Zemlja

[Jennifer Jennin]

Je li ovo na putu za Ostrog?

 

[☆Aždaha☆]

Sad me Akay podsetio na ovo

Tamo gdje je misao bez straha i glava se drži uspravno
Gdje je znanje besplatno
Gdje svijet još nije polomljen u komade
Tijesnim poznatim zidovima
Tamo gdje riječi izlaze iz dubine istine
Gdje neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu
Gdje bistra struja razuma još nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gdje je um vođen tvojom rukom
U uvijek rastuću misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oče,
Probudi moju zemlju
Rabindranat Tagore

 

[flaj]

Da molitve pomažu, Svet bi bio savršen.

 

[flaj]

Na ivici sveta...

Saseks, Engleska

Možda je baš na ovom mestu vaskrsla srednjevekovna priča o Zemlji ravnoj kao palačinka?
I zajedno sa čudotvornim lekovima,
vodicom za ćelave i eliksirima mladosti, gatanjem i proricanjem, raznoraznim teorijama zavere -
usijala svetske mreže?
Nije čudo, svaki klik miša novi je zvek kovanice u tuđu kasicu prasicu.

Promućurni žive sve bolje na račun lakovernih.

 

[Sandveil dance]

Kako je to lepo!!!

 

[flaj]

Za neke je život teška muka, za neke neobavezna zafrkancija.
Sledovanje je najčešće naizmenično udrobljeno.
Ko preživi prvi žestok šamar koji mu život lupi, svaki sledeći biće manje bolan.

Šteta je samo što samoubica shvata život preozbiljno...a nema popravnog.

Sebastian Viliams iz Južnoafričke Republike, surf šampionat - Azori

Teraj i ne zanovetaj!

 

[Sandveil dance]

Гинтер Грас | ХИМНА


Онако компликовано као славуј,
онако лимено као,
доброћудно као,
онако незгужвано, староставно,
онако зелено мргодно накисело, онако прошарано,
онако складно, равномерно,
онако руњаво,
онако близу воде, ветропогодно,
онако ватростално, често прекопавано,
онако кô играрија лако, читањем раскупусано као,
онако ново и шкрипутаво, драгоцено као,
онако уподрумљено, домаћински као,
онако лакогубиво, глаткоизлизано,
онако танкодувно, снегом хлађено,
онако својеручно, пунолетно као,
онако немилосрдно као,
онако смртно као,
онако просто кô моја душа

 

[flaj]

I onako dirljivo i čisto, kao susret s prijateljskom, bezazlenom dušom.

Negde u Amazoniji

Tu su pored nas, a nevidljivi do nedavno. Žive na svoj način, uprkos nama.
Koliko još?

Kraj priče je poznat, uvek isti, toliko puta već viđen.

 

[Jennifer Jennin]

Zna neko šta je ovo?

 

[☆Aždaha☆]

Može da bude unutrašnjost ljuskog tela a može i neka kosmička pojava
Mikro-makro

 

[Jennifer Jennin]

Može da bude unutrašnjost ljuskog tela a može i neka kosmička pojava
Mikro-makro

ne, ali nije ni lako pogoditi, slika je loša
to je talas, sniman "odozdo"
ako uspem naći ponovo taj link, postaviću, predivno je

 

[☆Aždaha☆]

Jeste-mnogo je lepo

 

[Jennifer Jennin]

- - - - - - - - - -

nisam ovo baš najbolje odradila, popraviću linkom, kad pronađem

 

[☆Aždaha☆]

Ovde još prepoznajem vodu

 

[Jennifer Jennin]

evo link, koga ne mrzi ...za uživanciju je baš
primer na 4:15:07
a od 4.15:34 je

 

[flaj]

"Ala je lep ovaj svet...ovde potok tamo cvet..."

Deca Raja - negde, bilo gde, svugde.

Steve Mccurry

 

[flaj]

Njiva hoće motiku, a ne molitvu - srpska narodna poslovica.

Svet bi bio savršen da je čovek savršen.
Tada bi i Bogu bilo milo.

 

[gost 202584]

није оруђе ни добро ни лоше, само примерено ил не...
свака радња је плодоноснија уз молитву. пази шта тражиш.
савршенство није сваком исто, жеља безброј...

 

[flaj]

Postoji vreme za motiku i vreme za molitvu.
Zašto me plašiš, ništa ja ne tražim.
Život je jednostavan za onog ko ne želi više nego što sam može.

Ko se "uzda u se i u svoje kljuse" neće "uzalud uzimati ime gospoda Boga uzalud."

Divota koliko životne esencije ima u narodnim mudrostima,
za svaku priliku.

 

[gost 202584]

молитве помажу, пази шта молиш...
свет јесте савршен, има места за сваког.
и свако створи себи свет...

 

[Jennifer Jennin]

- - - - - - - - - -

Nisam sigurna da znam šta je šta...ali mi se dopala slika

 

[flaj]

Zemlja smo bili, zemlja cemo postati.
Sada?
I sada smo zemlja.
Nikada nismo prestali da budemo.
Samo sto nam je dodeljeno vreme.
Zemlja ne poznaje vreme. Jednako kao i nebo, kolevka i pokrov, krv i zastava, telo i duh.
Mi se menjamo. Vreme nas menja. Ali moramo se setiti odakle smo, i da nikada nismo prestali da budemo zemlja.
Mozda zato toliko volimo nebo?
Jednog dana, kada prestane vreme, mi cemo ponovo doci do istog horizonta, gledacemo dvoje zaljubljenih, stvaraoca i njegovo delo, susret zemlje sa nebom.
Tada cemo znati da njihov poljubac znaci zivot. Tada cemo znati da bas svaki poljubac znaci zivot.
To je najvirednije cemu nas zivot moze nauciti.

Napisano je na samom početku uz uvod, pre skoro 6 godina.
Vredi potsetiti se, čekajući Hakima.

 

[flaj]

Deca Nepala - foto Steve Mccurry

Mali ljudi pucaju od poleta i radosti sve dok ne izrastu u velike ljude.

Neki od njih putem izgube prirodni dar raspoznavanja bitnog od nebitnog
i pretvore se u umorne i ogorčene mrgude.
Od radoznalih i slobodnih tragača postaju nerazumni sakupljači koještarija,
podanici novca i loših gospodara, kao doživotno roblje.
Zaborave da pevaju o slobodi, sanjaju blaženi mir kada se upokoje.
I sve više mirišu na tamjan.
A neki hodaju svojom stazom i uprkos svemu,
sačuvaju životni elan i osmeh, kao da su dobitnici životne premije.

Kao da im se nije desio isti Život.

 

[Luda Srpska Druzina]

 

[moj drugi nalog]

Konstruktor harfe, po svom istančanom osećaju za umetnost, testeriše drvo, buši, lakira i pozlaćenim čivijama zateže žice.
Njegova umetnost je u poznavanju konstrukcije; on nije virtuoz i verovatno, osim "na kraj sela žuta kuća" ne ume ništa da odsvira. On je umetnik čije delo nije muzika nego instrument.

Onome ko svira na harfi bog je dao sasvim drugačiji talenat. Virtuoz ne mora da zna silu zatezanja žica, baš ništa o akustičnosti rama ili rezonantnim komorama. On svojim talentom i sviranjem raduje i bogove i ljude.

Postoji treći, iako ne umetnik, važan čovek, koji čuva harfu. On ne mora ništa znati o konstrukciji, još manje o muzici, možda čak nikada nije nikada dodirnuo žice. Njegov je posao da zabrani lomljenje ili prljanje harfe, zabrani pijanim navijačima da sednu za harfu, spreči lamu da je izbalavi i ispljuje, moljcima da progrizu drvo. Ako on ne odradi svoj deo posla, ako svirač ne može da sedne za harfu jer je na njoj lama uvek spremna da pljune, neće biti muzike.
Zato nema muzike.
Konstruktor sa tugom i izdaleka posmatra i ne razume zašto njegova harfa više ne svira.
Muzičari i virtuozi ne uspevaju da dođu do instrumenta, a kada dođu niz žice se sliva nečija pljuvačka. Muzičari se neće svađati, protestvovati, prozivati, neće ni čistiti ni terati podivljale lame od instrumenta jer su lame zaštićena vrsta i sledi kazna. Mirno, tiho, bez svađe i bez ijedne reči će ustati i napustiti prostoriju. Oni jednostavno nisu ljudi koji se svađaju i prljaju.
Zato nema muzike.
Harfa ne svira sama. Ono što iz nje pljuvanjem izlazi nije muzika.
I onda, poražen tišinom, čuvar prebacuje krivicu na muzičare kojima je, eto, postao draži fejs i instagram, konstruktor se žali na muzičare. A muzičari se ni na koga ne žale nego tiho i bez reči odlaze.
Na fejs i instagram. Na blogove koje niko ne čita. Ili, najčešće, nigde.
Zato nema muzike.
Jedino zaštićenu vrstu, lame, niko ne pominje. Da se ne bi naljutile i vratile još gore.
Čuvar nije u stanju da razume da postoji samo jedna jedina vrsta koju mora da štiti - muzičar, virtuoz.
Zaštićene lame neka čuva lovočuvar, navijače kordon. Čuvar harfe ne sme da se sklanja pred zaštićenim vrstama koje nisu muzičari. Zato se on i zove čuvar harfe a ne čuvar andskih pljujućih lama.
E zato nema muzike.

Ako tamo obrišu valjda neće i ovde. *******, pa moja je tema.