Žig zveri

ne moze boza da kaze da je mudrost numerologija a koza mu se jezi na glavi od tih covecijih prebrojavanja slova i brojeva..:D

jel rečeno u otkrivenju da je broj zveri 666,da je broj čovečji i njen broj upravo taj broj?kakvih prebrojavanja ljudskih?Jel znaš da je ovo grčka numerologija,i da je Novi Zavet pisan na starogrčkom jeziku.Jezik koji je broj 1 u svetu je engleski,tako da ovo nista nije slučajno.

- - - - - - - - - -

Dobro Avakum,pročitaću to sto si pisao.Mislio sam na adventiste,oni ne veruju u pakao,a Sveto Pismo upravo tvrdi da pakao postoji.praštaj meni gresnome.
 
jel rečeno u otkrivenju da je broj zveri 666,da je broj čovečji i njen broj upravo taj broj?kakvih prebrojavanja ljudskih?Jel znaš da je ovo grčka numerologija,i da je Novi Zavet pisan na starogrčkom jeziku.Jezik koji je broj 1 u svetu je engleski,tako da ovo nista nije slučajno.

- - - - - - - - - -

Dobro Avakum,pročitaću to sto si pisao.Mislio sam na adventiste,oni ne veruju u pakao,a Sveto Pismo upravo tvrdi da pakao postoji.praštaj meni gresnome.

dobro nisam stvarno znala da je za mudrost potrebno i znanje matematike..:D
 
Dobro Avakum,pročitaću to sto si pisao.Mislio sam na adventiste,oni ne veruju u pakao,a Sveto Pismo upravo tvrdi da pakao postoji.praštaj meni gresnome.
Sve je u redu, Bogu slava za sve!. Razumem da (s pravom, jer se protive Svetom Pismu po tom pitanju) kritikuješ adventiste što ne veruju u Pakao. Lepo je što ćeš pročitati to što znači, bar koliko vidim za sad, da radi istine želiš sve da ispitaš.

- - - - - - - - - -

dobro nisam stvarno znala da je za mudrost potrebno i znanje matematike..:D

Bog je premudar. On je Tvorac svega i od svoje premudrosti dao je svakom stvorenju pomalo mudrosti. On inače baš "voli matematiku" :). Evo ponešto o tome kako Bog meri ovaj svet, koliko je broj važan u Božijem promislu:
http://putgospodnji.com/biblijska-hronologija/tabela.html
 
Sve je u redu, Bogu slava za sve!. Razumem da (s pravom, jer se protive Svetom Pismu po tom pitanju) kritikuješ adventiste što ne veruju u Pakao. Lepo je što ćeš pročitati to što znači, bar koliko vidim za sad, da radi istine želiš sve da ispitaš.

- - - - - - - - - -



Bog je premudar. On je Tvorac svega i od svoje premudrosti dao je svakom stvorenju pomalo mudrosti. On inače baš "voli matematiku" :). Evo ponešto o tome kako Bog meri ovaj svet, koliko je broj važan u Božijem promislu:
http://putgospodnji.com/biblijska-hronologija/tabela.html

bas onako kako ti racunas i on mu ga isto daje..da nema mozda boza i digitron..:D
 
Za Avakuma ,ja ne tvrdim sada 100 posto da je čip zig zveri,ali sve mi vise ukazuje da jeste.Ovi brojevi vezani za papu ,NEW YORK,VATICAN,MICROCHIP ne verujem da je to slučajnost.

- - - - - - - - - -
 
Poslednja izmena:
Za Avakuma ,ja ne tvrdim sada 100 posto da je čip zig zveri,ali sve mi vise ukazuje da jeste.Ovi brojevi vezani za papu ,NEW YORK,VATICAN,MICROCHIP ne verujem da je to slučajnost.

- - - - - - - - - -

Ima na latinskom ona ZAMENIK SINA BOZIJEGA,takodje daje 666,sto jeste jeste,previse bi bilo tu slučajnosti.

Pre desetak godina sam čitao kod Ipolita Rimskog ili kod nekog drugog svetitelja o vladarima koji bi u svom imenu mogli imati zbirno broj 666. Tada sam nailazio u medijima i na tekstove da i papa Benedikt u svom imenu ima zbirno broj 666. S jedne strane, to može biti tačno za preteče Antihrista, kao i za Antihrista samog, ali ako u svom imenu Antihrist i ne bi imao zbir 666, to ne znači da broj 666 ne bi na neki drugi način bio povezan sa Antihristom. Kako god, vreme će sve više pokazivati kako će da bude. I ja mislim da će čip najverovatnije biti žig zveri, ali isto tako ne treba da nas iznenadi i da to bude neki stik, laserska tetovaža ili šta već što može biti povezano sa „pametnim“ telefonima i sl. I iako su sadašnji dokumenti još uvek prihvatljivi o čemu govori npr. i ovaj tekst: http://borbazaveru.info/content/view/9130/1/, ipak doći će vreme kad će se dokumenti izdavati uz prethodno dobijanje žiga, pa tada se ni oni ne smeju uzimati ili će čak biti potpuno ukinuti i sva identifikacija će ići preko žiga ili broja imena zveri. Ono na šta sam ja villaret skrenuo pažnju je godina kada će to početi (2030.). Upravo nam ona mnogo olakšava da sagledamo kada se sve ispunjava i do kad još možemo uzeti dokumenta (uz ogradu da ne uzimamo dokumenta ni pre toga ako nam traže npr. DNK da damo i sl.). Naravno, kao što rekoh naši proračuni zasnovani na Bibliji u vezi 2030. godine mogu da se pokažu pogrešnim, jer mi smo ljudi, a jedino Bog nikad ne greši, ali na osnovu svega čini nam se da je 2029., a mnogo verovatnije 2030. godina Vaznesenja, a 2036. godina Armagedona.

Što se tiče Njujorka i ja godinama smatram i njega pored Vatikana mogućim Vavilonom velikim. Međutim, u novije vreme nam se čini da je upravo sadašnji Jerusalim Vavilon veliki, a da bi Vatikan, Njujork i sl. mogli biti „kćerke bludnice“ koje će verovatno isto biti uništene, ali Vavilon veliki koji će biti uništen, a koji pominje Otkrivenje čini mi se da je Jerusalim. Premda, neki stihovi, npr. da će zver i deset careva uništiti Vavilon mi ukazuju da možda Jerusalim i ne može biti Vavilon nego prestonica Antihrista, a znamo i mnoga proroštva da će se Antihrist zacariti u Jerusalimu i sl. Moguće je onda da će zver uništiti Rim i/ili Njujork i sl. i onda se zacariti u Jerusalimu ili da će pošto se izvesno vreme zacari u Jerusalimu omrznuti sam taj grad, pa će ga uništiti. Ali, kad gledam neka druga proroštva opet mi to ne izgleda kao siguran ishod. S druge strane, ima dosta argumenata zašto bi baš današnji Jerusalim mogao biti Vavilon veliki. Za to o Vavilonu nisam još siguran koji grad je sigurno Vavilon veliki. Ovo su za sad samo neka razmišljanja od kojih mi se trenutno najverovatnijim čini ovo da je Jerusalim taj Vavilon veliki.
Ipak, sve će biti drugačije kada JAHOŠUA ha MAŠIJAH (Isus Hristos) pobedi na Armagedonu. Tada će svi zemaljski gradovi ponovo biti pod Božijom vladavinom, a nakon 1000 godina biće kratkotrajna pobuna Goga i Magoga, a potom Strašni sud i silazak Božijeg Nebeskog Jerusalima na zemlju, tj. konačna pobeda Dobra.
 
Poslednja izmena:
Pre desetak godina sam čitao kod Ipolita Rimskog ili kod nekog drugog svetitelja o vladarima koji bi u svom imenu mogli imati zbirno broj 666. Tada sam nailazio u medijima i na tekstove da i papa Benedikt u svom imenu ima zbirno broj 666. S jedne strane, to može biti tačno za preteče Antihrista, kao i za Antihrista samog, ali ako u svom imenu Antihrist i ne bi imao zbir 666, to ne znači da broj 666 ne bi na neki drugi način bio povezan sa Antihristom. Kako god, vreme će sve više pokazivati kako će da bude. I ja mislim da će čip najverovatnije biti žig zveri, ali isto tako ne treba da nas iznenadi i da to bude neki stik, laserska tetovaža ili šta već što može biti povezano sa „pametnim“ telefonima i sl. I iako su sadašnji dokumenti još uvek prihvatljivi o čemu govori npr. i ovaj tekst: http://borbazaveru.info/content/view/9130/1/, ipak doći će vreme kad će se dokumenti izdavati uz prethodno dobijanje žiga, pa tada se ni oni ne smeju uzimati ili će čak biti potpuno ukinuti i sva identifikacija će ići preko žiga ili broja imena zveri. Ono na šta sam ja villaret skrenuo pažnju je godina kada će to početi (2030.). Upravo nam ona mnogo olakšava da sagledamo kada se sve ispunjava i do kad još možemo uzeti dokumenta (uz ogradu da ne uzimamo dokumenta ni pre toga ako nam traže npr. DNK da damo i sl.). Naravno, kao što rekoh naši proračuni zasnovani na Bibliji u vezi 2030. godine mogu da se pokažu pogrešnim, jer mi smo ljudi, a jedino Bog nikad ne greši, ali na osnovu svega čini nam se da je 2029., a mnogo verovatnije 2030. godina Vaznesenja, a 2036. godina Armagedona.

Što se tiče Njujorka i ja godinama smatram i njega pored Vatikana mogućim Vavilonom velikim. Međutim, u novije vreme nam se čini da je upravo sadašnji Jerusalim Vavilon veliki, a da bi Vatikan, Njujork i sl. mogli biti „kćerke bludnice“ koje će verovatno isto biti uništene, ali Vavilon veliki koji će biti uništen, a koji pominje Otkrivenje čini mi se da je Jerusalim. Premda, neki stihovi, npr. da će zver i deset careva uništiti Vavilon mi ukazuju da možda Jerusalim i ne može biti Vavilon nego prestonica Antihrista, a znamo i mnoga proroštva da će se Antihrist zacariti u Jerusalimu i sl. Moguće je onda da će zver uništiti Rim i/ili Njujork i sl. i onda se zacariti u Jerusalimu ili da će pošto se izvesno vreme zacari u Jerusalimu omrznuti sam taj grad, pa će ga uništiti. Ali, kad gledam neka druga proroštva opet mi to ne izgleda kao siguran ishod. S druge strane, ima dosta argumenata zašto bi baš današnji Jerusalim mogao biti Vavilon veliki. Za to o Vavilonu nisam još siguran koji grad je sigurno Vavilon veliki. Ovo su za sad samo neka razmišljanja od kojih mi se trenutno najverovatnijim čini ovo da je Jerusalim taj Vavilon veliki.
Ipak, sve će biti drugačije kada JAHOŠUA ha MAŠIJAH (Isus Hristos) pobedi na Armagedonu. Tada će svi zemaljski gradovi ponovo biti pod Božijom vladavinom, a nakon 1000 godina biće kratkotrajna pobuna Goga i Magoga, a potom Strašni sud i silazak Božijeg Nebeskog Jerusalima na zemlju, tj. konačna pobeda Dobra.

Avakume vidim da si pravoslavan,ali me buni zasto pises o 1000 godina,znaš i sam da je to jeres hilijazma,o hiljadugodisnjem carstvu Hristovom na zemlji.nema nikakvog carstva na zemlji,to je jereticko ucenje protestanata,koje je odavno osudjeno.Kada dodje antihrist njegova vladavina će trajati 42 meseca u Jerusalimu,a nakon toga ne dugo ,dolazi GOSPOD DA SVIMA SUDI I ŽIVIMA I MRTVIMA,TJ.ONIMA KOJIMA SU IMENA ZAPISANA U KNJIZI ZIVOTA I ONIMA KOJIMA NISU,nema nikakvog hiljadugodisnjeg carstva,batali to brate,to masonerija vara ljude o carstvu na zemlji.isto me buni što si napisao da će NEBESKI JERUSALIM DA SIDJE NA ZEMLJU,ova zemlja planeta će biti spaljena,sve će izgoreti i biće NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA,to u OTKROVENJU STOJI i to je tumačenje i Otaca i Crkve,.ne znam kakvu si literaturu čitao,moraš da pazis,ja imam sreću sto sam striktno čitao prave svetitelje,znači ne Aleksandra Šmemana,i takve gluposti.to ti govorim od srca.I ovo moram za datume da ti ukazem,znaš i sam da je opasno to prognozirati i rukovoditi se time,tj.čitati nečije prognoze kada će Gospod da dodje opet.Ja imam odredjena saznanja,ziveo sam u manastiru ,jedno vreme,za sledeću godinu nesto će biti značajno 2017.nije mi rečeno sta tačno,niti sam se raspitivao.
 
Архиепископ Аверкије
О НЕОХИЛИЈАЗМУ
Ко хоће за мном да иде,
Нек се одрекне себе и узме крст свој
и за мном иде (Мк.8;34)
Велики пост је време покајања; покајање је борба да се надмећемо са грешним страстимаижељама,која је толико тешка да ју је Господ,Судија у тој борби,упоредио са ношењем крста.Ми се живо опомињемо тога на самој средини великог поста,на Крстопоклону недељу.Онако како је Господ носио крст ради нашег спасења,тако сваки од нас мора ``понети крст свој`` да би задобио спасење које је Господ приуготовио за нас.
Без крста,без борбе,не може бити спасења!Томе нас учи истинско xришћанство.Учење о борби,о ношењу крста протеже се као црвена нит кроз читаво свето писмо и васцелу историју Цркве;житија оних светих који су угодили Богу,духовних подвижника хришћанске побожности јасно нам о томе сведоче.Велики пост је само вежба за ношење крста у овом животу,која се понавља сваке године,вежба у духовном животу,нераскидиво повезана са читавим животом истинског хришћанства.
Сада,међутим,у двадесетом веку хришћанске ере,појавили су се„мудраци“-„неохришћани“,како неки од њих себе називају-који то нежеле да слушају.Они проповедају нову врсту зашећереног,сентименталног,ружичастог хришћанства,лишеног сваког напораиборбе,каоиимагинарну свеобухватну хришћанску љубавинеограничено уживање у свим задовољствима овог пролазног земаљског живота.Они потпуно игноришу безбројне одломке из Светог писма који снажноиразговетно говоре о духовним борбама,о подражавању Христа Спаситеља распињањем самог себе,о многим патњама које очекују хришћане у овом животу,почев од речи које је Сам Христос Спаситељ упутио Својим ученицима на Тајној вечери:“У свету ћете имати жалост“.То је с`тогашто,како је Сам Господ објаснио,истински хришћани„нису од овога света“,јер„свет сав у злу лежи“.Управо због тога xришћанин не сме волети овај свет„ништо је у свету“;„пријатељсто према свету непријатељство је према Богу,јер који хоће свету пријатељ да буде,непријатељ Божији постаје“.
Ти модерни„мудраци“на неки начин пропуштају да виде да Реч Божија ни на једном месту хришћанима не обећава потпуно духовно задовољствоирајско блаженство у овом земаљском животу него,напротив,наглашава да ће се живот на земљи све вишеивише удаљавати од Закона Божијег;у погледу морала људи ће тонути све дубљеидубље тако да ће„сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу бити гоњени;а зли људииопсенари напредоваће од зла на горе,варајућииварајући се“а онда коначно„И земљаиделашто су на њој изгореће“.Тада,међутим,„нова пак небесаинову земљу по обећању Његовом очекујемо,где правда обитава“-чудесно нови Јерусалим,који је показан светом Јовану,Тајновидцу,током откровења које му се указало.
Ништа од овог не допада се„неохришћанима“.Они желе да буду блажени овде у овом свету,оптерећеном мноштвом својих греховаибезакоња;они то блаженство очекују са нестрпљењем.Они сматрају да је један од најсигурнијих путева да се то достигне„екуменски покрет“,савезиуједињење свих народа у једној„новој цркви“која неће обухватити само римокатоликеипротестанте,негоимуслиманеијеврејеинезнабошце,при чему би сви задржали своја сопствена уверењаизаблуде.Та имагинарна„хришћанска“љубав у име будућег блаженства људи на земљи,не може бити ништа друго него гажење истине.
Уништење ове земље са свим што на њој постоји,иако јасно проречено Речју Божијом,они сматрају за нешто неизрециво ужасно,што није у складу са свемогућством Божијими,очигледно,сасвим непожељно.Они не радо прихватају уништење земље (јер како неко може да не прихвати нештошто је проречено у Речи Божијој?),али под условом да ће се то десити у далекој,врло удаљеној,замагљеној будућности,не вековима,него милионима година од сада.
Какав је разлог за то?Могло би се рећи,затошто су слаби у вери,или затошто им потпуно недостаје вера у васкрсење мртвихиживот будућег века.За њих се све дешава у овом земаљскомживотуикад се он за њих оконча,све ће престати.
У неким од тих схватања-нарочито у очекивању блаженог живота у овом свету-такав начин мишљења у великој мери подсећа на широко распрострањену јерес из првих векова хришћанства названу хилијазам.То је очекивање хиљадугодишње владавине Христове на земљи;према томе,модерно испољавање те јереси могло би бити названо“неохилијазам“.
Треба бити свестаниувек имати на уму да је хилијазам осуђен на Другом васељенском сабору 381.године;према томе,вероватито сада,у двадесетом веку,макариделимично,сасвим је неопростиво.Поред тога,савремени„неохилијазам“је далеко гори од старе хилијастичке јереси по томе што је у његовој основи неоспорно неверовање у„живот будућег века…“истраствена чежња да се задобије блаженство на земљи коришћењем свих усаврсавањаидостигнућа матерјалног прогреса нашег доба.То погрешно учење наноси страшнуштету,успављујући духовну будност верникаисугерише им да је крај света далеко(иакоће у ствари доћи до краја света)ида с`тога нема посебне потребе да„стражиимоли“,на шта је Христ Спаситељ непрестано позивао своје следбенике,јер све у свету постаје непрестано све бољеибоље,јер духовни прогрес иде укорак са матерјализмом.Страсне појаве које видимо у наше време само су привремене:све се то дешавалоиранијеисве ће се то најзад окончати,а замениће га изузетно цветање хришћанства,у коме ће,наравно,екуменисти заузети водећеинајпочасније место.
Према томе,све је дивно!Није потребно делати на себи,не захтева се духовна борба;пост може бити укинут,све ће постајати боље само по себи док се Царство Божије коначно не утврди на земљи са универзалним задовољствомиблаженством.
Браћо!Зар није јасно где се може открити крајни извор овог заводљивог учења?Ко сугерише све те мисли савременим хришћанима са циљем да уништи васцело хришћанство? Као заразне болести,каоватре,морамо се плашити овог„неохилијазма“који је дубоко у супротности са Речју Божијом,учењем Светих Отацаивековним учењем наше свете Цркве којим су се спасле хиљадеихиљаде праведника.
Без духовне борбе немаине може бити истинског хришћанства!Према томе,наша стаза није у складу са свим овим модерним покретима,нити са екуменизмом,нити са неохилијазмом.
Наша вера је вера светих подвижника,апостолска вера,вера наших Отаца,Православна вера која је пред читавим светом остала непоколебљива.Те вере,иискључиво те вере ми ћемо се чврство придржавати у овим злим временима у којима живимо.Амин.
Из књиге Апокалипса –тумачење откровења Јовановог
(Св.Андреј Кесаријски,Св.Иринеј Лионски,Архиепископ Аверкије)
 
Avakume vidim da si pravoslavan,ali me buni zasto pises o 1000 godina,znaš i sam da je to jeres hilijazma,o hiljadugodisnjem carstvu Hristovom na zemlji.nema nikakvog carstva na zemlji,to je jereticko ucenje protestanata,koje je odavno osudjeno.Kada dodje antihrist njegova vladavina će trajati 42 meseca u Jerusalimu,a nakon toga ne dugo ,dolazi GOSPOD DA SVIMA SUDI I ŽIVIMA I MRTVIMA,TJ.ONIMA KOJIMA SU IMENA ZAPISANA U KNJIZI ZIVOTA I ONIMA KOJIMA NISU,nema nikakvog hiljadugodisnjeg carstva,batali to brate,to masonerija vara ljude o carstvu na zemlji.isto me buni što si napisao da će NEBESKI JERUSALIM DA SIDJE NA ZEMLJU,ova zemlja planeta će biti spaljena,sve će izgoreti i biće NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA,to u OTKROVENJU STOJI i to je tumačenje i Otaca i Crkve,.ne znam kakvu si literaturu čitao,moraš da pazis,ja imam sreću sto sam striktno čitao prave svetitelje,znači ne Aleksandra Šmemana,i takve gluposti.to ti govorim od srca.I ovo moram za datume da ti ukazem,znaš i sam da je opasno to prognozirati i rukovoditi se time,tj.čitati nečije prognoze kada će Gospod da dodje opet.Ja imam odredjena saznanja,ziveo sam u manastiru ,jedno vreme,za sledeću godinu nesto će biti značajno 2017.nije mi rečeno sta tačno,niti sam se raspitivao.

O hiljadugodisnjem carstvu pise u bibliji.
 
У Њујорку је 1975. изашло Ново издање Библије, са подробним коментарима. „У тој ‘новој Библији’ сво човечанство је подељено на три дела: ‘Јевреји’ (само они се пишу са великим словом), ‘Црква’ (под њом протестантски фундаменталисти сматрају себе) и ‘пагани’ (сви остали, укључујући православне). При томе протестантски коментатори утврђују да се схватање ‘Израел’ и сада треба примењивати не за хришћанску Цркву (као што је у њој прихваћено), већ само за јеврејски народа, са националним обележјем. О Страшном суду се говори: ‘Суд над појединцима сваког народа врши се у зависности од тога како су се они односили према Христовој браћи, тј. према Јеврејима’, – само добрим опхођењем према њима човек се и спашава. О земаљском првенству Јевреја сведочи и то да се ‘хришћани [по контексту – протестантски фундаменталисти. – М.Н.] јављају као духовно потомство Аврама и учествују у духовним благословима, проистеклих из савеза с Аврамом, али пошто је народ Израел сачувао своје привилеговано место, треба још да позна највећу срећу, која му је припремљена као земаљском народу, изабраном од Бога’. Та ‘велика срећа’ се састоји у обнови државе Израел у виду месијанског ‘хиљадугодишњег царства’ на земљи, као царства јеврејског мошијаха. Такође и у јудејској есхатологији то ‘месијанско царство је последња етапа ‘овога века’, означена владањем Израела над читавим светом'“[ 14].
Хилијастички вирус није заразио само протестантске „цркве“. Као последица хуманистичке човекоцентричности и духа овог палог света и времена, он се кад-тад морао објавити и у „цркви“ која је породила „цркве“. Ако је, наиме, папизам изнедрио хуманизам, онда је његова поробљеност човеком и земљом пре или касније требало да се пројави одустајањем од неба, и објави стварањем царства овде на земљи. Проглашавање Ватикана за државу била је само почетна фаза тог преображаја. „Екуменисти упорно спомињу синтагму ‘Нова Епоха’. У корену те идеје лежи древна јерес хилијазма, јер шта би друго могло оправдати такве радикалне промене и монструозна изопачења Православља осим чињенице да улазимо у нове историјске околности, нову врсту времена у којој идеје прошлости више нису важне. Основни руководилац свих ових кретања заправо је дух времена. Римокатоличка ‘црква’ вековима води борбу да преобрази Хришћанство у хуманизам. На Другом Ватиканском Концилу истакнута је потреба посавремењавања цркве у сваком погледу – aggiornamento (посавремењавање). Папа Павле 6. пророчки изјављује: ‘VOX TEMPI – VOX DEI’ (Глас времена је глас Божји)“[ 15]. Исти папа „је једном приликом изјавио: ‘Ми треба да волимо наше време, нашу цивилизацију, нашу техничку науку, нашу уметност, спорт, наш свет…’ То више није хришћанство, већ отворени хуманистички идеализам, а у својој огољености јерес хилијазма“[ 16].
На Другом Ватиканском Концилу донет је и објављен хилијастички манифест мајке свих јереси. У хилијастичко-утопистичку визију јединства свих народа на крају историје верују и римокатолици. У документуNostra aetateнајпре се исповеда да, будући да „је свима последњи циљ Бог“, и у другим религијама има истине и светости и зато „Католичка црква не одбацује ништа што у тим религијама има истинитог и светог“. Пошто, међутим, хилијастичка јерес за своју основу има јеврејску есхатологију, онда је у документу посебна пажња посвећена Јеврејима. Црква исповеда своје старозаветно порекло и „верује да је Христос, наш мир, крстом измирио Јевреје и пагане и обоје у себи учинио једним“. Зато Црква заједно са Јеврејима чека дан када ће сви народи славити Бога: „Како сведочи Свето писмо, Јерусалим није препознао време свога похођења, и Јевреји великим делом нису примили Јеванђеље, шта више, многи су се супротставили његовом ширењу. Упркос томе, према Апостолу, Јевреји и на даље остају врло драги Богу, чији су дарови и позив неопозиви, Отаца ради. Заједно са пророцима и са истим Апостолима очекују дан, познат само Богу, у који ће сви народи једним гласом призивати Господа и ‘служити му једнодушно’ (Соф. 3, 9)“[ 17]. Позивајући се на ову декларацију француска Бискупска конференција је 1973. год. објавила свој документ „Однос хришћана према јудаизму“, који завршава месијанским питањем: „Премда јудеји и хришћани извршују своје призвање, идући различитим путевима, њихови путеви се постојано укрштају. Да ли се њихова заједничка брига не тиче и месијанских времена?“[ 18]. „Треба истаћи да је рабинат Француске веома високо оценио ову декларацију и указавши да се ове ‘Пастирске инструкције’ француског епископата поклапају с учењем највећих јудејских богослова, по којима религије које су произашле из јудаизма имају мисију да припреме човечанство за наступ месијанске ере, која је наговештена у Библији“[ 19]. У том духу нови катихизис паписта пише: „народ Божији Старог завета и нови народ Божији стреме сличним циљевима: очекивању пришествија (или повратка) Месије. Но, с једне стране чекају други долазак Месије, умрлог и васкрслог, названог Господом и Сином Божијим, а с друге – долазак Месије, чији обриси остају сакривени“[ 20]. „Све то сведочи о томе да у складу са плановима Жила Исака, Римокатоличка црква завршно прелази на ‘учење о уважавању’ и ускоро ће припремити свет за долазак јудејског Мешијаха“[ 21].
Приликом посете римској синагоги 1986. год., папа Јован Павле 2, рекао је и следеће: „Повратак јеврејског народа на његову земљу треба бити признато као добро и као тековина, које се свет не може одрећи… јер се она јавља као предзнак ере свеопштег братства, о којој ми сви маштамо… Не може бити пренебрегавано одговарајуће признање Израелу за незаменљиву улогу у коначном плану искупљења, обећано нам од Бога“[ 22]. А приликом посете истој синагоги његовог наследника, папе Бенедикта 16, у јануару 2010. год., након поздравних говора, програм је завршен певањем јеврејске химне „Чекамо Месију“[ 23]. Поводом прославе 50 година од објавеNostra aetate,на заједничком скупу римокатолика и јудеја, папа Франциско је изјавио да хришћани и Јевреји заједно чекају Слово Божије; први оваплоћено, други у Тори. У вези овога о. Сергеј Карамишев се пита у ком правцу римски понтифекс гради своје мостове: „Куда он гради свој мост (јер у буквалном преводу с латинског ‘понтифекс’ – ‘мостоградитељ’)? По свему је јасно према јудејском мошијаху, или по нашем – ка антихристу. Ако се понтифекс сложио да постави на једну раван Христа с учењем јудаизма (за кога Тора служи само као покриће), следећи корак ће бити поклоњење мошијаху, кога богоодступници Старог Завета називају Христом, који ће доћи на земљу. Богоодступници и међу хришћанима слажу се са овом мишљу, али, да би сакрили своје одступништво, објављују јављање мошијаха другим доласком Христа. О овоме је говорио Сам оваплоћени Бог: ‘Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити’ (Јн. 5, 43). И међу онима који помажу завођењу народа, ми налазимо љубвеобилнога понтифекса…“[ 24].
Видимо да су припреме око остваривања хилијастичког месијанизма увелико у току, и у склопу њих, као што ћемо ниже показати, екуменизму је дато посебно место и улога. „Видимо да суштински фактор овде представља то што се и утврдило у резултату прогреса ‘дијалога’ са Јудејима, да римокатолички поглед на Израел суштински производи утисак приступа који имају и хришћански ционисти“[ 25].
Хилијастичко учење није новина ни међу православнима[ 26]. „Овде се пројављује нада оног истог хилијазма, који као за неизбежно присуствује у свести људског друштва и који чак продире и у Цркву. Подсетимо се, да се идеја хиљадугодишњег царства, идеја земаљског царства где ће све бити савршено, родила из древне јереси хилијазма, сагласно којој ће прво васкрсење (о којем се говори у 20. глави Откровења Св. Јована Богослова) бити за изабране на 1000 година. За то време ће изабраник живети са Христом на земљи и наслађивати се благостањем и срећом. Ова маштања исходе из древног јудејског предања и утичу све више на јудаистичко учење са његовом идејом земаљског царства чијим се крајњим изразом јавља комунизам. Ово је лажна, фантастична теорија о којој Православна Црква говори као о искривљавању (изопачавању) истинске есхатолошке наде. Црква је побеђивала ову јерес сваки пут када се она у току историје поново појављивала. Ми је видимо и данас, све присутнију у мери у којој слаби ауторитет Цркве у свету, а жеља за апсолутном праведношћу природно продужава да буде мучном потребом човечанства“[
 
Потпуно супротан, трезвен и немаштарски, јесте став свештеника РЗПЦ: „Виђенији посленици Руске Заграничне Цркве су непрестано разобличавали хилијазам, не само као богословску јерес, већ и као опасно оруђе сатане у припреми прихватања ‘реалног’ земаљског царства антихриста под видом алтернативе ‘магловитом’ Царству Божијем. Јер управо варком ‘раја на земљи’ у различитим паковањима сатана саблажњава човечанство и у јудаизму, и у масонству, и у комунизму, такође и у ‘хришћанском хилијазму’. Они који очекују материјално царство Христа на земљи, неће препознати и примиће уместо Њега антихриста“[ 41]. Архиеп. Аверкије (Таушев) упозорава: „Својство ове савремене јереси ‘нео-хилијазма’ је… да духовно ослепљујући човека, који себе штавише сматра хришћанином, у корену искривљаван све хришћанске погледе на свет. Приморавајући своје присталице да заборављају на аскетску суштину хришћанства, непомирљивог, по његовој самој природи, са злом и грехом… али, што је најстрашније: настројење је такво, да противно учењу Цркве (осим коловођа и главешина те јереси, који јако добро схватају шта раде, куда иду и воде друге), понекад чак и не знају да прихватају учешће, ни у ком случају у остварењу Царства Божијег на земљи, већ у припреми Царства антихристовог. Јер, по предсказањима низа Светих Отаца, замисао установљавања срећног и мирног живота на земљи, пуног изобиља и благостања, под громогласним именом ‘Царства Божијег’, преластиће хришћане и привући их симпатијама ка себи нико други до антихрист. И тако, ето коме у коначном збиру служе ти савремени јеретици – нео-хилијасти! Може ли у садашње време некоме ово још бити нејасно?“[ 42]. И о. Серафим (Роуз) слично размишља: „Управо је хилијастички, еволуциони модел мишљења породио такве политичко-религиозне покрете, као међународни социјализам, глобализам и екуменизам. Сви слични покрети деле тај главни циљ хилијазма: идући ‘нови поредак’, у коме сви претходни постулати, разматрани као они који се односе на одређени стадијум прогреса, треба да буду савршено измењени на његов следећи стадијум. И као што су разлике међу организмима разлокани у идеји биолошке еволуције – тиме што организми прелазе један у други у временском периоду од милиона година – на исти начин све разлике између народа и религија су разводњене у хилијастичком ‘новом светском поретку'“[ 43]. Прот. Ростислав Ган упозорава на хилијастичку есхатологију екуменизма: „Есхатолошки елемент – есхатолошко чекање Царства Божијег – недостаје. Екуменистички покрет је заборавио упозорење Господа Својим ученицима: ‘у свету ћете имати невоље’, заборавио да Господ није дошао на земљу због социјалних преображаја, већ ради препорода и преображаја људских душа. Он није одолео искушењу да утиче на дела света светским деловањима… Рај на земљи, небо – заборављено“[ 44].
Православни неохилијасти верују да ће се снагом (њиховог) православља свет претворити у рај и Христос ће онда доћи „на готово“. Оци, међутим, говоре потпуно другачије: да ће се свет претворити у пакао и да ће Господ поново доћи када спасење више не буде могуће. Ово друго потврђују и предсказивања самог Господа (в.: Мт. 24). Вера у земаљски „срећан крај“ је последица неподвижничког, либерално-комформистичког хришћанства, хришћанства без Крста, које не жели страдање и замишља будућност према својим страстима, жељама. Они своју страст самосажаљења према напорима и страдањима преносе на свет, не желећи ни да он страда. Они воле себе и овај свет у њиховој непреображености, необновљености и будућност света замишљају према својим страстима, не желећи да реално сагледају свет „који у злу лежи“, нити речи Господње: „Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ (Лк. 18, 8). Зато ови „историјски – хепи енд – оптимисти“ верују у „процват православља“, које ће се снагом њихових молитава и богословља проширити међу све народе, на све крајеве света. Неохилијасти воле свет и себе у свету и наивно и прелестно чекају „ново доба Светога Духа“. Покретани том двоједном страшћу – самољубљем и светољубљем (тј. славољубљем) они и одлазе на „собор нечестивих“, очекујући од њих разумевање и похвале. „Не треба се окренути од неохилијазма као од очигледне глупости. Хилијазам није само религиозни, већ и морални проблем, и нарочито, жеља да се спусти на земљу небеско царство и да се вечно спасење учини продужетком земаљског живота. На хилијазму су засноване религиозне утопије, у том броју и марксизам. Хилијазмом су диктатори оправдавали масовне погроме. С хилијастичким настројењем је повезано комфорно, ‘ружичасто хришћанство’, с вулгарним есхатолошким оптимизмом, које проповедају савремени модернисти. Могуће да ће у нападима против Цркве бити искоришћене хилијастичке илузије, и на изокренутим тумачењима Јовановог Откривења биће сачињена друга по духу апокалипса“[ 45].
Посебан вид неохилијазма међу православнима можемо сматрати тзв. есхатологизам[
 
]. Да, Америка је кренула у своју велику екуменистичку хилијастичку мисију, да читав свет позове у дочек хиљадугодишњег царства (анти)Христовог на земљи. „Дијалози између разних хришћанских конфесија, али и Хришћанства са исламом и јудаизмом, као и другим религијама једноставно су карике у ланцу општег плана за уједињење целог човечанства… Екуменисти у суштини живе у једној визији свеопштег јединства ‘цркава’ што ће бити квасац који ће заквасити целу васељену и претворити свет у Царство Божје на земљи. Пошто је крајњи циљ екуменизма да уједини све религије, сасвим је логично зашто се данас све више истиче, да не само поједине Цркве не поседују пуноћу истине, већ и да само Хришћанство не поседује пуноћу Божје истине. Другим речима, истина о Богу Творцу је по њима, изнад свих појединих постојећих религиозних форми које се изражавају кроз разне светске религије и традиције. У том смислу се радо користи пример једне високе планине до чијег се врха може доћи са разних страна, тј. до Бога је могуће доћи и кроз Хришћанство, ислам , будизам, хиндуизам, јудаизам, те није потребно обраћење из једне религије у другу пошто је у свакој религији тобоже присутно ‘надахнуће Светога Духа’… Основну еванђелску идеју оцрковљења свих људи у једној Цркви Божјој, једној истини, једној вери, што ће се у својој пуноћи остварити у Царству Небеском, по Другом доласку Господњем и општем васкрсењу, екуменисти реинтерпретирају на свој начин. Они у суштини свесно или несвесно проповедају хилијастичку идеју историјског ‘Царства Божјег’, овде, на земљи… Ова јасна сведочанства Светог Писма показују да је екуменизам у својој суштини ХИЛИЈАСТИЧКА ЈЕРЕС која се огледа у настојању да се оствари јединство у компромису између истине и лажи, између добра и зла, између Христа и Велијара, како би се створила једна ‘нова Црква’, али и један ‘нови свет’… Из свега овога јасно је да екуменизам представља важну карику у читавом низу настојања европског човека да Бога замени човеком, да Царство Божје замени Царством Човечијим, да истину замени лажју и небеса трулежном земљом. У њему препознајемо исте елементе које можемо да приметимо у папизму, хуманизму, комунизму и многим другим ‘измима’ европског палог човека. А као подлога свега тога лежи намера ‘кнеза овога света’ – ђавола да на земљи оснује своје Царство, своју Псеудо-цркву и на његово чело доведе свога изабраника, лажног Христа – Антихриста. То су основни циљеви и правци екуменистичке јереси“
 
57].
„Где је онда овде очаравајућа визија, где је златна будућност екуменистичког хришћанства, онда када нам јеванђелист каже ‘И многе ће преварити‘, где је јединство у различитостима када нас Свето писмо упозорава и подстиче да бежимо, да се склањамо, јер ће сав свет проћи кроз ‘невоље тих дана‘ (Мт. 24, 29), где је онда уједињена светска црква, у којој ће сви људи бити збратимљени свезом љубави, када Јеванђеље сведочи овако: ‘И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих‘ (Мт. 24, 12)? Где се налази ‘обећана земља’, обећана нам од екумениста, у којој ће сви људи бити браћа у истој вери и заједнички, држећи се за руке радосно трчати по зеленом земљином шару, када Јеванђеље сведочи: ‘Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету… И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога‘ (Мт. 24, 7 и 10)? Где је победа ‘добрих’ и ‘верујућих’ људи који ће ујединити ‘свету цркву’ и седети на престо заједно са Христом на овој земљи, када нас Спаситељ поучава и саветује да бежимо онда ‘Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светоме‘ (Мт. 24, 15)? Према томе, будућност Хришћанства ни у ком случају неће бити лепа и очаравајућа, неће имати ништа заједничко са светским прогресом и благостањем, са унионистичким стремљењима царева и религиозних вођа овог света. Црква ‘оних који ће остати у мањини’, биће изложена прогону од стране ‘оних који су у већини’, будући да Православље неће имати ништа заједничко са ништавилом овог света. Истински хришћани ће се разликовати на јединствен начин од осталих ‘верујућих’ људи, по ономе како је Спаситељ рекао: ‘Тада ће вас предати на муке, и побиће вас,и сви ће вас народи омрзнути због имена мога‘ (Мт. 24, 9)… Они који желе да уједине тзв. хришћанске цркве, не верују у апостолску Цркву, нити у Христа проповеданог од светих апостола и исповеђеног од светих мученика. Екуменисти се само користе хришћанством и црквом, како постигли сопствене интересе. Њихов циљ јесте оснивање једног земаљског царства у коме ће покорити и потчинити све људе овог света“[ 58].
„Али постоји једна још значајнија противуречност у тој вери у ново ‘Златно Доба’, зачето на тлу Америке. Вери неприхватљивој једном хришћанину јер, као што је то добро познато, у есхатолошкој драми Другог доласка Христовог, силазак ‘Града Господњег’ не претходи него, напротив, услеђује појави Антихриста и самом Крају света. Штавише, управо је Антихрист тај који обећава лажно ‘Златно доба’, мимо (или пре) Другог доласка“[ 59]. „…И сада се догађа да они штите православље с неправославне позиције. Шта више, може се рећи, с позиције богоборачког талмудског јудаизма, јер вера у ‘хиљадугодишње царства Христа на земљи’, као што је лако досетити се сваком здравомислећем православцу, наводи воду на воденицу долазећег мешијаха – антихриста и многобројних његових слугу, који чекају његово скоро зацарење“[ 60].
„Тиме смо изашли пред нову могућност објашњавања утиска ‘краја утопија’. Наиме, данас није могуће препознати утопије управо зато што није могуће одредити границу између утопије и стварности: утопија се преображава у стварност, стварност у утопију. Утопија и стварност не чине више два антитечна света, већ један јединствен свет“[ 61].
И за крај поново Св. Авва Јустин: „Нису ли неки наши богослови и професори, ваљда из незнања, проповедали и проповедају не Богочовечанско, саборно, истински икуменско Православље[ 62], него ‘екуменизам’
 
Original postavioAvakum
Rocknrollsores iznosi dosta tačnih stvari, ali greši po pitanju držanja subota i drugih hrišćanskih praznika. Možda još ponešto, nisam čitao celu raspravu. S druge strane, subotari pravilno govore da treba držati subote (a ni tu do kraja pravilno, jer ne drže i godišnje subote - Pasha, Pedesetnice, Praznik truba i druge, a trebalo bi), ali ne uče o duši pravilno:
QUOTE:brata Avakuma ,opet moram da ispravim ,nažalost,ali neka njemu bude na spasenje.Brate,ja ne znam odakle ti ovo učenje o suboti,to nije uopste učenje Crkve,Otaca,Novog Zaveta.Pedesetnica je silazak Svetoga Duha na apostole kada su počeli zvanicno da propovedaju Jevandjelje i kada su dobili darove.ok ,to je naš praznik,i mi ga slavimo,tako stoji u Novom Zavetu da je 50 dana posle Vaskrsa sišao Sveti Duh,zato se zove PEDESETNICA.i to nema nikakve veze sa subotom ,jer uvek pada u NEDELJU.ovo sto si napisao za PASHU, mi imamo svoju PASHU, a to je VASKRS,kada je Hristos sebe žrtvovao kao PASHALNO JAGNJE,i ta jevrejska Pasha se ukida,i vise za Hrisćane nije obavezna.za praznik truba to ne znam ni sta je,i ne treba ni da znam,to je sve judejsko ,i nema veze sa nama.Hristos je uspostavio novo svestenstvo,neznabošci su novi narod Božiji,Stari Zavet o dolasku MESIJE je ispunjen,pa se ukidaju ti običaji i njihovi praznici postaju nevazni za nas.e sada što adventisti to ne slave,to je odlicno pitanje za njih,kada već naginju ka judaizmu.
 
Poslednja izmena:
Avakume vidim da si pravoslavan,ali me buni zasto pises o 1000 godina,znaš i sam da je to jeres hilijazma,o hiljadugodisnjem carstvu Hristovom na zemlji.nema nikakvog carstva na zemlji,to je jereticko ucenje protestanata,koje je odavno osudjeno.Kada dodje antihrist njegova vladavina će trajati 42 meseca u Jerusalimu,a nakon toga ne dugo ,dolazi GOSPOD DA SVIMA SUDI I ŽIVIMA I MRTVIMA,TJ.ONIMA KOJIMA SU IMENA ZAPISANA U KNJIZI ZIVOTA I ONIMA KOJIMA NISU,nema nikakvog hiljadugodisnjeg carstva,batali to brate,to masonerija vara ljude o carstvu na zemlji.isto me buni što si napisao da će NEBESKI JERUSALIM DA SIDJE NA ZEMLJU,ova zemlja planeta će biti spaljena,sve će izgoreti i biće NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA,to u OTKROVENJU STOJI i to je tumačenje i Otaca i Crkve,.ne znam kakvu si literaturu čitao,moraš da pazis,ja imam sreću sto sam striktno čitao prave svetitelje,znači ne Aleksandra Šmemana,i takve gluposti.to ti govorim od srca.I ovo moram za datume da ti ukazem,znaš i sam da je opasno to prognozirati i rukovoditi se time,tj.čitati nečije prognoze kada će Gospod da dodje opet.Ja imam odredjena saznanja,ziveo sam u manastiru ,jedno vreme,za sledeću godinu nesto će biti značajno 2017.nije mi rečeno sta tačno,niti sam se raspitivao.
Dobro je da nisi čitao Šmemana i njemu slične, već pravoslavne svetitelje. I ja sam ih čitao i to mogu slobodno reći kao malo ko, još od rane mladosti, uvek sam voleo da čitam svetootačka dela. Poslednjih godina čitao sam i pravoslavna dela koja su iz formalno "nepravoslavne" sredine, ali po duhu su pravoslavni. U nečemu su i pravoslavniji od formalno pravoslavnih, u nečemu ne. Kao što nije ni kod svih svetih otaca sve pravoslavno, bilo je i tu ponekih grešaka. Zato najviše čitam Sveto Pismo, tj. Božiju reč kojom se sve meri.
Gospod je rekao da pazimo na rokove i za naše dobro otkrio je kroz Pismo otprilike kad dolazi. Tako da ovo što smo objavili na sajtu:
http://putgospodnji.com/biblijska-hronologija/tabela.html nije, kako si ti možda pogrešno razumeo i napisao nastalo na osnovu čitanja nekih tuđih prognoza već jednostavno našeg sopstvenog proučavanja Svetog Pisma. Naravno pomenuli smo tu i neke druge ljude koji su nezavisno došli do sličnih rezultata, samo na drugi način, a što se poklopilo sa našim tumačenjem čime smo još više potkrepili naše tumačenje. Kao što rekoh, možemo da pogrešimo, ispravili bismo se ako bismo uočili grešku, ali sve činjenice koje smo izneli na sajtu govore da su to godine Vaznesenja i Drugog Dolaska. Za 2017. godinu sam i ja čuo pre par godina da će biti značajna. Napisali smo na linku koji sam ti gore ostavio i zašto mislimo da će biti značajna. Ovde bih dodao još to da je moguće da tad bude 3. svetski rat. To se poklapa i sa jednim autorom koga smo pomenuli na tom linku na sajtu, a koji kaže da 2017. počinje ratni ciklus koji će da traje do 2023. godine. Taj rat je kazna upravo i za nedržanje subote, pored drugih grehova (pročitaj Levitsku knjigu, 26. glava). Nisam siguran da li on misli da će taj rat početi obavezno 2017. i trajati do 2023. (uz prekide u nekim krajevima, a pojavu u drugim) ili da će početi u jednoj od ovih godina iz tog ciklusa. Meni se čini verovatnijim ova prva opcija. Ipak, dosta velika mogućnost je i da 3. svetski rat počne 2019. i završi 2020. godine koju sam pre par godina pominjao na ovom forumu kao godinu velikog preokreta (o čemu svedoči i nebeski znak - Trigonalis Jupitera i Saturna u decembru 2020.). Inače, i u 2017. (23. septembra) je znak na nebu koji podseća na ženu iz Otkrivenja 12. To ne znači da će se tad zbiti to iz Otkrivenja 12 već je slika Nevolje koja će biti od 2029/30, odnosno još veće nevolje od 2033. godine. Neki kažu da bi 3. svetski rat mogao početi i 26. novembra ove godine, što takođe nije isključeno videći sve ove događaje. Zanimljivo i da sad imamo uključenost Rusije u Siriji, a neki su i proricali da će rat prvo krenuti u Siriji, pominje se i Ukrajina, ali da će ono glavno doći sa Balkana. Recimo i sveti Matej Brestenjski je rekao da će početi od Srbije. I još neki. A vidimo sad da se vrše vojne vežbe Hrvatske, da se najavljuje osvajanje severa Kosova i Metohije, da se preti Repubici Srpskoj, da se vrši pritisak da se okrenemo protiv Rusije i sl. a još otprilike 1996. čitao sam proročanstva da će pravi rat biti kad skoro sav bezbožni svet krene protiv Rusije, ali da će Rusija pobediti i da će je se bojati i sam Antihrist. Da će se posle 3. svetskog rata (u kome ćemo i mi dosta stradati zbog naših grehova) neko kratko vreme lepo živeti u Rusiji, Srbiji i sličnim zemljama, a da onda ide potpuno otpadništvo i vladavina Antihrista i potom Drugi dolazak Hristov. U svakom slučaju tih godina koje pomenuh je najverovatnije 3. svetski rat, ali nije sasvim izvesno, svakako da će se sigurno desiti pre 2029/30 AD. Neki tumače i da će se tad (23.09.2017.) pojaviti ruski car. Mislim da je i to moguće, mada po mom mišljenju to može biti i 2020. ili 2023. godine. Ako se pojavi, tj. ako su ona proroštva o tome autentična. A mislim da je velika verovatnoća da jesu. S tim što treba biti oprezan, jer će se pojaviti i lažni car - Antihrist. Ili čak samo on. Ali se ja nadam da će biti i pravi, istinski bogougodni car koji će povesti narod u poslednjoj borbi protiv talmudističke antihristovštine lažnih Judejaca usmerene protiv celog slobodnog sveta, a najviše protiv istinskih Judejaca, tj. Hrišćana. Ako se on i ne pojavi, u svakom slučaju pojaviće se Vrhovni Car, Nebeski Car - JAHOŠUA ha MEŠIJAH 2030. godine, a dotle je On sa nama svaki dan: "Ne boj se malo stado, evo Ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka".
 
Poslednja izmena:
U svoje vreme (vreme Nevolje) po Svetom Pismu pojaviće se i proroci Ilija i Enoh, a vrlo moguće i Jovan Bogoslov.

- - - - - - - - - -

У неким од тих схватања-нарочито у очекивању блаженог живота у овом свету-такав начин мишљења у великој мери подсећа на широко распрострањену јерес из првих векова хришћанства названу хилијазам.То је очекивање хиљадугодишње владавине Христове на земљи;према томе,модерно испољавање те јереси могло би бити названо“неохилијазам“.
Треба бити свестаниувек имати на уму да је хилијазам осуђен на Другом васељенском сабору 381.године;према томе,вероватито сада,у двадесетом веку,макариделимично,сасви м је неопростиво.Поред тога,савремени„неохилијаз ам“је далеко гори од старе хилијастичке јереси по томе што је у његовој основи неоспорно неверовање у„живот будућег века…“истраствена чежња да се задобије блаженство на земљи коришћењем свих усаврсавањаидостигнућа матерјалног прогреса нашег доба.
Jedno je hilijazam koji je propovedao jeretik Kerint, a koji je osuđen na Drugom vaseljenskom saboru, a drugo biblijski hilijazam koji nije osuđen na Vaseljenskom saboru. Biblijski hilijazam su ispovedali i takvi pravoslavni svetitelji poput Vikentija Lirinskog, Laktancija, Irineja Lionskog, Papija, Metodija Olimpskog, Jovana Damaskina i sl. Dakle, potpuno u skladu sa Svetim Pismom koje jasno uči da će Gospod vladati hiljadu godina nakon Armagedona. Bilo je svetitelja koji nisu ispovedali biblijski hilijazam, koji su tih hiljadu godina pokušali da protumače simbolički, primenili su simboliku tamo gde joj nije mesto, gde ne postoji opravdanje za to. Ti svetitelji su pogrešili, protumačili su Sveto Pismo neispravno, jer su period od 1000 godina pretvorili u period od 1000 i nešto godina (od prestanka rimskog progonstva do Drugog dolaska kako neki od njih tumače) + što jasno protivreče Pismu koje govori o hiljadugodišnjem carstvu nakon oživljavanja onih koji su ubijeni, jer nisu primili žig zveri, a vidimo da se to još nije ispunilo, tj. još se nije pojavio Antihrist i uveo obavezan žig, a kamoli da su ubijeni i oživeli oni koji ga nisu primili.

- - - - - - - - - -

Ти модерни„мудраци“на неки начин пропуштају да виде да Реч Божија ни на једном месту хришћанима не обећава потпуно духовно задовољствоирајско блаженство у овом земаљском животу него,напротив,наглашава да ће се живот на земљи све вишеивише удаљавати од Закона Божијег;у погледу морала људи ће тонути све дубљеидубље тако да ће„сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу бити гоњени;а зли људииопсенари напредоваће од зла на горе,варајућииварајући се“а онда коначно„И земљаиделашто су на њој изгореће“.Тада,међутим,„н? ?ва пак небесаинову земљу по обећању Његовом очекујемо,где правда обитава“-чудесно нови Јерусалим,који је показан светом Јовану,Тајновидцу,током откровења које му се указало.
Tačno, ljudi će se sve više udaljavati od zakona Božijeg, Hrišćani će biti gonjeni, potom će doći Antihrist i uslediće završno i najteže gonjenje Hrišćana, onda Gospod koji će ga uništiti i potom uspostaviti svoje hiljadugodišnje carstvo, a onda nakon toga pobuna Goga i Magoga, Strašni sud i Novo nebo i Nova zemlja, kada će se i Nebeski Jerusalim spustiti na zemlju.

- - - - - - - - - -

Хилијастичко учење није новина ни међу православнима[ 26]. „Овде се пројављује нада оног истог хилијазма, који као за неизбежно присуствује у свести људског друштва и који чак продире и у Цркву. Подсетимо се, да се идеја хиљадугодишњег царства, идеја земаљског царства где ће све бити савршено, родила из древне јереси хилијазма, сагласно којој ће прво васкрсење (о којем се говори у 20. глави Откровења Св. Јована Богослова) бити за изабране на 1000 година. За то време ће изабраник живети са Христом на земљи и наслађивати се благостањем и срећом. Ова маштања исходе из древног јудејског предања и утичу све више на јудаистичко учење са његовом идејом земаљског царства чијим се крајњим изразом јавља комунизам. Ово је лажна, фантастична теорија о којој Православна Црква говори као о искривљавању (изопачавању) истинске есхатолошке наде. Црква је побеђивала ову јерес сваки пут када се она у току историје поново појављивала. Ми је видимо и данас, све присутнију у мери у којој слаби ауторитет Цркве у свету, а жеља за апсолутном праведношћу природно продужава да буде мучном потребом човечанства“
Kao što rekoh jedno je Kerintov hilijazam na kome svoju utopiju zasnivaju komunizam i druge ideologije, a drugo biblijski hilijazam koji dolazi tek posle svih ovih ideologija.
 
Православни неохилијасти верују да ће се снагом (њиховог) православља свет претворити у рај и Христос ће онда доћи „на готово“. Оци, међутим, говоре потпуно другачије: да ће се свет претворити у пакао и да ће Господ поново доћи када спасење више не буде могуће. Ово друго потврђују и предсказивања самог Господа (в.: Мт. 24). Вера у земаљски „срећан крај“ је последица неподвижничког, либерално-комформистичког хришћанства, хришћанства без Крста, које не жели страдање и замишља будућност према својим страстима, жељама. Они своју страст самосажаљења према напорима и страдањима преносе на свет, не желећи ни да он страда. Они воле себе и овај свет у њиховој непреображености, необновљености и будућност света замишљају према својим страстима, не желећи да реално сагледају свет „који у злу лежи“, нити речи Господње: „Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ (Лк. 18, 8). Зато ови „историјски – хепи енд – оптимисти“ верују у „процват православља“, које ће се снагом њихових молитава и богословља проширити међу све народе, на све крајеве света. Неохилијасти воле свет и себе у свету и наивно и прелестно чекају „ново доба Светога Духа“. Покретани том двоједном страшћу – самољубљем и светољубљем (тј. славољубљем) они и одлазе на „собор нечестивих“, очекујући од њих разумевање и похвале. „Не треба се окренути од неохилијазма као од очигледне глупости. Хилијазам није само религиозни, већ и морални проблем, и нарочито, жеља да се спусти на земљу небеско царство и да се вечно спасење учини продужетком земаљског живота. На хилијазму су засноване религиозне утопије, у том броју и марксизам. Хилијазмом су диктатори оправдавали масовне погроме. С хилијастичким настројењем је повезано комфорно, ‘ружичасто хришћанство’, с вулгарним есхатолошким оптимизмом, које проповедају савремени модернисти. Могуће да ће у нападима против Цркве бити искоришћене хилијастичке илузије, и на изокренутим тумачењима Јовановог Откривења биће сачињена друга по духу апокалипса“[ 45].
Посебан вид неохилијазма међу православнима можемо сматрати тзв. Есхатологизам

Где је онда овде очаравајућа визија, где је златна будућност екуменистичког хришћанства, онда када нам јеванђелист каже ‘И многе ће преварити‘, где је јединство у различитостима када нас Свето писмо упозорава и подстиче да бежимо, да се склањамо, јер ће сав свет проћи кроз ‘невоље тих дана‘ (Мт. 24, 29), где је онда уједињена светска црква, у којој ће сви људи бити збратимљени свезом љубави, када Јеванђеље сведочи овако: ‘И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих‘ (Мт. 24, 12)? Где се налази ‘обећана земља’, обећана нам од екумениста, у којој ће сви људи бити браћа у истој вери и заједнички, држећи се за руке радосно трчати по зеленом земљином шару, када Јеванђеље сведочи: ‘Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету… И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога‘ (Мт. 24, 7 и 10)? Где је победа ‘добрих’ и ‘верујућих’ људи који ће ујединити ‘свету цркву’ и седети на престо заједно са Христом на овој земљи, када нас Спаситељ поучава и саветује да бежимо онда ‘Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светоме‘ (Мт. 24, 15)? Према томе, будућност Хришћанства ни у ком случају неће бити лепа и очаравајућа, неће имати ништа заједничко са светским прогресом и благостањем, са унионистичким стремљењима царева и религиозних вођа овог света. Црква ‘оних који ће остати у мањини’, биће изложена прогону од стране ‘оних који су у већини’, будући да Православље неће имати ништа заједничко са ништавилом овог света. Истински хришћани ће се разликовати на јединствен начин од осталих ‘верујућих’ људи, по ономе како је Спаситељ рекао: ‘Тада ће вас предати на муке, и побиће вас,и сви ће вас народи омрзнути због имена мога‘ (Мт. 24, 9)… Они који желе да уједине тзв. хришћанске цркве, не верују у апостолску Цркву, нити у Христа проповеданог од светих апостола и исповеђеног од светих мученика. Екуменисти се само користе хришћанством и црквом, како постигли сопствене интересе. Њихов циљ јесте оснивање једног земаљског царства у коме ће покорити и потчинити све људе овог света“[ 58].
„Али постоји једна још значајнија противуречност у тој вери у ново ‘Златно Доба’, зачето на тлу Америке. Вери неприхватљивој једном хришћанину јер, као што је то добро познато, у есхатолошкој драми Другог доласка Христовог, силазак ‘Града Господњег’ не претходи него, напротив, услеђује појави Антихриста и самом Крају света. Штавише, управо је Антихрист тај који обећава лажно ‘Златно доба’, мимо (или пре) Другог доласка“[ 59]. „…И сада се догађа да они штите православље с неправославне позиције. Шта више, може се рећи, с позиције богоборачког талмудског јудаизма, јер вера у ‘хиљадугодишње царства Христа на земљи’, као што је лако досетити се сваком здравомислећем православцу, наводи воду на воденицу долазећег мешијаха – антихриста и многобројних његових слугу, који чекају његово скоро зацарење“[ 60].
„Тиме смо изашли пред нову могућност објашњавања утиска ‘краја утопија’. Наиме, данас није могуће препознати утопије управо зато што није могуће одредити границу између утопије и стварности: утопија се преображава у стварност, стварност у утопију. Утопија и стварност не чине више два антитечна света, већ један јединствен свет“[ 61].
И за крај поново Св. Авва Јустин: „Нису ли неки наши богослови и професори, ваљда из незнања, проповедали и проповедају не Богочовечанско, саборно, истински икуменско Православље[ 62], него ‘екуменизам’
Tačno, New Age propoveda hrišćanstvo bez Krsta, bez stradanja. To je lažno ekumenističko hrišćanstvo i takav je i hilijazam bez Hrista raspetog na krstu. To je hilijazam Antihrista, talmudistički, lažno judejski, tj. lažno hrišćanski hilijazam koji će lažni hrist obećati ljudima da bi mu se poklonili i priznali ga za boga i cara. Nasuprot tome, biblijski hilijazam je istinski judejski, tj. istinski hrišćanski hilijazam, tj. pravoslavni hilijazam i on propoveda da će u hiljadugodišnjem carstvu biti oni koji su mučenički postradali, jer nisu primili žig zveri, kao i svi pravednici od pokajanih Adama i Eve do poslednjih pravednika uoči Drugog dolaska, koji su stradali za ime Gospodnje, nosili svoj krst, menjali svoju grešnu prirodu, ratovali duhom protiv tela (telesnih grehova i strasti) koji se saraspeše sa Hristom i uđoše sa Njim u Njegovo vaskrsenje.
Po našoj hronologiji zasnovanoj na Bibliji, redosled je sledeći:
- Pojava Antihrista 2026. godine
- Pojava JAHOŠUE ha MEŠIJAHA radi vaskrsenja i vaznesenja pravednika 2029. ili verovatnije 2030. godine, posle čega nastupa period Nevolje
- 2033.zacarenje Antihrista (proglašenje bogom pod plaštom uspostavljanja (lažnog) hiljadugodišnjeg carstva - Antihrist će za sebe uzeti ime Isus Hristos, zato tad treba prizivati samo originalno ime JAHOŠUA ha MEŠIJAH)
- 2036. Drugi dolazak Hristov radi pobede nad Antihristom i Lažnim prorokom i njihovim slugama u armagedonskoj bitki i potom uspostavljanje istinskog hiljadugodišnjeg carstva

- - - - - - - - - -

Ostalo što si pisao od Averkija (čitao sam taj tekst čini mi se pre oko 10 godina) i drugo u vezi talmudista, ekumenista, lažnog raja je sve u redu. Ali, samo ne treba "sa prljavštinom izbaciti i dete", tj. sa talmudističkim izbaciti i biblijski hilijazam.
 
brata Avakuma ,opet moram da ispravim ,nažalost,ali neka njemu bude na spasenje.Brate,ja ne znam odakle ti ovo učenje o suboti,to nije uopste učenje Crkve,Otaca,Novog Zaveta.Pedesetnica je silazak Svetoga Duha na apostole kada su počeli zvanicno da propovedaju Jevandjelje i kada su dobili darove.ok ,to je naš praznik,i mi ga slavimo,tako stoji u Novom Zavetu da je 50 dana posle Vaskrsa sišao Sveti Duh,zato se zove PEDESETNICA.i to nema nikakve veze sa subotom ,jer uvek pada u NEDELJU.ovo sto si napisao za PASHU, mi imamo svoju PASHU, a to je VASKRS,kada je Hristos sebe žrtvovao kao PASHALNO JAGNJE,i ta jevrejska Pasha se ukida,i vise za Hrisćane nije obavezna.za praznik truba to ne znam ni sta je,i ne treba ni da znam,to je sve judejsko ,i nema veze sa nama.Hristos je uspostavio novo svestenstvo,neznabošci su novi narod Božiji,Stari Zavet o dolasku MESIJE je ispunjen,pa se ukidaju ti običaji i njihovi praznici postaju nevazni za nas.e sada što adventisti to ne slave,to je odlicno pitanje za njih,kada već naginju ka judaizmu.
To je učenje Crkve, Novog Zaveta i onih Otaca koji su po tom pitanju bili u skladu sa Svetim Pismom. Gospod i apostoli su držali i subotu i sve godišnje subote i sve što je u starom zavetu zapoveđeno.Gospod je rekao “Nisam došao da razrušim zakon nego da ispunim”. Razlika je samo u tome što je sada taj zakon napisan i u našim srcima i što smrću i vaskrsenjem Gospodnjim omogućen nam je silazak i primanje Svetog Duha tako da sad blagodaću Duha u ime Hristovo možemo da izvršimo sve zapovesti. Iz starog zaveta ukinuta je samo krvna žrtva, jer ranije su se prinosile svake godine životinjske žrtve za naše grehe i bilo je potrebno prolivanje krvi prilikom telesnog obrezanja, a sad je Hristos jednom za svagda prolio krv za nas i omogućio svima koji hoće da Ga slede (tj. da prime krštenje (obrezanje srcem) i ispunjavaju Njegove zapovesti) da uđu u Carstvo Božije. A Njegove zapovesti zapisane su u Tori i Jevanđelju i drugim delovima Svetog Pisma. Hristos je naša Pasha, On je pashalno jagnje prineto za naše grehe, zato je Hristos rekao da u pomen Njegovih stradanja, Njegove prolivene krvi i raspetog tela jedemo hleb i vino dokle On ne dođe. To Hrišćani čine tokom svakog prišešća a takođe i 14. nisana na Pashu kad je Gospod i raspet. Pasha je ranije bila spomen samo na izlazak Izraela iz Egipta, a sada je to spomen i na (pre svega) izlazak iz duhovnog Egipta, Egipta greha i smrti, bekstva od duhovnog faraona, tj. od Satane. Zato se slavi taj dan 14. Nisan kad je Gospod raspet. Jehovini svedoci npr. kažu zašto Hrišćani propovedaju o krstu kad je na krstu Gospod raspet. Oni ne shvataju (ili ne žele da shvate) da je krst na kome je Hristos raspet bio jedino sredstvo našeg spasenja, da bez dragovoljne smrti Hristove ne bi bilo ni vaskrsenja Hristovog, a time i našeg. Da nije Hristos došao da “za prestupe naše bi bijen” mi bismo svi išli u Pakao i to pravedno, zbog naših grehova. Da nas je primio u Raj grešne, nepokajane, to više ne bio bio Raj već Pakao. Da bi se ispunila Božija pravda,morao je nego bezgrešan da strada umesto nas, da bude kažnjen umesto nas. To je jedino mogao bezgrešni Bog - JAHOŠUA ha MEŠIJAH. Zato je On naša Pasha, naš Iskupitelj. Pashu je 14. Nisana u prvim vekovima držala i Antiohijska Pomesna Crkva. Druge Crkve koje je nisu držale 14. nisana su nepravilno radile.
Ovo poslednje vreme je osim što je vreme bljutave Laodikijske Crkve ujedno i vreme Filadelfijske Crkve “koja nema mrlje niti bore”. Zato se sada u ovo vreme kada će se, po proroku Danilu, “znanje umnožiti veoma” (i zbog čega će se po Jevanđelju i više tražiti od nas kome je dato više), Hrišćani vraćaju svim zaboravljenim istinama vere. To će biti Nevesta koju će Gospod vazneti na Nebo 2029/30. godine pre Nevolje. Oni koji ne budu držali sve zapovesti ostaće na zemlji tokom Nevolje i moraće se sakrivati ili mučenički postradati od Antihristovih slugu, ali će i oni na kraju ući u Raj ako ne prime žig, samo na teži način. To će im biti lekcija zbog nepotpune poslušnosti Bogu koji ih je pre toga mnogo puta i na različite načine upozoravao.

Praznik Truba se slavi 1. Tišria (biblijski početak 7. meseca, a pada uvek u septembru ili oktobru). On najavljuje i onaj dan kad će Bog zatrubiti i vaskrsnuti sve pravednike od Adama i zajedno sa tada (2029/30 AD) živim i preobraženim pravednicima vazneti ih na Nebo (kako se kaže u Poslanici Solunjanima i drugde) da bi kasnije zajedno sa njima došao na Armagedon, pobedio Antihrista i uspostavio hiljadugodišnje carstvo.
Pedesetnica je Silazak Duha Svetoga na apostole i podsećanje na dan kad je Mojsije primio od Gospoda deset zapovesti (među njima četvrta je o suboti). Gospod nije vaskrsao u nedelju nego u subotu. Uvrežena je zabluda da je vaskrsao u nedelju.
Npr. između ostalog i ovde imaš o praznicima (Pasha, Praznik beskvasnih hlebova, Pedesetnice, Praznik truba, Praznik iskupljenja i Praznik senica):
http://wwwyu.com/biblija/033mo023.htm
 
Za Avakuma,.moram ovako da ti odgovorim ,imam problema sa tastaturom,pa ne mogu da citiram trenutno.pišem za prvi post.prilično smela tvrdnja da su sveti oci grešili u bilo čemu ,pogotovo vezano za samo pitanje vere.vidim da se ovde pominje astrologija,zvezde,vi sigurno znate da je u Starom i Novom Zavetu ona zabranjena,da se to smatra gatanjem u zvezde..Nama je Gospod rekao najpre da stražimo nad sobom ,svojom dušom.Da pratimo znakove vremena,ali da se ne upuštamo u to kada će ON DA DODJE.Nije na vama da znate kada će SIN ČOVEČIJI.,PONOVO DA DODJE U SLAVI.ZA BOGA JE 1000 godina kao 1 dan za nas,nase je da stražimo.ovo tacno preciziranje datuma ,tada i tada će se to dogoditi,je LAŽNO PROROČANSTVO.i KO GOD DA JE TO IZREKAO on je lažan prorok.
 
O jeresi hilijazma.:Pitao bih te ovako da li znaš SIMBOL VERE PRAVOSLAVNE CRKVE?U sIMBOLU VERE JE DOGMA CRKVE,I ADVENTISTI ČAK PRIZNAJU TAJ SIMBOL VERE!DA li ste vi videli negde u tom SIMBOLU VERE da se spominje hiljadugodišnje Carsvo na zemlji?NEMA!ZAŠTO? baš zato sto je to Jeres,jer svetiteljima ne bi promakao taj detalj,i ubacili bi ga u SIMBOLU VERE!zato SU I SAZIVANI SABORI DA BI SE JERETIČKA UČENJA OSUDILA I DA BI SE ISTINA-DOGMA VERE UTVRDILA.Jer da to nije uradjeno svako bi tumacio SVETO PISMO kako mu se ćefne.E kada su SVETI OCI UTVRDILI TO UČENJE,TAJ SIMBOL Vere,eto i jeretici pojedini priznaju,na nama je da SLUSAMO OCE CRKVE KOJI SU BILI NADAHNUTI DUHOM SVETIM,kada su sve to Utvrdjivali.Ako ne slusamo i radimo na svoju ruku bićemo još većma osudjeni.

- - - - - - - - - -

СИМБОЛ ВЕРЕ
Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светог, Господа, животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.
Вјерују, во Јединаго Бога Оца, Вседержитеља, Творца Небу и Земљи, видимим же всјем и невидимим.
И во Јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија, Јединороднога, иже от Оца рожденаго прежде всјех вјек: Свјета от Свјета, Бога Истинита от Бога Истинита, рождена, не сотворена, Јединосушчна Отцу, Имже всја биша. Нас ради человјек, и нашего ради спасенија сшедшаго с Небес, и воплотившагосја от Духа Свјата, и Марији Дјеви и вочеловјечшасја.
Распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша и погребена.
И воскрешаго в третиј ден, по писанијем.
И возшедшаго на Небеса, и сједјашча одеснују Оца.
И паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, Јегоже Царствију не будет конца.
И в Духа Свјатаго, Господа Животворјашчаго, Иже от Оца исходјашчаго, Иже со Оцем и Сином споклањајема и славима, глаголавшаго пророки.
Во једину свјатују соборнују и апостолскују Церков.
Исповједују једино крешчаније, во остављеније грјехов.
Чају воскресенија мертвих.
И жизни будушчаго Вјека.
Амин.
Jel vidite ovde negde hiljadugodišnje carstvo?
 
ORIGINAL AVAKUM:Tačno, ljudi će se sve više udaljavati od zakona Božijeg, Hrišćani će biti gonjeni, potom će doći Antihrist i uslediće završno i najteže gonjenje Hrišćana, onda Gospod koji će ga uništiti i potom uspostaviti svoje hiljadugodišnje carstvo, a onda nakon toga pobuna Goga i Magoga, Strašni sud i Novo nebo i Nova zemlja, kada će se i Nebeski Jerusalim spustiti na zemlju.

QUOTE:jel vi vidite u Otkrovenju da će ova zemlja,ova planeta skroz da nestane da izgori,kakvo spustanje Nebeskog Jerusalima na zemlji?
Nebo će izgoreti,vazduh neće da postoji,vreme neće da postoji,dan i noć neće da postoji,znaci prirodni elementi će nestati voda,vazduh,vatra,zemlja.neće biti bolesti,žalosti,tuge,već Večno BLAŽENSTVO,naravno ako uopste i dospemo tamo.a ja ovakav gresan i nikakav sigurno pakao zaglaviti.
 
Za Avakuma,.moram ovako da ti odgovorim ,imam problema sa tastaturom,pa ne mogu da citiram trenutno.pišem za prvi post.prilično smela tvrdnja da su sveti oci grešili u bilo čemu ,pogotovo vezano za samo pitanje vere.vidim da se ovde pominje astrologija,zvezde,vi sigurno znate da je u Starom i Novom Zavetu ona zabranjena,da se to smatra gatanjem u zvezde..Nama je Gospod rekao najpre da stražimo nad sobom ,svojom dušom.Da pratimo znakove vremena,ali da se ne upuštamo u to kada će ON DA DODJE.Nije na vama da znate kada će SIN ČOVEČIJI.,PONOVO DA DODJE U SLAVI.ZA BOGA JE 1000 godina kao 1 dan za nas,nase je da stražimo.ovo tacno preciziranje datuma ,tada i tada će se to dogoditi,je LAŽNO PROROČANSTVO.i KO GOD DA JE TO IZREKAO on je lažan prorok.
Jedno je gatanje i slično što Sveto Pismo osuđuje, a drugo je posmatranje nebeskih videla kao znaka (u Postanju je rečeno da su videla data i za znake). Kao i biblijska numerologija.
Naravno, da su grešili i sveti oci. Seti se da i apostol Pavle kaže za apostola Petra "u oči mu stadoh nasuprot", bilo je još nekih razmimoilaženja među apostolima, ali vrlo retka. Duh Sveti je to ostavio u Pismu da bismo videli da je On taj koji uvodi u svu istinu kako i JAHOŠUA reče da će biti. Inače, sve što su apostoli rekli Duhom Svetim su rekli. Osim u par slučajeva, kao npr. to gde je ap. Petar to rekao, a Pavle ga prekoreo i to je mesto gde se vidi da je Petar pogrešio, pa ga je apostol Duhom Svetim ispravio. Pa kad su mogli apostoli pogrešiti mogu i sveti oci. Treba samo porediti sa Svetim Pismom, pa videti šta je od svetih otaca tačno, a šta ne.
 

Back
Top