Земљо славних витезова...

[Никола]

Наставите...

Слике, пјесме, текстове...

Отаџбина

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови -
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила,
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишице својих кости сломљене,
Да унуцима спреме бусије,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема...
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнес ли даље?... Чућеш громове,
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају,
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камењу
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати,
Ал' један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
"Отаџбина је ово Србина!...

Ђура ЈАКШИЋ

На Гази-Местану

Силни окопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем...

Милан РАКИЋ

ЈЕВРОПИ

Теби да певам – теби,тиранко!
А дух ми мори отров и гнев:
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв –
Милионима пале кућиште.
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
“Не може више , раја не може
Сносити јарам,мучити труд!

Тиран нас гази,срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди,смерна,да л’ живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
“Па изгините!”

Подсмеха твога горди је збор’
“И гинућемо,гинути славно –
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо – али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко,на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!”

 

[SiIent Bob]

Bolje ne, jer kad vidim komentare, smuči mi se...

 

[OrangeC]

Bolje ne, jer kad vidim komentare, smuči mi se...

а ти игнориши

Није ово ништа страшно што се догодило, биће страшно ако се заборави

 

[Шалом]

КОСОВСКИ БОЈ


Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци.

Маче војску Богдан Јуже стари,
С девет сина, девет Југоивића,
Како девет сивих соколова;
У сваког девет хиљад' војске,
А у Југа дванаест хиљада;
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Југ стари,
И погибе девет Југовића,
Како девет сивих соколова,
И њихова сва изгибе војска.

Макош' војску три Мрњавчевића,
Бан угљеша и војвода Гојко
И са њима Вукашине краље;
У свакога три'ест хиљад' војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паше бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибоше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко;
Вукашин је грдних рана доп'о,
Њега Турци с коњма прегазише;
И њихова сва изгибе војска.

Маче војску херцеже Степане:
У херцега многа силна војска,
Многа војска, шездесет хиљада;
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,
Ал' погибе херцеже Степане,
И његова сва изгибе војска.

Маче војску србски кнез Лазаре:
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам хиљада;
Па разгоне по Косову Турке,
Не даду се ни гледати Турком,
Да камоли бојак бити с Турци;
Тад би влада надвладао Турке,

- Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову;
Тада Лазу надвладаше Турци,
И погибе србски кнез Лазаре,
И његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам хиљада:
Све је свето и честито било,
И миломе Богу приступачно!

 

[eremita]

Искрено речено, мислим да су ови наши дани више за плакање него за певање...

 

[picololeone]

Molim vas nemojte sa tim pesmama. Place mi se.
Od te i takve Srbije nema vise nista, na svu sramotu.

 

[Шалом]

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.

ХОРДА

Ми нисмо познали вас по заставама
Ни ваше хероје од лавова љуће:
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће

Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају деца старе хорде.

Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака.
Подависте више њих у постењама,
Него што сте у крв срушили јунака.

Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке.

Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице:
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје а не за убице

 

[Никола]

Искрено речено, мислим да су ови наши дани више за плакање него за певање...

Сви смо тужни али нема предаје!

 

[Шалом]

Падајте браћо!

Падајете, браћо Плин'те у крви
Остав'те села, нек гори плам
Бацајте сами у огањ децу
Стресите с себе ропство и срам
Гините, браћо, јунаци, људи
За пропаст вашу свет ће да зна...
Небо ће плакат дуго и горко,
Јер неће бити Србина...
Ми несмо браћа, ми Срби несмо
Или ви несте Немањин сој?
Та да смо Срби, та да смо људи -
Та да смо браћа - ох, Боже мој...
Та зар би тако с Авале плаве
Гледали ледно у огњен час?
Та зар би тако - ох, браћо драга
Та зар би тако презрели вас?
Презрите братства, покор и клетву
Што небо даде, погаз'те ви
Та није л' грешно, није ли грозно -
Крв деце ваше гледамо ми...
А где је помоћ, ил' суза братска?
Ил' "Јуриш, роде, за брата свог"?...
У вељој беди, смрти и крви
Данас вас, саме, оставља Бог...
Ал' опет, грешан, грешно сам пево -
Рањено срце народа мог
Та Србин кипи - кипи и чека -
Ал' не да ђаво... ил' не да Бог

1862.

 

[picololeone]

Naj"gora" je od savremenih "Prkosna pesma". Ne mogu da je citam od tuge.

 

[cizmice]

Искрено речено, мислим да су ови наши дани више за плакање него за певање...

"Ko peva - zlo ne misli"

 

[picololeone]

Salom, nemoj, molim te. Sve su pesme lepe i vise od toga, ali nemojte ljudi!

 

[eremita]

Сви смо тужни али нема предаје!

У среду је ПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦА...:-(:-(:-(

 

[Никола]

Да ли неко има линк када Добрица Ерић или Ивана Жигон рецитују стихове, па да ми пошаље линк. Нађох.

 

[two-headed boy 2.0]

I hurt myself today,
to see if I still feel.
I focus on the pain,
the only thing that's real.
The needle tears a hole,
the old familiar sting.
Try to kill it all away,
but I remember everything.
What have I become?
My sweetest friend.
Everyone I know,
goes away in the end.
And you could have it all,
my empire of dirt.

I will let you down,
I will make you hurt.

I wear this crown of thorns,
upon my liar's chair.
Full of broken thoughts,
I cannot repair.
Beneath the stains of time,
the feelings disappear.
You are someone else.
I am still right here.

What have I become?
My sweetest friend.
Everyone I know,
goes away in the end.
And you could have it all,
my empire of dirt.

I will let you down.
I will make you hurt.

If I could start again,
a million miles away.
I would keep myself.
I would find a way.


(nek bude u samrtnickoj Johnny Cash verziji)

 

[picololeone]

Pre neki dan bilo je i pomracenje Sunca, al sta da se radi...?

 

[Шалом]

Косово поље
Матија Бећковић

КОСОВО ПОЉЕ


Краду ми памћење,
Скраћују ми прошлост,
Отимају векове,
Џамијају цркве,
Арају азбуку,
Чекићају гробове,
Издиру темељ,
Размећу колевку.

Куд да чергам с Високим Дечанима?
Где да предигнем Пећаршију?


Узимају ми оно
Што никоме нисам узео,
Моје лавре и престонице,
Не знам шта је моје,
Ни где ми је граница,
Народ ми је у најму и расејању,
Пале ми тапије
И затиру постојанство.


Зар да опет затрапим Свете Архангеле?
Да ми помунаре поново Љевишку?


Очни живац су ми одавно растурили,
Сад ми и бели штап отимају,
Жртвено поље са крвавом травом
Не смем да кажем да је моје.
Не дају ми да уђем у кућу
Кажу да сам је продао,
Земљу коју сам од неба купио
Неко им је обећао.


Ко им је обећао
Тај их је слагао,
Што им не обећа
Оно што је његово?
Зато јуришају на мене удружени
Кивни што сам их познао.

 

[Шалом]

БОДЕЖ


По чувеној причи
Са далеког севера
Ловци на вукове
Бодеж са две оштрице
Умоче у свежу крв
Балчак пободу у лед
И оставе у снежној
пустињи.

Гладан вук
Осети крв надалеко
Поготову на чистом оштром
ваздуху
Под високим мразним
звездама
И брзо пронађе крваву
удицу.

Облизујући смрзнуту
сукрвицу
Пореже језичину
И своју топлу крв
Лапће с хладног сечива.

И не уме да стане
Док се не скљока
Надут од сопствене крви

Кад су такви вукови
Који се најтеже лове
Какви ли су тек људи
Па и читави народи
А поготову наш
Који се властите крви
Не може надостити
И пре ће нестати
Него се опсетити
Да ће крвав бодеж
Остати
Једини
Споменик
И крст
Изнад нас.

 

[Ivan015]

SIX DAYS

At the starting of the week
At summit talks you'll hear them speak
It's only Monday
Negotiations breaking down
See those leaders start to frown
It's sword and gun day

Tomorrow never comes until it's too late

You could be sitting taking lunch
The news will hit you like a punch
It's only Tuesday
You never thought we'd go to war
After all the things we saw
It's April Fools' day

Tomorrow never comes until it's too late
Tomorrow never comes until it's too late

You hear a whistling overhead
Are you alive or are you dead?
It's only Thursday
You feel a shaking on the ground
A billion candles burn around
Is it your birthday?

Tomorrow never comes until it's too late
Tomorrow never comes until it's too late
Make tomorrow come I think it's too late


Ako ima pesme koja bolje opisuje ovu nedelju od ove onda ja secem ruku!!!!

 

[Никола]

@ivan015

Јој ал ме погоди са пјесмом.

 

[Шалом]

Полетео соко тица сива,
Од светиње од Јерусалима
И он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
Веће био светитељ Илија:
Он не носи тице ластавице,
Веће књигу од Богородице,
Однесе је Кнезу на Косово,
Спусти књигу Цару на колено,
Сама књига Цару беседила:
„ЦареЛазо, честито колено!
Коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме,
Или волиш царству земаљскоме,
Седлај коње, притежи колане,
Витезови, сабље припасујте,
Па у Турке јуриш учините,
Сва ће турска изгинути војска;
Ако л волиш царству небескоме,
A ти сакрој на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути".
А кад царе саслушао речи,
Мисли царе мисли свакојаке:
„Мили Боже, што ћу и како ћу?
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
Приволети царству земаљскоме,
Земаљско је за малена царство,
А небеско увек и довека ".
Цар воледе царству небескоме,
А неголи царству земаљскоме.

 

[Ivan015]

@ivan015

Јој ал ме погоди са пјесмом.

lol ja sam skoro hladan po pitanju kosova pa me prozimaju zmarci dok citam lyric od te pesme :|:|

 

[eremita]

Цар Лазар


- Земаљско је за малена царство,
- а небеско увек и до века.

 

[Шалом]

"Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме.

Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету!

Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом."

П.П.Његош

 

[picololeone]

Car volede carstvu nebeskome,
a negoli carstvu zemaljskome!