Зашто Србија не следи Аргентински пут?

Poruka
1.473
Гледам на тв-у репортажу о путу који је прошла Аргентина од великог дужника и овисника о ММФ па до просперитетне државе која се развија самостално и која брине о свом народу. Истовремено, гледам сваки дан посете "наших душебрижника" из белог света како долазе у Србију да јој деле савете и испостављају налоге и није ми јасно зашто ови из власти у госте не позову председницу Аргентине да им она каже како се постаје независан, стабилан, достојанствен, без кредита и дугова, без ммф-ова, ових или оних клубова, (бело)светских банкара. Ни аргентинском народу није било лако, али зар и нашем ионако већ није дошло до гуше? Па ако је већ тако, хајде да идемо према нечем здравом, што обећава бољитак, а не само ново робство. Има у томе и једна велика истина, Аргентина је окружена јужноамеричким државама које су скоро све кренуле једним новим путем, праведнијим, са много више равноправности међу народом, уједначенијим животом, без или са мало "страних инвеститора", са тежњом ка јачању државе, па јој је утолико лакше. Код нас, чини ми се, то је и разлог што власти не одговара овај концепт јер је лично богаћење на рачун државе и народа превасходан циљ у чему им и помажу сви ти "(бело)светски саветници".
У склопу емисије која је емитована иза поменуте репортаже о Аргентини појавише се неки наши "стручњаци светске економије" који су надуго и нашироко распредали о развоју азијских држава, њиховом привредном расту, развоју, коефицијентима, графиконима, табелама,... и није ми јасно ко плаћа те све "стручњаке" за које по свој прилици не постоји тајна како се успева у свету, а при том Србија срља у пропаст? Стичем утисак да се огромне паре дају тим непотребним бављењем светских кретања, светске економије, авионима, камионима, уместо да се запљуне и шаке у својој земљи. Ти људи узимају огромне паре, а баве се нечим што је по мом мишљењу потпуно непотребно.
 
Glupi smo ko qrci otkad srljmo u EU a i pre smo bili.
Nema inicijative na lokalu, cekamo pecene seve sa neba. mora lopata asov i motika da prorade, mora da se svest pojedinca podigne, drzava treba da pomogne privatnu inicijativu, moramo sto vise u se i u svoje kljuse umesto da cekamo da nam neko drugi donosi zakone i upravlja nama.

Bas tako i nikako drugacije ....
 
Гледам на тв-у репортажу о путу који је прошла Аргентина од великог дужника и овисника о ММФ па до просперитетне државе која се развија самостално и која брине о свом народу. Истовремено, гледам сваки дан посете "наших душебрижника" из белог света како долазе у Србију да јој деле савете и испостављају налоге и није ми јасно зашто ови из власти у госте не позову председницу Аргентине да им она каже како се постаје независан, стабилан, достојанствен, без кредита и дугова, без ммф-ова, ових или оних клубова, (бело)светских банкара. Ни аргентинском народу није било лако, али зар и нашем ионако већ није дошло до гуше? Па ако је већ тако, хајде да идемо према нечем здравом, што обећава бољитак, а не само ново робство. Има у томе и једна велика истина, Аргентина је окружена јужноамеричким државама које су скоро све кренуле једним новим путем, праведнијим, са много више равноправности међу народом, уједначенијим животом, без или са мало "страних инвеститора", са тежњом ка јачању државе, па јој је утолико лакше. Код нас, чини ми се, то је и разлог што власти не одговара овај концепт јер је лично богаћење на рачун државе и народа превасходан циљ у чему им и помажу сви ти "(бело)светски саветници".
У склопу емисије која је емитована иза поменуте репортаже о Аргентини појавише се неки наши "стручњаци светске економије" који су надуго и нашироко распредали о развоју азијских држава, њиховом привредном расту, развоју, коефицијентима, графиконима, табелама,... и није ми јасно ко плаћа те све "стручњаке" за које по свој прилици не постоји тајна како се успева у свету, а при том Србија срља у пропаст? Стичем утисак да се огромне паре дају тим непотребним бављењем светских кретања, светске економије, авионима, камионима, уместо да се запљуне и шаке у својој земљи. Ти људи узимају огромне паре, а баве се нечим што је по мом мишљењу потпуно непотребно.

Takav scenario je neprovediv iz više razloga.

Prvi i najvažniji je upravo okriuženje koje si spominjao.

Europa je najskuplji kontinent, sa najbržim i najvećim obrtom kapitala i jednostavno nema mogućnosti da se Srbija ili bilo koja druga država ne kreće u ritmu s ostalima, jer bi doživjela ono što doživi zrno kukuruza među mlinskim kamenjem.

Drugi je taj što ne postoji čovjek s jasnom vizijom, a koji je istovremeno i dovoljno pošten da ne zloupotrijebi položaj kad dođe na njega.

I treći bi bio količina prirodnih resursa i tradicija.

Argentina je tradicionalno okrenuta stočarstvu i za to ima ogromne resurse i vrlo uspješnu tradiciju, te je svoju šansu našla u masovnosti, ne u cijeni.

Kod nas (Srbija, Hrvatska, ... svejedno) su vrlo mali resursi, a tradicija nam je svedena na to da u što kraćem vremenu ućarimo što više love, naravno jednokratno i boli nas briga što će biti sutra.

I samo jedna napomena.

U J. Americi također postoje vrlo bogati i vrlo siromašni ljudi.
 
Takav scenario je neprovediv iz više razloga.
Prvi i najvažniji je upravo okriuženje koje si spominjao.
Europa je najskuplji kontinent, sa najbržim i najvećim obrtom kapitala i jednostavno nema mogućnosti da se Srbija ili bilo koja druga država ne kreće u ritmu s ostalima, jer bi doživjela ono što doživi zrno kukuruza među mlinskim kamenjem.
Drugi je taj što ne postoji čovjek s jasnom vizijom, a koji je istovremeno i dovoljno pošten da ne zloupotrijebi položaj kad dođe na njega.
I treći bi bio količina prirodnih resursa i tradicija.
Argentina je tradicionalno okrenuta stočarstvu i za to ima ogromne resurse i vrlo uspješnu tradiciju, te je svoju šansu našla u masovnosti, ne u cijeni.
Kod nas (Srbija, Hrvatska, ... svejedno) su vrlo mali resursi, a tradicija nam je svedena na to da u što kraćem vremenu ućarimo što više love, naravno jednokratno i boli nas briga što će biti sutra.
I samo jedna napomena.
U J. Americi također postoje vrlo bogati i vrlo siromašni ljudi.

Слажем се са твојом оценом о Европи. Али ми смо ионако изван њиховог ритма и они нас већ сада мељу као кукуруз међу млинским камењем. И треба додати да је та стара дама и сама врло болесна, инфицирана, слаба да оним што тренутно остварује удовољава у неко колонијално доба формираним високим захтевима становништва и државне организације. И она се, чини ми се, погубила и тумара у тунелу. Зашто не кренути неким новим путем, покушати нечим другачијим. Ови неолиберални системи су запали у озбиљну кризу и овако неће моћи даље. Ко то не види слеп је код очију. А то нешто другачије и ново могу извести само неки који у вођењу света до сада и његовог довођења у овакво стање нису учествовали. Постојећи властодршци да су знали како, свет не би довели довде.
Човека са јасном визијом како поново повести свет напред још нема, поготово код нас. И још да буде поштен, слажем се, мало је превише.
У стању у кавом је сада Србија не видим да градови и индустријски центри могу повући напред. Шанса је село. Само село може прехранити народ ако је све остало стало. Нема фирме која послује како треба или хајде да кажем нема их много. На њих се не може ослонити за све. Дакле, село. А да би село ојачало мора се учинити све да се село и сељак уздигну у сваком смислу. Не само материјално, финансијски него у моралном и етичком смислу. Народ у селу и сељацима мора видети поштене и достојанствене људе и према њима се тако и односити. Не сме се смејати сељаку и његовим именом се не смеју кињити они којим се желимо наругати или понизити их. Он мора и бити и одавати снажан утисак, презентовати посебног члана заједнице. Тек тада има изгледа да се крене нпред. Градови троше, они мало стварају. А нема се више одакле. Градови су јаки тек када је оно иза њих јако. Када унутрашњост ствара, доноси, зарађује. На жалост, код нас и градови и власт која се добро угнездила у њима су изгубили контакт и са својом позадином али и са реланошћу, чини ми се.
 
Слажем се са твојом оценом о Европи. Али ми смо ионако изван њиховог ритма и они нас већ сада мељу као кукуруз међу млинским камењем. И треба додати да је та стара дама и сама врло болесна, инфицирана, слаба да оним што тренутно остварује удовољава у неко колонијално доба формираним високим захтевима становништва и државне организације. И она се, чини ми се, погубила и тумара у тунелу. Зашто не кренути неким новим путем, покушати нечим другачијим. Ови неолиберални системи су запали у озбиљну кризу и овако неће моћи даље. Ко то не види слеп је код очију. А то нешто другачије и ново могу извести само неки који у вођењу света до сада и његовог довођења у овакво стање нису учествовали. Постојећи властодршци да су знали како, свет не би довели довде.
Човека са јасном визијом како поново повести свет напред још нема, поготово код нас. И још да буде поштен, слажем се, мало је превише.
У стању у кавом је сада Србија не видим да градови и индустријски центри могу повући напред. Шанса је село. Само село може прехранити народ ако је све остало стало. Нема фирме која послује како треба или хајде да кажем нема их много. На њих се не може ослонити за све. Дакле, село. А да би село ојачало мора се учинити све да се село и сељак уздигну у сваком смислу. Не само материјално, финансијски него у моралном и етичком смислу. Народ у селу и сељацима мора видети поштене и достојанствене људе и према њима се тако и односити. Не сме се смејати сељаку и његовим именом се не смеју кињити они којим се желимо наругати или понизити их. Он мора и бити и одавати снажан утисак, презентовати посебног члана заједнице. Тек тада има изгледа да се крене нпред. Градови троше, они мало стварају. А нема се више одакле. Градови су јаки тек када је оно иза њих јако. Када унутрашњост ствара, доноси, зарађује. На жалост, код нас и градови и власт која се добро угнездила у њима су изгубили контакт и са својом позадином али и са реланошћу, чини ми се.

Ok je podići dignitet sela.

Ali gradovi i dalje ostaju.

Nema dovoljno zemlje za sve.

E sad, seljaci moraju svoje proizvode nekome prodati.

Drugom seljaku ne mogu, jer taj drugi već to sve ima.

Znači, treba prodati u grad.

Kako i kome ako je grad u qurtzu i ljudi nemaju para jer firme loše posluju, ne dobivaju plaće, ...

I sam si napisao " Градови троше, они мало стварају. А нема се више одакле."

Ne može grad bez sela, ali ni selo bez grada.

Danas ne postoje samoodrživa domaćinstva koja bi proizvodila višak vrijednosti jer je tehnologija i mehanizacija ušla u sve pore života i seljak ne može sam sve proizvesti.
 
Ok je podići dignitet sela.

Ali gradovi i dalje ostaju.

Nema dovoljno zemlje za sve.

E sad, seljaci moraju svoje proizvode nekome prodati.

Drugom seljaku ne mogu, jer taj drugi već to sve ima.

Znači, treba prodati u grad.

Kako i kome ako je grad u qurtzu i ljudi nemaju para jer firme loše posluju, ne dobivaju plaće, ...

I sam si napisao " Градови троше, они мало стварају. А нема се више одакле."

Ne može grad bez sela, ali ni selo bez grada.

Danas ne postoje samoodrživa domaćinstva koja bi proizvodila višak vrijednosti jer je tehnologija i mehanizacija ušla u sve pore života i seljak ne može sam sve proizvesti.


Balans je ono što je neophodno.

Ni selo bez grada, ni grad bez sela.

U celoj toj priči dobro je to što se priroda pobrine da stvari uvek nekako dovede na svoje mesto.

Kao i uvek kad dođe do poremećaja prirodne ravnoteže.
 
Argentina je devalvirala pezo i tako stvorila uslove za izvoz ( uglavnom meso,vino,voce ,povrce) u ceo svet, ali istovremeno i ogranicila uvoz .
Od danas na sutra su proizvodi iz uvoza postali neplativi pa su poceli da se proizvode i u Argentini.

Ako se Argentincima isplati da gaje povrce ( recimo spargle) , pakuju ih, transportuju preko okeana , a potrosac u Evropi ih ipak kupuje
jer kao prvo jako rano stizu, savrsen je kvalitet, ali su uvek i jeftinije od nemackih, spanskih ili francuskih. Isto vazi i za jabuke,grozdje,kruske.

Argentinska govedina je najbolja na svetu, ima naravno svoju cenu, ali i kvalitet i kupce sirom sveta.

I Peru i Bolivija se ekonomski oporavljaju. Moguce je da bi Srbija trebalo malo detaljnije da prostudira ta mala privredna cuda
u Latinskoj Americi.
 
Kad brojnost cvrčaka nadmaši brojnost mrava onda neki cvrčkovi pocrcaju, a neki počnu da se vraćaju mravljem načinu života.

Balans između cvrčaka i mrava je suština.

Ako je balans cvrcaka i mrava 10 cvrcaka versus jedan mrav, kakvo je stanje danas u Srbiji, a cvrcci se i dalje mnoze (sa tendencijom odnosa 20:1), nesto zaista nije u redu? Samo sta? :hahaha:

_nobody_
 
Argentina je devalvirala pezo i tako stvorila uslove za izvoz ( uglavnom meso,vino,voce ,povrce) u ceo svet, ali istovremeno i ogranicila uvoz .
Od danas na sutra su proizvodi iz uvoza postali neplativi pa su poceli da se proizvode i u Argentini.

Ako se Argentincima isplati da gaje povrce ( recimo spargle) , pakuju ih, transportuju preko okeana , a potrosac u Evropi ih ipak kupuje
jer kao prvo jako rano stizu, savrsen je kvalitet, ali su uvek i jeftinije od nemackih, spanskih ili francuskih. Isto vazi i za jabuke,grozdje,kruske.

Argentinska govedina je najbolja na svetu, ima naravno svoju cenu, ali i kvalitet i kupce sirom sveta.

I Peru i Bolivija se ekonomski oporavljaju. Moguce je da bi Srbija trebalo malo detaljnije da prostudira ta mala privredna cuda
u Latinskoj Americi.

I opet smo se vratili na poljoprivredu kao nesto sto Srbija moze jedino da iskoristi da stane na svoje noge, bar za neko prvo vreme.

Recu cu samo iz licnog primera da su Rusi odusevljeni kvalitetom i cenom naseg voca i povrca (sad, da li je bas nase srpsko ili makedonsko ili grcko ne znam, ali ovo sto se prodaje na pijaci) i da u Moskvi, prema slobodnoj proceni Moskovljana, zivi oko 20 miliona ljudi.
Znaci, mi samo da tovarimo voce i povrce za Moskvu ne bi mogli da ih nahranimo. A tamo je voce i povrce skupo i ne bas kvalitetno (bio i video).

Stavimo korektnu cenu (da ih ne deremo, da bude ista ili manja od one koja je sada), organizuje se transport i svi zadovoljni. I da se bavimo zdravom proizvodnjom sa sto manje hemije, bili bi Svajcarska vrlo brzo.
Uz to da nastavimo sa dobrim trendom skolovanja programera, kojih ima po Srbiji i koji rade za strane firme, da se iskoristi jos po nesto sto imamo, recimo lekari su u pojedinim specijalizovanim bolnicama bili jako dobri a cene relativno niske, i to je vec neki start.

Samo da se oni koji znaju i rade plate, a lopovi zatvore i da rmbace (ono sto im ovi pametni narede, sve sa kuglom oko zgloba k'o Daltoni) i bice nesto i od nas...
 
I opet smo se vratili na poljoprivredu kao nesto sto Srbija moze jedino da iskoristi da stane na svoje noge, bar za neko prvo vreme.

Recu cu samo iz licnog primera da su Rusi odusevljeni kvalitetom i cenom naseg voca i povrca (sad, da li je bas nase srpsko ili makedonsko ili grcko ne znam, ali ovo sto se prodaje na pijaci) i da u Moskvi, prema slobodnoj proceni Moskovljana, zivi oko 20 miliona ljudi.
Znaci, mi samo da tovarimo voce i povrce za Moskvu ne bi mogli da ih nahranimo. A tamo je voce i povrce skupo i ne bas kvalitetno (bio i video).

Stavimo korektnu cenu (da ih ne deremo, da bude ista ili manja od one koja je sada), organizuje se transport i svi zadovoljni. I da se bavimo zdravom proizvodnjom sa sto manje hemije, bili bi Svajcarska vrlo brzo.
Uz to da nastavimo sa dobrim trendom skolovanja programera, kojih ima po Srbiji i koji rade za strane firme, da se iskoristi jos po nesto sto imamo, recikosta i mo lekari su u pojedinim specijalizovanim bolnicama bili jako dobri a cene relativno niske, i to je vec neki start.

Samo da se oni koji znaju i rade plate, a lopovi zatvore i da rmbace (ono sto im ovi pametni narede, sve sa kuglom oko zgloba k'o Daltoni) i bice nesto i od nas...

Ma pusti Moskvu i zdravu hranu. Sta ce njima zdrava hrana. Zdrava, ekoloski proizvedena hrana , u Evropi ( mislim na old Europe;)) je hit, kilogram svinjetine
kosta i do 25 evra, jedno pile 10-12 evra, u Fracuskoj recimo jagnjetina ( ali ona nasa, mlada) prodaje se na 100 grama, kilogram je oko 30-35 evra, toliko
kosta i kilogram jaretine.Govedina bi takodje imala svoju cenu, ali samo ako bi bila kao u Argentini, USA i Francuskoj ( ima naravno i u Nemackoj,Svajcarskoj)
gde se goveda krecu po planinama i livadama. Kilogram dobrog bifteka kosta i 30-40 po kilogramu. Teleca dzigerica je takodje oko 30 evra. Brizle idu
do 40 evra. I jako ih retko ima.

Pecurke, vrganji i lisicarke trakodje su neplative, cena ide i do 30-40 evra po kilogramu. Znaci da je sve sto ne mozes na silu da gajis i kljukas hormonima,
otrovima,pesticidima, antibioticima jako trazeno i cene su naravno visoke.

Sada su trazene te stare vrsta svinja koje su i malog rasta i meso nije puno vode nego onako prosarano sa slaninicom jer je samo takvo
meso i kusno.

I da, usluzna delatnost u medicini bi mogla itetako da bude "hit". Madjarska godsnje ima prihoda samo od stomatologa oko milijardu evra.

Danas je popularna i plasticna ( estetska ) hirurgija, to je postala industrija koja donosi milijarde u drzavnu kasu, te usluge su na Zapadu
dostupne samo bogatima, tako da bi za 1/3 cene svako dosao u Srbiju da mu se obavi ( sta vec treba).

Ja cu zaista da posaljem svoj CV Dinkicu i preprorucicu se za savetnka. Placanje po ucinku, procenat ( 0,5%):D
 
Upravljali su i Argentinom, i to jos strasnije.

Да, добро си рекла "управљали су", дакле, прошло време, перфект. Али Аргентина је и кренула напред када они више нису управљали са њом. То и јесте суштина целе приче.
У твом претходном коментару наброја основне гране којим се ова земља бави и рече да би било паметно сагледати и даљи развој Србије у том правцу. То и јесте суштина и питање: зашто се наше власти не повежу са таквим успешним примерима и државама, а они се прихватили оних који им ломе кичму. Али, све ми се чини да њима и не ломе, ломе народу.
 

Back
Top