Čuj Stočaru,
Pošto vidim da si uredno eskivirao da se obavestiš o menadžeru Praške banke za Srbiju u čijoj kući su živeli za Џ neki znameniti Srbi i Srpkinje poput Mirka Marjanovića i Ružice Đinđić dozvoli da iznesem neke opservacije o marvenom pitanju na kome toliko insistiraš.
Kada su Boukalovi naslednici počeli da se interesuju za kuću&okućnicu svog đeda na Dedinju koju su zaposeli razni postkomunistički šampioni, zapala mi je za oko jedna naizgled sporedna informacija odnosno da je prethodni uzurpator te kuće bio niko drugi do Mirko Marjanović, čovek za koga sam oduvek verovao da je došao na čelo srpske Vlade samo zato što je Slobi ličio na Antu Markovića (pa ga je ovaj iskoristio kao marketinški surogat). Svaka sličnost se na tome i završavala ali setio sam se još jedne epizode iz 90ih a to je ne slučajno u zaborav oterano suđenje između poslovnih partnera Mirka Marjanovića i Zorana Đinđića koji su se pokarabasali oko nekog izvoza u Rusiju. U romansiranoj biografiji ZĐ se to suđenje konvertovalo u pritisak režima na opozicionog lidera a poznavaoci prilika kazuju da je tu palo teško zavrtanje Progresa za neku lovu koju je Đinđić nestao.
Elem, teško mi je da poverujem da nema nekog DOSovskog osećaja za pravdu u činjenici da je RĐ naseljena upravo na otimanjem stečeni posed Mirka Marjanovića.
I tako da kad se već baviš stočarstvom, sagledaj malo širi aspekt te poljoprivredne discipline.
Nemo` si nepismeni seljak.
