Zelim te...

[gost 308098]

 

[gost 337958]

 

[Jan Hus]

TANGO

Za tango je potrebno dvoje, kažu,
Oči u oči,
Korak uz korak,
Ruka čvrsto drugu ruku vodi;
I nema krivca
Ni negativca
Ni onoga koji prvi hodi,
Jer, tango dvoje čine, kažu

I ti plešeš tango, kažu,
Tango nije laka igra
Tango se uči,
Korak po korak..
I dok lagano učim, grešim,
Tako mnogo grešim;
Teški taktovi, kao tamni velovi
Obavijaju mi dušu…

Za tango je potrebno dvoje, govore;
O, zašto oči ne otvore?!
Plešemo u tami,
Sasvim sami, sasvim sami...

MARIJA JEGDIĆ

SNJEŽNI PLES VRELIH USANA

snježi..
tragom tvojih koraka u snijegu
udišem miris proljetne ruže
pahulje bijele
pokrivaju otiske....
a tvoj osmjeh nestaje u snježnom plesu....
moja čežnja se topi

a tako bih zaplesao s njima
romantični ples vrelih usana
one se tope od tvoje topline
i postaju kapljice...
kapljice ti pijem
s usnama skupljam

otiskan na snježnom putu
sve dublje sam u snijegu..
otisci stopala njenih
bjelinom pokriveni...

samo miris proljetne ruže
draži nosnice...
a zima mi ledi srce...

Zdravko Odarcic

 

[Young_blood]

 

[Karen_Souza]

Ponekad poželim da budem vazduh
koji ćeš samo ti udisati.
Želim da se istrošim u tebi.

Ponekad poželim da sam voda
koju ćeš samo ti piti.
Da napajam tvoje telo,
da prolazim kroz svaku tvoju poru,
i kroz svaku tvoju ćeliju.
Da otkrijem šta se u tebi zbiva,
da znam svaku tvoju tajnu
i svaku tvoju ranu.

Ponekad poželim da budem vino,
da prolazim tvojim venama,
da ti dam snagu,
da ti zalečim rane.

Ponekad poželim da budem postelja,
topla i meka,
u koju ćeš se umoran
smestiti i slatko snivati.

Ponekad poželim da budem noć,
tiha i mračna,
pa da te svojom tamom
sakrijem i zaštitim
od svih tvojih nestašluka.

 

[faraonn]

Ponekad poželim da budem vazduh
koji ćeš samo ti udisati.
Želim da se istrošim u tebi.

Ponekad poželim da sam voda
koju ćeš samo ti piti.
Da napajam tvoje telo,
da prolazim kroz svaku tvoju poru,
i kroz svaku tvoju ćeliju.
Da otkrijem šta se u tebi zbiva,
da znam svaku tvoju tajnu
i svaku tvoju ranu.

Ponekad poželim da budem vino,
da prolazim tvojim venama,
da ti dam snagu,
da ti zalečim rane.

Ponekad poželim da budem postelja,
topla i meka,
u koju ćeš se umoran
smestiti i slatko snivati.

Ponekad poželim da budem noć,
tiha i mračna,
pa da te svojom tamom
sakrijem i zaštitim
od svih tvojih nestašluka.

...tiho i nasmijano,-kao danas...

 

[Karen_Souza]

...tiho i nasmijano,-kao danas...

Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.
U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja…
Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.
I tako kraj cveća ostaćemo sami…
- Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše…

Milan Rakić

 

[vecic]

 

[Jan Hus]

CRVENI ČVOR

Ponosan sam kad me zanosno pozoves
na tvoje ljupko osuncane brezuljke
i socna, slatkim kapima tople rose,
moje tijelo, kao cvijece na sebe primis,
pozudno otvoris mekane proplanke
i ponudis mu nepregledne travnjake.

Radost je nezaustavljiva u tom beskraju,
ono te zudno ljubi oblakom ispod sebe
i bojom kestena plovi u tvojim krosnjama,
dolazi sretno, jer tocnoscu iskusne zemlje,
njegovo uzareno srce vezes i kako pristaje
sve ga vise u crveni cvor stezes.

Slusa kako njezno iz njedara sapuces
i vec te odavno prepoznaje u otkucajima,
sanja kako teces njegovim venama,
a to sto ga prozirnim krilima uzdaha volis
i njegovim se poljupcima rado odazivas,
samo pokazuje koliko mirisnog sjaja imas.

Pronalazi te izmedju horizonta i neba
i u svakom njihovom drhtaju plamtis,
a prije nego sto pocne ljubiti tvoju ruzu,
svaku laticu suzama svoje duse pomiluje,
onim suzama sto se u tisini usana tope
i svojim neprimjetnim okusom rastapaju ceznju.

Gdje ga god svojim sokovima dotaknes,
ostavljas mu omamljujuci san makova
i ono te, u ritmu preplanulih bokova udise,
vec i zato sto postojis beskonacno jedra
i sto za njega uvijek imas dovoljno vremena,
u ocima i rukama, na usnama i grudima.

Z.Kopp

MODEL


Ruka tvoja poput kista
sklada nježnost
na mom dlanu

Maestralnim potezom
crveni mi praviš trag
niz leđa... i dalje...

Mirišem tvoj parfem
dok me smiješkom
nanosiš na platno....

Moja želja
Pomiče se strasno
Klizi niz štafelaj.....

Tvoje ruke
Umočene u boje
Kapaju i tvoje želje...

Umočeni tako u obojene snove
tijela nam razmuljanom paletom
Iscrtavaju dugu...

Poželi...nešto.
Ja sam tebe...

Zdravko Odorčić

 

[Young_blood]

 

[Young_blood]

 

[Ameno...]

 

[Karen_Souza]

ДО НЕПОСТОЈАЊА

Титри у мојим очима
ноћ топла, пуцкетава
запаљена страстима.
Твоја пожудна рука
око мог дрхтавог струка
и звезде што се множе
у нашим додирима.

Месец распукао као
презрела диња,
нити око нас плете.
Грозничава језа
прожима од главе до пете.
Дах врео, зашуштао
тамо где је срце стало
када је из груди одлутало.
Гњуриш у облаке
свилене, мокре, вреле
све до самог дна пожуде.

Јездимо кроз ноћ све даље
до оне обале жарке
где таласи милују
искричаве стене,
где још може да се сања
далеко, још даље, до непостојања.

З. Савић

 

[poetessa]

....Tvoji poljupci na mojoj najezenoj kozi
i toplota prijatna sto se u jezu pretvara
i drhtaj mog tela dok ga grejes svojim
i srce sto se odaziva tebi, kao da ja vise ne postojim!....

....samo nasha zelja u okeanu ljubavi..........

 

[Rusalka]

"Tebe sam žedna kao oaza rose
Ko zrake sunca latica mimoze
Što ti se više nad izvor nadvijam
Sve sam žednija

Tebe sam gladna ko gladna hijena
Na tragu krvi ranjenog jelena
Kao siroče kraj bogatog stola
Gladna do bola"

 

[gost 337958]

 

[faraonn]

...kad krene tanak tok vode
putevima kojim sam bira
od gornjih vrhova
pa do lakih nedodira
slije se oko struka
i krene pored matice
kojoj ime je reći ovdje
muka
ali nema ljepote
bez vriska i urlika
kudije i vuk krene
i pusta je luka
sve dok
sve to
ne,- odpočne
prvo,- r u k a ...
...

 

[gost 337958]

 

[Karen_Souza]

...kad krene tanak tok vode
putevima kojim sam bira
od gornjih vrhova
pa do lakih nedodira
slije se oko struka
i krene pored matice
kojoj ime je reći ovdje
muka
ali nema ljepote
bez vriska i urlika
kudije i vuk krene
i pusta je luka
sve dok
sve to
ne,- odpočne
prvo,- r u k a ...
...

РУКЕ

Тај покрет руке, није моје дело
моја је сена, тај безумни вир,
што тече кроз тачку увек истог места
хладан и гладан губитнички хир.

Као да су моје те немирне звери,
гладни пси трагачи, оштар злобни њух.
Не препуштај се да ти опипају чело
читаће ти мисли, ломиће ти дух.

Водиће те кришом на сањано место
преко моје коже пречицом у рај,
знају оне добро шта то теби треба,
Олакшање од себе, самозаборав.

Те су шаке меке од прозрачног ткања
ни закон ни завет, нигде скелета.
Упиће те својим безтежинским стањем,
са земље до неба, па назад у Ад.

То је покрет руке и личи на моју
ал‘ осећам јасно да то нисам ја.
То је жена дете што живи кроз игру
И понекад успе да ме савлада.

 

[REVELIN]

 

[Suljo.L]

 

[Jan Hus]

Himna Lepoti

Stižeš li sa neba il iz večnih tama?
Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom,
Lepoto! i dobro i zlo nosi nama,
Pa te zato mnogi porede sa vinom.

U tvom oku Sunce zalazi i sviće,
Ko olujno nebo, ti odišeš zrakom;
Usne ti amfora, a poljupci piće
Što heroje slabi, decu čini jakom.

Iz bezdana kroči il sa zvezda pade?
Uz tvoj skut se Udes moto kao pseto;
Nasumice rasipaš radosti i jade,
Vladajući nad svim, nehajna za sve to.

Po mrtvima gaziš i rugaš se njima;
Pod Nakitom tvojim i Groza je ljupka,
A porok, taj dragulj najdraži međ svima,
Po stomaku tvome zaljubljeno cupka.

Ozareni smrtnik leti tvojim tragom,
Svetiljko, i kliče: Blagoslov tom plamu!
Drhtavi ljubavnik povijen nad dragom
Sliči samrtniku što miluje jamu.

Sa nebesa ili iz pakla, šta mari,
Lepoto! grdobo grozna i prokleta
Ako mi tvoj pogled, osmeh i sve čari
Šire vrata dosad nepoznatog Sveta!

Bog ili Satana? Anđeo, Sirena,
Šta mari, činiš li - o, mirise, sjaju,
Svilooka vilo, kraljice ljubljena! -
Svet manje odvratnim dok nam dani traju!

Bodler

То су олује, јер је сладострасност олуја, па и више од олује! Лепота - то је страшна и ужасна ствар! Страшна зато што се не да описати, а не да се описати стога што је бог задао све саме загонетке. Ту се обале састају, ту све противречности заједно живе……. Страшно је то што је лепота не само страховита него и тајанствена ствар. Ту се ђаво с богом бори, а бојно поље су срца људска.

Достојевски

ЖЕНА

Ја сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Што је као божји дах у просторима,
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупакâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрака,
Све тамне путеве душе, само једне.
И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајном.

Дучић

 

[luxdax]

Tema je extra,sve pohvale

 

[gost 308098]

 

[Ameno...]