- Poruka
- 384.220
-
- Popularno:
- Rasprodaja Pikasove kolekcije...
- Израел је напао иранске нуклеарне...
- Radite li subotom?
- Хил: САД више неће интервенисати као...
- Ko nije pročitao ovu knjigu, džabe je...
- Velika Britanija javno optužena da je...
- Studentski protest 28.06.
- Vučić: Uskoro nova povlačenja priznanja...
- Nemačka štampa: Vučić u Odesi za...
- Biracko mjesto broj 25
Zašto se Pikaso smatra velikanom u slikarstvu?
- Začetnik teme PlaninskiKauboj
- Datum pokretanja
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
Unuka Pabla Pikasa 2015. rasprodavala njegova dela iz osvete
Marina Pikaso, rođena 1950. godine, živi u Ženevi i ćerka je Paula, Pikasovog prvog sina iz kratkog braka sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom.
Marina Pikaso rekla da ju je slavni deda ignorisao tokom odrastanja i pustio je da živi u siromaštvu
Ona je još 2001. u knjizi "Pikaso: moj deda" opisala da njega deca nisu interesovala, i da je svakoga ko mu se približi "bacao u očaj". Marina je objavila da je spremna da ponudi sedam Pikasovih radova procenjenih na 2.000.000 funti, a planira da proda i njegovu vilu u blizini Kana.
Marina Pikaso raspolaže Pikasovom kolekcijom, koja navodno broji 400 slika i 7.000 skica, i, kako kaže, na ovaj način ona "primorava mrzovoljnog genija da uradi nešto za decu", makar 41 godinu nakon smrti.
Među sedam slika koje bile na prodaji je i portret Marinine majke Olge Hihlove iz 1923. godine kao i "Majka i dete" i "Žena s mandolinom"
Marina Pikaso, rođena 1950. godine, živi u Ženevi i ćerka je Paula, Pikasovog prvog sina iz kratkog braka sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom.
Marina Pikaso rekla da ju je slavni deda ignorisao tokom odrastanja i pustio je da živi u siromaštvu
Ona je još 2001. u knjizi "Pikaso: moj deda" opisala da njega deca nisu interesovala, i da je svakoga ko mu se približi "bacao u očaj". Marina je objavila da je spremna da ponudi sedam Pikasovih radova procenjenih na 2.000.000 funti, a planira da proda i njegovu vilu u blizini Kana.
Marina Pikaso raspolaže Pikasovom kolekcijom, koja navodno broji 400 slika i 7.000 skica, i, kako kaže, na ovaj način ona "primorava mrzovoljnog genija da uradi nešto za decu", makar 41 godinu nakon smrti.
Među sedam slika koje bile na prodaji je i portret Marinine majke Olge Hihlove iz 1923. godine kao i "Majka i dete" i "Žena s mandolinom"
- Poruka
- 384.220
Zanimljivost o Pikasu
Pablo Pikaso je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih umetnika 20. veka.
Pikaso je vajar, slikar, grafičar i scenograf, a njegovo stvaralaštvo se smatra prekretnicom o umetnosti. Odlikuje ga i konstantno preklapanje perioda.
U svom Plavom razdoblju, koje je trajalo od 1901. do 1904. godine, slikao je prvenstveno siromahe. Slikama dominiraju različite nijanse plave boje koje ostavljaju melanholičan utisak na posmatrača. Dela iz ovog perioda spadaju u najpopularnija umetnička dela 20. veka, a neka od njih su “Stari gitarista”, “Život”, “Skroman obrok” i “Obrok slepca”.
Tokom svog života, Pikaso je samo dva puta uradio plakat za film. Jedan za Bunjuelov film “Andaluzijski pas“, a drugi je, za našu kinematografiju jako bitan film, “Bitka na Neretvi“ reditelja Veljka Bulajića.
Veljko Bulajić je upoznao Pikasa u Monte Karlu 1964. godine na filmskom festivalu. Kada je završeno snimanje filma, krenula je njegova svetska distribucija. Bulajić je zatražio od Pikasovog agenta u Parizu da dizajnira plakat za film koji će se koristiti na zapadnom tržištu, prvenstveno u Velikoj Britaniji.
Plakat za film “Bitka na Neretvi” je štampan u ograničenom tiražu i svaki primerak je potpisao Pikaso na poleđini. “New York Times” je u nedeljnom broju, u 1,200 000 primeraka, objavio taj plakat.
Pikasu je delovala interesantno ponuda da napravi poster za jedan film koji dolazi iz Jugoslavije, te je odlučio da pogleda film kako bi doneo konačnu odluku. Nakon što je odgledao film i upoznao se sa istorijom Jugoslavije, doneo je odluku da za poster iskoristi motive svoje slike “Sabinjanke” te da ih prikaže u crvenoj boji kao asocijacja za antifašističku borbu.
Pablo Pikaso je za ovaj poster odbio honorar, ali je zauzvrat tražio 12 flaša vina iz Jugoslavije. Lično Veljko Bulajić je pripremio kolekciju od 12 flaša vina jer je i on sam bio veliki ljubitelj. Kolekcija vina su iz Dalmacije, Srbije i Makedonije, a Pikasu je upravo Bulajić uručio poklon.
Bitka na Neretvi je jugoslovenski partizanski film iz 1969., snimljen u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom.
Scenario za film su napisali Stevan i Veljko Bulajić koji ga je i režirao. Glavne uloge tumače Sergej Bondarčuk, Jul BrIner, Entoni Doson, Milena Dravić, Boris Dvornik i Orson Veles. Zasnovan je na istinitim događajima tokom iz Drugog svetskog rata.
Često se smatra jednim od najboljih filmova snimljenih u Jugoslaviji, a bio je možda i najskuplji: procene o njegovom budžetu kreću se od najmanje 4,5, pa čak i do 12 miliona dolara (što bi danas iznosilo oko 70 milona dolara). Bio je nominovan za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područija.
Pablo Pikaso je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih umetnika 20. veka.
Pikaso je vajar, slikar, grafičar i scenograf, a njegovo stvaralaštvo se smatra prekretnicom o umetnosti. Odlikuje ga i konstantno preklapanje perioda.
U svom Plavom razdoblju, koje je trajalo od 1901. do 1904. godine, slikao je prvenstveno siromahe. Slikama dominiraju različite nijanse plave boje koje ostavljaju melanholičan utisak na posmatrača. Dela iz ovog perioda spadaju u najpopularnija umetnička dela 20. veka, a neka od njih su “Stari gitarista”, “Život”, “Skroman obrok” i “Obrok slepca”.
Tokom svog života, Pikaso je samo dva puta uradio plakat za film. Jedan za Bunjuelov film “Andaluzijski pas“, a drugi je, za našu kinematografiju jako bitan film, “Bitka na Neretvi“ reditelja Veljka Bulajića.
Veljko Bulajić je upoznao Pikasa u Monte Karlu 1964. godine na filmskom festivalu. Kada je završeno snimanje filma, krenula je njegova svetska distribucija. Bulajić je zatražio od Pikasovog agenta u Parizu da dizajnira plakat za film koji će se koristiti na zapadnom tržištu, prvenstveno u Velikoj Britaniji.
Plakat za film “Bitka na Neretvi” je štampan u ograničenom tiražu i svaki primerak je potpisao Pikaso na poleđini. “New York Times” je u nedeljnom broju, u 1,200 000 primeraka, objavio taj plakat.
Pikasu je delovala interesantno ponuda da napravi poster za jedan film koji dolazi iz Jugoslavije, te je odlučio da pogleda film kako bi doneo konačnu odluku. Nakon što je odgledao film i upoznao se sa istorijom Jugoslavije, doneo je odluku da za poster iskoristi motive svoje slike “Sabinjanke” te da ih prikaže u crvenoj boji kao asocijacja za antifašističku borbu.
Pablo Pikaso je za ovaj poster odbio honorar, ali je zauzvrat tražio 12 flaša vina iz Jugoslavije. Lično Veljko Bulajić je pripremio kolekciju od 12 flaša vina jer je i on sam bio veliki ljubitelj. Kolekcija vina su iz Dalmacije, Srbije i Makedonije, a Pikasu je upravo Bulajić uručio poklon.
Bitka na Neretvi je jugoslovenski partizanski film iz 1969., snimljen u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom.
Scenario za film su napisali Stevan i Veljko Bulajić koji ga je i režirao. Glavne uloge tumače Sergej Bondarčuk, Jul BrIner, Entoni Doson, Milena Dravić, Boris Dvornik i Orson Veles. Zasnovan je na istinitim događajima tokom iz Drugog svetskog rata.
Često se smatra jednim od najboljih filmova snimljenih u Jugoslaviji, a bio je možda i najskuplji: procene o njegovom budžetu kreću se od najmanje 4,5, pa čak i do 12 miliona dolara (što bi danas iznosilo oko 70 milona dolara). Bio je nominovan za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područija.
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
- Poruka
- 384.220
Pablo Picasso, “The Acrobat,” 1930.
- Poruka
- 384.220
Pablo Picasso, “Figures by the Sea,” 1931
- Poruka
- 384.220
Pablo Picasso, “Portrait of Dora Maar,” 1937.
- Poruka
- 384.220
Pablo Picasso
Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju.
Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju.
