Zašto živite???

[bezibre!]

čak sam mislio da temu konstruišem na religiju ali ne
da uzmemo u obzir onu iluziju koju propoveda hrišćanstvo
o većnom životu, carsku nebeskom i trenutnosti života na žemlji (ako ja tu nešto kapira...)
ljudski zemaljski život je sasvim beznačajan
ili se svodi na šljakun ili patnju da zaradiš večni raj
pa onda što ne požuriti sa kupovimom karte za gore
što svi žele da žive što više i što duže, kad je afterparti gore na nebu daleko bolji??
(naravno ovo je moje enko buncanje, odgovor je prost - svi u suštini zaju da je im je ovo jedini život i jedina šansa)

i sad moje pitanje je upravo ovo iz naslova
šta je ono što vas pokreće
i što čini da volite, kako bi valjda trebalo, život
koja ideja?
želja za uživanjem, za pomaganjem, za ljubavlju, za ostavrenjem nekog višeg cilja ili moćžda čak suva egzistencija u čekanju na drugi svet?

 

[Violetna]

Čekanje na drugi svet

 

[Kamael]

Kazu da ima sedam nivoa svesti kod pripadnika covecanstva.Najnizi je ono stanje u kojem je aktivna bit za obicnim prezivljavanjem kao sto je i najdominantnija.

Dakle obicne ljude upravo to pokrece,da obezbede sebi osnovne egzistencijalne uslove u kojem hrane urodjena zemaljska cula principima zadovoljstva,preko jezika na primer,emotivno ili vizuelno.

 

[Kamael]

Kako kaze Jung dva tipa ljudi,jedni su vecina i trude se kroz zivot da budu normalni i drugi koji su normalni kojima je normalnost dosadna i sire svoje poimanje zivota i dozivljavanje istog razlicitim metodama aktivirajuci svako u skladu sa svojim mogucnostima i potencijalima one delove mozga koji su latentni,a koji po proucavanju CNS/a obuhvataju preko 80% celine.

 

[Џорџи]

Pa zato sto sam rodjene ono dovoljno mi je sto sam spoznao pravu ljubav pa nek je i tren trajala..neke lepote sveta..i odrzava me masta ka nekom nebeskom mestu ne zamlji gde cu provesti ostatak zivota

 

[louiskrstic]

Odgovor drugih je odgovor drugih. Svako ima svoje razloge koje možda može ali najčešće i ne može objasniti. Jednostavno, svako živi onako kako oseća da živi zato što živi u skladu sa svojom svešću - ni bolje ni gore.
Po malo je čudno da se ljudi još uvek drže objašnjenja pojedinaca koji su živeli u bližoj ili daljoj prošlosti.
Iako ne živimo samo jedan život na ovoj planeti, jer jesmo duhovna bića, ovaj sadašnji treba živeti kao da je baš jedan jedini i treba ga iskoristiti na najbolji mogući način da što više i što bolje učinimo od sebe i za sebe. I to ne zbog toga što neko obećava već zato što je to nešto što sam pojedinac može otkriti i proveriti.
Život je ono što svako mora sam otkrivati, razumeti i realizovati.

 

[gost 277161]

Nada da cu uspeti da ispunim neke zelje i ostvarim neke ambicije .

 

[Авакум]

Зато што нам је Бог подарио живот.

Неки умру тражећи одговор на ово питање чији им одговор стоји испред носа.

 

[niksuzana]

Ljudi zive tako da zaboravljaju da su smrtni, zive ne osvrcuci se na cinjenicu da ce umreti, vec imaju ogromne zelje i ciljeve. Covek se zaboravi u svakodnevnici i ima utisak da ce vecno ziveti. Tacnije, vecina ljudi uopste i ne razmislja o tome, vec ih privlaci sve ovozemaljsko, slava, moc, uspeh, i sl. I prosto takvi ljudi imaju veliku volju za zivotom. Ja konkretno zivim sa verom u Boga. Shvatila sam sta je sustina, i da se zivot ne zavrsava smrcu. I kao sto rece neko ispred " zato sto nam je Bog podario zivot ". Sve je isuvise savrseno i sve na svom mestu da bi bilo slucajno, ceo ovaj svet i sve u njemu! Mene to pokrece, saznanje o tome, motivisana sam da budem sto bolji covek, da pruzim ljubav, da razumem ljude, da ugodim Bogu, borim se za bolju platu moje duse, za zivot vecni jer je ovaj prolazan. Tu pronalazim smisao u ovom surovom svetu....

 

[otrovno zelena]

ljudi zive zato sto se plase da umru.
nisam pametna, ali ovo mi je nekako jedino logicno.
mislim, mogu ljudi da kazu, aj kad sam vec ovde, da napravim nesto od sebe, ali u bukvalnom smislu, niko od nas se nije ubio ili jednostavno zaboravio da jede 15 dana npr. sigurno ne zbog ljubavi prema zivotu. pre bih rekla da je to strah od promene, od nepoznatog...

otkud znam

 

[Џорџи]

ljudi zive zato sto se plase da umru.
nisam pametna, ali ovo mi je nekako jedino logicno.
mislim, mogu ljudi da kazu, aj kad sam vec ovde, da napravim nesto od sebe, ali u bukvalnom smislu, niko od nas se nije ubio ili jednostavno zaboravio da jede 15 dana npr. sigurno ne zbog ljubavi prema zivotu. pre bih rekla da je to strah od promene, od nepoznatog...

otkud znam

Nemoj se ljutis al nikad gluplji odgovor

 

[winx vila]

čak sam mislio da temu konstruišem na religiju ali ne
da uzmemo u obzir onu iluziju koju propoveda hrišćanstvo
o većnom životu, carsku nebeskom i trenutnosti života na žemlji (ako ja tu nešto kapira...)
ljudski zemaljski život je sasvim beznačajan
ili se svodi na šljakun ili patnju da zaradiš večni raj
pa onda što ne požuriti sa kupovimom karte za gore
što svi žele da žive što više i što duže, kad je afterparti gore na nebu daleko bolji??
(naravno ovo je moje enko buncanje, odgovor je prost - svi u suštini zaju da je im je ovo jedini život i jedina šansa)

i sad moje pitanje je upravo ovo iz naslova
šta je ono što vas pokreće
i što čini da volite, kako bi valjda trebalo, život
koja ideja?
želja za uživanjem, za pomaganjem, za ljubavlju, za ostavrenjem nekog višeg cilja ili moćžda čak suva egzistencija u čekanju na drugi svet?

Afterparty na nebu u genomu nije zapisan, zivot jeste.

A vetar u jedra uvek dolazi sa razlicitih strana, sve dok jednog dana plovidba vec sama po sebi ne preraste u uzivanje.

 

[gost 202584]

Зато што нам је Бог подарио живот.

Неки умру тражећи одговор на ово питање чији им одговор стоји испред носа.

...продужава себи живот док га ми не убијемо?

 

[Thought]

Zato što se nadam.
Nadam se da će mi se desiti nešto lepo.
Zato što ne želim da ispustim šansu koja mi je data.
Zato što sam radoznala.
Zato što ne znam čega ima posle smrti...

 

[Sally_Solomon]

čak sam mislio da temu konstruišem na religiju ali ne
da uzmemo u obzir onu iluziju koju propoveda hrišćanstvo
o većnom životu, carsku nebeskom i trenutnosti života na žemlji (ako ja tu nešto kapira...)
ljudski zemaljski život je sasvim beznačajan
ili se svodi na šljakun ili patnju da zaradiš večni raj
pa onda što ne požuriti sa kupovimom karte za gore
što svi žele da žive što više i što duže, kad je afterparti gore na nebu daleko bolji??
(naravno ovo je moje enko buncanje, odgovor je prost - svi u suštini zaju da je im je ovo jedini život i jedina šansa)

i sad moje pitanje je upravo ovo iz naslova
šta je ono što vas pokreće
i što čini da volite, kako bi valjda trebalo, život
koja ideja?
želja za uživanjem, za pomaganjem, za ljubavlju, za ostavrenjem nekog višeg cilja ili moćžda čak suva egzistencija u čekanju na drugi svet?

it's not the meaning of life, it's feeling of life that matters

 

[Sue Me]

čak sam mislio da temu konstruišem na religiju ali ne
da uzmemo u obzir onu iluziju koju propoveda hrišćanstvo
o većnom životu, carsku nebeskom i trenutnosti života na žemlji (ako ja tu nešto kapira...)
ljudski zemaljski život je sasvim beznačajan
ili se svodi na šljakun ili patnju da zaradiš večni raj
pa onda što ne požuriti sa kupovimom karte za gore
što svi žele da žive što više i što duže, kad je afterparti gore na nebu daleko bolji??
(naravno ovo je moje enko buncanje, odgovor je prost - svi u suštini zaju da je im je ovo jedini život i jedina šansa)

i sad moje pitanje je upravo ovo iz naslova
šta je ono što vas pokreće
i što čini da volite, kako bi valjda trebalo, život
koja ideja?
želja za uživanjem, za pomaganjem, za ljubavlju, za ostavrenjem nekog višeg cilja ili moćžda čak suva egzistencija u čekanju na drugi svet?

čini mi se da oduvek balansiram između tih krajnosti...to je valjda usko povezano sa ličnim uspesima i promašajima, ali
uvek ima razloga za život.
novi dan, nova nafaka

 

[pivosok]

ukratko za picku zivim

 

[cole1]

evo i ja da kazem par reci. sto se tice boga ne znam sta da mislim, kako je sve ovo nastalo? bog nas je sve stvorio? ko je bog ko je stvorio boga? a jedan od razloga zasto sumnjam u boga je svakako ovaj svet pun kriminalaca ubica sadista i ostalih grozota ovog sveta. sto se tice toga zasto zivimo odgovor je univerzalan. oni koji imaju sve srecnu porodicu pare ljubav itd oni valjda zive za to i da tako i ostane. sto se tice nesrecnih ljudi oni valjda imaju zelju za ovakvim zivotom dakle jednostavno svi zive za srecu!!!

 

[cole1]

znam da sam lupio glupost ali ajde i ja da kazem svoje glupo misljenje

 

[_Snow Queen_]

čak sam mislio da temu konstruišem na religiju ali ne
da uzmemo u obzir onu iluziju koju propoveda hrišćanstvo
o većnom životu, carsku nebeskom i trenutnosti života na žemlji (ako ja tu nešto kapira...)na ovu temu je nemoguce govoriti a izuzeti religiozno
ljudski zemaljski život je sasvim beznačajanto zavisi od vlasnika zivota
ili se svodi na šljakun ili patnju da zaradiš večni raj
pa onda što ne požuriti sa kupovimom karte za gore
što svi žele da žive što više i što duže, kad je afterparti gore na nebu daleko bolji??svi zele da zive sto duze zato sto misle da im je to jedina sansa
(naravno ovo je moje enko buncanje, odgovor je prost - svi u suštini zaju da je im je ovo jedini život i jedina šansa)i u tome je problem

i sad moje pitanje je upravo ovo iz naslova
šta je ono što vas pokrećeLjubav
i što čini da volite, kako bi valjda trebalo, život
koja ideja?Da cu biti zadovoljna majka...
želja za uživanjem, za pomaganjem, za ljubavlju, za ostavrenjem nekog višeg cilja ili moćžda čak suva egzistencija u čekanju na drugi svet?

Odgovor drugih je odgovor drugih. Svako ima svoje razloge koje možda može ali najčešće i ne može objasniti. Jednostavno, svako živi onako kako oseća da živi zato što živi u skladu sa svojom svešću - ni bolje ni gore.
Po malo je čudno da se ljudi još uvek drže objašnjenja pojedinaca koji su živeli u bližoj ili daljoj prošlosti.
Iako ne živimo samo jedan život na ovoj planeti, jer jesmo duhovna bića, ovaj sadašnji treba živeti kao da je baš jedan jedini i treba ga iskoristiti na najbolji mogući način da što više i što bolje učinimo od sebe i za sebe. Da! I to ne zbog toga što neko obećava već zato što je to nešto što sam pojedinac može otkriti i proveriti.
Život je ono što svako mora sam otkrivati, razumeti i realizovati.

Зато што нам је Бог подарио живот.

Неки умру тражећи одговор на ово питање чији им одговор стоји испред носа.

Ne mogu smisao naci u pukoj posvecenosti Bogu. Bog me je stvorio ali sa voljom, razumom,slobodom mogucnosti izbora...

Ljudi zive tako da zaboravljaju da su smrtni, zive ne osvrcuci se na cinjenicu da ce umreti, vec imaju ogromne zelje i ciljeve. Covek se zaboravi u svakodnevnici i ima utisak da ce vecno ziveti. Tacnije, vecina ljudi uopste i ne razmislja o tome, vec ih privlaci sve ovozemaljsko, slava, moc, uspeh, i sl. I prosto takvi ljudi imaju veliku volju za zivotom. Ja konkretno zivim sa verom u Boga. Shvatila sam sta je sustina, i da se zivot ne zavrsava smrcu. I kao sto rece neko ispred " zato sto nam je Bog podario zivot ". Sve je isuvise savrseno i sve na svom mestu da bi bilo slucajno, ceo ovaj svet i sve u njemu! Mene to pokrece, saznanje o tome, motivisana sam da budem sto bolji covek, da pruzim ljubav, da razumem ljude, da ugodim Bogu, borim se za bolju platu moje duse, za zivot vecni jer je ovaj prolazan. Tu pronalazim smisao u ovom surovom svetu....

Utopija. Svijet nije surov nego ti bjezis iz njega. Svet si ti, ti si svet...A ono sto jeste surovo, daj da promenimo...u sebi kao pojedincu...

Afterparty na nebu u genomu nije zapisan, zivot jeste.

A vetar u jedra uvek dolazi sa razlicitih strana, sve dok jednog dana plovidba vec sama po sebi ne preraste u uzivanje.

Da!

evo i ja da kazem par reci. sto se tice boga ne znam sta da mislim, kako je sve ovo nastalo? bog nas je sve stvorio? ko je bog ko je stvorio boga? a jedan od razloga zasto sumnjam u boga je svakako ovaj svet pun kriminalaca ubica sadista i ostalih grozota ovog sveta. sto se tice toga zasto zivimo odgovor je univerzalan. oni koji imaju sve srecnu porodicu pare ljubav itd oni valjda zive za to i da tako i ostane. sto se tice nesrecnih ljudi oni valjda imaju zelju za ovakvim zivotom dakle jednostavno svi zive za srecu!!!

Naravno, smisao zivota je srecna porodica! Rakic u horoskopu?

 

[niksuzana]

Lep receno: "Bog me je stvorio ali sa voljom, razumom, slobodom mogucnosti izbora."

Zato ja razumno, svojom voljom biram pravi put. S verom u Boga!

I ne bezim iz sveta, svakako da uzivam u divnim stvarima koji nam ovaj zivot pruza, svakako da ostvarujem svoje ciljeve, jer Bog nam je dao zivot ovde da ga zivimo, ali sa verom u njega.

Nije Bog za dzaba postavio svojih deset zapovesti, a kada bi se svaki pojedinac postovao to svet bi se promenio na bolje...

 

[*moonlight*]

Zašto živim?
Pitanje koje neretko ume da preraste u samozapitkivanje, preispitivanje.
I sama se neretko zapitam isto. Ne zbog buđenja destruktivnosti.
Već zbog toga što često nalazim u mnogo čemu teme za razmišljanje.

Živim jer volim život.
Ne kao moć da dišem i budim se i ležem svakog jutra, nego kao formu koju tom disanju sama dodeljujem.
Živim jer se trudim da svakog dana, čak i kada dan donese natežu gorčinu, uspem da pojedem kockicu šećera.
Uspem da je nacrtam.
Življenje je način da preobrazim svet oko mene u nijansu koju sama dodelim svojim naočarama.
Ružičasto gledam kada je dan osunčan, romantika u meni.
Zeleno, kada zrelost progovara, realno, svesno.
Šarena sam sama po sebi. Kao nijansa duge. Kao prelamanje svetlosti. A svetlost je život.
Svetlost trenutaka koje provodimo sa nama dragim ljudima.
Svetlost noći koje provodimo u intimnom ili grupnom slavlju nečega što je od značaja nama ili nama dragim ljudima.

Živim jer i kada plačem, znam da sam čovek, da osećam, i da nisam pošteđena ružnih trenutaka niti teških.
One se dešavaju svakom čoveku.
Svako od nas se njima bori, svima tama pokuca na vrata.

Meni veoma draga osoba živi u nekoj vrsti potištenosti usled toga što čovek čovek nije stalno živo, emotivno biće.
Što grubost i tvrdoglavost izleti kao krik iz uplašene životinje.
Što ne ume svako svakom da priđe lepo. Da bude biće od krvi i mesa a ne od tvrdih reči i spoljašnjosti.
Osoba je usamljena.
Ali živi jer zna da u tami te usamljenosti svetli baš ona.
Sa tim čovečnim stavom topline, ljudskosti i dobrote.
To je njena svetlost. Sunčev zrak kada smo na plaži.

Život je svetlost čak i kada je teško dočekati izlazak sunca.
Kada je tama svuda oko nas.
Živeti, znači tražiti deo svoda koji isijava našom snagom da ga obojimo u naše boje.
Da nekada sizifovski u tome ne odustanemo.
Da svaka tama, svaka bol bude naše svetlomračje.

 

[gost 198065]

Uglavnom; i u ovom i ovakvom svetu; živim zato što moram.


Nisam suicidalna, ne još uvek.


Živim dok mogu da štitim svoj sopstveni svet od sveta. Ne vidim kako bi me poraz na tom polju motivisao na drugačije, ali, opet, ne nadam se nikakvom porazu na tom polju.


Živim zbog sebe.

 

[cole1]

Ne mogu smisao naci u pukoj posvecenosti Bogu. Bog me je stvorio ali sa voljom, razumom,slobodom mogucnosti izbora...



Utopija. Svijet nije surov nego ti bjezis iz njega. Svet si ti, ti si svet...A ono sto jeste surovo, daj da promenimo...u sebi kao pojedincu...


Da!



Naravno, smisao zivota je srecna porodica! Rakic u horoskopu?

ovan

 

[_Snow Queen_]

Lep receno: "Bog me je stvorio ali sa voljom, razumom, slobodom mogucnosti izbora."

Zato ja razumno, svojom voljom biram pravi put. S verom u Boga!

I ne bezim iz sveta, svakako da uzivam u divnim stvarima koji nam ovaj zivot pruza, svakako da ostvarujem svoje ciljeve, jer Bog nam je dao zivot ovde da ga zivimo, ali sa verom u njega.

Nije Bog za dzaba postavio svojih deset zapovesti, a kada bi se svaki pojedinac postovao to svet bi se promenio na bolje...

Znam jednog covjeka, veoma vazna figura u mom zivotu..on ne vjeruje, teski je ateista, a zivi i ponasa se po 10 Bozijih zapovesti...kad bi tako "pravi vernici" bilo bi odlicno!
Meni je krivo sto ja ne mogu da budem apsolutno predana Bogu, sigurna sam da bi mi tako bilo lakse...Imam problem sa autoritetima od kad znam za sebe... Ja Boga dozivljavam kao sveopstu Ljubav ali bez strahopostovanja, bez prepustanja njegovoj volji. Jednom sam bila u situaciji da sam rekla "Boze, neka bude volja tvoja! " I mislim da kad nam je najgore i najteze uvijek mu se predamo, od njega trazimo spasenje i imamo puno povjerenje...Kad je lepo i glatko...mi smo "pametniji".

Zašto živim?
Pitanje koje neretko ume da preraste u samozapitkivanje, preispitivanje.
I sama se neretko zapitam isto. Ne zbog buđenja destruktivnosti.
Već zbog toga što često nalazim u mnogo čemu teme za razmišljanje.

Živim jer volim život.
Ne kao moć da dišem i budim se i ležem svakog jutra, nego kao formu koju tom disanju sama dodeljujem.
Živim jer se trudim da svakog dana, čak i kada dan donese natežu gorčinu, uspem da pojedem kockicu šećera.
Uspem da je nacrtam.
Življenje je način da preobrazim svet oko mene u nijansu koju sama dodelim svojim naočarama.
Ružičasto gledam kada je dan osunčan, romantika u meni.
Zeleno, kada zrelost progovara, realno, svesno.
Šarena sam sama po sebi. Kao nijansa duge. Kao prelamanje svetlosti. A svetlost je život.
Svetlost trenutaka koje provodimo sa nama dragim ljudima.
Svetlost noći koje provodimo u intimnom ili grupnom slavlju nečega što je od značaja nama ili nama dragim ljudima.

Živim jer i kada plačem, znam da sam čovek, da osećam, i da nisam pošteđena ružnih trenutaka niti teških.
One se dešavaju svakom čoveku.
Svako od nas se njima bori, svima tama pokuca na vrata.

Meni veoma draga osoba živi u nekoj vrsti potištenosti usled toga što čovek čovek nije stalno živo, emotivno biće.
Što grubost i tvrdoglavost izleti kao krik iz uplašene životinje.
Što ne ume svako svakom da priđe lepo. Da bude biće od krvi i mesa a ne od tvrdih reči i spoljašnjosti.
Osoba je usamljena.
Ali živi jer zna da u tami te usamljenosti svetli baš ona.
Sa tim čovečnim stavom topline, ljudskosti i dobrote.
To je njena svetlost. Sunčev zrak kada smo na plaži.

Život je svetlost čak i kada je teško dočekati izlazak sunca.
Kada je tama svuda oko nas.
Živeti, znači tražiti deo svoda koji isijava našom snagom da ga obojimo u naše boje.
Da nekada sizifovski u tome ne odustanemo.
Da svaka tama, svaka bol bude naše svetlomračje.

Nemam reci...divno! Svi moji komplimenti. Samo bih dodala da kada placemo-to vredi..ne samo kada se smejemo...jos vise vredi kad boli. Isto je...bitno je da je intenzivno, pa sta god!

ovan

ok drug