен и до последњег тренутка веровао да су они истински - све док нисам прочитао Серафимову књигу са историјским чињеницама.


Ма, зашто се ја теби сада правдам?..Закажи тај састанак па да се видимо.

(965) Гордост је одрицање Бога, проналазак демона, ниподаштавање људи [1], мајка осуђивања, потомак похвала, знак духовне јаловости, протеривање помоћи Божије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије [2], извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник Бога, корен хуле.

Почетак гордости је тамо где се завршава таштина; средину представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властитих подвига, хвалисавост у срцу, мржња према прекору; а крај је одбацивање Божије помоћи, уздање у своје властите снаге, демонска нарав.

Сви који хоћемо да избегнемо пад у ову јаму, чујмо: ова страст се често и радо храни благодарношћу. (Она нас испочетка и не наводи сасвим отворено да одбацимо Бога). Видео сам људе који су на речима захваљивали Богу, а у мислима величали сами себе. То јасно сведочи онај фарисеј, рекавши: Боже, хвала ти (Лк. 18,11)!

Где се догодио пад, тамо се претходно настанила гордост: друго објављује долазак првога.

Од једног часног старца чуо сам следеће: "Претпоставимо да има дванаест бестидних страсти. И једна од њих, тј. гордост, ако је заволиш свесно, у стању је да заузме место свих осталих једанаест страсти".

Гордоуман монах осорно одговара. А смиреноуман не одговара ни на који начин.

Кипарис се не савија и не вуче по земљи. Тако ни монах охола срца не може стећи послушност.

Човек гордога срца жели да влада. Зна се: он друкчије и не може - боље рећи и не жели - коначно да пропадне. Господ се противи гордима (Јак.4,6). Ко их, онда, (968) може помиловати? Нечист је пред Господом сваки човек охола срца (Приче,16,5). Ко, онда, таквога може да очисти?

Гордоме је човеку поука повод за пад, а подстрекач - демон, док [духовна] извансебност доводи до остављености од Бога. У прва два случаја, људе су често опет људи успевали да излече. Међутим, последње - човек не може да излечи.

Ко не трпи прекоре, испољава страст, а ко их прима - ослобађа се од ланаца којима је био окован.
 
Poslednja izmena:
(965) Гордост је одрицање Бога, проналазак демона, ниподаштавање људи [1], мајка осуђивања, потомак похвала, знак духовне јаловости, протеривање помоћи Божије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије [2], извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник Бога, корен хуле.

Почетак гордости је тамо где се завршава таштина; средину представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властитих подвига, хвалисавост у срцу, мржња према прекору; а крај је одбацивање Божије помоћи, уздање у своје властите снаге, демонска нарав.

Сви који хоћемо да избегнемо пад у ову јаму, чујмо: ова страст се често и радо храни благодарношћу. (Она нас испочетка и не наводи сасвим отворено да одбацимо Бога). Видео сам људе који су на речима захваљивали Богу, а у мислима величали сами себе. То јасно сведочи онај фарисеј, рекавши: Боже, хвала ти (Лк. 18,11)!

Где се догодио пад, тамо се претходно настанила гордост: друго објављује долазак првога.

Од једног часног старца чуо сам следеће: "Претпоставимо да има дванаест бестидних страсти. И једна од њих, тј. гордост, ако је заволиш свесно, у стању је да заузме место свих осталих једанаест страсти".

Гордоуман монах осорно одговара. А смиреноуман не одговара ни на који начин.

Кипарис се не савија и не вуче по земљи. Тако ни монах охола срца не може стећи послушност.

Човек гордога срца жели да влада. Зна се: он друкчије и не може - боље рећи и не жели - коначно да пропадне. Господ се противи гордима (Јак.4,6). Ко их, онда, (968) може помиловати? Нечист је пред Господом сваки човек охола срца (Приче,16,5). Ко, онда, таквога може да очисти?

Гордоме је човеку поука повод за пад, а подстрекач - демон, док [духовна] извансебност доводи до остављености од Бога. У прва два случаја, људе су често опет људи успевали да излече. Међутим, последње - човек не може да излечи.

Ко не трпи прекоре, испољава страст, а ко их прима - ослобађа се од ланаца којима је био окован.

:ok: Одличан текст.
 

Back
Top