gost 186421
Elita
- Poruka
- 16.871
Društvo - noviteti u našem zdravstvu
Žene bez partnera mogu na vantelesnu oplodnju
Autor: Ivan Mišković | Foto:G.Srdanov | 23.09.2009. - 08:10
Žene bez partnera mogu na vantelesnu oplodnju
I žene koje žive bez bračnog partnera u Srbiji moći će da se leče od neplodnosti podvrgavanjem veštačkoj oplodnji. To je glavna novina koju donosi Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je stupio na snagu početkom meseca.
Naše građanke koje ne mogu da zatrudne prirodnim putem i ne žive u zajednici, ali žarko žele da dobiju dete moraće da sačekaju da se formira uprava za biomedicinu i osnuju banke polnih ćelija, što se ne očekuje pre proleća 2010. godine. One će morati da dobiju i specijalnu dozvolu Ministarstva zdravlja i ministarstva nadležnog za porodicu, uz obavezni preduslov punoletstva i poslovne sposobnosti.
Prema novom zakonu, pravo na veštačku oplodnju i dalje prvenstveno imaju supružnici i vanbračni partneri, pod uslovom da bračna, odnosno vanbračna zajednica postoji u momentu unošenja polne ćelije, odnosno embriona u telo žene. Međutim, zahvaljujući amandmanu koji su podnele narodne poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić, tu mogućnost su dobile i žene koje su same.
Žene koje mogu da ostanu trudne na prirodan način neće imati pravo na veštačko oplođenje, objašnjava Zorica Pavlović, pomoćnica ministra zdravlja za „Blic“.
- Žena koja želi veštačku oplodnju podnosi zahtev nekoj od nadležnih zdravstvenih ustanova, koje tek treba da odredimo. Davalac polnih ćelija je anoniman, a žena jedino može da zna da li je reč o belcu. Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci. Da bi se sprečilo dupliranje donora, precizne podatke o svima njima vodiće Uprava za biomedicinu - objašnjava Zorica Pavlović.
Dete koje je na ovaj način začeto, dodaje ona, neće imati nikakve podatke o ocu. U trenutku kada reproduktivno sazri, moći će da dobije informaciju o donoru samo u smislu otklanjanja mogućnosti da momak, odnosno devojka s kojom je u vezi ima istog oca, što će moći da proveri u Upravi za biomedicinu.
Ime svog biološkog oca ta deca pak nikad neće saznati, jer će podaci o donoru biti službena tajna. U Upravi za biomedicinu će postojati samo šifrirani podaci o donorima, a njihovo odavanje tretiraće se kao krivično delo.
Najveći broj postupaka vantelesne oplodnje sada se uradi u tri državne i šest privatnih bolnica sa kojima Republički zavod za zdravstveno osiguranje ima ugovor. Od državnih bolnica, to su Institut za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front“ i Ginekološko-akušerska klinika Kliničkog centra Novi Sad. Cena jednog tretmana je od 270.000 do 290.000 dinara, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokriva sve troškove - proceduru, lekove, anestetike, hormone, sve analize, sanitetski i drugi potrošni materijal. Zbog malog kapaciteta bolnica u kojima se ovaj proces obavlja država je odlučila da u program besplatne veštačke oplodnje uključi i šest privatnih klinika.
U Srbiji zasad ne postoji nacionalna statistika o vantelesnoj oplodnji, pa samim tim ni precizni podaci o broju uspešnih i neuspešnih postupaka, kaže za „Blic“ doc. dr Eliana Garaleić, načelnica Odeljenja za vantelesnu oplodnju u GAK „Narodni front“. Procenjuje se da svaki peti par u Srbiji ima problem sa prirodnim začećem deteta. Naša sagovornica dodaje da nema ni striktnih pravila kod koga će vantelesna oplodnja uspeti.
Novi zakon o veštačkoj oplodnji i mogućnost za same žene u Srbiji pozdravlja i Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih majki koje okuplja samohrane roditelje sa vanbračnom, priznatom ili nepriznatom decom.
- U Udruženju samohranih majki ima dece koja ne znaju oca, ali mnogo lepše žive od nekih koja ga znaju - kaže ona.
Totićeva veruje da je dobro i što tako začeto dete sve do zrelog doba neće moći da sazna ko mu je otac, kao i to što donor polne ćelije neće nikad saznati ko je njegov potomak.
Што се мене тиче могу и на Марс, али не о нашем трошку! Шта је следеће што је наша Држава наумила да уради да би што више сатрла традиционалне вредности српског друштва?
Žene bez partnera mogu na vantelesnu oplodnju
Autor: Ivan Mišković | Foto:G.Srdanov | 23.09.2009. - 08:10
Žene bez partnera mogu na vantelesnu oplodnju
I žene koje žive bez bračnog partnera u Srbiji moći će da se leče od neplodnosti podvrgavanjem veštačkoj oplodnji. To je glavna novina koju donosi Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je stupio na snagu početkom meseca.
Naše građanke koje ne mogu da zatrudne prirodnim putem i ne žive u zajednici, ali žarko žele da dobiju dete moraće da sačekaju da se formira uprava za biomedicinu i osnuju banke polnih ćelija, što se ne očekuje pre proleća 2010. godine. One će morati da dobiju i specijalnu dozvolu Ministarstva zdravlja i ministarstva nadležnog za porodicu, uz obavezni preduslov punoletstva i poslovne sposobnosti.
Prema novom zakonu, pravo na veštačku oplodnju i dalje prvenstveno imaju supružnici i vanbračni partneri, pod uslovom da bračna, odnosno vanbračna zajednica postoji u momentu unošenja polne ćelije, odnosno embriona u telo žene. Međutim, zahvaljujući amandmanu koji su podnele narodne poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić, tu mogućnost su dobile i žene koje su same.
Žene koje mogu da ostanu trudne na prirodan način neće imati pravo na veštačko oplođenje, objašnjava Zorica Pavlović, pomoćnica ministra zdravlja za „Blic“.
- Žena koja želi veštačku oplodnju podnosi zahtev nekoj od nadležnih zdravstvenih ustanova, koje tek treba da odredimo. Davalac polnih ćelija je anoniman, a žena jedino može da zna da li je reč o belcu. Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci. Da bi se sprečilo dupliranje donora, precizne podatke o svima njima vodiće Uprava za biomedicinu - objašnjava Zorica Pavlović.
Dete koje je na ovaj način začeto, dodaje ona, neće imati nikakve podatke o ocu. U trenutku kada reproduktivno sazri, moći će da dobije informaciju o donoru samo u smislu otklanjanja mogućnosti da momak, odnosno devojka s kojom je u vezi ima istog oca, što će moći da proveri u Upravi za biomedicinu.
Ime svog biološkog oca ta deca pak nikad neće saznati, jer će podaci o donoru biti službena tajna. U Upravi za biomedicinu će postojati samo šifrirani podaci o donorima, a njihovo odavanje tretiraće se kao krivično delo.
Najveći broj postupaka vantelesne oplodnje sada se uradi u tri državne i šest privatnih bolnica sa kojima Republički zavod za zdravstveno osiguranje ima ugovor. Od državnih bolnica, to su Institut za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front“ i Ginekološko-akušerska klinika Kliničkog centra Novi Sad. Cena jednog tretmana je od 270.000 do 290.000 dinara, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokriva sve troškove - proceduru, lekove, anestetike, hormone, sve analize, sanitetski i drugi potrošni materijal. Zbog malog kapaciteta bolnica u kojima se ovaj proces obavlja država je odlučila da u program besplatne veštačke oplodnje uključi i šest privatnih klinika.
U Srbiji zasad ne postoji nacionalna statistika o vantelesnoj oplodnji, pa samim tim ni precizni podaci o broju uspešnih i neuspešnih postupaka, kaže za „Blic“ doc. dr Eliana Garaleić, načelnica Odeljenja za vantelesnu oplodnju u GAK „Narodni front“. Procenjuje se da svaki peti par u Srbiji ima problem sa prirodnim začećem deteta. Naša sagovornica dodaje da nema ni striktnih pravila kod koga će vantelesna oplodnja uspeti.
Novi zakon o veštačkoj oplodnji i mogućnost za same žene u Srbiji pozdravlja i Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih majki koje okuplja samohrane roditelje sa vanbračnom, priznatom ili nepriznatom decom.
- U Udruženju samohranih majki ima dece koja ne znaju oca, ali mnogo lepše žive od nekih koja ga znaju - kaže ona.
Totićeva veruje da je dobro i što tako začeto dete sve do zrelog doba neće moći da sazna ko mu je otac, kao i to što donor polne ćelije neće nikad saznati ko je njegov potomak.
Што се мене тиче могу и на Марс, али не о нашем трошку! Шта је следеће што је наша Држава наумила да уради да би што више сатрла традиционалне вредности српског друштва?
