Зилоти

Хвала Сања, само настави да ме саветујеш, добро ти иде. Хоћу да размишљам у том правцу. То је занимљива тема.

Што се тиче Стефановог поста ево да одговорим.
Ја сам гледао Серафимову видео беседу која траје пет сати и нисам наишао, чуо да говори на тај начин о моштима Светог Матеја, које су враћане у земљу, са којих су стругали црнило, итд. Тога тамо нема. Можда ти мислиш на неки други снимак где он то говори. Не знам.

Ја рубољовску икону одувек признајем за икону Свете Тројице а о та два анђела која иду у Содом нисам говорио, помешао си ме са неким. Нисам спомињао два анђела него три анђела која су дошла Авраму и представљају Свету Тројицу. Два анђела и Содом нигде нисам помињао. Не знам о чему говориш. Та два анђела, ево сад да размислим, сматрам као два анђела а не као две личности Свете Тројице, нисам о томе размишљао нити читао или чуо и не знам.
Да ли је епископ Григорије јеретик нисам још стигао да проучим, као ни све те силне и компликоване разлике међу матејевцима. За то ми треба више времена, молитве, размишљања.
А што се тиче помагања да се оженим, не тражим помоћ ако нећеш, али што би ми онда и одмагао и како то мислиш да ми одмогнеш, и шта сам ти ја толико скривио да ми одмажеш?
 
Zazijavalo:
Ne bih imao savete (a ne bi ni bilo prikladno od mene :mrgreen:), ali imam pitanje:
Zašto misliš da je monaški život prečica ka nebu?
Mislim, kaluđeri su oslobođeni mnogih briga koje imaju svetovni ljudi. Njihovo je da se mole i uz one svakodnevne poslove to je sve. Dok oženjen čovek, treba i da brine o porodici, o zarađivanju za život, o plaćanju poreza... Svetovni život pun je izazova od kojih su kaluđeri zaklonjeni.
Ukratko, ne odnosi li se ono o trnovitim stazama na svetovni život?
(Taštu ovaj put ne pominjem :mrgreen:)
Kliknite za proširenje...
Па у праву си. Мислим да су оба пута тешка на свој начин. Световни човек у браку стално мора да се бори да заради за домаћинство и децу, а монах (или монахиња) тих проблема нема толико али зато има тешкоће у мислима, нападе помисли "Зашто се нисам оженио (или удала) па да имам вољену супругу (мужа) и драгу децу" и такође неки можда имају и нападе страсти (сексуалног нагона) понекад, пожеле можда некад да послушају неку световну песму или одгледају филм а не могу, да прочитају неку световну књигу а није им дозвољено, да се дописују или користе интернет али немају благослов духовника за то, да виде родбину и пријатеље али не могу кад хоће без благослова духовника (старешине манастира), итд.
 
Влада из Београда:
Па у праву си. Мислим да су оба пута тешка на свој начин. Световни човек у браку стално мора да се бори да заради за домаћинство и децу, а монах (или монахиња) тих проблема нема толико али зато има тешкоће у мислима, нападе помисли "Зашто се нисам оженио (или удала) па да имам вољену супругу (мужа) и драгу децу" и такође неки можда имају и нападе страсти (сексуалног нагона) понекад, пожеле можда некад да послушају неку световну песму или одгледају филм а не могу, да прочитају неку световну књигу а није им дозвољено, да се дописују или користе интернет али немају благослов духовника за то, да виде родбину и пријатеље али не могу кад хоће без благослова духовника (старешине манастира), итд.
Kliknite za proširenje...

Monasima niko ne brani da se obrazuju i čitaju...Pa, čitavo bratstvo manastira Visoki Dečani je visoko obrazovano! I zamisli, koriste i internet! :mrgreen:
 
Најважнија је духовност а световно образовање је споредно за вернике и монахе. Важно је да имају силу Духа Светога. Например, неки монах не чита пуно али зато има дар да молитвама чудотворно исцељује, лечи људе, и он је кориснији Цркви и људима од хиљаде високообразованих монаха који умеју само лепо да причају и мудрују у празно. Рационализам и образовање је најважније код римокатолика чији је Аналитичар симпатизер и од којих је све учио што зна о вери, њихов је ђак па говори као и они, а у православљу је циљ живота верника како каже и Свети Серафим Саровски "Стицање Духа Светог", испуњавање Духом Светим. Нико нема ништа против образовања али право образовање је оно духом, духовно, а не суво рационално умножавање и пуњење главе сувишним информацијама поготово оним које нису потребне за духовни живот.

А Аналитичар који се представља као православац нема појма о основним стварима да нису само у Дечанима високообразовани монаси и не користи се у СПЦ манастирима само ту интернет, већ и у другим манастирима, а монаха и монахиња који су завршили разне факултете у СПЦ има много и све више. Ако ниси знао у једном манастиру СПЦ у Србији постоји и ТВ студио у коме се праве документарни филмови на православне теме, постоји и православни радио "Глас Цркве", телевизијска продукција која прави емисије, итд.
А ти високообразовани дечански монаси прочитали смо недавно умеју и да туку. Док су једни од њих окружили свог владику Артемија и певали му за добродошлицу да му скрену пажњу, други дечански монаси су претукли и ишутирали Артемијевог секретара, такође монаха, па је завршио у болници са преломом ноге.
А што се тиче зилота и њихов предводник јеромонах Акакије користи интернет понекад, мобилни телефон, итд. Такође, и зилотски монах Серафим о коме говоримо на овој теми и који живи у пустињи Свете Горе, такође има компјутер и дописује се мејловима са неким вернцима и користи интернет када пише своје књиге.
А у неким манастирима влада другачије правило па немају компјутер, ни ТВ ни радио, а неки чак ни текућу воду (узимају је са извора или из бунара) ни струју (користе дрва за огрев, а као светло свеће и батеријске лампе) јер хоће више да живе у складу са природом, све зависи од манастира до манастира и какво је правило у манастиру и како старешина манастира (игуман или игуманија) благослови (дозволи).
Аналитичару, шта си се ухватио само за Дечане, ко да је то једини манастир у СПЦ, а није, има их преко 200 у Србији и још широм света.
 
Nije bas neki primer koji pojasnjava pogled na obrazovanje i duhovnost monaha ali kad se o tome povede rec setim se filma "Ostrov", mozda se mnogima ucinio detinjast i nerealan ali mislim da sadrzi svu istinu o tome sta treba da poseduje duhovnik da bi sa punim pravom mogao da se nazove tim imenom.
 
analiticar:
Šta, nego trebaju da budu neobrazovani, prljavi, da smrde, da ne znaju ni za što drugo sem svetih otaca, da bi bili pravoslavni,,,:lol::lol::lol:
Pa, i ti sveti oci su čitali nešto...:sad2:
Kliknite za proširenje...
Свети оци су пре свега читали дела (књиге и текстове) Светих отаца који су били пре њих, као и што су проучавали Свето писмо, чему нема никад краја. Није забрањено монасима, ако имају вишак времена, да читају и неке световне науке и проучавају их, али пре свега њихов задатак, призив и позив је да проучавају Православље, па од те љубави према Православљу они не стижу да читају друге световне ствари, јер су се они одрекли света, а православна литература је обимна, има пуно књига, и они то читају јер желе да се православно, духовно усавршавају, а не да губе време на друге ствари. У томе је поента, суштина.
 
Влада из Београда:
Најважнија је духовност а световно образовање је споредно за вернике и монахе. Важно је да имају силу Духа Светога. Например, неки монах не чита пуно али зато има дар да молитвама чудотворно исцељује, лечи људе, и он је кориснији Цркви и људима од хиљаде високообразованих монаха који умеју само лепо да причају и мудрују у празно. Рационализам и образовање је најважније код римокатолика чији је Аналитичар симпатизер и од којих је све учио што зна о вери, њихов је ђак па говори као и они, а у православљу је циљ живота верника како каже и Свети Серафим Саровски "Стицање Духа Светог", испуњавање Духом Светим. Нико нема ништа против образовања али право образовање је оно духом, духовно, а не суво рационално умножавање и пуњење главе сувишним информацијама поготово оним које нису потребне за духовни живот.

А Аналитичар који се представља као православац нема појма о основним стварима да нису само у Дечанима високообразовани монаси и не користи се у СПЦ манастирима само ту интернет, већ и у другим манастирима, а монаха и монахиња који су завршили разне факултете у СПЦ има много и све више. Ако ниси знао у једном манастиру СПЦ у Србији постоји и ТВ студио у коме се праве документарни филмови на православне теме, постоји и православни радио "Глас Цркве", телевизијска продукција која прави емисије, итд.
А ти високообразовани дечански монаси прочитали смо недавно умеју и да туку. Док су једни од њих окружили свог владику Артемија и певали му за добродошлицу да му скрену пажњу, други дечански монаси су претукли и ишутирали Артемијевог секретара, такође монаха, па је завршио у болници са преломом ноге.
А што се тиче зилота и њихов предводник јеромонах Акакије користи интернет понекад, мобилни телефон, итд. Такође, и зилотски монах Серафим о коме говоримо на овој теми и који живи у пустињи Свете Горе, такође има компјутер и дописује се мејловима са неким вернцима и користи интернет када пише своје књиге.А у неким манастирима влада другачије правило па немају компјутер, ни ТВ ни радио, а неки чак ни текућу воду (узимају је са извора или из бунара) ни струју (користе дрва за огрев, а као светло свеће и батеријске лампе) јер хоће више да живе у складу са природом, све зависи од манастира до манастира и какво је правило у манастиру и како старешина манастира (игуман или игуманија) благослови (дозволи).
Аналитичару, шта си се ухватио само за Дечане, ко да је то једини манастир у СПЦ, а није, има их преко 200 у Србији и још широм света.
Kliknite za proširenje...


Ovo boldovano me ne zanima....Ne znam zašto uporno pišeš o SPC, kada joj ne pripadaš..BDW: Ja sam pravoslavni vernik SPC, ne i teološki stručnjak..:whistling:
 
sanjasanjalica73:
Nije bas neki primer koji pojasnjava pogled na obrazovanje i duhovnost monaha ali kad se o tome povede rec setim se filma "Ostrov", mozda se mnogima ucinio detinjast i nerealan ali mislim da sadrzi svu istinu o tome sta treba da poseduje duhovnik da bi sa punim pravom mogao da se nazove tim imenom.
Kliknite za proširenje...
Руски филм "Острво" (драго ми је што си га гледала као и ја) је по оцени свих можда најправославнији филм свих времена и није детињаст и нереалан јер је прављен по истинитом догађају, по животу једног савременог Светог оца, светог монаха (који је живео током 20. века), а слична су Житија (биографије) и других Светих отаца кроз историју, дакле то је све реално и истинито, као и животи Светих апостола и Господа Исуса Христа, описани у Новом завету. Чуда, чудесна исцељења људи, велики духовници су свуда око нас - ко их тражи наћи ће их, како и Господ Исус каже "Ко тражи, наћи ће."
 
analiticar:
Ovo boldovano me ne zanima....Ne znam zašto uporno pišeš o SPC, kada joj ne pripadaš..BDW: Ja sam pravoslavni vernik SPC, ne i teološki stručnjak..:whistling:
Kliknite za proširenje...
Колебам се још увек, мој Аналитичару. Да би неко постао зилот мора да се крсти у њиховој Цркви, а ја још нисам крштен, нити оглашен (најавио да хоћу да се крстим) и боље познајем СПЦ од тебе. Ти си много тога научио погрешно од римокатолика, а ја сам последњих 15 година проучавао СПЦ и био њен верник, крштен сам у СПЦ још као дете. А симпатизр сам зилота и њих проучавам јер се они боље, исправније, тачније и строжије држе православља, православног учења, светоотачког предања православне васељенске и апостолске Цркве, и поштују одлуке (правила, каноне) Светих васељенских Сабора који су највише тело у православној Цркви, а СПЦ гази и крши те каноне одавно и хули на Светога Духа и Свете оце (Светитеље) који су те каноне кроз историју православне Цркве доносили на Саборима, и зато СПЦ подпада под анатеме (проклетства) Светог Духа Божијег и Светих отаца Цркве, и зато наш српски народ оволико пати, и зато је Бог допустио да нас снађе и сналази оволико зла и тешкоћа.
 
analiticar:
Ovo boldovano me ne zanima....Ne znam zašto uporno pišeš o SPC, kada joj ne pripadaš..BDW: Ja sam pravoslavni vernik SPC, ne i teološki stručnjak..:whistling:
Kliknite za proširenje...
Ако се толико бусаш да си велики православац онда се бар мало више потруди да сазнаш учење СПЦ, тј. православље да упознаш боље и да га проучаваш, неће ти ништа фалити :) Постоје многе православне књиге, часописи, текстови, можеш да се распиташ међу верницима и свештеницима, информиши се мало више, ако заиста толико волиш СПЦ.
 
Влада из Београда:
Ако се толико бусаш да си велики православац онда се бар мало више потруди да сазнаш учење СПЦ, тј. православље да упознаш боље и да га проучаваш, неће ти ништа фалити :) Постоје многе православне књиге, часописи, текстови, можеш да се распиташ међу верницима и свештеницима, информиши се мало више, ако заиста толико волиш СПЦ.
Kliknite za proširenje...
Znam načela vere, kojoj Crkvi pripadam, kako se pristupa Svetim tajnama...
Porazgovaram sa klirom SPC..
Meni dovoljno..:cool:
 
Аналитичару, пун ти је интернет православних форума, текстова, књига које могу да се скину, тражи преко претраживача, ако си већ толики велики бранитељ СПЦ, да знаш шта браниш.
 
Влада из Београда:
Колебам се још увек, мој Аналитичару. Да би неко постао зилот мора да се крсти у њиховој Цркви, а ја још нисам крштен, нити оглашен (најавио да хоћу да се крстим) и боље познајем СПЦ од тебе. Ти си много тога научио погрешно од римокатолика, а ја сам последњих 15 година проучавао СПЦ и био њен верник, крштен сам у СПЦ још као дете. А симпатизр сам зилота и њих проучавам јер се они боље, исправније, тачније и строжије држе православља, православног учења, светоотачког предања православне васељенске и апостолске Цркве, и поштују одлуке (правила, каноне) Светих васељенских Сабора који су највише тело у православној Цркви, а СПЦ гази и крши те каноне одавно и хули на Светога Духа и Свете оце (Светитеље) који су те каноне кроз историју православне Цркве доносили на Саборима, и зато СПЦ подпада под анатеме (проклетства) Светог Духа Божијег и Светих отаца Цркве, и зато наш српски народ оволико пати, и зато је Бог допустио да нас снађе и сналази оволико зла и тешкоћа.
Kliknite za proširenje...

SPC nije jeretička, naprotiv..:ok:
Zar ne misliš da ćeš na sebe navući večno prokletstvo, ako se dva puta krstiš? :confused:
 
Влада из Београда:
Аналитичару, пун ти је интернет православних форума, текстова, књига које могу да се скину, тражи преко претраживача, ако си већ толики велики бранитељ СПЦ, да знаш шта браниш.
Kliknite za proširenje...

SPC ima ceo srpski naarod i dovoljno stručnih ljudi da je brane..
Ne moram ja da je branim po raznim svetovnim forumima...
 
Влада из Београда:
Аналитичару, пун ти је интернет православних форума, текстова, књига које могу да се скину, тражи преко претраживача, ако си већ толики велики бранитељ СПЦ, да знаш шта браниш.
Kliknite za proširenje...

Брате Владо..Чуо сам да ми Православни хришћани када идемо на реку Јордан можемо да се крстимо поново и да ту добијамо нешто додатано у презимену или се варам ??
А и у призрену се може сваки војник Причестити без поста??Тај обичај Причеста у Призрену је остао од Цара Лазара
 
Poslednja izmena:
Radis ono sto osecas,sto ti srce kaze..
Inace u svemu se slazem sa Analiticarem.I ja sam jos kao beba krstena u Pravoslavnoj crkvi i samo tu priznajem.E sad..sto se te srkve dele i dele to nije moj problem.Problem je u ljudima.I makedonska i crnogorska crkva su pravoslavne..samo sto nisu priznate.I dalje mi nisu jasne te podele,pogotovu unutar SPC.I nisu mi jasni ljudi koji su veci popovi od samih popova..
 
zvezdana zvezda:
Radis ono sto osecas,sto ti srce kaze..
Inace u svemu se slazem sa Analiticarem.I ja sam jos kao beba krstena u Pravoslavnoj crkvi i samo tu priznajem.E sad..sto se te srkve dele i dele to nije moj problem.Problem je u ljudima.I makedonska i crnogorska crkva su pravoslavne..samo sto nisu priznate.I dalje mi nisu jasne te podele,pogotovu unutar SPC.I nisu mi jasni ljudi koji su veci popovi od samih popova..
Kliknite za proširenje...

Знање и сазнање је данас сваком доступно..То није ствар срца..Само се мало потрудиш и потражиш и надам се сватиш шта је проблем..Ствар је у пошовању КАНОНА.(закона који су усвојени на свим 7 васељенским саборима)..А воља је свачија лична ко хоће то и испоштовати..Али не може се звати Православан а кршити Каноне.
 
О светом крштењу
Мој одговор једном брату који сматра да је правилно крштен у СПЦ

У којој Цркви се крстити?

Овде видимо да ти брате Видуша сматраш да је СПЦ била истинска и благодатна 1952. када си ти крштен у њој. Ти вероватно сматраш да је она престала бити благодатна и истинска мало касније када је са патријархом Германом ушла у екуменски ССЦ (Светски савет цркава) тј. у општење са римокатолицима, протестантима, сектама и другим јеретицима. Међутим, тако мисле само зилоти флоринци, тј. старокалендарци који воде порекло од грчког епископа Хризостома флоринског. Међутим поред ових зилота (старокалендараца који не учествују у екуменизму) који су бројнији постоје и малобројнији и ревноснији (неки кажу фанатичнији, екстремнији, радикалнији) зилоти матејевци.

Зилоти матејевци, који воде порекло од грчког старокалендарског епископа Матеја Врестенског мисле другачије. Они мисле да је СПЦ престала да буде истинска и благодатна онда када је прекинула општење са грчким старокалендарцима а успоставила општење са грчким новокалендарцима, тј. новокалендарским расколницима а расколници по канонима губе и немају благодат као ни они који опште са њима. Као што знамо Грчка православна црква је увела нови календар још 1924. године (Васељенска патријаршија такође неких тих година преко патријарха Мелетија Метаксакиса, наканонски, јер он је био масон 33. степена и за то задужен) и тада је свакој истинској Цркви задатак био да прекине општење са новокалендарским расколаницма. Стари календар (месецослов) и празновање Пасхе (Васкрса) по старом календару је потврђено на Првом васељенском Сабору и другим помесним свеправославним саборима и анатемисан (проклет) је онај ко га мења а такође и сваки онај који се моли (молитвено-литургијски општи) са новокалендарцима. СПЦ општи и са свим новокалендарцима и са новопасхалцима (Финска православна црква празнује Васкрс по новом, папском календару, њихов архиепископ је освештао једну цркву у Србији недавно), и са монофизитима који су осуђени на Васељенским саборима и са осталим јеретицима у оквиру екуменизма.

Дакле, по зилотима флоринцима си ти можда крштен у истинској Цркви али по зилотима матејевцима (који су ортодокснији, радикланији) ниси крштен у истинској и благодатној Цркви јер СПЦ од 1924. општи са новокалендарским расколницима (Грчком црквом, васељенском патријаршијом и даље онима који су прешли на нов, папски календар) а грчке старокалендарце који су истинита Црква Грчке назива расколницима. Мења тезе и са грчким старокалендарцима није у општењу него их назива још и фанатицима, екстремистима, итд.

Какво је правилно крштење?

Такође, и да си крштен у истинској Цркви треба да си крштен трократним потпуним погружењем у воду јер је то најважнији део чина Свете тајне крштења, и по речима Светог владике Николаја Српског и по речима аве Јустина, и других, и светих канона. Такође, у самом чину крштења које је записано у богослужбеној књизи "Требник" пише црвеним словима "При сваком изговарању имена Свете Тројице свештеник погружава крштаваног и уздиже га из воде." Дакле, потребно је при сваком погружењу призвати свако од имена Свете Тројице - Оца, Сина и Светога Духа. Када се изврши овај најважнији чин Свете тајне крштења сматра се да је неко правилно, канонски крштен. Свети оци су опомињали да се свако тако крштава јер ђаво може да се усели у део тела који није погружен у воду и због тога деца и људи оболевају.

Уколико је неко у смртној опасности може да се крсти и песком или са мало земље али чим се укаже прва прилика тај треба да се крсти правилно, да се докрсти трократним погружењем од стране клирика (свештеника, свештеномонаха или владике). У СПЦ пошто су одавно почели да крштавају као римокатолици (који су такође некад правилно крштавали у крстионицама трократним погружењем па то одбацили у увели новотарски начин крштавања који је неправилан и неканонски) обливањем, прскањем или кропљењем, воле да причају о случају из Житија Светих где је један Јеврејин умирао у пустињи па су га је пријатељ (обичан верник) крстио песком и он је чудесно био исцељен добио је снагу и оздравио. Међутим, господа из СПЦ прећуткују наставак тог догађаја а то је да када су ти људи стигли у прво насеље обратили су се владики који је касније постао Свети и владика је био задивљен Божијим чудом али је наложио да се Јеврејин који је крштен песком поново крсти трократним потпуним погружењем у воду. Дакле, у нужди, у смртној опасности може се крстити без воде и може да крсти лаик (обичан верник) али при првој прилици крштени треба да буде докрштен од стране клирика (свештенног лица) трократним погружењем. И изузетак су још Свети мученици којима се признаје крштење у сопственој мученичкој крви ако нису били крштени и њима се признаје крштење у сопственој крви јер оправдано није било могућности да се канонски крсте.

Такође, сваки свештеник СПЦ зна да се нарочито на селу у нужди где су деца на рођењу раније у Србији (и другим православним земљама) обољевала признаје се и крштење које може да изврши бабица или било ко над дететом, да не би умрло некрштено, у случају када свештеник не може брзо да дође а постоји бојазан да дете умре. Онда бабица или било ко овако крштава - полива дете водом ако има (или са мало земље) и изговара "Крштава се слуга (или слушкиња) Божији (изговара име детета) у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин." И овакво крштење се признаје уколико дете умре. Међутим ако дете преживи до доласка свештеника, првом приликом дете треба да се крсти правилно од стране свештеника, а правилно и канонско крштење је већ сам написао оно са трократним потпуним погружавањем целог тела крштаванога у воду, што је по Светом писму где је речено да је Христово крштење "Водом и Духом" (трократно погружење у воду је умирање старог човека у Христовој смрти а трократно уздизање из воде је тродневно саваскрсавање са Христом у новог човека хришћанина по речима апостола Павла која се певају на крштењу "Ви који се у Христа крстисте у Христа се обукосте" на црквенословенском "Јелици во Христа крестистесја во Христа облекостесја, Алилуја!" и по речима истог апостола да ми који смо се крстили у смрт Христову смо се крстили и погребли, тј. треба да збацимо са себе грешна дела која смо чинили) и тако су крштавали и Свети апостоли и тако се крштавало и на истоку и на западу док римокатолици нису почели да обливају (кропе и прскају) а ту њихову новотарију увели и наши православни свештеници у праксу. Додуше постоје неки ревносни свештеници и свештеномонаси и владике СПЦ које понекад или увек (мада су такви јако ретки) крштавају правилно, канонски (по канону, по правилу) трократним погружењем у бурету, крстионицама (базенима за крштење), рекама, језерима, мору.

Међутим, као што рекох зилоти сматрају да је општењем са новокалендарским расколницима, јеретицима и сектама у екуменизму СПЦ престала бити благодатна па не признају крштење у СПЦ (већ поново врше призив Светога Духа и трократно погружење у воду ако није вршено) јер по њима она нема благодати Светог Духа у Светим тајнама па ни у Светој тајни крштења јер канони кажу да код расколника и јеретика или оних који са њима молитвено опште (а СПЦ се моли се расколницима и јеретицима на екуменским сусретима у оквиру ССЦ чији је органски члан) одступа благодат Светога Духа у Светим тајнама, али постоји извесна просвећујућа благодат коју има сваки човек и која га приводи Богу и Цркви.
 
zboras:
Брате Владо..Чуо сам да ми Православни хришћани када идемо на реку Јордан можемо да се крстимо поново и да ту добијамо нешто додатано у презимену или се варам ??
А и у призрену се може сваки војник Причестити без поста??Тај обичај Причеста у Призрену је остао од Цара Лазара
Kliknite za proširenje...
У вези крштења сам написао горњи пост а за то крштење у Јордану и причешће у Призрену, не знам, нисам чуо. Знам само да ко посети Цркву Христовог васкрсења у Јерусалиму добија грамату и право да испред свог имена ставља назив "хаџи" (то је од речи хаџија, онај ко је био на хаџилуку, тј. ходочашћу на Светом месту).
 
zboras:
Када је бог искушавао Аврама ,да ли је то било питање срца или вере??
Занимаме ваше мишљење??
Kliknite za proširenje...

Mislim da ce vecina odgovoriti da bi u tom i takvom iskusenju morali biti i srce i vera jer jedno bez drugog ne bi moglo. U vecini slucajeva jeste tako, ne samo verujucih vec i onih koji se ne smatraju takvim.Svako u svom srcu ima veru za nesto ili u nesto ili u nekog...Iskusenje Avrama je bilo samo pitanje vere ( mislim) i jedna mi je od najtezih biblijskih prica za razumeti, ateisti je cesto uzimaju za primer kad traze argumente za sumnju u pravicnost Bozije promisli, cesto ne umem da pronadjem pravi odgovor.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top