Zasto svetkujemo nedjelju?

[Чика Дејооо]

Cesto jako cesto sam nailazio na ljude koji hoce da ja citam mesto njih a oni da znaju?

Gore su iznetti dokazi, kako ih nisi video???

Ili nisi razumeo o cemu pricamo, jer se malo ljudi razume u ovu temu.

Kada nekome ovako nesto objasnjvas kao da im kineski govrois.

Ljudi su sa od vodecih religioznih ljudi sa ciljem ucinjeni nepismenima za za neke teme.

Kada su se mnoge crkve odvojile ili neke razdvojile, od pastva,one su i ponele sa sobom papsku ustanovu nedelju.

´Zasto?

Isto kao mnogi muslimani u Bosni sto su nekada bili hriscani a decenijama su vec muslimani, pa mu ti sada objasni da su nekada njegova familija, dedovi bili hriscanini da su njegoivi koreni hriscanski???

On ce ti reci, navedi dokaze?

A kada mu ih navedes ne zanimaju ga nimalo jer je bespomocan i nemoze sam da odlucuje i razmislja o tome jer je zatecen i vremnom onesposbljen, sa ciljem da zauvek ostane to sto je.

Ista stvar.

Nasem narodu je potrebna visa svest, reforma misli i znanja.

Sporemnost da stanu na stranu istine ne onoga sto neko zeli da budu ,pa ih je ugurao tu odakle sami nemogu da izadju nikako jer se taj sto ih je ugurao unapred pobrinuo da bude tako .

Znam, video sam dokaze, u Bibliji se spominje subota kao sedmi dan. Ali zasto onda sve hriscanske crkve slave nedelju kao sedmi dan? Oni i dalje smatraju jeretike one koji slave subotu kao sedmi dan, a hriscani su. I Bog je lepo rekao: Sest dana radi, a sedmi dan je odmor Gospodu tvome. Nemoj da radis nista u taj dan, ni ti, ni zena tvoja, ni deca tvoja, ni sluge tvoje, ni gost tvoj, ni stoka tvoja, ni zivince tvoje. A kad su Isususovi ucenici brali zito subotom, a fariseji ih grdili i govorili da ne postuju zakone Bozije, a Isus ih prozvao licemerima, on nije grdio ucenike za svojda dela iako su prekrsili Njegov zakon. Bog je rekao u Starom Zavetu: Oko za oko, zub za zub. A Isus u Novom kaze: Ako te neko udari po levom obrazu, okreni mu i desni. Ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Ispadne kao da i sam Bog krsi svoje zapovesti.

I u pravu si sto kazes da je nasem narodu potrebna reforma misli i vise znanja. Nas narod se potpuno odvojio od Crkve i od Boga. Zato se kod nas sekte mogu lako ''razmnozavati'', jer su Srbi verski neobrazovani. Kriv je naravno prosli sitem komunizma, kada se slavio Tito, a ne Isus. I krivi smo mi sto ne sirimo rec Boziju i sto dozvoljavamo da ateisticki sitem ulazi u nase skole, pa nam se deca okrecu sektama. Trebalo bi da nesto uradi, da se promeni sistem i uvedu verski predmeti po skolama kao obavezni i koji ce se ocenjivati. Mene vise grize savest kada ne govorim ljudima o Bozijim zakonima i o Bogu nego kada ne slavim subotu. Za mene je veci greh cutati kao kukavica i ne prenositi rec Boziju, nego kad radim sedmog dana. Mi kao hriscani bi tebalo da sirimo rec Boziju kao apostoli i da se borimo protiv ateizma, sekti i neznanjem kod ljudi. Trebali bi da se borimo da Srbi vise misle da li ce uci u Carstvo Nebesko nego da se brinu hoce li uci u EU. Ako to ne radimo, onda mi krsimo hriscanske zakone i dzaba nam i subota i nedelja i svih 10 zapovesti kada smo dozvolili da se sve ovo desava oko nas, a mi cutimo i ostavljamo znanje za nas kako bi se mi spasili.

Ja sam pravoslavni hriscanin, ostajem pri pravoslavnim obicajima jer su oni cuvali indeetit mojih predaka kada su neprijatelji okupirali nasu drzavu, zahvalan sam svim bivsim pravoslavnim patrijarsima koji su cuvali nas indetitet, jer ko zna da li smo Srbi, jer smo Srbi samo zato sto se izjasnjavamo kao pravoslavci.

 

[Glasnik.]

Ko kaze da su ucenuci krsili zakon branjem klasi?

Ucenuci su krsili jevrejska novuvedena pravila o subiti ne Bozja. I o tome sam gore opsirno pisao samo ti trebas da procitas ne ja.
O tome je vec diskutovano.

Zasto su danasnje generacije muslimana u bosni muslimani a ne hriscani kao njihovi preci?
Znaci li to da njihovi preci nikada nisu bili hriscani zato sto su ovi svi muslimani jos uvek?
Ako na to znas odgovor onda i imas odgovor zasto mnogi drze nedelju.
Koji je to sedmi dan koji je Bog izdvijio od svih dana?

 

[gost 268930]

BIBLIJSKE ČINJENICE O SEDMOM DANU

1. Nakon šest dana djelovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1‐3)
2. Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba
rodi kasnije postaje njezinim rođendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom
odmora ‐ subotnjim danom.
3. Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zamijeniti dan svog rođenja danom u koji nismo
rođeni? Ne. Isto tako ne možemo zamijeniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još
uvijek Božji subotni dan.
4. Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5. On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6. Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1‐3)
7. Subota je ustanovljena prije pada u grijeh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni poslije pada u grijeh.
8. Isus je rekao da je subota načinjena za čovjeka (Marko 2,27); što znači za sve Ijude bez obzira na vrijeme u kome
su živjeli i narod kome su pripadali.
9. Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sjećamo tog
veličanstvenog događaja.
10. Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1‐3)
11. Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12. To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina prije nastanka jevrejske nacije.
13. Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek „subotom Gospoda Boga tvojega.“ Ljudi trebaju pažljivo
obilježiti Božji sveti dan odmora.
14. Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15. Ona je prije Sinaja bila dio Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27‐29)
16. Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Mojsijeva 20,1‐17) Zapovijest o suboti kao danu odmora
nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovijesti.
17. Zapovijest o suboti kao i sve ostale zapovijesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18. Svaku zapovijest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19. Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20. Ploče na kojima je bio ispisan Božji zakon čuvane su u Kovčegu zavjeta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva
10,1‐5)
21. Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34,21)
22. Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
23. Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24. Bog je obećao da će Jerusalim zauvijek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25. U svojoj kasnijoj istoriji dospjeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26. I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovijest o suboti. (Jeremija 17,27)
27. Bog je obećao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28. Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hrišćansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29. Bog će uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
30. Bog nas poziva da je zovemo „slavnom“, a ne „starom jevrejskom subotom“ ili „jarmom ropstva.“ (Isaija 58,13)
31. Budući da su „mnoge generacije“ gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32. Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
33. Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je slijedio primjer svoga Oca.
Zar da ne slijedimo siguran primjer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34. Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35. Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posvećeni dan držao i poštovao.
36. On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmjerene čovjeku. (Мarко 2,23‐28)
37. Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1‐13)
38. Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije „po zakonu.“ (Matej 12,12)
39. On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i poslije Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40. Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom tijelu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan.
(Luka 23,56)
41. Mnogo godina poslije Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u „subotnji dan“ vrlo nadahnuto propovijeda o planu
spasenja čovjeka. (Djela 13,14)
42. Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su riječi
čitali svake subote. (Djela 13,27)
43. Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i
propovijedanje Božje riječi. (Djela 13,44)
44. Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Djela 13,42)
45. Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. u prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu.
(Djela 15,21)
46. Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovijedi i molitvene sastanke. (Djela 16,13)
47. Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s prisutnima proučavao Bibliju. (Djela 17,2.3)
48. Propovjednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje riječi na skupovima koji
su održani subotom. (Djela 17,2)
49. U knjizi Djela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Djela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50. Jevreji i vjernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u
apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa Jevrejima.
51. Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52. Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: „Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagriješih.“
(Djela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53. Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavjetu.
54. Nijednom riječju u Novom zavjetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promijenjena.
55. Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56. Nijedan hrišćanin prije ili poslije Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom
zavjetu nije zabilježen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vjernika rane hrišćanske Crkve.
57. U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.
58. Subota će biti vječno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59. Subota kao dan odmora važan je dio Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom
na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije
došao poništiti Zakon: „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...“ (Matej 5,17)
60. Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon
podređivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedjelje dio je Ijudske tradicije.

 

[gost 268930]

BIBLIJSKE ČINJENICE O PRVOM DANU SEDMICE (NEDJELJI)

1. Prve riječi zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedjelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1‐5) Ovo
je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.
2. Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8‐11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3. Nijedan patrijarh nikada nije svetkovao nedjelju.
4. To nije činio nijedan prorok.
5. Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000
godina.
6. Sam Bog naziva ga „radnim – težačkim“ danom. (Jezekilj 46,1)
7. Bog nije počivao u taj dan.
8. Bog ga nikada nije blagoslovio.
9. Hristos nikada nije počivao u taj dan.
10. Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio
šest dana u sedmici.
11. Apostoli su radili nedjeljom.
12. Apostoli je nikada nisu posebno izdvojili.
13. Crkva je nikada nije blagoslovila.
14. Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
15. Nikada nije bila posvećena.
16. Nijedan zakon božanskog porijekla nije odredio svetkovanje nedjelje.
17. Novi zavjet ne zabranjuje rad tog dana.
18. Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19. Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20. Nikakvo pravilo ne određuje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga
svetkujemo?
21. Nedjelja nikada nije nazvana „hrišćanskom subotom.“
22. Nikada nije nazvana subotom.
23. Nigdje nije nazvana Gospodnjlm danom.
24. Nigdje nije nazvana danom odmora.
25. Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26. Nedjelja je nazvana jednostavnim imenom: „prvi dan sedmice“ ili tačnije „prvinom šabata.“
27. Isus je nikada nije spomenuo.
28. Nedjelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29. Nijednu riječ u korist nedjelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30. Prvi dan sedmice u cijelom Novom zavjetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1;
Marko 16,2.9: Luka 24,1; Jovan 20,1.19; Djela 20,7; 1. Korinćanima 16,2.
31. Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32. Pavle je pozvao prve hrišćane da nedjeljom obavljaju svoje svjetovne poslove. (1. Korinćanima 16,2)
33. U cijelom Novom zavjetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio
večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Djela 20,5‐12)
34. Ne postoji nijedna nagovijest da je neki sličan sastanak održan prije ill poslije toga.
35. Apostoli i vjernici prve Crkve nijesu imali običaj da se nedjeljom okupljaju.
36. Nije postojala nikakva obaveza da se hleb lomi nedjeljom.
37. Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Djela 20,7)
38. Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoći tj. do zore. (Djela 20,7‐11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a
učenici su to činill svakog dana. (Djela 2,42‐46)
39. Biblija nigdje ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska
tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1‐9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas između
ostaloga podsjeća па Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3‐5)
Mesija je svojim vaskrsenjem ispunio Praznik prvina koji je te godine padao u prvi dan sedmice, i ništa više od toga se
ne može pripisati tom danu.
40. Novi zavjet nigdje ne spominje promjenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana

 

[Eleleth]

To su sukobi crne Saturnove lože Sabatai koji uvodi Sabat ili Saturday s bjelom ložom sljedbenika Sunca SUNDAY .
Oni su samo extremi koji udaraju gabarite sukoba u svjetu.
Sinteza nije njima zadatak.
Ja i još neki smo za sinteziranje..
Nema nas puno ali...

 

[ortanan]

Izvinjavam se za kašnjenje i verovatno promašenu temu u ovom trenutku. Međutim moram da odgovorim na neka tvoja pitanja koja si mi postavio ranije.
Kažes da nedelja ništa nije značila prvim hrišćanima. Pa ne bih se složila sa tobom. To je za njih bio dan nade i radosti. Tog dana je Spasitelj vaskrsao i njihova vera je toga dana dobila smisao.
Uhvatiću se za jednu tvoju rečenicu koja govori da hrišćani treba da slave subotu da bi se sećali stvaranja sveta. Interesantna ideja.
Znači treba pamtiti stvaranje sveta, a Hrista staviti po strani. Zaboraviti Ga potpuno, osim onog jednog dana u godini-Uskrsa. A i to, po mogućstvu treba zaboraviti ili ga samo obeleziti prigodnom svečanošću. Ma bitnije je stvaranje sveta od Bozijeg dela spasenja. Evin greh je bitniji od Iskupljenja tog greha.
Kažes još da je subota u genima svih živih bića. Zašto se onda u deset Božijih zapovesti objašnjava zašto je potrebno slaviti subotu, ako ona postoji od stvaranja sveta? I da li taj sedmi dan još traje? Jer nema onoga: “I bi veče i bi jutro…” Znači, po vama Bog se i dalje odmara od stvaranja. Pa ko onda ućini sva ona dela u Svetom Pismu? I još jedna stvar, Bog stavlja sedmi dan kao ZAVET između Njega i Izrailja do veka, ali ipak se u Poslanici Jevrejima kaže i ovo:
„Јеr reče negdje za sedmi dan ovako: I počinu Bog u dan sedmi od svih djela svojih
А оvdje оpet: Neće ući u počinak moj
Pa poneki imaju da uđu u njega, a oni kojima je najprije javljena radosna vijest ne uđoše zbog nepokornosti,
To opet odredi jedan dan „Danas“, govoreći preko Davida, poslije tolikoga vremena, kao što reče: Danas, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša.
Jer da je njih Isus Navin uveo u počinak, ne bi se poslije toga govorilo o nekom drugom danu. ( a o kom?).
Prema tome, narodu Božijem tek predstoji počinak
Jer ko je ušao u odmor njegov i sam je počinuo od djela svojih, kao i Bog od svojih.
Postarajmo se, dakle da uđemo u taj počinak, da ne bi ko pao po istom primeru nepokornosti..“ (Poslanica Jevrejima 4 glava 4-11 stiha) ali i sledeće
„Ali kada se menja sveštenstvo, mora se promeniti i zakon.“ Posl. Jevr. 7, 12.

Tačno je jedino to da Hristos, govoreći o zapovestima nista novo nije rekao, ali On produbljuje naš odnos i olakšava nam da sagledamo način na koji da najbolje ispunjavamo zapovesti. Na kraju isticanjem ovakvih stvari On nam daje upute kako da se borimo protiv sebe.
Zanimljiva mi je i ta tvoja logika kojom razmišljaš. Jevreji su se obrezivali radi zaveta sa Bogom a kod hrišćana je to stvar ličnog izbora? Izvini, ali kako ti reče: „BOZIJI ZAKON JE NEDELJIV“ za sve. Znači ili ga SVI poštujemo U CELINI ili ga ne poštujemo uopšte.
A evo nekih izvoda iz Svetog Pisma Novog Zaveta o Zakonu. Zašto samo Novi Zavet? Pa pitanje je vezano za hrišćane, a ova Knjiga je pisana radi objašnjenja hrišćanskih stavova:
1. Dela apostolska (D.a.), glava 15 stihovi 5-29 (posebno pogledati stih 29.) Da li se pominje ili ističe subota? Pretpostavljam da bi u takvoj situaciji, kada su ljudi zbunjeni apostoli, ipak makar pomenuli subotu, jer se ona ipak nije podrazumevala za one hrišćane koji su došli iz mnogoboštva.
2. Isto, glava 20, 7 stih. Pa da ga pogledamo:
„A u prvi dan nedelje KADA se sabraše učenici da lome hleb...“
Nekako ne vidim da se govori o večeri, već o danu. Dalje, učenici su se sastali DA LOME HLEB a ne da prate svetog apstola Pavla, Upravo suprotno. Sveti apostol govori učenicima JER ĆE PUTOVATI. Jedna radnja (skup) nije direktno vezana za drugu (govor svetog apostola i njegovo putovanje). Znači iz priloženog se vidi da su učenici ovakve sastanke održavali često,ali da je ovaj poseban zbog rastanka sa svetim Pavlom. Njegov govor se produžio u ponoć, što znači da je trajao dugo o čemu nam govori i događaj sa zaspalim momkom.
3. Poslanica Rimlj, sv. ap. Pavla 3 glava, stihovi 19-31 i dalje
4. Posl. Galatima, 3 gl. Stihovi 8-14 15 i dalje.
ITD.
Nešto ne vidim da sveti apostol Pavle tu govori o Zakonu kao o nečem dobrom što spasava. Ne izdvaja ni Dekalog. A pri tom izdvaja ljubav, delovanje Svetog Duha. Zakon naziva čaki i onim što nas osuđuje. Na kraju nigde on, koji je apostol neznabožaca, ne pominje subotu kao dan koji je najvažniji u Spasenju.
Pitaću te jedno pitanje, kao što si ti pitao mene. Zašto u istoriji Crkve nema pomena o promeni subote na nedelju? Pazi, to je IV vek, hrišćani su samo do pre par godina stradali za Hrista, umirali u mukama. Ne misliš li da bi se, ako ništa drugo, bunili neki hrišćani verni “originalnom” hrišćanstvu?. Svakako bi neko pisao o tome, makar kao o pobedi nad jeresi subote. Pa o mnogim drugim je pisano (ikonoborstvu, bogumilima, Ariju i dr).
-nastavak sledi-

 

[ortanan]

Pitaću te jedno pitanje, kao što si ti pitao mene. Zašto u istoriji Crkve nema pomena o promeni subote na nedelju? Pazi, to je IV vek, hrišćani su samo do pre par godina stradali za Hrista, umirali u mukama. Ne misliš li da bi se, ako ništa drugo, bunili neki hrišćani verni “originalnom” hrišćanstvu?. Svakako bi neko pisao o tome, makar kao o pobedi nad jeresi subote. Pa o mnogim drugim je pisano (ikonoborstvu, bogumilima, Ariju i dr).
Šta pravoslavni duhovnici IV i V veka kažu o rimskom papi ne znam u ovom trenutku, ali znam da je u to vreme Crkva bila jedna. Rimski patrijarh, ili njegovi izaslanici su često bili arbitri u mnogim pitanjima vere u koje danas ne sumnjamo (Hristova priroda, Simvol vere, Kanon Svetog Pisma i.t.d.), jer je Istočna Crkva bila potresana različitim jeresima koje su morale biti rešene.
U Delima apostolskim 17 glavi stihovima 22-23 (pa i dalje) sv. apostol Pavle je, propovedajući Grcima u Atini, pokazao na kip boga koji nije imao ime i rekao (parafraziram) „O ovom bogu, koga ne znate vam govorim“ Pa zar to nije hristijanizovanje paganskog boga? Ili bar korišćenje istog zbog propovedi o Hristu?
Hajde da vidimo kome apostoli propovedaju po sinagogama subotom? Pa Jevrejima, naravno! Oni su se tada, a i danas tamo okupljali, a govorio je i Grcima koji su bili izvan sinagoga. Da li ti propovedaš subotom recimo, pred Pravoslavnim hramovima? Svakako da ideš na okupljanja tvoje zajednice da zajedno proslavljate Boga i čitate Sveto Pismo (ovo samo ako slavite subotu).
A da Bog nije posvetio nedelju nisi u pravu. Pročitaj Dela apostolska 2 glavu, stihove 1-4. Jer pedeseti dan od Vaskrsne nedelje jeste opet nedelja. Pa zar silazak Svetog Duha nije posvećenje jednog dana (u ovom slučaju nedelje)?
Možda će se ponovo izgraditi Hram i iznova žrtvovati jaganjci, ali nešto i dalje sumnjam da će to raditi i hrišćani. Mi u hram ne smemo da uđemo, jer smo nečisti prema Jevrejskom Zakonu.
I na kraju: Zakon osuđuje one koji su pod njim, dok Duhom možemo sve činiti kaže sv. ap. Pavle u Poslanici Galatima. Subota je deo Zakona Starog Zaveta. Iako tako izgleda ona NIJE deo Novog Zaveta, jer centralna tema Novog Zaveta JESTE Vaskrsenje, a ne stvaranje sveta i DELOVANJE SVETOG DUHA a ne sledovanje Zakonu.
Toliko od mene, vi nastavite dalje, obzirom da znam da nećete promeniti stav. Ja ću se posvetiti mom životu. S’Bogom!

 

[Glasnik.]

Hrista slavimo na stotine nacina.
Subotom ne slavimo stvaranje sveta nego Boga tvorca. Priznajemo ga kao tvorca.

Ako neko hoce da slavi Hrista nekim danom neka to cini.
Ali niko nema pravo da ukida Bozju zapovest zbog toga.

Ne postoji razlog.

 

[ortanan]

Hrista slavimo na stotine nacina.
Subotom ne slavimo stvaranje sveta nego Boga tvorca. Priznajemo ga kao tvorca.

Ako neko hoce da slavi Hrista nekim danom neka to cini.
Ali niko nema pravo da ukida Bozju zapovest zbog toga.

Ne postoji razlog.

Znači, ako slavimo Hrista, onda ne slavimo Boga? I izgleda da, ako Boga slavimo kao Spasitelja, ne slavimo Ga kao Tvorca? Hristos i jeste drugo lice Bozije, Sin Boziji.
Ovo mi govori da argumente više nemaš, ali nećeš da se odrekneš subote. Pa slavi je i dalje, ja ću slaviti nedelju i Hrista kao Spasitelja. I da ponovim još jednom:

"Ali kada se menja sveštenstvo, mora se promeniti i zakon.“ Posl. Jevr. 7, 12.
S' Bogom!

 

[Glasnik.]

Kako ne slavite Boga kad je Hristos Bog?

Ocigeldno nisi citao Sveto pismo kad to neznas?

Slavite Hrista kako god hocete to je vas problem.
Ali sta ima to veze sa time sto ukidate Bozju zapovest?

Ne slavi se Hristos kada se Bozja zapovest ukida.

Nemoze niko da ukine Bozju zapovest koja ne smeta vasem slavljenju Hrista Boga.

Bog je dao subotu da ga slabvimo i priznajemo kao tvorca.

On ju je stvorio u raju.
To je rodjendan zemlje.

Niko nermoze da promeni svoj rodjendan pa nikako ni onaj koji je Bog odredio.

Imaste nedelju pa slavite Hrista radi cega hocete.

Ali to nije i nemoze da bude razlog da ukinete zuapovest Bozju o suboti zbog toga.

Da slavite Hrista u subotu pa da ju ukinete kao dan odmora jer vam smeta da bi ste slavili Hrista.
Ali vi slavite nedelju, subota ne smeta nista.

 

[ortanan]

Kako ne slavite Boga kad je Hristos Bog?

Ocigeldno nisi citao Sveto pismo kad to neznas?

Slavite Hrista kako god hocete to je vas problem.
Ali sta ima to veze sa time sto ukidate Bozju zapovest?

Ne slavi se Hristos kada se Bozja zapovest ukida.

Nemoze niko da ukine Bozju zapovest koja ne smeta vasem slavljenju Hrista Boga.

Bog je dao subotu da ga slabvimo i priznajemo kao tvorca.

On ju je stvorio u raju.
To je rodjendan zemlje.

Niko nermoze da promeni svoj rodjendan pa nikako ni onaj koji je Bog odredio.

Imaste nedelju pa slavite Hrista radi cega hocete.

Ali to nije i nemoze da bude razlog da ukinete zuapovest Bozju o suboti zbog toga.

Da slavite Hrista u subotu pa da ju ukinete kao dan odmora jer vam smeta da bi ste slavili Hrista.
Ali vi slavite nedelju, subota ne smeta nista.

Samo da te upozorim: ne čitaš postove, ili bar ne cele. Da si čitao znao bi da sam ti prebacila da TI ne veruješ u Hrista a ne ja tj moja crkva.
Ovako, ostaješ sam u svojoj ubeđenosti da si najpametniji i da sve znaš. I još nešto: NE SLAVIMO MI HRISTA ZBOG TAMO NEČEGA ŠTO JE URADIO, VEĆ ZBOG VASKRSENJA koje se, za tvoju informaciju desilo u NEDELJU a ne bilo koji drugi dan.

 

[Glasnik.]

Ljudi uvedu svoja pravila pa osudjuju druge radi svojih pravila.
Tako su jevreji uveli neka svoja pravila o suboti koja Bogcnije uveo. Pa kazu ko ih nzi ne drzi ne sluzi Bogu.
Pa su cak i Hristu prebacili da ne sluzi Bogu ako ih ne drzi.
Isus im kaze, zasto ukidate zapovest Bozju radi zapovesti ljudskih.
Strasno je kad ljudi odredjuju kako da sluze Bogu a ne gledaju sta je Bog odredio da mu sluzimo.
A jos strasnije kada uklone to sto je Bog odredio pa postave svoje nesto na to mesto
A onda cine tako kao da Bogu sluze.

Znas li sta je pasha i koliko puta se u godin
i slavila ?

 

[ortanan]

Da znam. To je Praznik beskvasnih hlebova. Slavila se u sećanje na Izlazak iz Egipta i to na onu noć kada je Bog pobio sve prvence po Egiptu. Slavila se sedam dana u toku kojih nije smelo da se jede ništa sa kvascem. Peklo se jagnje sa svim iznutricama. Koliko puta u godini se slavilo? Slavila se, koliko ja znam jedanput godišnje u jevrejskom prvom mesecu, 14. dana.
Zadovoljan odgovorom?

 

[gost 268930]

Samo da te upozorim: ne čitaš postove, ili bar ne cele. Da si čitao znao bi da sam ti prebacila da TI ne veruješ u Hrista a ne ja tj moja crkva.
Ovako, ostaješ sam u svojoj ubeđenosti da si najpametniji i da sve znaš. I još nešto: NE SLAVIMO MI HRISTA ZBOG TAMO NEČEGA ŠTO JE URADIO, VEĆ ZBOG VASKRSENJA koje se, za tvoju informaciju desilo u NEDELJU a ne bilo koji drugi dan.

Ali šta smeta subota slavljenju Isusa u nedjelju?

 

[Servant of God]

Znači treba pamtiti stvaranje sveta, a Hrista staviti po strani. Zaboraviti Ga potpuno, osim onog jednog dana u godini-Uskrsa.

A možda da se prisetiš na Pashi? Na Praziku beskvasnih hlebova? Šta misliš o tome?

„Јеr reče negdje za sedmi dan ovako: I počinu Bog u dan sedmi od svih djela svojih
А оvdje оpet: Neće ući u počinak moj
Pa poneki imaju da uđu u njega, a oni kojima je najprije javljena radosna vijest ne uđoše zbog nepokornosti,
To opet odredi jedan dan „Danas“, govoreći preko Davida, poslije tolikoga vremena, kao što reče: Danas, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša.
Jer da je njih Isus Navin uveo u počinak, ne bi se poslije toga govorilo o nekom drugom danu. ( a o kom?).
Prema tome, narodu Božijem tek predstoji počinak
Jer ko je ušao u odmor njegov i sam je počinuo od djela svojih, kao i Bog od svojih.
Postarajmo se, dakle da uđemo u taj počinak, da ne bi ko pao po istom primeru nepokornosti..“ (Poslanica Jevrejima 4 glava 4-11 stiha)

Pa o bilo kom danu....zar je toliko teško razumeti jednstavne reči?

„Ali kada se menja sveštenstvo, mora se promeniti i zakon.“ Posl. Jevr. 7, 12.

Ne možeš sada vaditi reči iz konteksta i pozivati se na to. Ti možeš na ovaj način prevariti drugog, ali na taj način varaš i samuu sebe.
Kako dalje čitaš isto poglavlje, nailaziš na 18 stih: "Dаkle, pređаšnjа zаpovest se ukidа zbog svoje slаbosti i beskorisnosti." Da bi ovo što bolje raumela moraš pročitati ceo kontekst.

Jevreji su se obrezivali radi zaveta sa Bogom a kod hrišćana je to stvar ličnog izbora?

Upravo tako. Jevreji su bili u obavezi da se obrezuju jer je Bog odlučio da preko njih reši problem greha. Njima je bilo najviše dato i od njih se najviše i traži. Jevreji će zato biti najviše šibani i kažnjivani.

1. Dela apostolska (D.a.), glava 15 stihovi 5-29 (posebno pogledati stih 29.) Da li se pominje ili ističe subota? Pretpostavljam da bi u takvoj situaciji, kada su ljudi zbunjeni apostoli, ipak makar pomenuli subotu, jer se ona ipak nije podrazumevala za one hrišćane koji su došli iz mnogoboštva.

Kada bi čitala pažljivo razumela bi. Apostoli su propovedali Božju reč nznabošcima...narodima koji ne poznaju Boga. Razumno je očekivati da im se govori o osnovnim načelima zakona...da se ne kurvaju, ne klanjaju idolima, ne prinose im žrtve i sl. Stih 28, 29 lepo kaže: "Jer Sveti Duh i mi odlučili smo dа ne stаvljаmo nikаkvo dodаtno breme nа vаs, osim ovogа što je potrebno: uzdržаvаti se od onogа što je žrtvovаno idolimа, od krvi, od udаvljenogа i od bludа. Ako se od svegа ovogа čuvаte, biće vаm dobro. Ostаjte zdrаvo!"
Dakle, nisu želeli da im stavljaju veli teret koji ne mogu podići, već onoliko koliko mogu poneti.

2. Isto, glava 20, 7 stih. Pa da ga pogledamo:
„A u prvi dan nedelje KADA se sabraše učenici da lome hleb...“
Nekako ne vidim da se govori o večeri, već o danu. Dalje, učenici su se sastali DA LOME HLEB a ne da prate svetog apstola Pavla, Upravo suprotno. Sveti apostol govori učenicima JER ĆE PUTOVATI. Jedna radnja (skup) nije direktno vezana za drugu (govor svetog apostola i njegovo putovanje). Znači iz priloženog se vidi da su učenici ovakve sastanke održavali često,ali da je ovaj poseban zbog rastanka sa svetim Pavlom. Njegov govor se produžio u ponoć, što znači da je trajao dugo o čemu nam govori i događaj sa zaspalim momkom.
3. Poslanica Rimlj, sv. ap. Pavla 3 glava, stihovi 19-31 i dalje
4. Posl. Galatima, 3 gl. Stihovi 8-14 15 i dalje.
ITD.

Prevod koji ja koristim kaže: "Prvog dаnа u sedmici, kаd smo se okupili nа obrok.." Dakle, kada su se okupili da jedu...prvog dana u sedmici... Ne znam šta ovim želiš da kažeš.

Nešto ne vidim da sveti apostol Pavle tu govori o Zakonu kao o nečem dobrom što spasava. Ne izdvaja ni Dekalog. A pri tom izdvaja ljubav, delovanje Svetog Duha. Zakon naziva čaki i onim što nas osuđuje. Na kraju nigde on, koji je apostol neznabožaca, ne pominje subotu kao dan koji je najvažniji u Spasenju.

Kaže se da se čovek ne spašava delima, već isključivo blagodaću Isusa Hrista, što je tačno. Ali ako ti nemaš dela, možeš verovati u Boga koliko hoćeš, ako se ti kurvaš, kradeš i td, ti nema šta da tražiš na obećanoj zemlji.
Šabat nije najvažniji u spasenju, on je samo u svrsi službe Bogu...da se što bolje približimo Bogu. Postoje mnogo bitnije stvari od držanja Šabata.

Zašto u istoriji Crkve nema pomena o promeni subote na nedelju? Pazi, to je IV vek, hrišćani su samo do pre par godina stradali za Hrista, umirali u mukama. Ne misliš li da bi se, ako ništa drugo, bunili neki hrišćani verni “originalnom” hrišćanstvu?. Svakako bi neko pisao o tome, makar kao o pobedi nad jeresi subote. Pa o mnogim drugim je pisano (ikonoborstvu, bogumilima, Ariju i dr).

Pa ima, ali ti nisi upućena. Bog kaže, "izgibe moj narod jer je bez znanja":
Evo ti ukratko razvoj savremnog "hrišćanstva", i otpad od izvornog Hrišćanstva:

- u 2. veku neki hrišćani, da ne bi bili identifikovani kao Jevreji, počeli su da praznuju nedelju umesto Šabata
- oko 300. godine prvi put je zabeležen slučaj da se hrišćani mole za mrtve
- otprilike u isto vreme Crkva otvara svoja vrata za učenje o besmrtnosti ljudske duše
- 321. godine prvi rimski hrišćanski imperator Konstantin je uveo zakon o praznovanju nedelje
- U 4. veku prvi put počinje obožavanje anđela i mrtvih svetaca
- 294. godine uvodi se misa kao način obožavanja Boga
- 431. godine na Vaseljenskom saboru u Efesu doneta je odluka o obožavanju Marije
- 538. godine rimski car Justinijan donosi dekret kojim papi daje ovlašćenje da može da progoni one koje smatra jereticima
- 593. godine papa Grgur Veliki prvi put uvodi u hrišćansku doktrinu učenje o čistilištu
- oko 600. godine počinju da se upućuju molitve Mariji
- 788. godine počinju da se obožavaju krst, ikone i različite relikvije
- oko 850. godine počinje da se koristi “sveta voda”
- u 11. veku misa ili žrtva postaje obavezna
- papa Hildebrant uvodi celibat
- na saboru u Veroni 1184. prvi put je uspostavljena Inkvizicija koja je trebala da se pozabavi jereticima
- 1190. godine je počela prodaja oproštajnica
- 1215. godine papa Inoćentije III je proglasio dogmu o transupstancijaciji - verovanje da se prilikom konzumiranja hleba i vina u crkvenoj službi, hleb pretvara u meso – Hristovo pravo telo, a vino u pravu krv – Hristovu krv. Danas se objavljuju slike sa “čudima” ovakvog pojavljivanja mesa i krvi.
- 1229. godine Biblija je bila zabranjena knjiga i stavljena na spisak knjiga koje članovi crkve ne smeju da čitaju.
- 1439. godine prvi put se učenje o čistilištu prihvata kao dogma
- 1545. godine Tridetinski koncil je odlučio da tradicija ima istu vrednost i autoritet kao i Biblija
- 1854. godine proglašena je dogma o bezgrešnom začeću Marije
- 1870. godine proglašena je dogma o nepogrešivosti rimskog pape
- 1950. godine doneta je dogma da se Devica Marija uznela na nebo i sedi s desne strane Oca
- 1910. godine zvanično je započeo ekumenski pokret kada su se svi predstavnici protestanata okupili u Edinburgu, Škotska. Ovaj kongres je nazvan “Svetska misionarska konferencija”. Tema je bila “Kako evangelizirati svet bez borbe?” Dakle, kako da hrišćani međusobno ne ratuju. Donešen je zaključak da u svim ne-hrišćanskim zemljama postoji “jedna nepodeljena hrišćanska crkva” (ne mogu se stvarati različite crkve).
- 1948. godine u Amsterdamu je održan drugi veliki ekumenski skup u kojem je učestvovao 351 delegat iz 147 protestanskih zemalja i tada je osnovan “Svetski savez crkava”. Danas preko 300 crkava čini “Svetski savez crkava” sa preko 400 miliona vernika. Centar ovog Saveza je u Ženevi. Prvih 12 godina samo su protestanti bili članovi ovog Saveza.
- 1961. godine sve pravoslavne crkve su postale članice ovog Saveza.
- Rimokatolička crkva, koja broji oko milijardu članova širom sveta, još uvek nije članica ovog Saveza. Ona čeka da ostali ujedinjeni hrišćani traže prijem pod njeno okrilje i pridruže joj se.
- 1964. godine održan je Drugi vatikanski koncil. Tada su prvi put svi protestanti nazvani “odvojenom braćom”. Ova “odvojena braća” mogu da budu primljena u okrilje crkve samo ako priznaju vrhovnu vlast rimskog pape i ujedine se sa rimskom crkvom.
- 1991. godine prvi put u istoriji rimski papa je imao ekumensku službu sa dva luteranska sveštenika u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Luteranski sveštenik je tada izjavio: “Došao je dan kada treba da kažemo da nesporazumi iz vremena Reformacije više nisu validni.”
- 1994. godine jedan drugi luteranski sveštenik (Pol Krauč) je izjavio: “U suštini naša teologija je potpuno ista. Neke doktrinalne razlike su samo stvar semantike (problem reči). Tako da ja svim kritičarima teološkog jedinstva kažem: ‘Odlazite u ime Hristovo!’ Dođimo zajedno u duhu ljubavi i jedinstva."

 

[Servant of God]

Samo da te upozorim: ne čitaš postove, ili bar ne cele. Da si čitao znao bi da sam ti prebacila da TI ne veruješ u Hrista a ne ja tj moja crkva.
Ovako, ostaješ sam u svojoj ubeđenosti da si najpametniji i da sve znaš. I još nešto: NE SLAVIMO MI HRISTA ZBOG TAMO NEČEGA ŠTO JE URADIO, VEĆ ZBOG VASKRSENJA koje se, za tvoju informaciju desilo u NEDELJU a ne bilo koji drugi dan.

A da slaviš nedelju te je Isus naučio? Ili ljudska tradicija?

 

[Servant of God]

Da znam. To je Praznik beskvasnih hlebova. Slavila se u sećanje na Izlazak iz Egipta i to na onu noć kada je Bog pobio sve prvence po Egiptu. Slavila se sedam dana u toku kojih nije smelo da se jede ništa sa kvascem. Peklo se jagnje sa svim iznutricama. Koliko puta u godini se slavilo? Slavila se, koliko ja znam jedanput godišnje u jevrejskom prvom mesecu, 14. dana.
Zadovoljan odgovorom?

A da li znaš koje je ispunjenje pashe i beskvasnih hlebova? I na šta treba da nas potsećaju ta dva praznika?

 

[Servant of God]

Ali šta smeta subota slavljenju Isusa u nedjelju?

"Pa subotu slave Jevreji, a znaš da smo mi Hrišćani...mi nećemo da se poistovećujemo sa Jevrejima....mi smo "novi" izabrani narod preko kog će Bog čudo da napravi."

 

[sigma man]

"Pa subotu slave Jevreji, a znaš da smo mi Hrišćani...mi nećemo da se poistovećujemo sa Jevrejima....mi smo "novi" izabrani narod preko kog će Bog čudo da napravi."

Mi smo stvarno cudo od naroda, jos uvek postojimo, a toliki su nas hteli unistiti. Do kad cemo opstajavati?

Koji dokaz postoji da je Isus vaskrsao u nedelju, a ne u subotu? Mozda je on postovao subotu pa je lepo sacekao nedelju? Po prorocanstvu je trebao provesti tri dana u zemlji, da li je to dokaz?

Bog je java, a san je laz.

Neki rekose ranije pri nekim ranijim razmatranjima desavanja u Nikeji kako je san sudbonosno odlucivao, pa se nesto pitam: Kakva je veza sna sa stvarnim desavanjima?

 

[Glasnik.]

sta nam je Gospod ostavio mesto pashe

 

[Servant of God]

Mi smo stvarno cudo od naroda, jos uvek postojimo, a toliki su nas hteli unistiti. Do kad cemo opstajavati?

Koji dokaz postoji da je Isus vaskrsao u nedelju, a ne u subotu? Mozda je on postovao subotu pa je lepo sacekao nedelju? Po prorocanstvu je trebao provesti tri dana u zemlji, da li je to dokaz?

Bog je java, a san je laz.

Neki rekose ranije pri nekim ranijim razmatranjima desavanja u Nikeji kako je san sudbonosno odlucivao, pa se nesto pitam: Kakva je veza sna sa stvarnim desavanjima?

Pa opstajemo isključivo zahvaljujući Bogu. Govorim o izvornom Hrišćanstvu koje se održalo do dana današnjeg. U pitanju je ogrovna manjina, ali u Božjim očima svakako većina. Tako da će ta "manjina" opstati do Hristovog dolaska.

Imaš u Jevanđelju po Luci 23 poglavlje, 54 stih: "A bio je dаn pripreme i bližilo se veče, početаk Šаbаtа." Kada se kaže dan pripreme misli se na petak, odnosno dan pripreme pred subotu, tj Šabat. Pa se dalje kaže, u 24 poglavlju: "Prvog dаnа u sedmici otišle su vrlo rаno do grobа, noseći mirise koje su pripremile." Dakle prvog dana, odnosno u nedelju. Pročitaj ceo ovaj kontekst u Bibliji da bi ti bilo jasnije.
Isus za vreme smrti nije proveo vreme u nikakvoj zemlji...pošto je došao kao čovek, ne kao Bog, On je i umro kao čovek...tako da je Isus prespavao taj period.

 

[kainos]

Pozdrav svima koji učestvuju na podforumu religji. Ono što želim reći da je subota dio moralnog Zakona koji nije ukinut. Jakov u 2,10 kaže ako pogriješimo jednu zapovijed, pogriješili smo cijeli Zakon...Promjena sa subote na nedjelju je bio proces koji je trajao par stoljeća. Bog se ne mijenja kaže Malahija...

 

[gost 268930]

Pozdrav svima koji učestvuju na podforumu religji. Ono što želim reći da je subota dio moralnog Zakona koji nije ukinut. Jakov u 2,10 kaže ako pogriješimo jednu zapovijed, pogriješili smo cijeli Zakon...Promjena sa subote na nedjelju je bio proces koji je trajao par stoljeća. Bog se ne mijenja kaže Malahija...

Pozdrav i tebi!
Bravo!

 

[gost 271475]

Hrista slavimo na stotine nacina.
Subotom ne slavimo stvaranje sveta nego Boga tvorca. Priznajemo ga kao tvorca.

Ako neko hoce da slavi Hrista nekim danom neka to cini.
Ali niko nema pravo da ukida Bozju zapovest zbog toga.

Ne postoji razlog.

ukinula je crkva.
a možda je bog lično dao odobrenje?
ili bog prosto ne postoji, a crkvi su odrešene ruke oko nebeskih pitanja i gura celu biblijsku priču vekovima u komercijalne svhe?
ipak je ovo stvar interne prirode i oni koji pljuju po crkvi pljuju na božje poslanike, indirektno i na boga... a vi ne možete da znate da li je bog u vreme promene dana odmora opet diktirao neki aneks. to znaju samo oni koji su sa njim na istim talasima.

 

[Чика Дејооо]

Pozdrav momci, nije me bilo dugo vremena.

Da nastavim raspravu o nedelji:

Ovako, Jevreji slave subotu kao sedmi dan, hriscani nedelju. Bog kaze: Sest dana radi a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu Tvome itd. Znaci kaze Sedmi dan, ne kaze subota. Mi smo izabrali nedelju kao sedmi dan da se prisecamo na dan vaskrsenja Hristosa, a i taj dan, nedelja, predstavlja vaskrsenje. Kod Rusa se nedelja kaze воскресенье, kod Engleza naziv nedelje je Sunday (dan Sunca), dok se subota kaze Saturday (sto bi smo mogli povezati sa nazivom paganskog boga Saturn). Onda muslimani kao sedmi dan proslavljaju petak, iako je velika slicnost izmedju njih i Jevreja. Sta bi onda znacilo? Da ce od 3 Avramske religije koje ispovedaju jednog Boga, dobiti ''milost'' samo ona sto slavi sabat?

I da. Car Konstantin je uveo nedelju kao sedmi dan na Prvom Vaseljenskom Saboru. Danasnje sekte, posebno adventisti ne postuju to delo cara jer je sa njim prisustvovao rimski papa i papa se slozio sa nedeljom kao sedmi dan, a oni papu smatraju ''djavoljim sinom''. Osim ovoga, car Konstantin je uradio i jos mnogo toga za hriscane. 313. Milanski edikt. Da nije bilo ovoga, i danas bi nas jurili i ubijali. Onda, ako je po vama Konstantin pogresio sa sedmin danom, zasto mu se Bog javio pre bitke i rekao da napravi hristogram (labarum, ovo sto je meni na avataru) na stitove svojih vojnika i na nebu mu se pojavile reci ''ovim znakom pobedjuj''? Jel Konstantin nevernik po vama i protivnik Boga jer je uveo nedelju ili nesto drugo?

E sad da pitam gospodina Glasnika. Da li si ti adventista ili si pravoslavni hriscanin?