- Poruka
- 4.007
Зашто ништа није како треба?
По мом мишљењу, ово су три главне ствари због којих нам не иде.
1. Завист и недостатак солидарности.
Вечерас сам разговарао са неким људима. Оће да производе вино, за своје потребе. Да уложе у неке винограде. Један је нагласио да за то треба знање, да је његов отац цео живот правио вино и није успео да дође до правог рецебта.
Никако не могу ни да дођу до технологије производње јер нико неће да је открије.
Такође и са мајстором кад сам причо говоријо ми је да је моро да краде занат. Нико није хтео да му покаже већ је моро сам да све проваљује.
Ако отвориш роштиљџиницу или ресторан нико неће да ти да рецебт.
Зашто је то тако?
Ваљда би сви требали да се помажемо и да идемо НАПРЕД, па ће онда свима бити боље. Ако сви једни друге гурамо на дно и ако је интерес да комшији цркне краве свима ће краве бити мртве и нећемо имати сточни фонд. Због тога кад господин Вучић уговори са Кинезима извос меса, ми немамо меса да покријемо тражњу, а Вожд црвени од блама пред нашим кинеским пријатељима.
2. Недостатак националног духа и идеје око које би се окупили.
После ослобађања од турске власти Србство је постојало као идеја. Онда смо ушли у Југославију и оно је потпуно замрло. То се најбоље видело деведесетих, када је наводно национализам био на највишем нивоу. Чак и тада су сви Србовали по кафанама, али кад је требало да се иде на ратиште бежали су од позивара. То значи да Србство није било довољно привлачно као идеја да би положили живот за њега. Неки су се чак правдали како су они четници и да неће да иду у комунистичку војску, па су и даље наставили да Србују по кафанам иако су дезертери.
Са друге стране Хрвати су масовно ишли на фронт, а Албанци су чак долазили из Америке да се боре, као нпр браћа Битићи. Зато они имају аутопут а ми немамо.
3. Катастрофално организована парламентарна демократија.
Господин Вучић, слава му и милост, се бори као лав. Ја сам вечерас био у странци и ти људи су већином неке полуписмене јајаре. А тако је у свим странкама. Моји пријатељи који су у разним странкама, сви се слажу у једном, да су људи из њихове странке огавни и да су то интересџије и полуписмени шљам. А странка не може да дође на власт ако нема инфраструктуру. А инфраструктуру чине медиокритети и нуле од људи. Када дођеш на власт, мораш се тим људима некако одужити. И ту се вртимо и зачараном кругу.
Нажалост, сваки од ова три проблема ми делује тотално нерешив тако да не видим неку будућност у овој земљи. Али то не мора да значи да се треба тонути у дефетизам, већ се морамо борити за боље сутра. Један од начина борбе је и дијагноза проблема, што ова тема и чини.
По мом мишљењу, ово су три главне ствари због којих нам не иде.
1. Завист и недостатак солидарности.
Вечерас сам разговарао са неким људима. Оће да производе вино, за своје потребе. Да уложе у неке винограде. Један је нагласио да за то треба знање, да је његов отац цео живот правио вино и није успео да дође до правог рецебта.
Никако не могу ни да дођу до технологије производње јер нико неће да је открије.
Такође и са мајстором кад сам причо говоријо ми је да је моро да краде занат. Нико није хтео да му покаже већ је моро сам да све проваљује.
Ако отвориш роштиљџиницу или ресторан нико неће да ти да рецебт.
Зашто је то тако?
Ваљда би сви требали да се помажемо и да идемо НАПРЕД, па ће онда свима бити боље. Ако сви једни друге гурамо на дно и ако је интерес да комшији цркне краве свима ће краве бити мртве и нећемо имати сточни фонд. Због тога кад господин Вучић уговори са Кинезима извос меса, ми немамо меса да покријемо тражњу, а Вожд црвени од блама пред нашим кинеским пријатељима.
2. Недостатак националног духа и идеје око које би се окупили.
После ослобађања од турске власти Србство је постојало као идеја. Онда смо ушли у Југославију и оно је потпуно замрло. То се најбоље видело деведесетих, када је наводно национализам био на највишем нивоу. Чак и тада су сви Србовали по кафанама, али кад је требало да се иде на ратиште бежали су од позивара. То значи да Србство није било довољно привлачно као идеја да би положили живот за њега. Неки су се чак правдали како су они четници и да неће да иду у комунистичку војску, па су и даље наставили да Србују по кафанам иако су дезертери.
Са друге стране Хрвати су масовно ишли на фронт, а Албанци су чак долазили из Америке да се боре, као нпр браћа Битићи. Зато они имају аутопут а ми немамо.
3. Катастрофално организована парламентарна демократија.
Господин Вучић, слава му и милост, се бори као лав. Ја сам вечерас био у странци и ти људи су већином неке полуписмене јајаре. А тако је у свим странкама. Моји пријатељи који су у разним странкама, сви се слажу у једном, да су људи из њихове странке огавни и да су то интересџије и полуписмени шљам. А странка не може да дође на власт ако нема инфраструктуру. А инфраструктуру чине медиокритети и нуле од људи. Када дођеш на власт, мораш се тим људима некако одужити. И ту се вртимо и зачараном кругу.
Нажалост, сваки од ова три проблема ми делује тотално нерешив тако да не видим неку будућност у овој земљи. Али то не мора да значи да се треба тонути у дефетизам, већ се морамо борити за боље сутра. Један од начина борбе је и дијагноза проблема, што ова тема и чини.
Poslednja izmena od moderatora:
