Zemlja nasilja i mrznje

[Jennifer Jennin]

sve to ide ka istoku...prema uništenju Rusije i sličnih mentaliteta...a tu smo i mi...

 

[gost 241814]

Ако поредимо форум са државом, проблеми са корисницима увек носе корене од родитеља који су их усвојили па уласком поменутих у пубертет желе напрасно да их се пречестим кажњавањем одрекну или истерају из дома у коме су одрасли.

велика већина да не кажем сви ти неваспитани и некултурни људи су ужасно несрећни и то баш у сопственој породици
нажалост жртве које не знају да се ослободе негативности родитеља и само тону дубље
а о психићима нећу да причам данас се не бавим пацијентима

Управо. Превише је изговора и окретања главе на другу страну.

илити у комшијино двориште

Naravno ! Kako da vaspitavaju djecu nevaspitani roditelji ?

никако то знају и врабци на грани...

 

[Tandoori Masala]

Ovo podvučeno jednostavno nije tačno . Poremećene dece ima u sličnom procentu kao i ranije (tokom sedamdesetih ili osamdesetih), ovde je po sredi nešto drugo.
Inače oduvek je postojao jaz generacija i uvek se starijima činilo kako su mladi isuviše slobodni, neradni, nevaspitani , i uvek su izgovarali tu famoznu rečenicu " U moje vreme se znao red ".

Upravo tako, proslost ne treba idealizovati... Bas je poslijeratno doba (nakon Drugog svjetskog rata) sa sobom nosilo posebnu kataklizmicku atmosferu, cak i u medjunarodnoj (strucnoj) literaturi se primjecivalo karakteristicno "crnilo", od ruskog strucnjaka za "posrnulu djecu" Makarenka (problematicna djeca su proizvod porodica u raspadu gdje nema topline i ljubavi) preko Francuza Alexandra Vexilarda ("Introduction a la sociologie du vagabondage" - studija o skitnicenju koje je zahvatilo dobar broj djece) i Odette Fillipon (1950. je objavila porazavajuce rezultate ankete sprovedene u 25 drzava: u 81% slucajeva vaspitna zapustenost je rezultat rdjavih porodicnih prilika) do njemackog sociologa Helmuta Schelskog koji je izdao jako zanimljivo djelo pod naslovom "Skepticna generacija" (Die skeptische Generation) u kom se analizira njemacka poslijeratna generacija dok sam autor tvrdi da je to omladina bez odusevljenja, skepticna i nesposobna da sagori bilo kakvu ideologiju. Upravo zbog svega ovoga se tada najvise raspravljalo o psihickom zdravlju i odgoju djece u Generalnoj skupstini OUN-a, i nakon toga je usvojena Deklaracija o pravima djeteta 1959. godine. Maloljetnicka delikvencija postaje jedan od najslozenijih ne samo evropskih nego svjetskih problema; djecji psiholog Fridrih Troj zbog sveopceg porasta neuroticnih oboljenja i mentalnih deformiteta pise da se kod zanemarene i kinjene djece javljaju asocijalne emocije pa su povucena, plaha, nepovjerljiva, zlurada i pakosna (Decja psihologija, Bg, 1957), a belgijska pedagogica Marie-Therese Van Eeckhout vice na sav glas, preporucuje roditeljima da ne mlate vlastito dijete kao vola u kupusu nego neka prvo ispitaju sto je te greske uslovilo (Les parents et les defauts..., 1960).

Sve ovo nije zaobislo nasu rahmetli zemljicu, socijalisticku Jugoslaviju, iako je cuveni psiholog Gibbens (uz Krafta, Sekcija za mentalno zdravlje Svjetske zdravstvene organizacije) svojevremeno pozitivno pisao o uzornoj socijalistickoj omladini.. U Beogradu je odrzan Kongres za zastitu djece 1958. godine, cak i na VII kongresu SKJ se istice uloga porodice u podizanju djece. Situacija na terenu nije bas najbolja... Prema podacima jedne statistike, u periodu od 1. januara 1947. do 31. decembra 1954. godine sklopljeno je 1, 460 196 brakova, od kojih je razoreno 139,366 (V. Bonac, Razvodi brakova u Jugoslaviji, Socijalna politika, IV, Beograd, 1956). "Sport i vest" jedne godine objavljuje sokantan podatak o jedanaestogodisnjoj djevojcici (sa Kosmeta), majci dvoje djece, dok maloljetnicki brakovi su prava posast. (P. Manojlovic, Rani i decji brakovi, Socijalna i zdravstvena politika, 3, Beograd, 1955)
Zbog uticaja stripa i americke kinematografije (posebno avanturistickih i kriminalistickih filmova), djeca se postovjecuju sa svojim celuloidnim idolima i stvaraju vlastite kriminalne grupe koje postaju strah i trepet za drugove organe. Primjer je cuvena novosadska grupa "Divljaci" koja se sastojala od djecaka izmedju 13 i 16 godina. Bili su organizovani kao prava prestupnicka banda, a prikupili su oruzje koje se sastojalo od nekoliko revolvera, pistolja, strela, kama, itd. (Z. Jovanovic, Indijanska grupa 'Divljaci', Narodna milicija, 6, 1955, str. 5.)
U sezdesetima je u Skoplju bila poznata maloljetnicka grupa "Fantom" koja je primjenjivala metode u svom radu doslovno prenijete iz americkog podzemlja. Organima kriminalisticke sluzbe je trebalo dosta vremena i napora da bi otkrili njene clanove uz veliku opasnost po sopstveni zivot (Ljubisa Jovanovic, Film i strip kao kriminogeni uzroci, Pregled, 1964).
Josip Dojc je 1953. g. ustanovio da ucenici jedne beogradske skole piju kao smukovi, od 1,500 djaka, vise od polovice uziva alkohol. U Vinkovcima od 170 skolske djece, 61% uziva alkohol, dok se 14% smatra hronicnim alkoholicarima. Od preko 7,000 ucenika osmogodisnjih skola u Subotici, utvrdjeno je da 53% uziva alhohol, a u Sloveniji (Gornjoj Vipavskoj dolini) 62% djece drzi zamagljenu flajku u rukama. Od preko 19 hiljada ucenika sreza Krapina, cak 42% pije alkohol jos iz predskolskog doba (Josip Dojc, Djeca i alkoholizam, Sanitarni tehnicar, 1-2, Zagreb, 1958).
Milan Perisic (Preventivna sluzba SUP-a, opcina Novi Sad) navodi istrazivanje iz 1960. godine: od 598 vaspitno zapustene djece, 45% je izvrsilo dzepnu kradju dok je Bosko Popovic vrsio dodatna ispitivanja ne terenu Beograda i ustanovio u svom referatu da se radi o prilicnom broju djece ciji roditelji su se doselili iz manje sredine (kod Perisica 39%), tako da ovi postanu asocijalni i sagrade odbrambene mehanizme zbog konflikta (na relaciji otac-sin) ali i razlicitog shvatanja vrijednosti sredine iz koje su dosli (I savezni seminar sekcije vaspitaca neprilagodjene omladine, Udruzenje defektologa Jugoslavije, 1962)
Vecernje novosti objavljuju podatak sa savjetovanja pedagoga u Beogradu (19. april 1963., str. 7), radi se o "omladincu" kome su jedina i najvaznija literatura kriminalisticki romani, a navodi se broj procitanih: 233 (zar se na ovakav nacin moze ostvariti pravilno vaspitanje buduceg socijalistickog gradjanina?).
U studiji Ranke Peasinovic (Zbornik Instituta za pedagoska istrazivanja) "Komparativno proucavanje moralnih uzora ucenika srednjih skola u Beogradu i Mancesteru" (1967) od ukupno 201 ispitanog naseg ucenika, svega 18% je odgovorilo u svojim pismenim sastavima da su zadovoljni sami sa sobom (str. 223).