Zavisnost dece od kompjuterskih igrica

[menjam.se]

@ansai: ne znam za druge ali svoje dete ne bih smela da odvedem kod tebe na terapiju

Као да ћеш знати да је то она, знаћеш само да је квалитетан и да постиже резултате... а по свом писању овде очигледно зна о чему прича и до такве деце ће пре и лакше допрети него њихови родитељи.

 

[Hellen]

ма немој, а јел зависност одлазак у шопинг и трошење пара?

Знаш ли ти шта значи реч ''зависност''?

Није зависност када попијеш чашу вина уз ручак, али ако МОРАШ да пијеш свакодневно веће количине алкохола, и ако без њега не можеш и не умеш да функционишеш - онда јесте зависност!

Ни алкохол, ни шопинг, ни коцкање, ни видео-игрице....ни све остале ствари саме по себи нису зависност....

 

[BLAJBI]

Знаш ли ти шта значи реч ''зависност''?

Није зависност када попијеш чашу вина уз ручак, али ако МОРАШ да пијеш свакодневно веће количине алкохола, и ако без њега не можеш и не умеш да функционишеш - онда јесте зависност!

Ни алкохол, ни шопинг, ни коцкање, ни видео-игрице....ни све остале ствари саме по себи нису зависност....

A da li je zavisnost kada moras da popijes, a nisi svestan toga da moras?

Kako onda znas da li si zavistan ili nisi?

 

[Hellen]

A da li je zavisnost kada moras da popijes, a nisi svestan toga da moras?

Kako onda znas da li si zavistan ili nisi?

Пијеш у бесвесном стању?


Зависност и СВЕСТ О ЗАВИСНОСТИ нису иста ствар.

 

[Ansai ♀]

ako alkoholicar kaze da je alkoholicar, onda se vise ne racuna kao zavisnik te ga pustis na miru
lol

 

[ma.sta sad]

Da li je on IKADA u zivotu imao bilo kakva ogranicenja koja ste mu vi (roditelji) postavljali?


I sta konkretno uradite posle toga?

Naravno da je imao ograničenja kada je bio mali , tipa : ne smeš da ostaneš kod druga duže od dva sata , moraš da se vratiš iz grada do 9 sati ili ne smeš da jedeš slatkiše pre ručka.........ali to je sve funkcionisalo kada je bio mali. Tada smo ako ne ispoštuje našu zabranu primenjivali kaznu u smislu , nećeš ići kod tog druga do kraja nedelje ili nećeš izaći u grad dve nedelje i sl. On sada ima 17 godina i već je skoro formirana ličnost pa to ide mnogo teže. A što se tiče bavljenja sportom znam da je to najbolji lek protiv svake zavisnosti ali on trenutno ima problem sa kolenom. Čeka na operaciju i ne sme da se bavi sportom jer su mu prilikom bavljenja istim pukli ligamenti na kolenu. Tako da to dodatno pogoršava situaciju. I iz tog razloga se on povukao u sebe i provodi toliko vremena ispred kompjutera

 

[gost 36952]

Znam da nije lako izaci na kraj sa sedamnaestogodisnjakom jer sam mama jednog sesnaestogodisnjaka .

Postavila sam vam dva pitanja zato sto mi se ucinilo da ste odustali od svoje uloge roditelja koji ne sme da bude samo snabdevac, servis, informator i sl. vec I DALJE ima obavezu da usmerava ponasanje svog (jos uvek) deteta.

Ono sto je na ovoj temi napisala neizreciva je najblize mom vidjenju vase situacije:

on nije zrela osoba i nije proslo vreme za nista jer je jos dete koje je u roditeljskom gnezdu....naravno da se ne ponasamo isto sa nekim ko je 10 ili 17 godina i da se na agresivan pristup ne treba agresivno uzvratiti....ali, kakva se to nemoc pripisuje roditelju zato sto mu dete moze napraviti hell???....ma bas........i u paklu mora da se zna reda a kamoli u porodici da se ne zna ko je roditelj koji vaspitava a ko je dete koje treba da bude vaspitano....

1. kako je doslo do toga da toliko sedi za racunarom???
2. zar je skola jedino merilo ili za njegovu srecu i zdravlje treba da ima i druge aktivnosti u zivotu???
3. kako posle 17 godina zivota sa detetom ne znas nacin kako da mu se priblizis???
4. kako moze drskost da se prihvati kad je ono sto mu se govori razumno ????

znaci, prvo pocni od sebe kao roditelja i uvidi svoje greske i promeni pristup i prema detetu....on je maloletan i nije odgovoran za sebe.....

Da li je vas sin zavisnik od igrica ili nije stvarno ne znam. Ja bih se na vasem mestu obratila psihologu, pitala za misljenje i mislim da tu ne mozete nikako pogresiti. Otisla bih najpre sama, pa bih posle tog prvog razgovora videla sta dalje. Toliko o konkretnom problemu koji ste postavili.

Mozda gresim, ali imam utisak da to nije jedini problem. Vi ste odustali od svoje roditeljske obaveze time sto se povlacite pred njegovom drskoscu. To dete ostavlja u konfuziji gde su granice, a veoma je vazno znati gde su granice. Postavljanje granica je i dalje vasa obaveza.

Pitala sam vas sta je sledece sto uradite kada se ponasa agresivno

Kada mu govorimo da to što radi nije u redu i da ima veliki problem sa zavisnošću od nam vrlo agresivno odgovara da to nije problem i da on ne provodi toliko vremena ispred monitora kao i da mi preterujemo.

I sta konkretno uradite posle toga?

a vi ste izbegli da mi odgovorite. (Molim vas jos jednom da mi odgovorite na to pitanje posto ga mozda niste primetili prvi put.)

Vi se bojite njegovih reakcija, a njemu je jos uvek potrebno vodjenje i usmeravanje. Imate utisak da je on odrasla osoba, a nije.

Kada sam pitala:

Da li je on IKADA u zivotu imao bilo kakva ogranicenja koja ste mu vi (roditelji) postavljali?

odgovorili ste mi:

Naravno da je imao ograničenja kada je bio mali , tipa : ne smeš da ostaneš kod druga duže od dva sata , moraš da se vratiš iz grada do 9 sati ili ne smeš da jedeš slatkiše pre ručka.........ali to je sve funkcionisalo kada je bio mali. Tada smo ako ne ispoštuje našu zabranu primenjivali kaznu u smislu , nećeš ići kod tog druga do kraja nedelje ili nećeš izaći u grad dve nedelje i sl. On sada ima 17 godina i već je skoro formirana ličnost pa to ide mnogo teže.

Ne bih zelela da me pogresno shvatite, ali mislim da je problem mnogo siri od problema sa kompjuterskim igricama jer se radi o njegovoj sposobnosti da sebi postavi granice generalno. Niste ga naucili da ogranicenja moraju da postoje (ne samo za decu, vec za sve nas od rodjenja do smrti) i ovo je prvi kamen spoticanja koji se pojavio.

Znam da nije lako postavljati zabrane detetu koje uspesno ispunjava druge (npr. skolske) obaveze jer imamo utisak da je ono time obavilo ono sto je njegova obaveza. Sve to je jos teze u situaciji kada dete ima i zdravstveni problem kao sto je to slucaj kod vaseg sina. Ipak, vasa je OBAVEZA da nadjete nacin da mu pridjete, prijateljski ali vrlo odlucno.

Izvinite ako sam neprjatna ili gresim. Veoma me zainteresovala ova tema zato sto su nam deca slicnog uzrasta. Molim vas da razmislite o ovome. Veliki pozdrav!

 

[gost 36952]

Evo vec sat vremena trazim post koji je napisala jedna forumasica koja vise nije aktivna, a koja je deciji psihijatar i koja je meni otvorila oci u vezi sa ovom temom. Trazim i dalje, valjda cu naci...

 

[FLORENA]

U bolesti zavisnosti se racuna droga,alkohol i kompjuter
U Drajzerovoj se mozete posavetovati o bolesti zavisnosti.
To nije nikako dobro za njega .Kada treba da ima drugare ,vodi konverzaciju ,juri devojcice...
On zivi u virtuelnom svetu
I ako sam starija privlaci me da visim po feisu i forumu.
Zacrtala sam sebi da to ne sme da bude vise od 2-2.30h.
Jer vidim to po mom bratu koji je ili na kompu ili radi ili spava kad ugrabi vremena.
Deca,kuca,porodica,drustvo ,komsije...Nista vise za njega ne postoji zadnjih 10 god.
Da ne mora ne bi ni na posao isao

 

[neizreciva]

negde sam procitala izraz "stroga ljubav" i slazem se u potpunosti....najlakse je razmaziti dete a najteze je postici kod njega da shvati sta je dobro za njega i od njega napraviti sposobnog i sretnog coveka koji zna da donosi ispravne odluke...a za to treba biti autoritativan i ne dozvoliti detetu da predje granice dozvoljenog....izdiranje i agresija je znak ne postovanja prema roditeljima i na tom se mora raditi....jer, danas je to kompjuter a sutra ko zna sta..... ko bi rekao da je biti roditelj tako tesko....

 

[DamaBezBlama]

E na ovu temu mogu da kazem svasta
Jer i sama sam WoW igrac i to vec dobrih 4god.! Bilo je vreme dok sam isla na fax, kad nisam imala internet kod kuce, pa sam svako jutro ustajala ranije i ostajala posle faxa u igraonici samo da bi igrala WoW onda kad smo dobili to kuci igrala sam kuci i to po 5h dnevno, jer je igrica takva da moras da uradis 100 stvari e sad... to sto je asocijalan, nema nikakve ali bas NIKAKVE veze sa igricom, jer WoW postice ljude da chatuju i druze se u istoj! A da ne pricam o tome da sam pre dobre 3 godine uskoro u bas toj igrici upoznala mog supruga posle par dana je on odlucio da se upoznamo, onda smo sve vise bili zajedno (uglavnom kod njega), on je sastavio i napravio i drugi komp za mene i tako smo se zajedno igrali, setali, izlazili i voleli... evo sad imamo cerkicu i dalje igramo svaki dan WoW i nista ne smeta pre smo jedno drugom bili na prvom mestu, pa onda WoW, a sad je malena pa mi pa WoW cak imamo i drustvo u WoWu (koje zovemo "domaca ekipa" jer ipak vecina ljudi u igrici su stranci i pricaju engleski!) sa kojima se svake nedelje ili kad stignemo vidjamo, ili ja ili neka druga igracica pravi pitu, tortu itd
Procitah sad za koleno... ja bih pre rekla da je to problem... mozda ta povreda nije bila samo fizicka vec i psihicka za njega... nemogucnost da se i daje bavi necim koliko hoce i moze? mozda se zato povukao u sebe? Ne mozete bas za sve kriviti igricu, jer je ona samo nuspojava kad je dete nezadovoljno necim... znam po sebi ja sam htela da pobegnem od kuce, pa makar i u neki drugi svet od mojih roditelja i uspela sam u tome kroz igricu, koja mi je omogucila da makar u necemu dok sam u njoj budem najbolja u tom svetu

 

[Ona Marge]

E na ovu temu mogu da kazem svasta
Jer i sama sam WoW igrac i to vec dobrih 4god.! Bilo je vreme dok sam isla na fax, kad nisam imala internet kod kuce, pa sam svako jutro ustajala ranije i ostajala posle faxa u igraonici samo da bi igrala WoW onda kad smo dobili to kuci igrala sam kuci i to po 5h dnevno, jer je igrica takva da moras da uradis 100 stvari e sad... to sto je asocijalan, nema nikakve ali bas NIKAKVE veze sa igricom, jer WoW postice ljude da chatuju i druze se u istoj! A da ne pricam o tome da sam pre dobre 3 godine uskoro u bas toj igrici upoznala mog supruga posle par dana je on odlucio da se upoznamo, onda smo sve vise bili zajedno (uglavnom kod njega), on je sastavio i napravio i drugi komp za mene i tako smo se zajedno igrali, setali, izlazili i voleli... evo sad imamo cerkicu i dalje igramo svaki dan WoW i nista ne smeta pre smo jedno drugom bili na prvom mestu, pa onda WoW, a sad je malena pa mi pa WoW cak imamo i drustvo u WoWu (koje zovemo "domaca ekipa" jer ipak vecina ljudi u igrici su stranci i pricaju engleski!) sa kojima se svake nedelje ili kad stignemo vidjamo, ili ja ili neka druga igracica pravi pitu, tortu itd
Procitah sad za koleno... ja bih pre rekla da je to problem... mozda ta povreda nije bila samo fizicka vec i psihicka za njega... nemogucnost da se i daje bavi necim koliko hoce i moze? mozda se zato povukao u sebe? Ne mozete bas za sve kriviti igricu, jer je ona samo nuspojava kad je dete nezadovoljno necim... znam po sebi ja sam htela da pobegnem od kuce, pa makar i u neki drugi svet od mojih roditelja i uspela sam u tome kroz igricu, koja mi je omogucila da makar u necemu dok sam u njoj budem najbolja u tom svetu

Zanimljivo, nisam razmisljala da to moze da bude i pozitivno

 

[DamaBezBlama]

Zanimljivo, nisam razmisljala da to moze da bude i pozitivno

Pa eto draga Marge ja sam zivi primer
Po mom skromnom misljenju igranje igrica nije greh a prekomerno igranje jos uvek nije zavisnost dok god dete jede, pije, spava oni (mi) prosto bezimo iz realnosti zbog nekih nasih nezadovoljstava u realnom svetu ja se u WoWu dan danas mogu opustiti i iskljuciti kao ni uz sta... neki puse, neki piju i u tome traze utehu ja eto imam svoju igricu i uzivam u tome...
Znam da to moze zvucati cudno, ali opet 100 ljudi 100 cudi

 

[Ne_Vazim_Se]

Dragi forumaši, opet mi treba pomoć . Moj sin koji ima 17 godina , već duže vreme je zavistan od kompjuterskih igrica. Prvo nam to nije smetalo jer je odličan đak i nije se to toliko odražavalo na njegov društven život. Sada je to postala takva zavisnost da on provede preko 10 sati ispred kompjutera dnevno i da ne želi uopšte da izlazi iz kuće. Jedino što je morao išao je u školu i to je sve. Sada u toku raspusta , provede ceo dan od kako se probudi ispred kompjutera i ostane tako do kasno u noć. Srećom i dalje je odličan đak ali me jako brine to što uopšte ne želi da izađe iz kuće niti da se druži sa svojim vršnjacima. Kada mu govorimo da to što radi nije u redu i da ima veliki problem sa zavisnošću od nam vrlo agresivno odgovara da to nije problem i da on ne provodi toliko vremena ispred monitora kao i da mi preterujemo. Molim Vas kažite mi šta da radimo i da li ima neka služba za lečenje ovakve zavisnosti kojoj bismo mogli da se obratimo.

Ovako, bicu direktan, nije problem u malom, nego u vama... i to na vishe nachina. Svako ima neka interesovanja, afinitete, a njega trenutno to zanima... ako ga iscimash da to ne radi ili mu oduzmesh komp ili neshto slichno samo ce josh gore da bude... pogotovu nikako, ali nikako, da se ukljuchuju neke "sluzbe" i da se pominje "lechenje" ... poshto dete NIJE bolesno... znash li koliko boli kada ti roditelji prichaju da si bolestan a to nisi? Moze ozbiljno da te zamrzi zbog toga, zato pazi! Ne igraj se sa tim teshkim rechima, one ostavljaju trajan rez na srcu... Jedino ispravno shto mozesh da uradish je da iskulirash. E, sada da te pitam... ovako kao majku... je l' bi vishe volela da ti sin bude kompjuterash ili npr. gudrash i krimos? Kada se shkola zavrshi, tu je kuca, u kojoj je kompjuter, i tu je sa druge strane ulica... na kojoj ne zelish da znash shta je sve. Ja na tvom mestu ne bih bio toliko zeljan da ga skinem s' kompa i pustim na ulicu... Najbolje bi bilo da ga podstichesh da vreme koje provede na kompu igrajuci igrice provede isto tako na kompu... ali ucheci da programira i da hakuje. Za par godina bio bi pravi mali Bil Gejts, a ti bi bila samo tako ponosna na njega. Klinac od sedamnaest dina ima gomilu energije, mozesh ti da mu pomognesh da tu energiju usmeri, ali nikako nemoj da prekidash njen tok.

 

[Ne_Vazim_Se]

Немој да бринеш. Одличан је ђак а нема сумње да тако неће бити у будућности. Пронаћи ће девојку преко интернета, позвати је на пиће. Љубав ће се распламсати, свануће брак. Пошто је лепо учио, наћи ће добар посао. Добар брак, много лове. Срећан он, срећни родитељи.

Та особа није дете од 8-10 година, већ зрела особа од 17 година. Прошло је врема да му изигравате строгоћу и забрањујете. Забраните му компјутер па ђете да видите што је HELL Не чачкајте мечку!

Мајко не брини. Биће све у реду. Дошла је ера компјутера, фејсбука. Ако компјутер не утиче на његово учење и здравље, значи немате шта да бринете. Боље и да игра игрицем него да гледа Фарму, Грандшоу, фикса се и опија. Поздрав

Tako je Vladimire...

 

[Hellen]

Ja na tvom mestu ne bih bio toliko zeljan da ga skinem s' kompa i pustim na ulicu..

Ја мислим да је много природније и примереније да седамнаестогодишњак проводи време у друштву својих вршњака, на улици, у дискотеци, на фудбалском терену, у кафићу, на концерту....него сам уз игрицу на компу.
Ово ''боље да буде компјутерски зависник него алкос или наркоман'' ми јако смета. Зашто се полази од тога да дете МОРА да буде зависник од нечега, да МОРА да буде болестан????
Зашто се не каже:''Боље да буде здрав, нормалан тинејџер који ће да мува девојке, пика фудбал са вршњацима и свира гитару, него да чами сам у соби ван света и живота''???

И још - то ме подсећа на оно како многи родитељи и наставници виде ''добро дете'': Добро дете је оно које седи мирно и смрди у неком ћошку. А оно које јурца, скаче, запиткује, пентра се свугде и жели све да види и зна, свугде да стигне - то је несташно, неваљало дете!
Зато - треба да будете срећни ако имате тинејџера који не провирује из собе и не одлепљује се од компа. Замислите да жели да излази напоље, да живи и да се проводи, да упознаје живот - може да постане наркоман или алкос, може да га прегази трактор или да му падне саксија на главу, може да га заврне нека опака девојка, а може, богами, и неку прехладу да навуче ако не обуче поткошуљу.
Зато боље што даље од живота, што је сигурно - сигурно!

 

[Ansai ♀]

i u slucaju serijskih muvanja i fudbala i gitare je "odvojen od svijeta i zivota", bilo koji hobi zakine na nekoj drugoj strani samim tim sto je hobi

 

[Hellen]

i u slucaju serijskih muvanja i fudbala i gitare je "odvojen od svijeta i zivota", bilo koji hobi zakine na nekoj drugoj strani samim tim sto je hobi

Мува девојке без контакта са девојкама, а гитару свира сам, и фудбал игра сам затворен у својој соби....па нема додира са светом и животом?

 

[Ansai ♀]

valjda si u tim godinama uspjela nauciti da u zivotu nije vazno biti samo brojcano okruzen ljudima
ali ako i dalje mislis da jeste i da je to = biti u dodiru sa nekim
ignorisi ovaj post, ne bih da ti razbijam iluzije

 

[Hellen]

valjda si u tim godinama uspjela nauciti da u zivotu nije vazno biti samo brojcano okruzen ljudima
ali ako i dalje mislis da jeste i da je to = biti u dodiru sa nekim
ignorisi ovaj post, ne bih da ti razbijam iluzije

Е, битно је да си ми очитала (сва срећна што си нашла прилику да ми спомињеш године )...без обзира шта си уопште схватила....
Но, ваљда ти је сад срце на месту...одавно ниси имала прилике за то, па ваљда већ кризираш...

 

[gost 36952]

Dragi forumaši, opet mi treba pomoć

Da li ste nesto preduzeli do sada (od pokretanja ove teme)?

 

[Regina Mills]

Dragi forumaši, opet mi treba pomoć . Moj sin koji ima 17 godina , već duže vreme je zavistan od kompjuterskih igrica. Prvo nam to nije smetalo jer je odličan đak i nije se to toliko odražavalo na njegov društven život. Sada je to postala takva zavisnost da on provede preko 10 sati ispred kompjutera dnevno i da ne želi uopšte da izlazi iz kuće. Jedino što je morao išao je u školu i to je sve. Sada u toku raspusta , provede ceo dan od kako se probudi ispred kompjutera i ostane tako do kasno u noć. Srećom i dalje je odličan đak ali me jako brine to što uopšte ne želi da izađe iz kuće niti da se druži sa svojim vršnjacima. Kada mu govorimo da to što radi nije u redu i da ima veliki problem sa zavisnošću od nam vrlo agresivno odgovara da to nije problem i da on ne provodi toliko vremena ispred monitora kao i da mi preterujemo. Molim Vas kažite mi šta da radimo i da li ima neka služba za lečenje ovakve zavisnosti kojoj bismo mogli da se obratimo.

Ja ovde imam malo drugacije misljenje. Znam da je moderno to zvati zavisnoscu, ali ja bih tu bila malo obazriva. Moze da se desi da usled navale adrenalina on oseca zadovoljsvo i da zeli da ga ponovi, a kako tolerancija raste protokom vremena treba mu jaci stimulans pa sedi za kompjuterom sve duze i duze. To sve stoji.

Ali, da li ste poveli pricu sa njim o njegovom drustvu, o tome sta voli/ne voli, kakvi su mu drugovi i kakve zahteve postavljaju pred njega i da li on moze u socijalnom smislu da im odgovori? Vodite racuna da socijalizacija ne znaci da li sam se ja uklopio/uklopila, nego da li su me drugi prihvatili. Sedenje dece za racunarom moze da predstavlja i beg od realnosti.

Razmislite o tome.

 

[Jennifer Jennin]

Ja sam ograničila to vrijeme djeci
popustim jedino ako dođe neki drugar pa malo produže
to ne treba prepuštati njima da odlučuje...nemaju pojma

 

[natasenjka]

imam decaka od 10 god koji krece u 5 razred .vrlo je nteligentan ali imam problem sto nije zainteresovan za skolu i ucenje.sve to shvata kao neko nuzno zlo i moranje.nema nikakvu motivaciju...najvise ga interesuju igrice na kompjuteru i oko toga se stalno prepiremo i nemozemo da nadjemo nikakav kompromis osim da tog kompjutera nema,da ne postoji.ako ima neko slicne situacije sa svojom decom nek mi da neki savet kako da resim ovu situaciju ili savet nekog strucnog lica .::

 

[kanarinka]

Ako ga zanimaju komjuteri,nadji mu nekog ko ce ga poducavati da"radi"na njemu!Tvoje dete ako pokazuje talenat,ulozi svu snagu da taj talenat usmeris u pravom smeru!Zabranom neces postici nista!!!!Ali pravim usmeravanjem,mozes mnogo!Mozda ako ulozis taj napor i podrzis ga,mozda nam se jednom javis i pohvalis se da ti je sin poznati programer!
Moja cera je od malih nogu pokazivala talenat za slikarstvo(slika na mom avataru je jedan od njenih radova)i niko,ni otac, ni svekrva,nisu je podrzavali u tome!Sem mene!Danas je moje dete najhvaljenije dete u skoli,i jako sam ponosna!Profesori kazu da je u celoj generaciji najtalentovanija,a baba i otac su hteli da je upisu u ekonomsku skolu,koju bi sigurno jedva zavrsila!
Tako,izvuci pozitivno iz toga sto ti si danas cini problemom,i usmeri dete ka onome sta ga zanima!Na kraju krajeva,kompjuteri su buducnost!I deca su nam uspesna onoliko koliko ih mi kao roditelji podrzimo i razumemo!