Зилоти

[zboras]

Baš tedo da zaustim...

 

[zboras]

Mislim da ce vecina odgovoriti da bi u tom i takvom iskusenju morali biti i srce i vera jer jedno bez drugog ne bi moglo. U vecini slucajeva jeste tako, ne samo verujucih vec i onih koji se ne smatraju takvim.Svako u svom srcu ima veru za nesto ili u nesto ili u nekog...Iskusenje Avrama je bilo samo pitanje vere ( mislim) i jedna mi je od najtezih biblijskih prica za razumeti, ateisti je cesto uzimaju za primer kad traze argumente za sumnju u pravicnost Bozije promisli, cesto ne umem da pronadjem pravi odgovor.

Молим???

 

[gost 4554]

Молим???

Ni ja ne razumem ništa...

 

[gost 133940]

Ni ja ne razumem ništa...

Pa, kad ne razumeš, a ti objasni... (priču sa Avramom, mislim)

 

[sanjasanjalica73]

Ni ja ne razumem ništa...

Bas me iznenadjuje da ti ne razumes a tako si potkovan i smernoscu i verom i znanjem!

 

[sanjasanjalica73]

Pa, kad ne razumeš, a ti objasni... (priču sa Avramom, mislim)

Da pokusam ja kad nema nikog od onih kojima je jasno,ali naravno objasnjenje nije moje posudila sam ga od protojereja Alekseja Ulminskog, nekako mi je najjednostavnije napisano i najrazumljivije od mnogo tumacenja na koja sam nailazila dok sam pokusavala pronaci odgovor zasto je Gospod uopste iskusavao Avrama kad je vec unapred znao da ce izdrzati.

Kako iskušava Gospod znamo iz Svetog Pisma,. U knjizi Postanja je napisano kako je Bog kušao Avrama. Avram I Sara su dobili dugoočekivanog sina Isaka.On je dorastao do zrelih godina (neko od tumača misli da je bio dete, neko da je bio Hristovog uzrasta), I tada Gospod počinje da kuša Avrama. On je rekao: Uzmi sina tvoja jedinca koga ljubiš, Isaka i podji u zemlju Morija I tamo ga odnesi da se žrtvuje na jednoj od gora, reći ću ti na kojoj (Pos. 22, 2).Avram je stavio na Isaka svežanj grana I pošli su na goru nedaleko od Golgote. I počeo je Isak da govori Avramu …Evo ognja I drva, gde je jagnje za žrtvu? Avram je rekao: Bog će videti za Sebe jagnje za žrtvu, sine moj (Быт. 22, 7, 8).

Avram kome je od Boga bilo obećano da će upravo kroz Isaka biti blagosloven ceo njegov rod I umnožiti se, kao morski pesak, kao zvezde nebeske,ide da ispuni Božju volju. Na gori je on zapalio vatru, vezao Isaku ruke I noge, prineo nož za klanje,I tu se javlja Andjeo Gospodnji I oslobadja Isaka zamenjujući ga ovnom. Avram dobija od Boga zapovest da žrtvuje svoga sina I istovremeno veruje u to, da će od njegovog sina proisteći ljudski rod.uravo to I jeste iskušenje. Od tog momenta Avrama I zovu ocem verujućih, zato što ga vera odredjuje ne samo da zna da Bog postoji I da mu treba prinositi žrtve ne samo da treba ispunjavati Njegove zapovesti već I u tome da je njegova vera toliko jaka da on u svom umu može da spoji dve savršeno nespojive stvari, ne pokolebajući se ni jednog trenutka.

To iskušenje se pokazuje kao besmisleno I neverovatno jako ako mi posle njega ne vidimo krsnu žrtvu našeg Spasitelja. Kako u vreme iskušenja od djavola Hristos odgovara za celo čovečanstvo I pobedjuje satanu u ime celog čovečanstva, tako I Avram biva iskušavan od strane Boga kao I celo čovečanstvo. Kroz njega Gospod ispituje sve nas: da li je čovečanstvo dostojno krsne žrtve Spasitelja. Kako se peva u Evharističnoj molitvi liturgije Jovana Zlatoustog: «Ibo Mir Tvoj tak vozljubil jesi, jakože Sina svojego jedinorodnogo dati, da svak verujući u Njega ne pogine, no ima život večni ».Avram prinosi na žrtvu svog jedinorodnog sina I Bog ispitujući njegovu vernost I ljubav, ne prima žrtvu,već kao odgovor na tu vernost I žrtvu daje Sina Svog Jedinorodnog na žrtvu za svakog od nas. I zato je svako naše iskušenje od Boga – ispit naše vernosti I ljubavi.

 

[zvezdana zvezda 1]

Bas me iznenadjuje da ti ne razumes a tako si potkovan i smernoscu i verom i znanjem!

Mene stvarno interesuje kako vi mozete znati ko je smeran ko nije,ko zna,a ko ne zna,ko je ispravan a ko nije..??
Cemu to?

 

[gost 133940]

«Ibo Mir Tvoj tak vozljubil jesi, jakože Sina svojego jedinorodnogo dati, da svak verujući u Njega ne pogine, no ima život večni ».

Tu gde ti vidiš veru, ja vidim čistu patologiju.
Sad su mi malo jasnije sve one nastrane porodične tragedije koje se tu i tamo dešavaju. Postojao je biblijski presedan.

Samo ovako usput, a šta se desilo sa kolateralnim mamcem - Isakom?

 

[gost 4554]

Bas me iznenadjuje da ti ne razumes a tako si potkovan i smernoscu i verom i znanjem!

Da li je to zato što neću da se priklonim zilotima?

 

[gost 4554]

Da pokusam ja kad nema nikog od onih kojima je jasno,ali naravno objasnjenje nije moje posudila sam ga od protojereja Alekseja Ulminskog, nekako mi je najjednostavnije napisano i najrazumljivije od mnogo tumacenja na koja sam nailazila dok sam pokusavala pronaci odgovor zasto je Gospod uopste iskusavao Avrama kad je vec unapred znao da ce izdrzati.

Kako iskušava Gospod znamo iz Svetog Pisma,. U knjizi Postanja je napisano kako je Bog kušao Avrama. Avram I Sara su dobili dugoočekivanog sina Isaka.On je dorastao do zrelih godina (neko od tumača misli da je bio dete, neko da je bio Hristovog uzrasta), I tada Gospod počinje da kuša Avrama. On je rekao: Uzmi sina tvoja jedinca koga ljubiš, Isaka i podji u zemlju Morija I tamo ga odnesi da se žrtvuje na jednoj od gora, reći ću ti na kojoj (Pos. 22, 2).Avram je stavio na Isaka svežanj grana I pošli su na goru nedaleko od Golgote. I počeo je Isak da govori Avramu …Evo ognja I drva, gde je jagnje za žrtvu? Avram je rekao: Bog će videti za Sebe jagnje za žrtvu, sine moj (Быт. 22, 7, 8).

Avram kome je od Boga bilo obećano da će upravo kroz Isaka biti blagosloven ceo njegov rod I umnožiti se, kao morski pesak, kao zvezde nebeske,ide da ispuni Božju volju. Na gori je on zapalio vatru, vezao Isaku ruke I noge, prineo nož za klanje,I tu se javlja Andjeo Gospodnji I oslobadja Isaka zamenjujući ga ovnom. Avram dobija od Boga zapovest da žrtvuje svoga sina I istovremeno veruje u to, da će od njegovog sina proisteći ljudski rod.uravo to I jeste iskušenje. Od tog momenta Avrama I zovu ocem verujućih, zato što ga vera odredjuje ne samo da zna da Bog postoji I da mu treba prinositi žrtve ne samo da treba ispunjavati Njegove zapovesti već I u tome da je njegova vera toliko jaka da on u svom umu može da spoji dve savršeno nespojive stvari, ne pokolebajući se ni jednog trenutka.

To iskušenje se pokazuje kao besmisleno I neverovatno jako ako mi posle njega ne vidimo krsnu žrtvu našeg Spasitelja. Kako u vreme iskušenja od djavola Hristos odgovara za celo čovečanstvo I pobedjuje satanu u ime celog čovečanstva, tako I Avram biva iskušavan od strane Boga kao I celo čovečanstvo. Kroz njega Gospod ispituje sve nas: da li je čovečanstvo dostojno krsne žrtve Spasitelja. Kako se peva u Evharističnoj molitvi liturgije Jovana Zlatoustog: «Ibo Mir Tvoj tak vozljubil jesi, jakože Sina svojego jedinorodnogo dati, da svak verujući u Njega ne pogine, no ima život večni ».Avram prinosi na žrtvu svog jedinorodnog sina I Bog ispitujući njegovu vernost I ljubav, ne prima žrtvu,već kao odgovor na tu vernost I žrtvu daje Sina Svog Jedinorodnog na žrtvu za svakog od nas. I zato je svako naše iskušenje od Boga – ispit naše vernosti I ljubavi.

Krsna žrtva, u vreme kada hrišćanstvo nije ni postojalo...

 

[sanjasanjalica73]

Tu gde ti vidiš veru, ja vidim čistu patologiju.
Sad su mi malo jasnije sve one nastrane porodične tragedije koje se tu i tamo dešavaju. Postojao je biblijski presedan.

Samo ovako usput, a šta se desilo sa kolateralnim mamcem - Isakom?

Htela sam pokusati da pojasnim a moje pojasnjenje je postalo motiv da hulis. Zao mi je zbog toga!

 

[sanjasanjalica73]

Da li je to zato što neću da se priklonim zilotima?

Krsna žrtva, u vreme kada hrišćanstvo nije ni postojalo...

Sta da kazem? Osim da si uvek u pravu!

 

[zboras]

Da pokusam ja kad nema nikog od onih kojima je jasno,ali naravno objasnjenje nije moje posudila sam ga od protojereja Alekseja Ulminskog, nekako mi je najjednostavnije napisano i najrazumljivije od mnogo tumacenja na koja sam nailazila dok sam pokusavala pronaci odgovor zasto je Gospod uopste iskusavao Avrama kad je vec unapred znao da ce izdrzati.

Kako iskušava Gospod znamo iz Svetog Pisma,. U knjizi Postanja je napisano kako je Bog kušao Avrama. Avram I Sara su dobili dugoočekivanog sina Isaka.On je dorastao do zrelih godina (neko od tumača misli da je bio dete, neko da je bio Hristovog uzrasta), I tada Gospod počinje da kuša Avrama. On je rekao: Uzmi sina tvoja jedinca koga ljubiš, Isaka i podji u zemlju Morija I tamo ga odnesi da se žrtvuje na jednoj od gora, reći ću ti na kojoj (Pos. 22, 2).Avram je stavio na Isaka svežanj grana I pošli su na goru nedaleko od Golgote. I počeo je Isak da govori Avramu …Evo ognja I drva, gde je jagnje za žrtvu? Avram je rekao: Bog će videti za Sebe jagnje za žrtvu, sine moj (Быт. 22, 7, 8).

Avram kome je od Boga bilo obećano da će upravo kroz Isaka biti blagosloven ceo njegov rod I umnožiti se, kao morski pesak, kao zvezde nebeske,ide da ispuni Božju volju. Na gori je on zapalio vatru, vezao Isaku ruke I noge, prineo nož za klanje,I tu se javlja Andjeo Gospodnji I oslobadja Isaka zamenjujući ga ovnom. Avram dobija od Boga zapovest da žrtvuje svoga sina I istovremeno veruje u to, da će od njegovog sina proisteći ljudski rod.uravo to I jeste iskušenje. Od tog momenta Avrama I zovu ocem verujućih, zato što ga vera odredjuje ne samo da zna da Bog postoji I da mu treba prinositi žrtve ne samo da treba ispunjavati Njegove zapovesti već I u tome da je njegova vera toliko jaka da on u svom umu može da spoji dve savršeno nespojive stvari, ne pokolebajući se ni jednog trenutka.

To iskušenje se pokazuje kao besmisleno I neverovatno jako ako mi posle njega ne vidimo krsnu žrtvu našeg Spasitelja. Kako u vreme iskušenja od djavola Hristos odgovara za celo čovečanstvo I pobedjuje satanu u ime celog čovečanstva, tako I Avram biva iskušavan od strane Boga kao I celo čovečanstvo. Kroz njega Gospod ispituje sve nas: da li je čovečanstvo dostojno krsne žrtve Spasitelja. Kako se peva u Evharističnoj molitvi liturgije Jovana Zlatoustog: «Ibo Mir Tvoj tak vozljubil jesi, jakože Sina svojego jedinorodnogo dati, da svak verujući u Njega ne pogine, no ima život večni ».Avram prinosi na žrtvu svog jedinorodnog sina I Bog ispitujući njegovu vernost I ljubav, ne prima žrtvu,već kao odgovor na tu vernost I žrtvu daje Sina Svog Jedinorodnog na žrtvu za svakog od nas. I zato je svako naše iskušenje od Boga – ispit naše vernosti I ljubavi.

Свиђа ми се ово размишљње..Ја мислим да нема везе са срцем већ је тада морао имати вере,да је послушао срце..Шта би било???
Ствар је можда проста.Слушај Божије заповести..Јер непознати су путеви Божији.ал праведни!!!

 

[Влада из Београда]

У тексту се каже: "To iskušenje se pokazuje kao besmisleno I neverovatno jako ako mi posle njega ne vidimo krsnu žrtvu našeg Spasitelja." дакле, говори се о крсној жртви Спаситеља, а наш површни верник Аналитичар површно и погрешно чита, чита а не види, и пита "Каква крсна жртва пре хришћанства?". Па видиш Аналитичару да се говори о Спаситељу, Христу, и у том последњем одељку се упоређује давање свог сина на жртву од стране Аврама и од стране Бога Оца. Као што је Аврам хтео, по Божијем наређењу (јер је Бог хтео да испроба његову веру) да приложи на крвну жртву свог јединородног сина Исака тако је и Бог Отац приложио на крвну крсну жртву Свог Јединородног Сина Исуса Христа и зато се у тексту наводи цитат из Новог завета "Јер Бог тако заволе свет да је и Сина Својега Јединородног (Исуса Христа) дао, да сваки који у Њега верује не погине него да има живот вечни (у рају)."

Зизијавало је питао шта је било са Исаком. Па Исак је родио (направио, али се у Библији говори и за мушкарца да је "родио") Јакова а од Јакова је настао бројни Јеврејски народ који је и свог Бога звао "Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев". Можеш и сам да прочиташ у Библији (Старом завету, мада је важније за нас данас да читамо Нови завет).

Сањасањалице хвала на труду што си пронашла текст који је занимао збораша.

 

[besmrtna]

Када је бог искушавао Аврама ,да ли је то било питање срца или вере??
Занимаме ваше мишљење??

pitanje vere

 

[gost 133940]

Htela sam pokusati da pojasnim a moje pojasnjenje je postalo motiv da hulis. Zao mi je zbog toga!

Šta sam hulio? (ako i jesam - nisi ti kriva).
Što se tiče Avrama, verski manijak koji je spreman da zbog svog spasenja ubije sopstvenog sina. Alo?! Zašto njemu nije ništa značila poruka "ne ubij"? Zato što je bio psihopata.
Jedan ovakav postao je "otac verujućih".

A šta je bilo sa Isakom? Koji je odrastao sa traumom koju je preneo svom tom narodu koji je osnovao.

Zašto je priča uopšte uneta u bibliju - jasno je . Trebalo je da posluži kao nagoveštaj Isusa.
No, da ne dužim. Postaviću posebnu temu o ovome, da ne ometam pravoslavlje.

 

[Влада из Београда]

Šta sam hulio? (ako i jesam - nisi ti kriva).
Što se tiče Avrama, verski manijak koji je spreman da zbog svog spasenja ubije sopstvenog sina. Alo?!

Размишљаш превише приземно као и многи атеисти, који су уједно и материјалисти. Не можеш схватити Библију без вере у Бога, без Светог Духа Божијег који је дар Божији и није дат свакоме

Аврам није однео сина на жртву ради себичног свог спасења него из послушности према Богу и Његовој вољи. Ту се види да и оно што нама грешним и ограниченим људима наизглед изгледа сулудо ако је по Божијој вољи на крају ипак изађе на добро.

 

[Šakal]

Hm, a zašto je Biblija... bila zabranjivana u 12. i 13. veku?

 

[besmrtna]

uvek su je zabranjivali oni koji su radili protiv Boga

 

[Влада из Београда]

Hm, a zašto je Biblija... bila zabranjivana u 12. i 13. veku?

Не знам за то. Нама Словенима су још у 9. веку Библију са грчког на словенски превели Свети Ћирило и Методије (грчки монаси мисионари), дакле нису је крили него им је циљ био да се она шири. А то забрањивање и друге мутне радње су углавном радили римокатолици. А Православље је римокатолицизам одбацило као лажно учење још 1054. године тако да ми православни не можемо сносити одговорност за њихове грехе и злочине. Они су и нама православнима нанели многа зла. А у 12. и 13. веку ретко ко је и био писмен, па и да је имао Библију не би умео да је чита... итд.

 

[gost 133940]

Размишљаш превише приземно као и многи атеисти, који су уједно и материјалисти. Не можеш схватити Библију без вере у Бога, без Светог Духа Божијег који је дар Божији и није дат свакоме

Аврам није однео сина на жртву ради себичног свог спасења него из послушности према Богу и Његовој вољи. Ту се види да и оно што нама грешним и ограниченим људима наизглед изгледа сулудо ако је по Божијој вољи на крају ипак изађе на добро.

Pa sad, koliko vidim, vama "grešnim i ograničenim ljudima" ne izgleda suludo već sasvim OK.

A mi, "ateisti, koji smo ujedno i materijalisti" razmišljamo ovako:
a) ako Avram nije sulud, onda bi probao da nekako umilostivi tog boga, da ponudi sebe (makar reda radi)
b) pokazalo bi se da bar malkice pati zbog onoga što treba da uradi. Al jok, ne samo da je sina poveo na brdo da ga zakolje, nego ga je još natovario materijalom za lomaču na kojoj će mrtav goreti
Kome je Avramovo ponašanje u redu, ne znači da je prožet verom, već da je tup kao i on.

Jes, u pravu si. Nemam veru u boga, ali to ne znači da ne mogu shvatiti bibliju. Postoje nauke koje je objašnjavaju znatno preciznije nego sveti duh.

 

[Влада из Београда]

Jes, u pravu si. Nemam veru u boga, ali to ne znači da ne mogu shvatiti bibliju. Postoje nauke koje je objašnjavaju znatno preciznije nego sveti duh.

Библија је писана од људи који су били испуњени Светим Духом, дакле Божји Свети Дух је кроз одређене људе писао Библију, и само људи који се молитвом и побожним животом испуњавају Светим Духом могу да разумеју Библију, а не могу да је разумеју они непобожни који имају предрасуде, нити било какви световни непобожни атеистички "научници". Кључ за разумевање Библије је Свети Дух и ко га нема тај не може разумети Библију правилно.

 

[gost 133940]

Библија је писана од људи који су били испуњени Светим Духом, дакле Божји Свети Дух је кроз одређене људе писао Библију, и само људи који се молитвом и побожним животом испуњавају Светим Духом могу да разумеју Библију, а не могу да је разумеју они непобожни који имају предрасуде, нити било какви световни непобожни атеистички "научници". Кључ за разумевање Библије је Свети Дух и ко га нема тај не може разумети Библију правилно.

Jesi li ti taj pobožni koji razume bibliju? Fino!
Objasni Avramovo ponašanje.

A mogao bi uzgred da objasniš zašto je bog morao samom sebi da prinese žrtvu u obliku sopstvenog sina.
"Ateisti, koji su uzgred i materijalisti" našli bi jednostavnija i efikasnija rešenja.

 

[nordic_warrior]

Не знам за то. Нама Словенима су још у 9. веку Библију са грчког на словенски превели Свети Ћирило и Методије (грчки монаси мисионари), дакле нису је крили него им је циљ био да се она шири. А то забрањивање и друге мутне радње су углавном радили римокатолици. А Православље је римокатолицизам одбацило као лажно учење још 1054. године тако да ми православни не можемо сносити одговорност за њихове грехе и злочине. Они су и нама православнима нанели многа зла. А у 12. и 13. веку ретко ко је и био писмен, па и да је имао Библију не би умео да је чита... итд.

podseticu te da i prokletnici i nevernici sa Zapada sebe smatraju pravoslavnim riscanima!!

plus imaju lika koji sedi na stolici sv pere a vi nemate

 

[Влада из Београда]

podseticu te da i prokletnici i nevernici sa Zapada sebe smatraju pravoslavnim riscanima!!

plus imaju lika koji sedi na stolici sv pere a vi nemate

А тај лик је јеретик који је кроз историју увео многе јереси, неке римске папе су биле блудници, благосиљали су иквизицију (спаљивање свих који се не покоравају њему), Крсташке ратове који су били пљачкашки, опраштао је грехове за новац (индулгенција) и благосиљао друге злочине (усташки логор Јасеновац, благосиљао Хитлера, подржавао фашизам, итд.). итд.

Христову Цркву води Свети Дух и Сабори Светих отаца (како нам је и Господ оставио у аманет) а не један човек, римски папа, кога његови верници обожавају као идола и више од самог Бога. И у Новом завету највише одлуке су доносили сви апостоли на Сабору уз призив Светог Духа (кога је Исус послао као свог заменика), а не сам апостол Петар, који ни по чему није имао већу власт од осталих апостола. Најближи Господу су били подједнако и апостоли Петар и Јован (кога је Господ највише волео) и Јаков (који је био епископ Јерусалима, прве Цркве по части) тако да Петар никада није имао првенство у раној хришћанској Цркви. Итд.