- Poruka
- 9.306
Да ли мушкарци занимања која су мање плаћена препуштају женама.- Законом изједначава полове, али не може да реши ко ће после ручка да пере судове, а ко да чита новине
Неравноправност жена највидљивија приликом избора на руководеће функције.
Вида Петровић-Шкеро је специфична: ем жена, ем на челу суда и то Врховног суда Србије. Најновије истраживање Института друштвених наука о положају жена у правним професијама, рађено под менторством Зорице Мршевић, показује да су жене у већини у судовима: у општинским судовима их је чак 66 одсто, у окружним 56 одсто, а у Врховном суду 52 одсто. Али, жене председници су у мањини на руководећим положајима.
Драгана Петровић, потпредседник Савета за равноправност полова Владе Србије, каже да је сада „тешко рећи да ли су нека занимања мање плаћена због тога што ту раде жене, или мушкарци напуштају занимања која су мање плаћена и препуштају их женама”.
Шта год да је узрок или последица закључак је општи и изриче га професор др Маријана Пајванчић, министар правосуђа у женској влади: „Жена нема тамо где су моћ и новац”. То се може видети и из годишњег извештаја војвођанског омбудсмана за 2004. годину. У Фонду за развој непрофитног сектора је осам жена и три мушкарца. У њему нема пара. У Фонду за развој је једна жена и 10 мушкараца, а у Гаранцијском фонду је 11 мушкараца и ниједна жена. У ова два фонда има новца. Томе Пајванчић додаје питање: „Колико је жена међу градоначелницима?”.
nastavak teksta:http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49018
Žene se ne interesuju dovoljno za svoju ekonomsku samostalnost,a muškarce ne zanima da im prepuste bilo šta?Da li je rešenje u novim zakonima i ključu za učešće žena u politici,na rukovodećim mestima i svim drugim mestima od javnog značaja?
Неравноправност жена највидљивија приликом избора на руководеће функције.
Вида Петровић-Шкеро је специфична: ем жена, ем на челу суда и то Врховног суда Србије. Најновије истраживање Института друштвених наука о положају жена у правним професијама, рађено под менторством Зорице Мршевић, показује да су жене у већини у судовима: у општинским судовима их је чак 66 одсто, у окружним 56 одсто, а у Врховном суду 52 одсто. Али, жене председници су у мањини на руководећим положајима.
Драгана Петровић, потпредседник Савета за равноправност полова Владе Србије, каже да је сада „тешко рећи да ли су нека занимања мање плаћена због тога што ту раде жене, или мушкарци напуштају занимања која су мање плаћена и препуштају их женама”.
Шта год да је узрок или последица закључак је општи и изриче га професор др Маријана Пајванчић, министар правосуђа у женској влади: „Жена нема тамо где су моћ и новац”. То се може видети и из годишњег извештаја војвођанског омбудсмана за 2004. годину. У Фонду за развој непрофитног сектора је осам жена и три мушкарца. У њему нема пара. У Фонду за развој је једна жена и 10 мушкараца, а у Гаранцијском фонду је 11 мушкараца и ниједна жена. У ова два фонда има новца. Томе Пајванчић додаје питање: „Колико је жена међу градоначелницима?”.
nastavak teksta:http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49018
Žene se ne interesuju dovoljno za svoju ekonomsku samostalnost,a muškarce ne zanima da im prepuste bilo šta?Da li je rešenje u novim zakonima i ključu za učešće žena u politici,na rukovodećim mestima i svim drugim mestima od javnog značaja?
, mislim, šta sam rekla a da nije realno?
