SrpskiRatnik
Zainteresovan član
- Poruka
- 370
Gavrilo Princip je bio terorista taman ko sto su taci i haradinaj ''borci za slobodu od srbocetnicke tiranije''.
Zasto Srbi jos uvek slave Gavrila PRINCIPA?
- Začetnik teme BLAJBI
- Datum pokretanja
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.600
Gavrilo je bio njihov??
sumnjivo lice
Buduća legenda
- Poruka
- 44.833
hteo si nesto da kazes ? Za Hrvate Baresic nije terorista
HEFESTOS 1
Buduća legenda
- Poruka
- 32.036
Слабо ти позбајеш историју те регије, резултате пописа становништва и политичку ситуацију из времена када је "Македонија" прикључена првој Југославији.Ne, nego ti misliš da je srpsko sveto pravo bilo okupirati Makedoniju, pa analogno tome misliš da je Aleksandar bio oslobodilac Makedonije, i da su ga ubili makedonski teroristi, a vidiš, Makedonci misle (i mislili su) drugačije, jbg, nemaju tvoju 'svest' o srpskom 'pravu' na Makedoniju (i Hrvatsku, i Bosnu, i Crnu Goru, i tako još neke stvari)...
Као и сваки Хрват- имаш проблем са објективном историјим Балкана.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.191
Нису ни Јуре&Бобан.
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.241
Па не, то је чиста глупост.
И не само то, него те приморава на неке врло дубиозне моралне еквиваленције, па будеш присиљен да са разумевањем гледаш и на разноразне ВМРО асасине, или да кажеш "па друго је кад су Срби у питању, јер Србин је увек у праву."
Укратко, плиткоумно и неморално.
И не само то, него те приморава на неке врло дубиозне моралне еквиваленције, па будеш присиљен да са разумевањем гледаш и на разноразне ВМРО асасине, или да кажеш "па друго је кад су Срби у питању, јер Србин је увек у праву."
Укратко, плиткоумно и неморално.
peti ligament
Buduća legenda
- Poruka
- 41.035
Razlog više da ga slaviš, ne?
bilbija
Zainteresovan član
- Poruka
- 430
I povrh toga borio se za "Tvrtkovu Bosnu" Bogumilsku!
krinka5
Buduća legenda
- Poruka
- 27.423
Kakva crna bogumilska Bosna , kakve su to budalaštine.
Poslednja izmena:
F. Chief
Elita
- Poruka
- 23.685
Da, izgleda da nisu imali pojma ni oni što su ubili Aleksandra...
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.600
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Генерализујеш и поједностављаваш ствари. Лупањем великосрпске етикете (са свим варијацијама) лупата себи на чело - јадници 900 година без државе. Само што вам слатке ироније промичу.
Македонија је одувек била паприкаш. Они данас могу да причају да су од Александра Великог били Македонци али то је на нивоу кафанских прича.
Делови МКД су били у континуитету под српском сфером утицаја (север, северо-запад, запад) и ти људи су били Србо-Македонци, у другим деловима су били бугарски утицаји и про-бугарски, трећи су били за независну Македонију...
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 91.877
Vlado Černozemski je terorista, zato što je njihov...
Gavrilo Princip je patriota, jer je naš...
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.241
Да, то су те моралне категорије које наш човјек честит прескочи са лакоћом трогодишње кобиле у стиплчејз трци негдје на империјалистичком Западу.
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 91.877
Mehmed V je posetio Kosovo 15.juna 1911. godine.
Išao na mesto Kosovske bitke.
Poklonio se Muratovom turbetu.
I nikom ništa..
Išao na mesto Kosovske bitke.
Poklonio se Muratovom turbetu.
I nikom ništa..
F. Chief
Elita
- Poruka
- 23.685
Znači, ti tvrdiš da su Makedonci ubili srpskog kralja jer su, šta, bili 'Srbo - Makedonci'?
- - - - - - - - - -
Tako nekako...
Gotovina zločinac a Mladić heroj, i obrnuto...
- Poruka
- 66.234
Znači i ti tvrdiš da je Gavra bio terorista?!
Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.999
Наравно да није терориста, нити је Млада Босна била терористичка организација.
Ја нисам чуо да је Млада Босна имала своје Жуте куће, као цењена ОВК.
Нити сам чуо да су припадници Младе Босне убијали католичке учитеље и свештенике, као што је био случај са ВМРО у Македонији.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Znači, ti tvrdiš da su Makedonci ubili srpskog kralja jer su, šta, bili 'Srbo - Makedonci'?
- - - - - - - - - -
.
Ти се водиш претпоставком да су сви људи са простора Македоније такав чин подржавали и славили - а нису, већ један део.
За време краља Александра је знатно развијена инфраструктура по Македонији са солидним улагањима за наше стандарде и био је вољен код солидног дела људи по Старој Србији.
- - - - - - - - - -
Tako nekako...
Gotovina zločinac a Mladić heroj, i obrnuto...
Ја бих рекао да су обојица починили злочине борећи се за своје народе, само је сплет околности да један добије по заслугама а други не. Исто би Туђман и Милошевић били осуђени да су доживели, штета је што нису.
- Poruka
- 48.433
Не знам баш колико је исправна понуђена теза да Тачија поредимо са Гаврилом...
Ево један брзински час из историје па кога занима.Понављам треба се ставити у контекст времена:
На прослави десетогодишњице Просвете одржаној у Сарајеву септембра 1912. учествовали су у великом броју соколи и побратими. Велика национална манифестација одржана је у Сарајеву недељу дана пре објаве балканског рата. На прослави утврђени су задаци сокола и побратима у данима, који су били на помолу.(13) Цветко Ђ. Поповић истакао је дани прославе Просвете 21. и 22 септембар 1912. представљали датум у животу Срба Босне и Херцеговине. Силна поворка сокола и побратима (трезвењака) и мноштво народа допринелу су да осети снагу народа. Истакао је : „Осетили смо се као део национално свесне целине.
Сваки део прославе уверавао нас је да нисмо сами, већ да постоје хиљаде и хиљаде које систематским радом теже истом циљу као и ми. Истина, њихов пут чинио нам се сувише спор, сувише заобилазан, али ипак циљ је био исти и то нам је уливалоповерење и снагу. … Али најјачи утисак оставила је на нас музика београдског Сокола. … То је било довољно да се одмах међу нама рашири вест да је то цела музика Краљеве гарде преобучена у соколску униформу. Луди од радости, по цео дан смо јурили за том музиком, а кад засвира „Србијанци и Босанци своју земљу бране” и „Хеј трубачу с бојне Дрине” ни стотине полицајаца нису нас могли спречити да кличемо „Живела Србија”, а најсмелији и најодлучнији викали су и „Живио краљ Петар”. Осетили смо у себи неку снагу, па смо постали одједном и поноснији и одважнији. Готово исто тако деловала је на нас и музика из Дубровника. Од сокола у маршу научили смо песму „Херцег-Босно мати, немој туговати”, коју смо после стално певали приликом манифестација и демонстрација. …. . Дани „Просвјетине” прославе улили су храброст и онима малодушнима који су се до тада при свакој јавној акцији држали по страни. У свима српским ђачким удружењима почело се радити са више воље и полета.” (14)
Делегација „Душана Силног” из Дубровника је заједно са „Дубровачком Грађанском Музиком” отишла у Сарајево на „Просвјетину“ прославу. Стигли су у Сарајево око 9 сати увече. Делегати „Душана Силног” марширали су главном улицом око барјактара Иванковића из Требиња, пред њима су ишли др Лаза Поповић и Воја Живановић, српски генералштабни пуковник, а за њима сви соколи. Музика је свирала „Оро кличе са висине”. Звуке музике пратила је песма присутних, али уместо речи : „Ми смо с тобом Светозаре Милетићу!” могло се јасно чути : „Ми смо с тобом Петре Карађорђевићу !”(15) Манифестације поводом победа српске војске у Балканском рату од октобра 1912. су се редовно претварале у демонстрације против Аустро-Угарске Монархије и завршавале сукобима са полицијом.Полиција је тада хапсила, па се знатан број средњошколаца упознао са затвором. Средњошколци су се навикли на претресе по кућама и хапшења као на свакодневне појаве. Пошто је расла борбеност омладине, демонстрације су биле све озбиљније. Полицији је тада помагала војска. За полицију су били сумњиви сви који су се истакли својим радом против државе, било да су држали аналфабетске течајеве или оснивали трезвењачке дружине у народу. Били су затворени и сви истакнути напредњаци. Поводом Скадарске кризе у мају 1913. уведене су у Босни и Херцерговини „Изнимне мјере”. Тим мерама требало је прекинути везу између интелигенције и народа преко аналфабетских течајева ( „Просвјета”), оснивањем српских соколских друштава, трезвењачких дружина („Побратимства”) и читаоница. Омладина је то схватила да је власт почела да их се боји и то је појачало борбеност. (16)
У ђачким омладинским клубовима истицао се ђак Учитељске школе у Сарајеву Лазар Ђукић. Лазар Ђукић и ђак Трговачке академије Перо Ђенеро из Дубровника, састали су се у Сарајеву у јесен 1913. са Иваном Ендлихером, студентом из Љубљане, и договорили се о оснивању организација по свим средњим школама у Сарајеву, а онда и по другим местима у Босни и Херцеговини. Сазван је састанак напредњачке омладине у кафани Буку, где је изабран одбор и донесена одлука да се у свим школама оснију организације. У програму је истакнуто да организација тежи да се револуционарним путем спроведе уједињење у јединствену државу изван Аустро-Угарске Монархије. На свим средњим школама основане су тајне ђачке организације. У пролеће 1914. основан је централни одбор у Сарајеву. У одбор су изабрани : Виктор Рубчић, Марко Перин, Ђуро Бањац, Максим Протић, Мирко Кус, Хамдија и Садулак Никшић, Милан Прица и Лазар Ђукић. У мају 1914. одржана је у Гају изнад Хрида код Сарајева скупштина, на којој је решено да се сви истомишљеници са појединих школа здруже у једну групу, па је у нови одбор ушао као председник Милан Прица, подпредседник Иван Крањчевић, тајник Садија Никшић, као чланови одбора Марко Перин и Лазар Ђукић. Састанци су одржавани у Гају, ту су држана предавања, од којих су била запажена предавања Боре Јевтића. Састајало се и у парковима, на кеју, приватним становима … .После формирања националистичке омладине њене активности биле су : поливање мастилом и уништавање страних натписа у Сарајеву, штрајк ђака Учитељске школе поводом шапшења једног учесника у поливању натписа, демонстрације приликом доласка немачке позоришне трупе, разни екцеси против франковачких професора, забава, коју су присталице ђачке националистичке организације у Сарајеву приредили у јуну 1914. у корист градње хрватске школе у Трсту. (17) Забава је била одржана 6 јуна 1914. у просторијама Друштвеног дома. Приредила ју је националистичка омладина уз сарадњу певачких друштава хрватског „Требевића”, српске „Слоге” и „Чешке беседе”. Полиција није одобрила забаву под називом „Југословенске националистичке омладине”, па је приређена под именом „Српске и хрватске омладине”. Соколи су у свечаним одорама одржавали ред. Поздравни говор одржао је Милош Видаковић. (18) „Млада Босна” унела је свој револуционарни дух у соколска, побратимска и културна удружења. (19)
После Сарајевског атентата 1914. отпочео је прогон сокола у Аустро-Угарској монархији. Од 28. јуна 1914. па све до краја 1918. тамнице су биле пуне сокола. Ухапшен је соколски надзорник округа посавско-подрињског Мишко Јовановић и најактивнији соколски и побратимски радник учитељ Вељко Чубриловића из Прибоја због учествовања у атентату. Тузланска омладина била је у уској вези са соколима. Кад је Мишко Јовановић изјавио, да је у Београд ишао због соколских послова, започело је хапшење соколских радника. (20) Стеван Жакула је био међу првима ухапшен 1914. Као разредни старешина Гаврилу Принципу и друговима од власти је сматран као духовни отац пробуђене омладине. Жакула је за свој јуначки став на суђењу, осуђен на 5 година робије. Призивни суд је казну повисио на 8 година. У тамници је провео 4 године до ослобођења 1918. (21) Док је соколској организацији суђено у бањалучком процесу, Младој Босни суђено је у Травнику 1915. Осуђени су били ђаци Учитељске школе, Трговачке академије и Трговачке школе. (22)
Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. Поповић се обратио за помоћ Чесима. Српски соколи у Аустро-Угарској сматрали су да је њихов задатак био да се сав народ без разлике на веру упозна и спреми за дело уједињења и ослобођења. Тежили су да се најмлађе интелектуалне генерације васпитају у духу соколског схватања о неминовној потреби борбе против Аустро-Угарске. Од напредне омладине требало је створити генерацију која ће бити претеча отворене борбе за слободу и уједињење. Вођство Српског сокола у Босанској Градишци дошло је прво на мисао да се соколство пресади у широке народне слојеве помоћу Побратимства. Сви који су ступили у Српски соко знали су шта их чека у борби за ослобођење и уједињење. После Сарајевског атентата 1914. отпочео је прогон сокола у Аустро-Угарској монархији. Од 28. јуна 1914. па све до краја 1918. тамнице су биле пуне сокола.
Тежње националистичке омладине пре Првог светског рата биле су повезане са тежњама Соколства, тако да су се у омладинским редовима налазили чланови сокола. (23) Велики део омладинаца из “Младе Босне” био је пре Првог светског рата у соколским редовима. И после Првог светског рата преживели чланови “Младе Босне” били су у соколским редовима као најбољи чланови и соколски прегаоци. (24)
Ево један брзински час из историје па кога занима.Понављам треба се ставити у контекст времена:
На прослави десетогодишњице Просвете одржаној у Сарајеву септембра 1912. учествовали су у великом броју соколи и побратими. Велика национална манифестација одржана је у Сарајеву недељу дана пре објаве балканског рата. На прослави утврђени су задаци сокола и побратима у данима, који су били на помолу.(13) Цветко Ђ. Поповић истакао је дани прославе Просвете 21. и 22 септембар 1912. представљали датум у животу Срба Босне и Херцеговине. Силна поворка сокола и побратима (трезвењака) и мноштво народа допринелу су да осети снагу народа. Истакао је : „Осетили смо се као део национално свесне целине.
Сваки део прославе уверавао нас је да нисмо сами, већ да постоје хиљаде и хиљаде које систематским радом теже истом циљу као и ми. Истина, њихов пут чинио нам се сувише спор, сувише заобилазан, али ипак циљ је био исти и то нам је уливалоповерење и снагу. … Али најјачи утисак оставила је на нас музика београдског Сокола. … То је било довољно да се одмах међу нама рашири вест да је то цела музика Краљеве гарде преобучена у соколску униформу. Луди од радости, по цео дан смо јурили за том музиком, а кад засвира „Србијанци и Босанци своју земљу бране” и „Хеј трубачу с бојне Дрине” ни стотине полицајаца нису нас могли спречити да кличемо „Живела Србија”, а најсмелији и најодлучнији викали су и „Живио краљ Петар”. Осетили смо у себи неку снагу, па смо постали одједном и поноснији и одважнији. Готово исто тако деловала је на нас и музика из Дубровника. Од сокола у маршу научили смо песму „Херцег-Босно мати, немој туговати”, коју смо после стално певали приликом манифестација и демонстрација. …. . Дани „Просвјетине” прославе улили су храброст и онима малодушнима који су се до тада при свакој јавној акцији држали по страни. У свима српским ђачким удружењима почело се радити са више воље и полета.” (14)
Делегација „Душана Силног” из Дубровника је заједно са „Дубровачком Грађанском Музиком” отишла у Сарајево на „Просвјетину“ прославу. Стигли су у Сарајево око 9 сати увече. Делегати „Душана Силног” марширали су главном улицом око барјактара Иванковића из Требиња, пред њима су ишли др Лаза Поповић и Воја Живановић, српски генералштабни пуковник, а за њима сви соколи. Музика је свирала „Оро кличе са висине”. Звуке музике пратила је песма присутних, али уместо речи : „Ми смо с тобом Светозаре Милетићу!” могло се јасно чути : „Ми смо с тобом Петре Карађорђевићу !”(15) Манифестације поводом победа српске војске у Балканском рату од октобра 1912. су се редовно претварале у демонстрације против Аустро-Угарске Монархије и завршавале сукобима са полицијом.Полиција је тада хапсила, па се знатан број средњошколаца упознао са затвором. Средњошколци су се навикли на претресе по кућама и хапшења као на свакодневне појаве. Пошто је расла борбеност омладине, демонстрације су биле све озбиљније. Полицији је тада помагала војска. За полицију су били сумњиви сви који су се истакли својим радом против државе, било да су држали аналфабетске течајеве или оснивали трезвењачке дружине у народу. Били су затворени и сви истакнути напредњаци. Поводом Скадарске кризе у мају 1913. уведене су у Босни и Херцерговини „Изнимне мјере”. Тим мерама требало је прекинути везу између интелигенције и народа преко аналфабетских течајева ( „Просвјета”), оснивањем српских соколских друштава, трезвењачких дружина („Побратимства”) и читаоница. Омладина је то схватила да је власт почела да их се боји и то је појачало борбеност. (16)
У ђачким омладинским клубовима истицао се ђак Учитељске школе у Сарајеву Лазар Ђукић. Лазар Ђукић и ђак Трговачке академије Перо Ђенеро из Дубровника, састали су се у Сарајеву у јесен 1913. са Иваном Ендлихером, студентом из Љубљане, и договорили се о оснивању организација по свим средњим школама у Сарајеву, а онда и по другим местима у Босни и Херцеговини. Сазван је састанак напредњачке омладине у кафани Буку, где је изабран одбор и донесена одлука да се у свим школама оснију организације. У програму је истакнуто да организација тежи да се револуционарним путем спроведе уједињење у јединствену државу изван Аустро-Угарске Монархије. На свим средњим школама основане су тајне ђачке организације. У пролеће 1914. основан је централни одбор у Сарајеву. У одбор су изабрани : Виктор Рубчић, Марко Перин, Ђуро Бањац, Максим Протић, Мирко Кус, Хамдија и Садулак Никшић, Милан Прица и Лазар Ђукић. У мају 1914. одржана је у Гају изнад Хрида код Сарајева скупштина, на којој је решено да се сви истомишљеници са појединих школа здруже у једну групу, па је у нови одбор ушао као председник Милан Прица, подпредседник Иван Крањчевић, тајник Садија Никшић, као чланови одбора Марко Перин и Лазар Ђукић. Састанци су одржавани у Гају, ту су држана предавања, од којих су била запажена предавања Боре Јевтића. Састајало се и у парковима, на кеју, приватним становима … .После формирања националистичке омладине њене активности биле су : поливање мастилом и уништавање страних натписа у Сарајеву, штрајк ђака Учитељске школе поводом шапшења једног учесника у поливању натписа, демонстрације приликом доласка немачке позоришне трупе, разни екцеси против франковачких професора, забава, коју су присталице ђачке националистичке организације у Сарајеву приредили у јуну 1914. у корист градње хрватске школе у Трсту. (17) Забава је била одржана 6 јуна 1914. у просторијама Друштвеног дома. Приредила ју је националистичка омладина уз сарадњу певачких друштава хрватског „Требевића”, српске „Слоге” и „Чешке беседе”. Полиција није одобрила забаву под називом „Југословенске националистичке омладине”, па је приређена под именом „Српске и хрватске омладине”. Соколи су у свечаним одорама одржавали ред. Поздравни говор одржао је Милош Видаковић. (18) „Млада Босна” унела је свој револуционарни дух у соколска, побратимска и културна удружења. (19)
После Сарајевског атентата 1914. отпочео је прогон сокола у Аустро-Угарској монархији. Од 28. јуна 1914. па све до краја 1918. тамнице су биле пуне сокола. Ухапшен је соколски надзорник округа посавско-подрињског Мишко Јовановић и најактивнији соколски и побратимски радник учитељ Вељко Чубриловића из Прибоја због учествовања у атентату. Тузланска омладина била је у уској вези са соколима. Кад је Мишко Јовановић изјавио, да је у Београд ишао због соколских послова, започело је хапшење соколских радника. (20) Стеван Жакула је био међу првима ухапшен 1914. Као разредни старешина Гаврилу Принципу и друговима од власти је сматран као духовни отац пробуђене омладине. Жакула је за свој јуначки став на суђењу, осуђен на 5 година робије. Призивни суд је казну повисио на 8 година. У тамници је провео 4 године до ослобођења 1918. (21) Док је соколској организацији суђено у бањалучком процесу, Младој Босни суђено је у Травнику 1915. Осуђени су били ђаци Учитељске школе, Трговачке академије и Трговачке школе. (22)
Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. Поповић се обратио за помоћ Чесима. Српски соколи у Аустро-Угарској сматрали су да је њихов задатак био да се сав народ без разлике на веру упозна и спреми за дело уједињења и ослобођења. Тежили су да се најмлађе интелектуалне генерације васпитају у духу соколског схватања о неминовној потреби борбе против Аустро-Угарске. Од напредне омладине требало је створити генерацију која ће бити претеча отворене борбе за слободу и уједињење. Вођство Српског сокола у Босанској Градишци дошло је прво на мисао да се соколство пресади у широке народне слојеве помоћу Побратимства. Сви који су ступили у Српски соко знали су шта их чека у борби за ослобођење и уједињење. После Сарајевског атентата 1914. отпочео је прогон сокола у Аустро-Угарској монархији. Од 28. јуна 1914. па све до краја 1918. тамнице су биле пуне сокола.
Тежње националистичке омладине пре Првог светског рата биле су повезане са тежњама Соколства, тако да су се у омладинским редовима налазили чланови сокола. (23) Велики део омладинаца из “Младе Босне” био је пре Првог светског рата у соколским редовима. И после Првог светског рата преживели чланови “Младе Босне” били су у соколским редовима као најбољи чланови и соколски прегаоци. (24)
bilbija
Zainteresovan član
- Poruka
- 430
Mnogi zapadno-evropski istoricari dijele misljenje da bih sa danasnje tacke gledista Mlada Bosna bila u rangu Alkaide!
Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.999
Била је у Босни Ал-Каида, ал' није 1914, дошла је '92
- - - - - - - - - -
Да не заборавим читаву једну државу зансновану на терору и холокаусту, '41
bilbija
Zainteresovan član
- Poruka
- 430
Била је у Босни Ал-Каида, ал' није 1914, дошла је '92
- - - - - - - - - -
Да не заборавим читаву једну државу зансновану на терору и холокаусту, '41
Da znas da si u pravu. Evo bas sutra u Hagu, jednom clanu sestrinske organizacije citaju drugostepenu presudu! Bit ce online!!!
Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.999
Хаг, дивна ли је то институција.
Драга наша историја ће, хвала Богу, будућим генерацијама открити какав је то инквизициони и ревизионистички суд био
