Zasto su umrle obe dominentne koncepcije nase drzave - jugoslovenska i velikosrpska

[srpskiliberal]

Jos u 18. veku u srpskoj nacionalnoj eliti formirane su dve koncepcije buduce evolucije, afirmacije i emancipacije nase drzavnosti. Jugoslovenska i velikosrpska. Jugoslovenska ideja kod hrvatske i srpske elite, kao i velikosrpska ideja kod srpske elite, zapravo su bile produkt realnosti. Garasanin je cesto kritikovan zbog svog Nacertanija kao jugoslovenski ili velikosrpski ekspanzionista, ali je bio svestan apsolutne cinjenice da ako svaki "bantustan" dobije drzavicu, to ce biti nista drugo nego failed state - sto se pokazalo od vremena ratova za jugoslovensko nasledje do danasnjeg dana. Sama, tek oslobodjena, malena Srbijica, onako kopnom zakljucana, sa granicama na svakih 150 km nije mogla da se razvija ili opstane kao nezavistan subjekt. Sama svojim polozajem se nudila da je proguta bilo Austrija, bilo opet Turska, mozda cak Bugarska ili Italija. Ona je morala zbog svog opstanka, a i zbog zelje ostalih jugoslovena izvan Srbije, da se ponasa kao "hegemon". Tu neophodnost je Bec vrlo brzo shvatio i poduzimao odgovarajuce mere koje su bile kontraproduktivne. Shvatilo se vec krajem 19. veka da velikosrpski projekat nece ici, jer on ne bi bio slobodarski za ostale narode koje bi obuhvatila ta velika Srbija. Cak i da je formirana, velika Srbija bi morala biti federalna zbog nepremostivih regionalno-civilizacijskih razlika, bas kao sto je Jugoslavija morala biti federalna od samog njenog pocetka. Realnost nedovoljne brojnosti Srba, kao i centralisticke teznje "Sumadinaca, Beograda i pravoslavlja" su velikosrpskom projektu vezale ruke. Projekat velike Srbije je trajno umro u SFRJ gde je nacionalno kolebljiva masa u Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori dobila potpunu nacionalnu afirmaciju, a dokrajcen je ratovima za jugoslovensko nasledje gde su Srbi otisli iz Hrvatske i FBiH, a Srbija izgbila Kosovo.

Sto se jugoslovenske koncepcije tice, ona je u realnosti ipak imala sansu da uspe. Jugoslovenskim imenom su svi juzni Sloveni, bez obzira na etnicku, versku ili regionalnu pripadnost, mogli da se ogrnu. Aleksandrova ideologija integralnog, centralistickog jugoslovenstva - da se od Jugoslavije stvori nesto poput Britanije, nije mogla da uspe. Protiv te ideologije su dominantno bili Hrvati i katolici, ali u znacajnoj meri i Srbi. Sam Kralj je znao da ce biti ubijen, ali nije znao da li ce mu kroz grudi proci srpski crnorukaski, ustaski, bugaraski ili komunisticki metak. Ono sto treba naglasiti je da su Hrvati u apsolutnoj vecini bili za Jugoslaviju, pa cak i posle atentata u Skupstini. HSS nikada nije odustao od jugoslovenske ideje, samo sto su se zalagali za federalnu Jugoslaviju gde bi Hrvatska bila republika. Smatram da bi projekat integralnog jugoslovenstva uspeo da je Aleksandar federalizovao Jugoslaviju vec 1919, ali ne po nacionalnom, vec po regionalnom kljucu. Tako bi se napravila barijera etno-separatistima, ali bi opet "civilizacijske celine" bile zadovoljene stvojim autonomijama - cije je nepostojanje bila glavna zamerka kraljevom rezimu. Komunisti su shvatili neophodnost federalizacije, ali su posejali seme rata i zla tako sto su kombinovali nacionalni i regionalni kljuc. Regionalni metod je bio bolji od nacionalnog, ali je nacionalni bolji naspram mesovitog nacionalno-regionalnog. Ustav iz 1974. je skoro pa konfederalizovao Jugoslaviju i razbio Srbiju. To je bio pocetak kraja Jugoslavije, jer se otislo u drugi ekstrem - preterana hiperautonomija federalnih subjekata i nacinjen je disbalans snaga. Ispostavilo se da su Jugu mogli da drze na okupu samo celicne pesnice kralja Aleksandra i JBT-a, jer pravedan sistem nivelisanja odnosa u njoj nikada nije bio uspostavljen.
Kao sto rekoh, zbog naseg poraza u ratovima za Jugoslovensko nasledje u samoj Srbiji i medju Srbima ideja Jugoslavije je kompromitovana i postala nemoguca. Pogotovo otkako su Hrvatska i Slovenija u EU, koji je novi nadnacionalni projekat sa svojim beneficijama koji sigurno donosi za njih puno vise od nekakve nove jugoslovenske zajednice.

Dodao bih da je kod srpskih socijaldemokrata na celu sa Tucovicem postojao jos jedan koncept, a to je koncept Balkanske Federacije, medjutim i taj koncept, iako je bio realno moguc, da je ostvaren prosao bi kao Jugoslavija - s tim sto bi ratna razaranja bila mnogo veca i na sirem prostoru.

 

[Khal Drogo]

Smatram da bi projekat integralnog jugoslovenstva uspeo da je Aleksandar federalizovao Jugoslaviju vec 1919, ali ne po nacionalnom, vec po regionalnom kljucu. Tako bi se napravila barijera etno-separatistima, ali bi opet "civilizacijske celine" bile zadovoljene stvojim autonomijama - cije je nepostojanje bila glavna zamerka kraljevom rezimu.

Па краљевина СХС јесте "де факто" федерализована 1922.године, подијељена на 33 административне области искључиво по регионалном основу, са одређеним степеном аутономије административних јединица.

1929.године пришло се укрупњивању административних јединица, подјела на 9 бановина са нешто већим степеном аутономије

Иако код бановина није кориштен етнички префикс већ по ријекама, код граница бановина водило се рачуна и националном сегменту, на неки начин бјеше то степеница, прелазно рјешења ка формирању бановине Хрватске 1939.године, "де факто" државе у држави из које ће, истина захваљујући и великим свјетским промјенама, еволуирати монструм творевина ендехазија.

Ono sto treba naglasiti je da su Hrvati u apsolutnoj vecini bili za Jugoslaviju, pa cak i posle atentata u Skupstini. HSS nikada nije odustao od jugoslovenske ideje, samo sto su se zalagali za federalnu Jugoslaviju gde bi Hrvatska bila republika.

Ово је једноставно речено прекомотна тврдња. Могуће декларативно јесу били за Југославију (??), али дјеловање се сводило на стално генерисање проблема, укључујућии стварања сталног хаоса, посебно прије Рачићевић пуцњева, у скупштини краљевине СХС/Југославије, доктрина "што горе, то боље", знамо код практиковања такве доктрине куда води та прича.

Наравно да се у краљевини СХС лутало у тражењу рјешења, ваљало је премостити културолошке, вјерске и етничке разлике, анимозитете међу колективитетима, имали смо обједињене колико јучер непријатеље, народе који су ратовали једни против других, да би превазишли све те разлике, помирили народе оптерећене насљеђем прошлости, неопходно је прије свега вријеме, уз мудре и опрезне потезе и владара који ће бити дорастао изазовима. А точак историје је тих година ишао ка великим свјетским превирањима и промјенама, нова творевина није добила толико потребно вријеме, уз то насљедник краља Александра, кнез-намјесник Павле имао је најгору могућу особину владара, бјеше слабић, мекушац у времену које ће такву особину сурово казнити. Тако да та творевина, краљевина СХС/Југославија реално и није имала шанси. Тешко да би ту нека другачија рјешења, федерализација, већа или мања аутономија административних јединица, или пак јача централизација, ишта значајно промијенили.

 

[Damian Stark]

Ne postoji koncept velikosrpske države , to je izmišljotina suseda i zapada .

 

[Лички гусар]

Надробио си све и свашта. Никаква великосрпска опција није постојала. Каракурчевићи су се постарали да нема СРПСКЕ опције.

Постарали су се да нема ни србијанске а камоли српске. Искористили су све Србе да направе срње на Балкану дотад невиђено.
И под Турцима је Србима боље било.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па краљевина СХС јесте "де факто" федерализована 1922.године, подијељена на 33 административне области искључиво по регионалном основу, са одређеним степеном аутономије административних јединица.
Pogledajte prilog 947044
1929.године пришло се укрупњивању административних јединица, подјела на 9 бановина са нешто већим степеном аутономије
Pogledajte prilog 947049
Иако код бановина није кориштен етнички префикс већ по ријекама, код граница бановина водило се рачуна и националном сегменту, на неки начин бјеше то степеница, прелазно рјешења ка формирању бановине Хрватске 1939.године, "де факто" државе у држави из које ће, истина захваљујући и великим свјетским промјенама, еволуирати монструм творевина ендехазија.

Ово је једноставно речено прекомотна тврдња. Могуће декларативно јесу били за Југославију (??), али дјеловање се сводило на стално генерисање проблема, укључујућии стварања сталног хаоса, посебно прије Рачићевић пуцњева, у скупштини краљевине СХС/Југославије, доктрина "што горе, то боље", знамо код практиковања такве доктрине куда води та прича.

Наравно да се у краљевини СХС лутало у тражењу рјешења, ваљало је премостити културолошке, вјерске и етничке разлике, анимозитете међу колективитетима, имали смо обједињене колико јучер непријатеље, народе који су ратовали једни против других, да би превазишли све те разлике, помирили народе оптерећене насљеђем прошлости, неопходно је прије свега вријеме, уз мудре и опрезне потезе и владара који ће бити дорастао изазовима. А точак историје је тих година ишао ка великим свјетским превирањима и промјенама, нова творевина није добила толико потребно вријеме, уз то насљедник краља Александра, кнез-намјесник Павле имао је најгору могућу особину владара, бјеше слабић, мекушац у времену које ће такву особину сурово казнити. Тако да та творевина, краљевина СХС/Југославија реално и није имала шанси. Тешко да би ту нека другачија рјешења, федерализација, већа или мања аутономија административних јединица, или пак јача централизација, ишта значајно промијенили.

Kakva su bila ovlašćenja banovina?

 

[Khal Drogo]

Kakva su bila ovlašćenja banovina?

Надлежности бановине, односно бана обухватале су слиједеће послове (овдје стр.514);
- пољопривреда
- грађевина
- трговина и индустрија
- шуме и рудници
- социјална политика и здравство
- просвета

Јеси задовољан одговором?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Надлежности бановине, односно бана обухватале су слиједеће послове (овдје стр.514);
- пољопривреда
- грађевина
- трговина и индустрија
- шуме и рудници
- социјална политика и здравство
- просвета

Јеси задовољан одговором?

To su bile nadležnosti bana, zar ne? A ko je ban i kako se on bira?

 

[Khal Drogo]

A ko je ban i kako se on bira?

Одговорићу врло радо (уосталом имаш у приложеном дјелу, слиједећа стр. 515), међутим овдје имам проблем јер примјећујем образац комуникације како то раде тројица хрватских провокатора на овом птф када крену да тролују тему. Које сам и ставио на опцију игноре.
Зато бих прије одговора молио да напишеш која је сврха питања, и у ком правцу тачно "нишаниш"?

 

[Scott Isle]

Zbog vjerske i ostale banditske demokratije. Ovde drzava nije pravda, samo ono sto jeste i mora biti, nego politika sa puskama. Da se protjeruju ljudi, da se otima imvina, da se namecu tarife, carine, da neka mafija ima svoju granicu, da se koristi sila za politicke ciljeve. To je sve teroristicka banda tamo. Eto zato je propala. Jer je to sve teroristicka demokratska banda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Одговорићу врло радо (уосталом имаш у приложеном дјелу, слиједећа стр. 515), међутим овдје имам проблем јер примјећујем образац комуникације како то раде тројица хрватских провокатора на овом птф када крену да тролују тему. Које сам и ставио на опцију игноре.
Зато бих прије одговора молио да напишеш која је сврха питања, и у ком правцу тачно "нишаниш"?

Banovine su, kako stoji i u zaglavlju karte, bile upravne jedinice. One nisu bile autonomne, tako da se ne može govoriti niti o autonomiji niti federalizaciji.

Ta je država bila onoliko federalna koliko bismo to mogli reći za svaku državu koja je postojala u istoriji čovečanstva. Primera radi, i Francuska je federalizovana jerbo se deli na departmane. Ili, i Republika Srbija je federalizovana, jerbo se deli na Upravne okruge.

 

[Khal Drogo]

Banovine su, kako stoji i u zaglavlju karte, bile upravne jedinice. One nisu bile autonomne, tako da se ne može govoriti niti o autonomiji niti federalizaciji.

Ta je država bila onoliko federalna koliko bismo to mogli reći za svaku državu koja je postojala u istoriji čovečanstva. Primera radi, i Francuska je federalizovana jerbo se deli na departmane. Ili, i Republika Srbija je federalizovana, jerbo se deli na Upravne okruge.

Претпоставио сам да у том правцу "нишаниш". Мислим да превише тежиш поједностављивању, у данашој Србији просвјета и други наведени послови свакако нису у надлежности управних округа.

Но да одговорим на питање, у приложеном дјелу (овдје стр.515) пише;

Према прописима о организацији новоустановљених бановина органи бановина били су Бан и Банско веће. Бан је стајао „на челу бановине”, као „представник краљевске владе у бановини”. Бан је вршио „највишу политичку и општу управну власт у бановини. Бану припада право коначног решавања по свима предметима његове надлежности.” Законом о називу и подели Краљевине још је прописано да се Бан поставља краљевим указом на предлог председника министарског савета”. Ово решење вероватно је направљено по угледу на решење из Устава Јужноафричке Уније о администратору провинције кога је постављао генерални гувернер. Банско веће није било изборни орган него орган чије чланове „поставља и смењује на предлог бана министар унутрашњих послова”21. Првобитно је било предвиђено да банска већа броје од 20 до 30 чланова, али је убрзо овај број знатно повећан [Горшић 1936: 153–155, 158, 169; Čulinović 1959: 292].

Законом о подјели Краљевине је прописано да се Бан поставља краљевим указом на предлог предсједника министарског савјета.
И аутор приложене расправе у дјелу (М.Павловић) одмах у наставку иза приложеног цитата износи мишљење да је укидањем малих области и увођењем бановина, као и преношењем широког круга послова на Бана, режим Краља Александра више стварао привид федерализма и децентрализације, него што је то суштински и било, у чему може бити и има истине.
Но то опет захтјева засебну тему, у првом посту сам већ написао да не мислим да би другачија рјешења, федерализација, већа или мања аутономија административних јединица, или пак јача централизација, ишта значајно промијенили када је у питању судбина Краљевине СХС/Југославије.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Претпоставио сам да у том правцу "нишаниш". Мислим да превише тежиш поједностављивању, у данашој Србији просвјета и други наведени послови свакако нису у надлежности управних округа.

Но да одговорим на питање, у приложеном дјелу (овдје стр.515) пише;

Законом о подјели Краљевине је прописано да се Бан поставља краљевим указом на предлог предсједника министарског савјета.
И аутор приложене расправе у дјелу (М.Павловић) одмах у наставку иза приложеног цитата износи мишљење да је укидањем малих области и увођењем бановина, као и преношењем широког круга послова на Бана, режим Краља Александра више стварао привид федерализма и децентрализације, него што је то суштински и било, у чему може бити и има истине.
Но то опет захтјева засебну тему, у првом посту сам већ написао да не мислим да би другачија рјешења, федерализација, већа или мања аутономија административних јединица, или пак јача централизација, ишта значајно промијенили када је у питању судбина Краљевине СХС/Југославије.

Nadležnosti administrativnih jedinica nisu toliko bitne, uopšte. Jedno obavlja jedan činovnik, a drugo drugi. Suština je da je reč o upravo tome, o administrativnim jedinicama. Autonomija podrazumeva da postoje neki oblici samouprave; dakle da banovina ima ovlašćenja koje centralna vlast, izuzev eventualno u vanrednim okolnostima kao što su ratno i vanredno stanje, ne može nikako otuđiti. Ja to ne primećujem; ni o tome ko će biti ban nisu banovine odlučivale.

 

[Khal Drogo]

Nadležnosti administrativnih jedinica nisu toliko bitne, uopšte. Jedno obavlja jedan činovnik, a drugo drugi. Suština je da je reč o upravo tome, o administrativnim jedinicama. Autonomija podrazumeva da postoje neki oblici samouprave; dakle da banovina ima ovlašćenja koje centralna vlast, izuzev eventualno u vanrednim okolnostima kao što su ratno i vanredno stanje, ne može nikako otuđiti. Ja to ne primećujem; ni o tome ko će biti ban nisu banovine odlučivale.

Да, може се и тако гледати. Сама чињеница да бана поставља краљ својим указом а на приједлог предсједника министарског савјета говори да краљ има могућност да ту постави пажљиво одабрану личност која ће бити његова продужена рука.
Но ту је опет ствар виђења како ћемо гледати на аутономију, уопштено (ср.википедија)

Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као одређени степен самосталности мањег колективитета према већој целини....

Аутономијом се сматра одређени степен самосталности мањег колективитета према већој цјелини. Чим постоје надлежности над широким кригом послова, одређени степен самосталности постоји, Али се слажем и да је суштински важно колико та већа цјелина има надлежност да по потреби или свом нахођењу суспендује тај степен самосталности или самосталног одређивања правила подређене цјечине.
Овдје је тешко, немогуће, усагласити став и све се своди какав привид желе саговорници прогурати. Једна паралела, имамо годинама упорно негирање, па и форумаша на овом форуму да рецимо данас Српска има било какву самосталност у дјеловању. И баш код ове материје и проблематие, питања (формалне или суштинске) аутономије, то увијек пређе у разговор глувих телефона.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да, може се и тако гледати. Сама чињеница да бана поставља краљ својим указом а на приједлог предсједника министарског савјета говори да краљ има могућност да ту постави пажљиво одабрану личност која ће бити његова продужена рука.
Но ту је опет ствар виђења како ћемо гледати на аутономију, уопштено (ср.википедија)

Аутономијом се сматра одређени степен самосталности мањег колективитета према већој цјелини. Чим постоје надлежности над широким кригом послова, одређени степен самосталности постоји, Али се слажем и да је суштински важно колико та већа цјелина има надлежност да по потреби или свом нахођењу суспендује тај степен самосталности или самосталног одређивања правила подређене цјечине.
Овдје је тешко, немогуће, усагласити став и све се своди какав привид желе саговорници прогурати. Једна паралела, имамо годинама упорно негирање, па и форумаша на овом форуму да рецимо данас Српска има било какву самосталност у дјеловању. И баш код ове материје и проблематие, питања (формалне или суштинске) аутономије, то увијек пређе у разговор глувих телефона.

Ali zar nije tačno da u okviru svih ovih nadležnosti

Надлежности бановине, односно бана обухватале су слиједеће послове (овдје стр.514);
- пољопривреда
- грађевина
- трговина и индустрија
- шуме и рудници
- социјална политика и здравство
- просвета

Јеси задовољан одговором?

..banovina nije autonomna, već svakako mora slušati centralnu vlast?

Primera radi, da nije tako, svaka banovina bi imala svoj prosvetni sistem kao što imaju kantoni Federacije BiH.

 

[Khal Drogo]

Ali zar nije tačno da u okviru svih ovih nadležnosti
.banovina nije autonomna, već svakako mora slušati centralnu vlast?
Primera radi, da nije tako, svaka banovina bi imala svoj prosvetni sistem kao što imaju kantoni Federacije BiH.

Надлежности над просвјетом не морају (могу и не морају) стриктно подразумијевати засебан просвјетни систем и засебан школски план и програм.
Е сад, како и пише у приложеној расправи (стр 515-516)

Са Септембарским уставом (1931) дотадашњи законски режим бановинске деконцентрације преображен је у режим децентрализације.
Септембарски устав је из Закона о називу и подели Краљевине на управна по дручја преузео бановине, с њиховим границама и седиштима, с тим што је бановине дефинисао као „управне и самоуправне јединице“. Следствено томе, Уставом је прописано да „у свакој бановини, као самоуправном телу, постоји Бановинско веће и Бановински одбор“. Слични органи (покрајинска скупштина, односно сабор и покрајински одбор) налазили су се и у нацртима Протића и Смодлаке.За разлику од ранијег банског већа, бановинско веће по Септембарском уставу било је самоуправни, изборни орган који се „бира на четири године општим, једнаким непосредним гласањем“. Бановинско веће имало је да „бира из своје средине бановински одбор који је самоуправни извршни орган у бановини“. За разлику од области по Видовданском уставу, које су организоване по принципу двоструког управног колосека, за бановине по Септембарском уставу прописано је начело једноструког управног колосека. Бан је био шеф и „државне управне власти и самоуправне власти“. На увођење једноструког колосека сигурно је утицао Ј. Смодлака. Он је у објашњењу једног члана свог Нацрта изнео: „Исти човек, који стоји на челу државне службе у покрајини, глава је и покрајинске самоуправе. Ова је практична холандска установа много згоднија него ли је то било у Аустрији где је на врху покрајинске управе владао дуализам (један особити шеф државне службе и један особити председник покрајинске самоуправне власти, оба именовани од Владаоца). Усредоточењем обију власти у једноме лицу, које је непосредно одговорно Влади, даје се државној власти могућност свакидашњег трајног надзора над самоуправном службом, а да се тиме не сапиње самоуправа...“ [Смодлака 1920: 67].
Што се надлежности тиче, бановинама су припали они послови које је имао Бан према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја. Јер, Уставом је прописано да „бановинска већа могу уређивати поједине гране бановинске управе и живота бановинским уредбама на основу овлашћења закона о уређењу бановина или другим законима“. Први међу „другим законима“ био је Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја, који је иначе био „конституционализиран закон“.
О надлежности самоуправних тела Устав је садржавао две начелне одредбе. Једна се односила на буџет, а друга на бановинско законодавство – уредбе. Уставом је изричито прописано да „бановински одбор спрема предлоге бановинских уредаба, а о њима решава бановинско веће“. Бановинске уредбе имао је да проглашава и обнародује Бан, али пошто „претходно тражи сагласност Државног савета по њиховој законитости. У случају да Државни савет сагласност одбије уредба се не може обнародовати.“ Ако се Државни савет не би изјаснио у року од месец дана, сматрало се „да је сагласност дата Одредба о бановинским уредбама очиглено је направљена по угледу на одредбу (чл. 91) Устава Јужноафричке Уније, по којој је ордонансе доносило Веће провинције, док је администратор имао да их поднесе на потврду генералном гувернеру, а овај је у року од месец дана могао да потврди или да ордонансу стави под резерву.

Септембарским уставом из 1931.године наведени послови су били у надлежности Бана и ту се централна власт није уплитала, уз важну чињеницу да је она постављала Бана, али "де јуре" над тим пословима Бан и бановине су имали самосталност у дјеловању
Што се тиче доношења закона, уредби, бановинске уредбе је доносило бановинскко вијеће, проглашава их и обнародује Бан, али пошто претходно тражи сагласност Државног савјета о њиховој законитости.
То би било то, остаје ту подоста простора како ћемо тумачити, тежња поједностављивању води нас на погрешан колосјек.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Надлежности над просвјетом не морају (могу и не морају) стриктно подразумијевати засебан просвјетни систем и засебан школски план и програм.
Е сад, како и пише у приложеној расправи (стр 515-516)

Септембарским уставом из 1931.године наведени послови су били у надлежности Бана и ту се централна власт није уплитала, уз важну чињеницу да је она постављала Бана, али "де јуре" над тим пословима Бан и бановине су имали самосталност у дјеловању
Што се тиче доношења закона, уредби, бановинске уредбе је доносило бановинскко вијеће, проглашава их и обнародује Бан, али пошто претходно тражи сагласност Државног савјета о њиховој законитости.
То би било то, остаје ту подоста простора како ћемо тумачити, тежња поједностављивању води нас на погрешан колосјек.

Ja bih ovo podvukao.

 

[snouden]

jaguarka ti li si?

 

[MOST6]

Jos u 18. veku u srpskoj nacionalnoj eliti formirane su dve koncepcije buduce evolucije, afirmacije i emancipacije nase drzavnosti. Jugoslovenska i velikosrpska. Jugoslovenska ideja kod hrvatske i srpske elite, kao i velikosrpska ideja kod srpske elite, zapravo su bile produkt realnosti. Garasanin je cesto kritikovan zbog svog Nacertanija kao jugoslovenski ili velikosrpski ekspanzionista, ali je bio svestan apsolutne cinjenice da ako svaki "bantustan" dobije drzavicu, to ce biti nista drugo nego failed state - sto se pokazalo od vremena ratova za jugoslovensko nasledje do danasnjeg dana. Sama, tek oslobodjena, malena Srbijica, onako kopnom zakljucana, sa granicama na svakih 150 km nije mogla da se razvija ili opstane kao nezavistan subjekt. Sama svojim polozajem se nudila da je proguta bilo Austrija, bilo opet Turska, mozda cak Bugarska ili Italija. Ona je morala zbog svog opstanka, a i zbog zelje ostalih jugoslovena izvan Srbije, da se ponasa kao "hegemon". Tu neophodnost je Bec vrlo brzo shvatio i poduzimao odgovarajuce mere koje su bile kontraproduktivne. Shvatilo se vec krajem 19. veka da velikosrpski projekat nece ici, jer on ne bi bio slobodarski za ostale narode koje bi obuhvatila ta velika Srbija. Cak i da je formirana, velika Srbija bi morala biti federalna zbog nepremostivih regionalno-civilizacijskih razlika, bas kao sto je Jugoslavija morala biti federalna od samog njenog pocetka. Realnost nedovoljne brojnosti Srba, kao i centralisticke teznje "Sumadinaca, Beograda i pravoslavlja" su velikosrpskom projektu vezale ruke. Projekat velike Srbije je trajno umro u SFRJ gde je nacionalno kolebljiva masa u Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori dobila potpunu nacionalnu afirmaciju, a dokrajcen je ratovima za jugoslovensko nasledje gde su Srbi otisli iz Hrvatske i FBiH, a Srbija izgbila Kosovo.

Sto se jugoslovenske koncepcije tice, ona je u realnosti ipak imala sansu da uspe. Jugoslovenskim imenom su svi juzni Sloveni, bez obzira na etnicku, versku ili regionalnu pripadnost, mogli da se ogrnu. Aleksandrova ideologija integralnog, centralistickog jugoslovenstva - da se od Jugoslavije stvori nesto poput Britanije, nije mogla da uspe. Protiv te ideologije su dominantno bili Hrvati i katolici, ali u znacajnoj meri i Srbi. Sam Kralj je znao da ce biti ubijen, ali nije znao da li ce mu kroz grudi proci srpski crnorukaski, ustaski, bugaraski ili komunisticki metak. Ono sto treba naglasiti je da su Hrvati u apsolutnoj vecini bili za Jugoslaviju, pa cak i posle atentata u Skupstini. HSS nikada nije odustao od jugoslovenske ideje, samo sto su se zalagali za federalnu Jugoslaviju gde bi Hrvatska bila republika. Smatram da bi projekat integralnog jugoslovenstva uspeo da je Aleksandar federalizovao Jugoslaviju vec 1919, ali ne po nacionalnom, vec po regionalnom kljucu. Tako bi se napravila barijera etno-separatistima, ali bi opet "civilizacijske celine" bile zadovoljene stvojim autonomijama - cije je nepostojanje bila glavna zamerka kraljevom rezimu. Komunisti su shvatili neophodnost federalizacije, ali su posejali seme rata i zla tako sto su kombinovali nacionalni i regionalni kljuc. Regionalni metod je bio bolji od nacionalnog, ali je nacionalni bolji naspram mesovitog nacionalno-regionalnog. Ustav iz 1974. je skoro pa konfederalizovao Jugoslaviju i razbio Srbiju. To je bio pocetak kraja Jugoslavije, jer se otislo u drugi ekstrem - preterana hiperautonomija federalnih subjekata i nacinjen je disbalans snaga. Ispostavilo se da su Jugu mogli da drze na okupu samo celicne pesnice kralja Aleksandra i JBT-a, jer pravedan sistem nivelisanja odnosa u njoj nikada nije bio uspostavljen.
Kao sto rekoh, zbog naseg poraza u ratovima za Jugoslovensko nasledje u samoj Srbiji i medju Srbima ideja Jugoslavije je kompromitovana i postala nemoguca. Pogotovo otkako su Hrvatska i Slovenija u EU, koji je novi nadnacionalni projekat sa svojim beneficijama koji sigurno donosi za njih puno vise od nekakve nove jugoslovenske zajednice.

Dodao bih da je kod srpskih socijaldemokrata na celu sa Tucovicem postojao jos jedan koncept, a to je koncept Balkanske Federacije, medjutim i taj koncept, iako je bio realno moguc, da je ostvaren prosao bi kao Jugoslavija - s tim sto bi ratna razaranja bila mnogo veca i na sirem prostoru.

Zato što je prva stajala na lošim temeljima, a druga bila potpuno nerealna.

 

[MOST6]

Ne postoji koncept velikosrpske države , to je izmišljotina suseda i zapada .

Lažeš samog sebe.

 

[Лекизан]

Lažeš samog sebe.

У праву је.

 

[MOST6]

У праву је.

I ti lažeš samog sebe. Čini se da je to kolektivna pojava, što ne čudi, budući da ste desetljećima indoktrinirani lažima. Postoji čitava povijest krivotvorenja historiografije kod Srba. Zapravo, vaš problem je što su vam neki od prvih povjesničara bili teški lažovi. Onda su se te laži primile pa nasljeđivale i sad je teško da ih se odreknete, jer ste kulturološki srasli s tim izmišljotinama.

 

[Лекизан]

I ti lažeš samog sebe. Čini se da je to kolektivna pojava, što ne čudi, budući da ste desetljećima indoktrinirani lažima. Postoji čitava povijest krivotvorenja historiografije kod Srba. Zapravo, vaš problem je što su vam neki od prvih povjesničara bili teški lažovi. Onda su se te laži primile pa nasljeđivale i sad je teško da ih se odreknete, jer ste kulturološki srasli s tim izmišljotinama.

Твој проблем је што то не можеш да докажеш а то је једино битно.

 

[MOST6]

Твој проблем је што то не можеш да докажеш а то је једино битно.

Bio bi mi daleko teži problem pobiti, nego dokazati. Dokaza je mnoštvo, samo ih ignorant može ne vidjeti. Ali razumijem ja tebe. Nije lako suočiti se sa činjenicom da ste sami sebi nanijeli štetu fantazijama o Velikoj Srbiji. Treba prvo biti čovjek pa prihvatiti odgovornost, a očito je da svatko nije sposoban biti čovjek. Ugodan dan.

 

[Лекизан]

Bio bi mi daleko teži problem pobiti, nego dokazati. Dokaza je mnoštvo, samo ih ignorant može ne vidjeti. Ali razumijem ja tebe. Nije lako suočiti se sa činjenicom da ste sami sebi nanijeli štetu fantazijama o Velikoj Srbiji. Treba prvo biti čovjek pa prihvatiti odgovornost, a očito je da svatko nije sposoban biti čovjek. Ugodan dan.

Као што рекох треба то и доказати, а то јесте тешко када крене да се детаљише, мада су се многи у прошлости трудили, и даље се труде, да покажу неку великосрпску мегаломанију кроз нека Начертанија и Хомогене Србије, али тога као што рекох нема.
Иначе простор где већински обитава српски народ у појединим историјским моментима и који су Срби у прошлости покушавали да обједине у једну државу није Велика Србија него само Србија.
Велика Србија би била тражити нешто преко тога ако се разумемо.

 

[Crnugović]

I ti lažeš samog sebe. Čini se da je to kolektivna pojava, što ne čudi, budući da ste desetljećima indoktrinirani lažima. Postoji čitava povijest krivotvorenja historiografije kod Srba. Zapravo, vaš problem je što su vam neki od prvih povjesničara bili teški lažovi. Onda su se te laži primile pa nasljeđivale i sad je teško da ih se odreknete, jer ste kulturološki srasli s tim izmišljotinama.

Kad neko svoje dvorište nevidi, pa čoveče vi i ovog trenutka ste u konfliktu sa samim sobom. Cirkus, to stanje traži posebno imenovanje.
""
Stavili smo antifašizam u ustav i Dan antifašističke borbe proglasili praznikom, ali smo antifašistima oduzeli pravo da se po njima zovu ulice i uništili više od tri tisuće spomenika posvećenih borbi protiv fašizma. Vlada daje novce za rad muzeja na mjestu bivšeg ustaškog logora Jasenovac, ali novčano pomaže i udrugama koje se bave relativiziranjem i negiranjem zločinačkog karaktera ustaškog režima i zlonamjernim umanjivanjem žrtava spomenutog logora.
""
https://net.hr/danas/hrvatska/hrvoj...rezovici-533e1440-d980-11eb-b50b-863a571c6b9c


Zarobljeni u vlastitim fantazmagorijama.