Шешељу приписане и одбачене оптужбе
Лидер СРС-а терети се за удружени злочиначки подухват и за злочине против човечности у Вуковару, иако је хашки суд то одбацио у предмету против Шљиванчанина и Радића, каже Зоран Красић
Војислав Шешељ оптужен је за прогоне на политичкој, расној или верској основи, нехумана дела, убиства, мучења, окрутна поступања, разарања, депортације и друга кршења закона и обичаја ратовања. Његов правни саветник Зоран Красић тврди да Шешеља тужилаштво терети и за квалификације које су у другим предметима Хашког трибунала правноснажно одбачене.
„У делу оптужнице који се односи на случај ’Вуковар’, Шешељ се терети за удружени злочиначки подухват и за злочине против човечности, иако је суд то одбацио у предмету против Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића, јер су изјаве сведока оцењене као непоуздане. Радић је ослобођен јер је утврђено да, иако је био у Вуковару на дан стрељања заробљеника, није могао да зна да ће иједан његов војник у томе учествовати. Исти догађај ставља се на терет Шешељу иако је он на дан злочина, 21. новембра 1991. године био у Бањалуци и није могао да зна шта се дешавало у Вуковару”, каже Красић за „Политику”.
Он оцењује да правноснажне пресуде трибунала очигледно не обавезују хашко тужилаштво и закључује да су управо раније одлуке тог суда најбољи ослобађајући материјал за Шешеља.
Красић подсећа да је слична ситуација и у делу оптужнице који се односи на догађаје у Зворнику, где је кључни сведок сведочио о догађајима из марта 1990, говорећи да је то било у марту 1992. године. Тачке оптужнице које је суд одбацио у другим предметима приписују се Шешељу и у делу оптужби за више места у Западној Славонији.