Zašto se vređaju nezaposleni ljudi?

Sve zavisi od slucaja do slucaja.

Ako neko kuka kako je nezaposlen, a pri tome odbija sve zive poslove, nijedan posao ne moze da zadrzi duze od par meseci, nece da se iscima da nauci novi zanat, i ocigledno je da je problem u njoj/njemu, i onda neko na tu kuknjavu kaze "ma ti si lencuga koja nece da radi", to nije vredjanje vec iznosenje cinjenicnog stanja.
И треба да одбија ако није задовољан, зашто сви да имају добре послове а неком незапосленом да се нуде најгори послови? Тај није ленчуга него само нема добар посао, дај неком плату 10000 евра има па да видимо лењост.
 
lokalna pekara, do nje prodavnica,do nje kladionica, do nje zdrava hrana a u svakom izlogu pise : trazi se radnik/radnica.

ni u jednom lokalu plata nije ispod 75 000

ajde, u pekari kada je spic se ubijaju od posle, a ovo ostalo, trt-mrt po ceo dan

ali nasim nobelovcima je to malo
Где је средина да се и не јури и не блеји? То је напорно. Боље да је констанстно и средњим темпом. Ако је остало трт-мрт зашто се не иде кући него се џабе губи време на послу? Зашто не плаћају по количини обављеног посла него фиксно, да би онај ко уради мало трпео мобинг, јел да? Зашто дају боловање, да не би смело да се користи?

Наравно да је мало, не плаћају за радно окружење, нећу да имам посла са непознатим људима.
 
И треба да одбија ако није задовољан, зашто сви да имају добре послове а неком незапосленом да се нуде најгори послови? Тај није ленчуга него само нема добар посао, дај неком плату 10000 евра има па да видимо лењост.

Ne dajem platu, već isplaćujem zaradu.
Moraš da zaradiš a ne da ti neko dâ.
 
Taj zanat se lako uci a posla ima koliko hoces, sam si svoj gazda, ne lomis kicmu....
Где се учи? Ја не могу нигде да нађем теоријски део знања преко интернета. У пракси то већ знам "отприлике ваљда", јел може да се ради "отприлике"? Где се учи детаљно да може да се ради по П.С-у? Где се учи тачан опис посла?


Za keramicara i vodoinstalatera da ne pomnjem - renoviranje kupatila mora da se planira i majstor rezervise po godinu dana unapred. Kao da pravim nuklearnu elektranu 😂
Где се то учи, хвата се посао "с ногу"?


A zanat ucis tako sto ides sa majstorima. Trebaju im šegrti/pomoćnici, toliko imaju posla da ne znaju gde udaraju glavom.
Tako se najbolje uči.
Тако се не учи, тако се учи буџење. Шта ако не комуницирам са другима, онда никако не могу да научим? Хватање "с ногу" није учење, идење до продавнице по подригуше није учење.



Ја нигде нисам учио да везујем пертле нити српски језик него сам случајно научио јер сам срећом бар за толико био окружен другима у детињству.
 
Rodjak je krenuo u keramicare pre 3-4 meseca, ide sa neka dva majstora, pomaze i uci. Poceo i da zaradjuje pomalo. Naravno, daleko je od toga da bude samostalan majstor, ali jednog dana ce biti, kladim se da ce dogodine u ovo doba da se osamostali.
Не добија ништа за та 3-4 месеца, ни минималац? Док други који су на боловању имају гарантовани минималац а иначе 65% од плате. И још нема обуку него хвата знање отприлике од ко зна којих људи? Ако не зарађује ништа онда може само да седи и да учи гледајући како раде мајстори, тако већ може. Није ни чудо што нико неће да ради.
 
Ја када сам на неком послу гледам само свој посао, не загледам другима шта раде, да би се нешто научило мора детаљна обука.

Onda si sve totalno pogresno shvatio.

Postoji izreka na engleskom "learning by doing", sto bi znacilo "učenje kroz rad".

Očigledno je da je problem u tvom stavu prema poslu.
Ne možeš da gledaš samo svoj posao, ako želiš da se razvijaš, učiš i napreduješ.
Ne možeš ni očekivati da će ti neko, kao u prvom osnovne, držati detaljnu obuku oko svega i posvetiti se tebi 100%.

Da nastavimo sa izrekama, evo jedne domaće: "zanat se krade". A krade se tako što gledaš majstora kako radi i naučiš.

Pitao si gore gde da teoretski naučiš nešto? Pa pitaj chatgpt-a, dobićeš više teorijskog znanja nego što si spodoban da svariš, u vezi bilo koje oblasti.

A kada savladaš teoriju - pronađi majstore i ajde u praksu.

Moj rođak je video da se renovira neka škola, prišao majstorima, pitao jel im treba pomoćnik/šegrt, ovi jedva dočekali.

Ovo su orve pločice koje je samostalno zalepio, posle samo mesec dana prakse.
Majstori su odusevljeni.
IMG-ed23fe88875944e0aef85a65d602e6f5-V.jpg


Dakle, kada se hoće - onda se i može.
 
Postoji izreka na engleskom "learning by doing", sto bi znacilo "učenje kroz rad".
Како се то учи кроз рад ако не знаш шта је битно, шта небитно, шта уопште треба да хваташ? Дођем први пут негде, не знам апсолутно ништа, како се то почиње, неко ти каже или ти сам гледаш..?

Ne možeš da gledaš samo svoj posao, ako želiš da se razvijaš, učiš i napreduješ.
Ne možeš ni očekivati da će ti neko, kao u prvom osnovne, držati detaljnu obuku oko svega i posvetiti se tebi 100%.
Теби кад је дат неки посао да радиш гледаш ваљда свој посао.


Ne možeš ni očekivati da će ti neko, kao u prvom osnovne, držati detaljnu obuku oko svega i posvetiti se tebi 100%.
А очекује се да се добро научи и добро ради?


Da nastavimo sa izrekama, evo jedne domaće: "zanat se krade". A krade se tako što gledaš majstora kako radi i naučiš.
Ја ништа не крадем. Зато су овакви послови много тежи од интелектуалних јер ништа није јасно дефинисано. Обуке нема али се очекује да добро знаш. Јел учиш док радиш или гледаш, најбоље се гледа док се седи.


A kada savladaš teoriju - pronađi majstore i ajde u praksu.

Moj rođak je video da se renovira neka škola, prišao majstorima, pitao jel im treba pomoćnik/šegrt, ovi jedva dočekali.
Немам везу и не познајем никакве људе, ни девојкама не прилазим, што бих пришао непознатим људима.


Ovo su orve pločice koje je samostalno zalepio, posle samo mesec dana prakse.
Majstori su odusevljeni.
IMG-ed23fe88875944e0aef85a65d602e6f5-V.jpg
Свака част.


Dakle, kada se hoće - onda se i može.
Хоћу да ме запосли АИ или да радим негде по количини посла, тога нема.
 
Мене још нико није научио да комуницирам са непознатим људима, да обављам разговор за посао, како треба са будалама на послу, шта ако не знаш 1000% савршено посао него посао знаш 90% добро, шта ако радиш лошије од просека, шта ако радиш боље и више од просека док други хватају кривине. То треба за сваки посао а за то нема обуке. Где све то да се научи? Зато су људи незапослени. Кажу неком "види овај једва се креће, инвалид а ипак ради" док тебе нападају што ниси успео претерано брзо да јурцаш, па како онда тај ради, тај онда не трпи никакве критике на послу.


Ако неко није ишао на журке са друштвом и ако никад није био са девојкама, зашто би био дужан да сарађује са разноразним људима поготову ако су они већ удружени озмеђу себе? Ниси способан за оне ствари онда ниси способан ни за то, поштено. То није до рада или нерада него што нећу ни са ким ништа. На журку не бих отишао а треба да трпим узнемиравања од стране непознатих људи.
 
Рад са и међу људима је најтежи посао који постоји а то никад не улази у цену рада. Зашто би неко трпео узнемиравања од разноразне бахате стоке и вечити мобинг, ајде нек ми неко објасни? Наравно да нико не треба такво нешто да ради, ако се трпи злостављање онда нека је то бар за дебеле паре, психичко здравље је скупоцено.

Зашто бих ја као аутсајдер који не прича ни са ким био међу гомилом других који се познају између себе и приватно, и да будемо скроз исто плаћени??

Плаћаће сви некултурни и безобразни људи оне који не раде, сами сте криви.
 
Мене још нико није научио да комуницирам са непознатим људима, да обављам разговор за посао, како треба са будалама на послу, шта ако не знаш 1000% савршено посао него посао знаш 90% добро, шта ако радиш лошије од просека, шта ако радиш боље и више од просека док други хватају кривине. То треба за сваки посао а за то нема обуке. Где све то да се научи? Зато су људи незапослени. Кажу неком "види овај једва се креће, инвалид а ипак ради" док тебе нападају што ниси успео претерано брзо да јурцаш, па како онда тај ради, тај онда не трпи никакве критике на послу.


Ако неко није ишао на журке са друштвом и ако никад није био са девојкама, зашто би био дужан да сарађује са разноразним људима поготову ако су они већ удружени озмеђу себе? Ниси способан за оне ствари онда ниси способан ни за то, поштено. То није до рада или нерада него што нећу ни са ким ништа. На журку не бих отишао а треба да трпим узнемиравања од стране непознатих људи.

Bold 1: Idem sada mimo teme, ali moram: Kako si komunicirao sa društvom tvojih vršnjaka u osnovnoj školi, u srednjoj? Ne mogu da verujem da si i tada bio asocijalan.

Da li ovo sve znaju tvoji roditelji? Da li si ovo ispričao psihijatru kod koga si odlazio neko vreme i odustao? Mislim da si trebao da budeš istrajan i da bi kroz razgovore sa psih i uz neke lekove uspeo da se oslobodiš i da normalno komuniciraš sa svima.

Što se tiče osoba sa invaliditetom koje rade, nemoj da im zavidiš.

Bold 2: " То није до рада или нерада него што нећу ни са ким ништа. " Ne želiš da imam kontakt sa ljudima? Da li je to suština cele ove teme?

Želiš da te niko ne uznemirava. OK.

Da li dobro znaš engleski? Ako znaš možeš da pronađeš posao virtualnog poslovnog asistenta..ali moraš da imaš perfektno znanje engleskog jezika.


Рад са и међу људима је најтежи посао који постоји а то никад не улази у цену рада. Зашто би неко трпео узнемиравања од разноразне бахате стоке и вечити мобинг, ајде нек ми неко објасни? Наравно да нико не треба такво нешто да ради, ако се трпи злостављање онда нека је то бар за дебеле паре, психичко здравље је скупоцено.

Зашто бих ја као аутсајдер који не прича ни са ким био међу гомилом других који се познају између себе и приватно, и да будемо скроз исто плаћени??

Плаћаће сви некултурни и безобразни људи оне који не раде, сами сте криви.

Da li možeš da napišeš na papiru 50 ili 100 puta ovu rečenicu:

" Ja znam da poslovi nisu laki jer te šef i kolege uznemiravaju, i znam da mnogi trpe mobing, ali to nema veliki uticaj na mene i sve mogu da podnesem. Znam posao i radiću na poslu."

Da li bi mogao to da napišeš, da izgovoriš u sebi ili glasno?
 
Uh, žao mi te je.
Čovek prvo treba da shvati da život nije fer.
I niko nije dužan da te vuče za rukav i mazi po glavi.
E sad, na svakom poslu ima kao fol neka obuka ali te obuke nema,
to je sve u trku pa ko se kako snadje.
Očigledno si ti nesnalažljiv.
Kritike te pogadjaju.
Možda to i nisu kritike nego ih ti tako doživljavaš, ne znam.
Nismo svi isti, ima neko ko priča glasno pa ljudi misle da je taj grub a u stvari nije.
A možda je i do tvog stava, ljudi te nerviraju, pa i ti svojim stavom nerviraš ljude, ne znam.
I da, postoje poslovi koji su stvarno teški, gubi se zdravlje.
Ali realno takve poslove može trenirani majmun da radi.
Znači ne treba škola, i neko preterano razmišljanje.
I zašto bi neko davao veliku platu kad zna da to može svako da radi?
A opet ima i nepravde, nakarikaju ti posla za pet ljudi pa se ti snadji.
I na kraju, sve je stvar iskustva.
Danas naučiš jedno, sutra drugo.
Pa ti na nekom trećem poslu to zatreba.
I što se tiče posla i što se tiče odnosa sa ljudima.
I neke stvari dolaze sa godinama.
Raščistiš sam sa sobom, šta ti je bitno a šta ne.
Mobing ne treba trpeti to svakako.
 
Bold 1: Idem sada mimo teme, ali moram: Kako si komunicirao sa društvom tvojih vršnjaka u osnovnoj školi, u srednjoj? Ne mogu da verujem da si i tada bio asocijalan.
Нисам уопште ни комуницирао. Нисам имао друштво. Баш се ни са ким уопште нисам дружио. Тек понекад сам се на пар сати уклапао кад се пије близу школе или негде другде а ни тад нисам нешто причао него ми је само било лепо и више сам био сконцентрисан на атмосферу - пије се и нешто се дешава, и није ме једино тад било брига што сам иначе одбачен. Не причам ја овако безвезе. Једино када сам се у животу дружио је било са друштвом из улице кад сам имао само 6-7 година, углавном са старијима типа који имају 14-15, а кад сам кренуо у школу после не уопште ни са ким.

Da li ovo sve znaju tvoji roditelji? Da li si ovo ispričao psihijatru kod koga si odlazio neko vreme i odustao? Mislim da si trebao da budeš istrajan i da bi kroz razgovore sa psih i uz neke lekove uspeo da se oslobodiš i da normalno komuniciraš sa svima.
Не знам ни ја, не вреди њима да се жалим.


Bold 2: " То није до рада или нерада него што нећу ни са ким ништа. " Ne želiš da imam kontakt sa ljudima? Da li je to suština cele ove teme?
Да, кад већ никад нисам имао ништа лепо са другим људима, није у реду да ја трпим одбаченост у колективима или чак и отворено узнемиравање док никад нисам имао девојку. Мене нигде не би ни примили јер не бих прошао ниједан разговор за посао.


Da li možeš da napišeš na papiru 50 ili 100 puta ovu rečenicu:

" Ja znam da poslovi nisu laki jer te šef i kolege uznemiravaju, i znam da mnogi trpe mobing, ali to nema veliki uticaj na mene i sve mogu da podnesem. Znam posao i radiću na poslu."

Da li bi mogao to da napišeš, da izgovoriš u sebi ili glasno?
Ја све време о томе размишљам, то сам сигурно говорио и наглас пуно пута.
 

Back
Top