Koraci u kapima Vremena - *pustinjakinja (blog)
Korak po korak, Noć se stapa sa Zorom
budeći svojom blagošću novi Dan,
daleko iza horizonta ostaje poslednja Zvezda
pognuta od umora probdevenih noći
krepi se vodom iz zlatnog krčaga Vremena
uzima prošlost za ruku vodeći je putem sna
praveći mesta za Budućnost koja se nazire
u obrisima tanane linije crnog Meseca,
kao zlatni oreol, pomalo skriven i stidljiv
glasnik novog rođenja u zlatnim kočijama
sigurnim stazama modrog Neba
prosipa na istoku preostali Zvedani prah
donoseći Svetlo i Život u tamom skriveni Grad.
Zora ljubi jutro pod baldahinom Večnosti
u haljinama tamno-modrim iz kojih svetlucaju
bistre kapi nežne Rose, koje se blago slivaju
u budno oko Univerzuma praveći Suzu
koja poput okeana čisti stazu Sudbine
od zaostalog trnja Iskustva
donoseći čiste, zelene staze na kojima se
već nazire nova Nada, novi Dan.
Korak po korak, Noć se stapa sa Zorom
dvoje postaje Jedno, dok se u Jednom rađa dvoje
i dok Zora stoji na kapiji Vremena
Jutro kreće na dalek put Bezvremena.
Korak po korak, kap po kap, Dan po Dan,
niz padinu Života kotrlja se točak Vremena,
dok iza Horizonta, umorna od putovanja,
Zvezda svih izgubljenig Želja
namešta krevet Iskušenja s jastukom Svesnosti
i čipkom opšivenim pokrivačem od Mudrosti.
Korak po korak, nad Tamom se prelio Dan,
kap po kap, suza po suza, Svetlost se kao slap
izlila po krovovima srebrnim od sna
ljubeći usnuli grad poljupcem Postanja.
Korak po korak, budi se nova Nada, novi Dan,
kap bistrog Bezvremena pada na ogledalo Vremena
tvoreći Senku u kojoj se skrilo neminovno Sada
u čijem krilu počiva -
Trenutak svih Početaka svakog Kraja.
