Zasto svetkujemo nedjelju?

[Djika junior]

Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме. (četvrta Božija zapovest)

 

[Ganfajter]

zato sto smo u subotu mnogo pili pa u nedelju postimo

 

[Djika junior]

zato sto smo u subotu mnogo pili pa u nedelju postimo

 

[Ganfajter]

pa ako presisas u subotu uvece onda nedeljom ustajes u ponedeljak ujutro
fakticki svetkujes praznujes ne radis nista jer spavas,a spavas zato sto si se napio u subotu.kapito ?

 

[Djika junior]

Ranije, dok nije bilo izlazaka subotom veče, ljudi su radili u polju, a nedeljom su išli na igranke popodne, ili šetali. Do mraka su svi bili kući i spremali se za naredni radni dan. Ko je pio po celu noć i spavao danju bio je klošar i bitanga. Danas je naravno drugačije.

 

[Ganfajter]

ranije dok nije bilo struje ljudi su koristili petrolejke, a jos ranije dok nije bilo ljudi ziveli su dinosaurusi !

nije mi jasno samo zasto ljudi hoce nazad

 

[Djika junior]

Znači napredujemo. Drago mi je

 

[ortanan]

Занимљиво је да се осећам као да се играмо игре глувих телефона. Ви мене не слушате или издвајате оно што вама одговара. Зато ово и не личи на расправу него на разговор глувих.
Па хајде да покушамо да на неке ствари одговоримо, можда ме и чујете.
Прво: Ja сам питала за конкретан догађај, а ти ми ми пишеш читаву историју. Кажеш ми да нисам обавештена, а видим да о томе ниси ни ти, али ево неких историјских података:
"Многи, који су прелазили из Јудејства у Хришћанство, нису раскидали са обредном страном Јудаизма. Они су и даље испуњавали старозаветни Мојсијев закон и, неретко су, наглашавањем важности старозаветног закона, смућивали и збуњивали хришћане који су прелазили из многобоштва. Говорили су да је и за хришћане неопходно да се обрезују и да држе јудејске обичаје. Ова питања била су повод сазивања Апостолског сабора 51. r. у Јерусалиму, на коме је донета одлука да незнабошци који прелазе у Хришћанство, нису обавезни да држе Мојсијев закон. Треба да се чувају крви, удављеног и блуда.[4]

Многи јудеохришћани били су незадовољни одлукама Сабора и почињу одвајања од хришћанске заједнице. Тако су настали Евионити - секта јудејствујућих хришћана. Њихово коначно издвајање било је након разарања Јерусалима од стране Тита (око 70. г.), а томе је кривац Тетубис, незадовољан што није изабран за епископа. Евионити уче да је Господ само пророк сличан Мојсију, одбацују Његово божанство, као и Његово натприродно рођење. Христов рад своде на разјашњење и допуну старозаветног закона. Строго држе суботу, обрезање, итд.

Очекују да ће Господ покорити читав свет и осигурати власт Јудејима кроз хиљадугодишње царство. Поред Евионита ту су и Евионити Гностици који јудејском учењу додају много незнабожачких елемената, а о Господу кажу да је божанствени дух који се јавио у лику Исуса Христа, чија је мисија да обнови старо учење дато малом броју изабраних." (конкретан историјски податак узет из књиге "20 ПИСАМА ЈЕХОВИНОМ СВЕДОКУ" Мирослава Радошевића, електронско издање са сајта: svetosavlje.org. Ово је доказ да је недеља слављена још у првом и другом веку. А биће их још (историјских и библијских).
Оволико за данас.

 

[Glasnik.]

Ja bi predlozio da odbacimo sve sto su jevreji drzali. pa i kompletne 10 zapovesti ne samo jednu!

Jeste da je bilo problema sa Judeohriscanima, ali vidimo jasno kojih problema.
subota nikada nije problem pa se i ne pominje inace bi se sigurno pomenula kao problem ili neka od zapovesti dekaloga.

Isus je uspostavio nove obrede i jasno ih je objavio i vidimo da ih je i on sam i apsotoli sprovodili.

Isus nikada nebi uspostavio novi obred a da nije nista rekao o tome ili apostoli. niti bi bilo moguce da nemamo ni jedan primer o t me niti bi bilo potrebno da katolici i konstantin svojom moci menjaju sa subote na nedelju.

Niti bi u pravoslvnom kaledaru stojala 4 zapovest kao dan odmora ne uskrsa da nije bila promenjena od ljudi.

Sta smo dobili na mesto pashe?

A krstenjem sta slavimo?

 

[Servant of God]

Прво: Ja сам питала за конкретан догађај, а ти ми ми пишеш читаву историју.

Boldovao sam ti konkretne događaje.

Кажеш ми да нисам обавештена, а видим да о томе ниси ни ти, али ево неких историјских података:
"Многи, који су прелазили из Јудејства у Хришћанство, нису раскидали са обредном страном Јудаизма. Они су и даље испуњавали старозаветни Мојсијев закон и, неретко су, наглашавањем важности старозаветног закона, смућивали и збуњивали хришћане који су прелазили из многобоштва. Говорили су да је и за хришћане неопходно да се обрезују и да држе јудејске обичаје. Ова питања била су повод сазивања Апостолског сабора 51. r. у Јерусалиму, на коме је донета одлука да незнабошци који прелазе у Хришћанство, нису обавезни да држе Мојсијев закон. Треба да се чувају крви, удављеног и блуда.[4]

Многи јудеохришћани били су незадовољни одлукама Сабора и почињу одвајања од хришћанске заједнице. Тако су настали Евионити - секта јудејствујућих хришћана. Њихово коначно издвајање било је након разарања Јерусалима од стране Тита (око 70. г.), а томе је кривац Тетубис, незадовољан што није изабран за епископа. Евионити уче да је Господ само пророк сличан Мојсију, одбацују Његово божанство, као и Његово натприродно рођење. Христов рад своде на разјашњење и допуну старозаветног закона. Строго држе суботу, обрезање, итд.

Очекују да ће Господ покорити читав свет и осигурати власт Јудејима кроз хиљадугодишње царство. Поред Евионита ту су и Евионити Гностици који јудејском учењу додају много незнабожачких елемената, а о Господу кажу да је божанствени дух који се јавио у лику Исуса Христа, чија је мисија да обнови старо учење дато малом броју изабраних." (конкретан историјски податак узет из књиге "20 ПИСАМА ЈЕХОВИНОМ СВЕДОКУ" Мирослава Радошевића, електронско издање са сајта: svetosavlje.org. Ово је доказ да је недеља слављена још у првом и другом веку. А биће их још (историјских и библијских).
Оволико за данас.

Pa ja sam ti i postavio podatak gde se kaže: "u 2. veku neki hrišćani, da ne bi bili identifikovani kao Jevreji, počeli su da praznuju nedelju umesto Šabata." Dakle, nije sporno da su neznabošci svetkovali pogrešan dan. Sporno je što se to danas smatra ispravnim, a poteklo od ljudi. Ti veruješ ljudima, i ljude stavljaš ispred Biblije. Treba da prihvatiš istinu za tvoje bolje, ni za čije drugo.

 

[ortanan]

- u 2. veku neki hrišćani, da ne bi bili identifikovani kao Jevreji, počeli su da praznuju nedelju umesto Šabata
- 321. godine prvi rimski hrišćanski imperator Konstantin je uveo zakon o praznovanju nedelje "

Prvo, odluči se ko uvodi nedelju u hrišćansko bogosluzenje: neki Hrišćani lil car Konstantin?
Drugo: Kojim to zakonom car Konstantin uvodi praznovanje nedelje? Navedi i odakle ti takvi podaci da bi i ostali ljudi mogli da provere.
I na kraju treće: Ono što sam ja napisala i ovo što si ti napisao nije isto. Ja navodim i ko su ti "neki hrišćani", kada se odvajaju, ko ih predvodi i zašto. Ti čak i ne kažeš da su oni koji slave nedelju u stvari sami apostoli i da su se odvojili od onih koji su hteli da uvedu jevrejske običaje u hrišćanstvo.
I dalje mi nisi ogovorio zašto apostoli u glavi 15 stihu 29 Dela apostolskih ne pominju ili ne ističu subotu? Pretpostavljam da bi u takvoj situaciji, kada su ljudi zbunjeni, apostoli, ipak, makar, pomenuli subotu, jer se ona nije podrazumevala za one hrišćane koji su došli iz mnogoboštva.
Evo još nekih istorijskih podataka o nedelji kao Danu Gospodnjem slavljenom u crkvi prvog i drugog veka.
U spisu " Pravila Svetih apostola ", koja potiču iz drugog veka kaže se: " ako neko iz klira bude zatečen da posti u Dan Gospodnji ili u subotu, osim jedne jedine, neka bude svrgnut ".
U spisu " Apostolske uredbe ", takođe iz drugog veka, kaže se " u dan vaskrsni, tj. u Dan Gospodnji skupljajte se uvek hvaleći Boga ". Znači, za hrišćane toga doba subota je subota, a nedelja je " Dan Gospodnji ".
U spisu " Akta mučenika ", koja potiču s kraja trećeg veka (u doba cara Dioklecijana) postoje zapisi sa saslušanja tadašnjih hrišćana koji jasno potvrđuju da su ti mučenici svetkovali nedelju.
U izveštaju Plinija Mlađeg caru Trajanu (oko 110- te godine) stoji da se hrišćani skupljaju u nedelju zorom i pevaju pesme Hristu kao Bogu.
U drugom veku sv. Justin Mučenik svedoči i piše: " u dan koji se nazvao danom Sunca (mnogobošci su taj dan tako nazvali) svi koji žive po gradovima ... skupljaju se na jedno mesto i čitaju apostolske poslanice i proroštva ... a oni koji su dobrotvori daju što svaki od njih smatra da je dovoljno, ... ". Ovo Justinovo svedočanstvo se očigledno podudara sa Pavlovim svedočanstvom (1Kor. 16.1-3) koje glasi: " a za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, ... ".(Podaci uzeti iz knjige CRKVA I SEKTE Zorana Jovanovića, elektronska verzija na sajtu http://www.svetosavlje.org
Znači, ipak nedelja počinje da se svetkuje i pre cara Konstantina i njegovog navodnog mešanja u crkvene stvari po pitanju bogoslužbenog dana.

Pa ja sam ti i postavio podatak gde se kaže: "u 2. veku neki hrišćani, da ne bi bili identifikovani kao Jevreji, počeli su da praznuju nedelju umesto Šabata." Dakle, nije sporno da su neznabošci svetkovali pogrešan dan. Sporno je što se to danas smatra ispravnim, a poteklo od ljudi. Ti veruješ ljudima, i ljude stavljaš ispred Biblije. Treba da prihvatiš istinu za tvoje bolje, ni za čije drugo. "

Opet te pitam: ko slavi nedelju: neki hrišćani ili neznabošci? Ako slave neki hrišćani, onda o čemu mi raspravljamo? Ako slave neznabošci, zašto onda apostoli ne upozoravaju na to nego čak apostol Pavle govori sledeće: "... da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote. Što je senka onoga što će doći, a Telo je Hristovo " (Kol. 2.16-17). Dakle,Prema apostolu Pavlu, subota je samo sen Novozavetne stvarnosti - Vaskresenja i Nedelje.

 

[Ganfajter]

pa rekoo saam

 

[ortanan]

Ja bi predlozio da odbacimo sve sto su jevreji drzali. pa i kompletne 10 zapovesti ne samo jednu!

Jeste da je bilo problema sa Judeohriscanima, ali vidimo jasno kojih problema.
subota nikada nije problem pa se i ne pominje inace bi se sigurno pomenula kao problem ili neka od zapovesti dekaloga.

Isus je uspostavio nove obrede i jasno ih je objavio i vidimo da ih je i on sam i apsotoli sprovodili.

Isus nikada nebi uspostavio novi obred a da nije nista rekao o tome ili apostoli. niti bi bilo moguce da nemamo ni jedan primer o t me niti bi bilo potrebno da katolici i konstantin svojom moci menjaju sa subote na nedelju.

Niti bi u pravoslvnom kaledaru stojala 4 zapovest kao dan odmora ne uskrsa da nije bila promenjena od ljudi.

Sta smo dobili na mesto pashe?

A krstenjem sta slavimo?

Ne razumem tvoj post, koliko god se trudila. Molim te objasni. I ne osećaj se napadnutim, jer ja ne napadam tebe i tvoju religiju. Samo napadam to da su car Konstantin i Zapadna Katolička crkva promenili subotu na nedelju. To je prosto netačno.

 

[faraonn]

...poistovjecenje starozavjetne i novozavjetne nedjelje je malo nejasno ali i neslucajno .Jedna je nakon set dana]aktivnih' a druga je Vaskrsenje i radost...
Svetkovanje i okretanje prema sebi i zajednici je svakako zamisljeno i jednim i drugim...
P.S.
...jedino me sad a i do sada mori jedna nepoznanica,-kako se Covjek sacuvao onih400. godina bez Boga ...onih izmedju Starog i Novog Testamenta...

P.S.
...a i , sta zna Faraonn ...jedino radoznalost njegova je cista ,-to zna i sam...

 

[Glasnik.]

Zasto netacno Ortanan?
Samo tako sto ti zelis?
Jesi li videla argumente koje sam izneo gore tokom diskusije?

Pogledaj zapovesti u pravoslavnom kaledaru zapovest o odmoru, pa ce ti e reci samo.

Prvo je promenjeno i prenesen je odmor sa subote na nedelju kao dana odmora, a videvsi da ce iamti problema sa time, a i problemi su se sigurno i pojavili ,setili se da nedelji daju neki hriscasnki entitet?

Hristovo vaskrsenje.

Medjutim, zasto ce im onda uskrs?

Hristovo vaskrsenje slavimo uvek kada se obavi krstenje.

Krstenje je secanje i slavlenje Hristovog vaskrsenja i smrti i Euharistija na njegovu smrt. I to je Gospod ostavio da se secamo tog cina i nista drugo.

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

 

[Glasnik.]

BOZE, PRIHVATI MOJA PRAVILA.
Kain.

1.Mo 4:3 A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;

1.Mo 4:4 A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,

1.Mo 4:5 A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.


Zasto Bog nije pogledao na Kainov prinost, iako vidimo da je Kain hteo da sluzi Bogu onim sto je on sam odredio da mu sluzi, ne prinevsi jagnje na zrtvu kao Avelj, nego proizvode zemlje?

Pa Bog zeli da mu sluzimo sa time sto nam Bog odredi a ne da mu sluzimo sa onim sto mi zleimo da mu odredimo za sluzbu a kamoli kada to promenimo

Nema gadnijeg pred Bogom kad ljudi odbace ono sto im je Bog odredio pa postavljaju svoja pravila i kazu, kako te mi dobro slavimo sa time a drugi ne?

I danas isto tako rade mnoge religiozne zajednice ili crkve, ljudi, nista bolje od Kaina, a onda mrze na one koji hoce da postuju ono sto je Bog odredio, isto kao kain Avelja i kazu da oni ne sluze Bogu?

 

[Servant of God]

Prvo, odluči se ko uvodi nedelju u hrišćansko bogosluzenje: neki Hrišćani lil car Konstantin?

Pa lepo ti piše da u 2 veku zbog ogrovne mržnje (pitam se odakle im mržnja ako slede Hrista) prema Jevrejima, neki nazovi "hrišćani", počinju da svetkuju nedelju (sunday - dan sunca). Da bi 321 godine, Konstantin uveo zakon o praznovanju nedelje.

Drugo: Kojim to zakonom car Konstantin uvodi praznovanje nedelje? Navedi i odakle ti takvi podaci da bi i ostali ljudi mogli da provere.

Pa imaš po internetu o tome. 7 Marta 321 godine, Konstantin izdaje rimski zakon u kom se naređuje svetkovanje nedelje: "U časni dan Sunca neka svi koji rade i žive u gradovima se odmaraju i zatvore svoje prodavnice." Mislim da je u pitanju 547 edikt. Ukucaj samo ključne reči na internetu i doći će ti dosta podataka o tome...evo na jednom hrvatskom sajtu, gde se kaže šta se kroz istoriju dešavalo 7 Marta, gde se između ostalog kaže: "Rimski car Konstantin I. proglasio je 321. godine dies Solis Invicti (sunčani-dan, nedjelju) danom odmora u carstvu. Od tada pa sve do danas nedjelja se u kršćanskoj tradiciji smatra danom odmora." evo link: http://metro-portal.hr/dogodilo-se-na-danasnji-dan-7-ozujka/15511
Samim tim i imamo da se 25 decembra slavi Božić...jer je to dan sunca, dan kada se obožava sunce. Zašto baš 25 decembar? Da li je Isus zaista tada rođen? Pa dobro znamo da nije...ali mi sledimo paganske tradicije, ne ono što Biblija kaže.

I na kraju treće: Ono što sam ja napisala i ovo što si ti napisao nije isto. Ja navodim i ko su ti "neki hrišćani", kada se odvajaju, ko ih predvodi i zašto. Ti čak i ne kažeš da su oni koji slave nedelju u stvari sami apostoli i da su se odvojili od onih koji su hteli da uvedu jevrejske običaje u hrišćanstvo.

Odakle ti to da su apostoli svetkovali nedelju? I Apostoli sebe nisu NIKADA nazivali Hrišćanima, oni su bili Jevreji, svidelo se to nekom ili ne.

I dalje mi nisi ogovorio zašto apostoli u glavi 15 stihu 29 Dela apostolskih ne pominju ili ne ističu subotu? Pretpostavljam da bi u takvoj situaciji, kada su ljudi zbunjeni, apostoli, ipak, makar, pomenuli subotu, jer se ona nije podrazumevala za one hrišćane koji su došli iz mnogoboštva.

Već sam ti odgovorio na to. Ti si neki okultista, i šta, ja tebe treba da učim o praznovanju šabata, pored toga što ti slaviš bogove, što im prinosiš žrtve, i što bludničiš? Pa ti ćeš tako nekog okultistu preobratiti. Otiđi među nevernike i pričaj im kako treba da svetkuju subotu, a kasnije čisto napomeni da ne trebaju da se kurvaju, napijaju, bludniče, kockaju, mole idolima...i td, pa da vidimo koliko ćeš imati uspeha. Ljudi treba da se uče da žive moralno, pa ako su moralno stabilni da se okrenu Bogu i praznovanju Šabata...Ako je čovek nemoralan može on slaviti ne znam ja šta od toga enma nikakve koristi. Dakle, želja apostola je bila da neznabošce uče o Bogu i moralu, a to o Šabatu, i ostalim praznicima ja najmanje bitno u trenutku kada je ljude prigrlio greh.
Isto bih i ja tebe mogao da pitam. Zašto apostoli u ovom stihu ne napominju praznovanje nedelje? Pogotovo što su ljudi i danas zbunjeni? Ne samo u ovom stihu, nego nigde u Bibliji to ne naglašavaju? Odakle ti tolika vera? Divim se tvojoj veri, ali ne i razumu.

Evo još nekih istorijskih podataka o nedelji kao Danu Gospodnjem slavljenom u crkvi prvog i drugog veka.
U spisu " Pravila Svetih apostola ", koja potiču iz drugog veka kaže se: " ako neko iz klira bude zatečen da posti u Dan Gospodnji ili u subotu, osim jedne jedine, neka bude svrgnut ".
U spisu " Apostolske uredbe ", takođe iz drugog veka, kaže se " u dan vaskrsni, tj. u Dan Gospodnji skupljajte se uvek hvaleći Boga ". Znači, za hrišćane toga doba subota je subota, a nedelja je " Dan Gospodnji ".
U spisu " Akta mučenika ", koja potiču s kraja trećeg veka (u doba cara Dioklecijana) postoje zapisi sa saslušanja tadašnjih hrišćana koji jasno potvrđuju da su ti mučenici svetkovali nedelju.
U izveštaju Plinija Mlađeg caru Trajanu (oko 110- te godine) stoji da se hrišćani skupljaju u nedelju zorom i pevaju pesme Hristu kao Bogu.
U drugom veku sv. Justin Mučenik svedoči i piše: " u dan koji se nazvao danom Sunca (mnogobošci su taj dan tako nazvali) svi koji žive po gradovima ... skupljaju se na jedno mesto i čitaju apostolske poslanice i proroštva ... a oni koji su dobrotvori daju što svaki od njih smatra da je dovoljno, ... ". Ovo Justinovo svedočanstvo se očigledno podudara sa Pavlovim svedočanstvom (1Kor. 16.1-3) koje glasi: " a za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, ... ".(Podaci uzeti iz knjige CRKVA I SEKTE Zorana Jovanovića, elektronska verzija na sajtu http://www.svetosavlje.org

Pa čekaj, zašto ne osnujete novu "Bibliju"? Imali biste mnogo knjiga da ubacite...npr: Pravila Svetih apostola, Apostolske uredbe, Akta mučenika, i td. Za vas je to "Biblija", jer se na to oslanjate..a ne na ono što kaže istinksa Božja reč.
A ova izvala oko Justina Mučenika i navedenog stiha je više nego neozbiljna. Pa u navedenom stihu se samo kaže da je prvi dan u sedmici namenjen za sakupljanje novčanih prihoda za siromašne...Što opet nema nikakve veze sa mirovanjem, što bi trebalo da simbolizuje nedelja.

Znači, ipak nedelja počinje da se svetkuje i pre cara Konstantina i njegovog navodnog mešanja u crkvene stvari po pitanju bogoslužbenog dana.

Nesporno...ali kakve to ima veze sa tim šta Biblija kaže? Mi treba da vidimo šta Biblija kaže, ono Božje, ne ljudsko mudrovanje. Pa ovo mudrovanje koje mi ti iznosiš sa svetosavlja je isto ono farisejsko mudrovanje..a pogledaj kakvo je Isusovo mišljenje o njima. Da Isus ponovo dođe, bila bi ista priča sa modernim hrišćanskim farisejima. I oni(fariseji) su imali svoju literaturu koja nema nikakve veze sa Biblijom...i oni su se na nju pozivali i imali izgovore.

Opet te pitam: ko slavi nedelju: neki hrišćani ili neznabošci? Ako slave neki hrišćani, onda o čemu mi raspravljamo? Ako slave neznabošci, zašto onda apostoli ne upozoravaju na to nego čak apostol Pavle govori sledeće: "... da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote. Što je senka onoga što će doći, a Telo je Hristovo " (Kol. 2.16-17). Dakle,Prema apostolu Pavlu, subota je samo sen Novozavetne stvarnosti - Vaskresenja i Nedelje.

Pa povezao sam neznabošce i "hrišćane" kao iste ljude...jer nisu upoznati sa pravim Bogom. Kažem "hrišćane" ne Hrišćane, jer su "hrišćani" ti koji su počeli da slave sunce, a Hrišćani su nastavili da slede Hrista zbog čega su i proglašeni Hrišćanima. Pa stani, da li tebe zanima šta su radili ljudi koji su se krili iza plašta hrišćanstva, ili šta Biblija uči? Šta Isus uči? Znači, ako ljudi koji sebe nazivaju hrišćanima svetkuju nedelju, to znači da je ispravno? Pa danas svako sebe smatra hrišćaninom...Zato i pravim razliku između Hrišćana i "hrišćana". Hrišćanin je onaj ko sledi Hrista, a ne ko sledi ljude i njihove tradicije.

Auuu..dal' je moguće da ovako tumačiš stihove... Šabat, ili subota je beskorisna u poređenje na Hristovu žrtvu koju je podneo da bi otkupio naše grehe. Dakle, držanje Šabata je u funkciji da budemo bliže Bogu, i sav zakon je u toj funkciji, ali da Isus nije stradao, sve bi to bilo uzalud..jer je Isus morao da otkupi naše grehe, tj da ispoštuje zakon: "pata za greh je smrt." da bi mi mogli da se vratimo kući, tj da bi dobili večni život, da bi bili vaskrsnuti.

 

[Servant of God]

...poistovjecenje starozavjetne i novozavjetne nedjelje je malo nejasno ali i neslucajno .Jedna je nakon set dana]aktivnih' a druga je Vaskrsenje i radost...
Svetkovanje i okretanje prema sebi i zajednici je svakako zamisljeno i jednim i drugim...
P.S.
...jedino me sad a i do sada mori jedna nepoznanica,-kako se Covjek sacuvao onih400. godina bez Boga ...onih izmedju Starog i Novog Testamenta...

P.S.
...a i , sta zna Faraonn ...jedino radoznalost njegova je cista ,-to zna i sam...

Ako sam dobro razumeo...Ljudi pre Hrista su prinosili nevino jagnje kada su god počinili greh, i greh se simbolički prenosio na nevino jagnje..to je ukazivalo na Isusa Hrista (nevino jagnje) koje će otkupiti ljudski greh pravno, kako zakon nalaže.

 

[Агарта]

Што лепо не признаш да си суботар, а онај твој другар (сада Агире Гнев Божији) чак на овој теми ЛАЖЕ да није. Како вас бре није срамота да овде подмећете под бубреге нешто друго?

 

[Glasnik.]

Neznm na koga mislis?
Zar se ti na svakoj temi predstavis i kazes, halo ljudi ja sam nedeljar?
Zar nebi pomislili da nisi bas kuci?
Pokazi nam teme na koje se predstavljas kao nedeljar da vidimo da li ti tako cinis kako zahtevas od drugih?
Dodjes i kazes, ja sam nedeljar i zato treba nedelja?
Ili neko kaze, ja sam subotar i zato treba subota?

Ovde se iznose istorijski i biblijski argumenti ne cija crkva kako veruje.
Vec sta biblija i istorija kazu.
Koga briga ko je subotar ili nedeljar to ne dokazuje nista.

 

[Агарта]

Јесте, ја сам недељар.
То је од давнина дан посвећен Сунцу, а ја поштујем Сунце.
Много боље од ваших, често болесних, апстракција.

 

[ortanan]

И ју страшно ја читам посланице апостола Павла! А ти, зар их не читаш? У ствари да, ти их тумачиш, али их не читаш да, да сад се сетих! Па хајде да поново прочитамо ту реченицу ап. Павла
Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; 17Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово.
Ја се нисам бавила Светим Писмом, већ сам наводила историјске податке да су Хришћани славили недељу, и то она главна струја а не неки многобошци!
Поред оних списа које сам навела раније, постоје и посебна сведочанства да су хришћани другог века славили недељу као " дан радости и Дан Господњи ". Таква су сведочанства Тертулијана , Оригена, Климента Александријског, Јустина Мученика, св. Игњатија Богоносца и ап. Варнаве (сарадника ап. Павла). Сва ова сведочанства и списи само доказују опште познату чињеницу - да су хришћани празновали недељу много пре цара Константина и његовог указа о " дану Сунца " (321- ве год.).
Дакле, ко и поред тако јасних доказа тврди да је Константин увео у Цркву празновање недеље, или да хришћани празнују недељу због " многобожачког дана Сунца " - тај свесно клевета Хришћане.
О фарисејству могу да ти кажем следеће „Извади најпре брвно из ока свог па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог“ Толико си се везао за суботу да не видиш да си ти тај који одбацује Свето Писмо и то баш оно што ти не одговара

 

[ortanan]

Кажеш да у 15. глави Дела Апостолских, апостоли уче многобошце моралном животу. Ипак у стиховима 1-33. где се и помињу ти многобошци о којима говоримо, они се називају и браћом, (15,1), браћом из многобоштва (15, 23), ученицима (15, 10). За њих се говори да им је „Бог који познаје срца“ посведочио, „давши им Духа Светога као нама, и не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца њихова“. Даље у посланици се пише на следећи начин:
„24 Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо;
............................................................................................................................
28 Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно:
29 Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво.»

Испада, према твојим тврдњама да је субота велико бреме.

Заиста не видим где апостоли некога уче моралном животу. Пре ће бити да им шаљу утеху као што се и говори у стиховима 31 и 32. Тачно је да се говори и о људима који ће тек постати хришћани, али се посланица (писмо) шаље онима који су већ у хришћанству и које су Јудеји збуњивали својим инсистирањем на поштовању закона Мојсијевог. Иако их сами апостоли хвале и говоре о томе да је Бог и њихова срца испунио вером и Светим Духом, као и оних из јеверејства, ти тврдиш да су они искварени? Да су они криви за увођење недеље? Чекај, па ти ни апостолима не верујеш! А и прве хришћане одбацујеш, пошто је, ипак већина била из многобоштва.
Пази, ви тврдите да је субота занемарена у Цркви и да сте ви открили да се она мора поштовати. Па ваљда би апостоли напомеули браћи из многобоштва да треба да је славе.

 

[ortanan]

Занимљиво ми је то да је баш у 19. веку неко открије да треба светковати суботу. И ко други него Јелена Вајт (Ellen G. White). Она је у основи целокупне теологије Адвентиста, сав њихов јеловник се заснивана њеним препорукама. Она је њихов најважнији пророк. Испаде већа и од Христоса. А нама се замера да поштујемо како ти кажеш „мртве“ свеце. Али ти свеци никада нису били већи од Христа, а да се усуде да себе ставе изнад било кога? Ма никада. Бежали су од славе и од тога да некога саветују. А Бог је њих прославио, јер су својим животима они прослављали њега.

 

[ortanan]

Зашто апостоли не напомињу да се слави недеља., рекох већ раније, али ти то нећеш да прихватиш. Није ни потребно да се дан радости напомиње људима, јер се тада славило Васкрсенње. Да рекапитулирам оно што сам већ рекла и додам још нешто ново.
- За суботу је заповест била потребна, јер Израиљци до појаве мане у пустињи нису знали ни кад је субота, ни шта је субота. Због тога је Мојсије морао све то да им објашњава, а Бог да их уверава тиме што суботом није давао ману (2Мој. 16.23-30).
- Недеља је дан Христовог Васкресења и Његовог прослављења и победе над грехом, сатаном и смрћу. Васкресење је радост, и радост ту долази сама по себи - без икакве заповести. Заповест о празновању недеље је утолико више излишна, што је недеља и дан силаска Светог Духа на апостоле који их је тада сигурно испунио великом радошћу (Д. ап. 2.1). Апостол. Павле каже: " ако Христос не уста, узалуд проповедање наше, а узалуд и вера ваша " (1Кор. 15.14). Без Ускрса све је узалуд! Јер, да Христос није васкрсао заиста нам ништа друго не би ни преостало него да празнујемо, не само суботу, већ да испуњавамо и сав Старозаветни закон.
- Св. Писмо говори о недељи као празничном (радосном) дану. Ево и тих места:
"Камен који одбацише зидари, постаде глава од угла. То би од Господа и дивно је у нашим очима. Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њ! " (Псл. 118. 22-24). Ове речи представљају директно пророштво победе Спаситељеве (Мт. 21.42 ; Д. ап. 4.11). Нема сумње, после " одбацивања камена ", тј. после распећа, тај радосни дан може бити само дан кад се Христос прославио из мртвих, дан када је жалост својих апостола претворио у радост, тј. недеља.
Пророк Захарије проричући о Христу овако говори: " узећу безакоње те земље у један дан. У тај дан, говори Господ над војскама, зваћете сваки ближњега својега под винову лозу и под смокву " (Зах. 3.8-10). Радост тога дана пророк сликовито описује да ће свако звати свога ближњега под винову лозу и смокву. А као што знамо Христова победа се десила на Ускрс, дакле у недељу . О " том дану " пророк Захарија пише и следеће:
У онај ће дан Господ заклањати становнике јерусалимске, и најслабији међу њима биће у тај дан као Давид, и дом ће Давидов бити као Бог, као анђео Господњи пред њима. 9И у тај дан тражићу да истребим све народе који дођу на Јерусалим; 10И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем. 11У оно ће време бити тужњава велика у Јерусалиму као тужњава у Ададримону, у пољу мигдонском. (Зах. 12.8-11)

И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама (Зах. 2.11)
И Господ Бог њихов избавиће их у тај дан као стадо свог народа, јер ће се камење у венцу подигнути у земљи његовој. (Зах. 9.16).
Пророк Осија пророкује да ће Господ сићи у Ад, и у трећи дан (Васкрс) извести праведне душе из Ада (Ос. 6.2), што потврђује и ап. Павле (1Кор. 15.4).
Господ је својим апостолима дао једно пророштво - да ће апостоли због Њега плакати и туговати, а да ће се свет радовати; али ће се њихова жалост претворити у радост када га буду поново видели " у онај дан " (Јн. 16.20-27 ; 14.13-20). Дани жалости су: Велики Четвртак, Велики Петак и Велика Субота кад је Спаситељ био понижен, мучен, распет, и сахрањен. А дан радости је дан Христовог Васкресења - недеља (Мк. 16.9), када је Господ њихову жалост претворио у радост (Лк. 24.41 ; Јн. 20.19-20).